Samo dve rečenice. Britanske vojne misije koje su pristizale od 1941. godine u četničke komandne jedinice su iste maja 1944. godine napustile, jer su se uverili da se četnici ne bore na strani saveznika, već kolaboriraju sa nemačkim okupacionim vlastima i trupama i sklapaju sa njima ugovore o nenapadanju, naoružanju i materijalnoj pomoći. Tu odluku je doneo šef britanske vojne misije general Armstrong.
Američke vojne misije koje su kompletno stizale od septembra 1943. godine, takođe su napustile štab Draže Mihailović, tj. simpatizera Draže. Američki pukovnik Met Dauer po nalogu svoje vlade krajem 1944. godine dolazi i iz istih razloga odlučuje da napusti taj štab. Prema tome, to su svetski dokumenti, nisu dokumenti komunista i nekih naših arhiva.

Gospodin Pejčić, izvolite, u ime predlagača.

Gospodin Baki je zaboravio dase taj datum koji pominje poklapa sa datumom Teheranske konferencije, kada su Čerčil, Staljin i Ruzvelt odlučili da otpišu pokret đenerala Draže Mihailovića. Upravo se to poklapa sa istim danom istog meseca i iste godine. Neka malo Baki pročita razgovore, stenograme sa Krimske konferencije, kada su saveznici odlučili da podele interesne sfere i da Srbija bude komunistička. Tada je Armstrong to rekao što je rekao.

Reč ima narodni poslanik Blagica Kostić, po Poslovniku, izvolite.

Dame i gospodo, povređen je član 100. Gospodin Anđelković je optužio predlagača da promoviše fašizam i da mu odgovori, naravno, na dva pitanja. Pitao je zašto DS podržava Predlog ovog zakona. Zato što su dva strica predsednika DS, gospodina Borisa Tadića, ubili partizani 1942. godine u Crnoj Gori.
Takođe, želim da odgovorim zašto, a pošto su ovo činjenice koje verovatno mnogi ne znaju. Znači, zašto muslimani podržavaju Predlog ovog našeg zakona. Evo šta je 1943. godine zapisao Mustafa Mualić, muslimanski prvak iz Livna: "Mogu vam reći da mi muslimani nismo imali boljeg i sigurnijeg zaštitnika od generala Draže Mihailovića. Muslimansko pitanje, ovaj naš prijatelj i zaštitnik, ne postavlja na osnovi političko-partijskog posmatranja, nego ga postavlja samo na nacionalnu osnovu i kao takvo i želi ga rješavati, bez postavljanja uslova da nosimo naziv ma kakvog cveća, ma kakve srčike i ma kakve kičme. Ono što čiča Draža reče, ono što obeća, na šta se obaveže i kako zaključi, ono mora da se ispuni, pa makar i mrtvom glavom. U ovog čoveka riječ je skuplja i čast je viša od života".
Ono što gospodin Anđelković zaboravlja da kaže, a to je da je posle oktobra 1944. godine najveće stratište bilo Beograd, Čačak, Šabac, Leskovac i Pirot i da su oslobodioci, bez milosti, kao vlast, dakle, kao država, ubili preko 100.000 ljudi. Takođe, zaboravlja da kaže da je 29. decembra 1945. godine održan Politbiro CK KPJ, na kome je Tito naredio Đilasu i Rankoviću da obustave ubijanje u Srbiji, jer se u Srbiji više niko ne plaši smrti. To je istina i to je fakat, i sve drugo je stvar proizvoljnih interpretacija.

Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković, replika. Izvolite.

