ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 07.12.2004.

5. dan rada

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala ministru Popoviću.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PRESTANKU VAŽENjA POJEDINIH ZAKONA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača Zoran Stojković, ministar pravde želi reč? (Da.)

Zoran Stojković

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o prestanku važenja pojedinih zakona. Ne treba mnogo da vam objašnjavam, jer vi ste svi to pročitali i znate o čemu se radi. Donošenjem Ustavne povelje, jedan deo saveznih zakona ostao je na snazi pod uslovom da nije u suprotnosti sa samom Poveljom ili da nije regulisano zakonima Republike, obzirom da je nadležnost u većini oblasti preneta na Republiku.
Imajući u vidu da je u Republici Srbiji donet određen broj zakona, a sa druge strane da je jedna određena nadležnost potpuno oduzeta zajednici Srbije i Crne Gore, a naročito vezano za fondove i posebno da je jedan broj organa prestao da postoji. Imajući u vidu takvu situaciju, stalo se na stanovište da bez obzira što se radi o formalnom razlogu treba doneti ovaj zakon kako bi se uvela pravna sigurnost u našem poretku, da ne bi dolazilo do situacije da se ljudi pitaju da li jedan zakon još uvek važi ili treba drugi da se primenjuje.
Iz tih razloga pročišćeni su propisi i oni zakoni koji su de fakto prestali da važe ili su prestali sa radom organi čija je delatnost regulisana tim zakonima. Na ovaj način i formalno se proglašavaju nevažećim i izbegava se svaka pravna nesigurnost, a daje se mogućnost za donošenje podzakonskih akata u ovim oblastima.
Iz tih razloga predlažem da ovaj zakon usvojimo, uz jednu malu napomenu vezano za Zakon o radnim odnosima. On je bio donet, ali onaj savezni zakon formalno nije proglašen nevažećim i zato se uzima onaj datum kada je on trebalo da prestane da važi. To je donošenje Ustavne povelje. Predlažem da se ovaj zakon usvoji, pošto nije bilo primedbi čak ni na odborima, i da imamo bar u toj oblasti jednu potpunu pravnu sigurnost.