Obećavam da više neću da odgovaram, čak i kada me pitaju, jer postoji vreme za raspravu, ali nisam shvatio Blagicu zašto je advokat DS-a. Ima DS članove i neka izađu i lepo će da objasne, duga je rasprava, objasniće zašto su podržali da ovo dođe na dnevni red, zašto su juče jurili poslanike po Srbiji i da moraju po svaku cenu da dođu juče, da bi se obezbedio kvorum i da bi ovo došlo na dnevni red.
To je njihova stvar. To pripada političkoj partiji koja pripada Socijalističkoj internacionali, to je lepo i to razumem. To je njihova stvar. Neka oni odluče, Blagica ne mora da bude advokat, sem ako nije ovlašćena. Neka oni to reše, Tadić i Vuk Drašković, to je njihova stvar. Prva stvar je, osuđujem svako ubistvo, bez obzira od koga dolazilo, da li dolazilo od partizana ili od četnika.
Bez obzira ko je koga ubio na pravdi boga, što bi naš narod rekao, osuđujem ta ubistva. Nikako ne želim nijedno ubistvo da legalizujem. Uostalom, nije ovde reč o tome da pokušavam na bilo koji način da ceo četnički pokret i sve ljude koji su pripadali četničkom pokretu osudim. Zato sam rekao svako onaj ko se oseća, bez obzira gde pripada, da je učestvovao u antifašističkoj borbi, treba da dobije taj status, ali ne po odluci da neko što je pripadao Ravnogorskom pokretu treba da bude antifašista. To nije moguće jer to nije istina.
Uostalom, moj kraj nije bio partizanski. Bio je Juhor, tamo su bili četnici i znam šta su radili. Nije bilo partizana tako da nije bilo tog sukoba, nije reč o tome. Moj deda je bio faktički pripadnik te kraljeve vojske, nije bio pripadnik Titove vojske.
Znači, nije ni to sporno, ali ovde nije reč o ličnim odnosima. Ovde je reč o faktima, reč je o tome da je kralj Petar drugi naredio da se četničke jedinice stave pod komandu, što su mogli da učine i neki korpusi, što su i učinili. Oni koji to nisu učinili ne mogu da budu antifašisti. To je suština.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Stevanović, šef poslaničke grupe SPO-NS.

 Dame i gospodo narodni poslanici, gotovo da nisam razumeo gospodina Anđelkovića, ali to nema veze. Problem je u nama. Vrlo pažljivo sam slušao gospodina Nikolića juče, razumeo sam ga, ali me je dirnulo malo i drago mi je što je tako kada je rekao da je možda najveća tačka u našoj istoriji četnički pokret.
Idem sada sa Skupštine Stalne konferencije gradova i opština. Zašto vam to kažem? Zato što sam srećan jer je pored mene sedela Maja Gojković. Ako ste me razumeli dobro je da ste me razumeli. Dakle, predstavnik Srpske radikalne stranke i gradonačelnik Novog Sada, a ja srećan, sa velikom željom da sarađujemo i sa velikom željom da nestane ova tenzija koju je neko želeo da ponovo vrati u ovu salu.
Zar, gospodo moja, fakti nisu važni? Kako reče jedan demokrata malopre, i jedni i drugi su bili u šumi i jedni i drugi su pucali na Nemce. Da kažem vama drugima koji ste za fakta, a mi to jesmo, mi smo se rodili posle tih vremena: gospodo moja, šta je to zapad rekao najzad za Dražu Mihailovića, za četnike? Kome to digoše spomenik? Koga to proslavljaše? Ko to beše prvi čovek na okupiranom delu Evrope koji je digao glas protiv Nemaca?
Dakle, dajte malo da pomirimo te strasti i dajte malo da ovaj zakon ima smisla, da dobije smisao. Nemojmo da ga pravimo tako što ga sada prilagođavamo prema nekom drugom saveznom, jer je taj kao važeći pa sada zbog njega moramo da stavimo jedan amandman u kome se, između ostalog, kaže da se ovi nisu isto borili kao ovi drugi, nego oni 85%. Dakle, shvatio sam odlično nameru zašto, pravo i ostalo.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo nije arena, 1941. i 1945. su prošle. U grobovima su skoro i jedni i drugi, svi. Red je zbog nas, zbog istorije, zbog onoga što svi znamo da se stvari dovedu na svoje i nema smisla da skupljamo na ovaj način političke poene.
Mi nemamo šta više da vam kažemo. Samo kažemo da postoji istorija. Nemojmo mi da je pišemo iz stranačkog ugla. Postoji istorija koja je napisana. Postoje fakta. Dajmo zbog toga, zbog onih koji su uglavnom u grobovima da ove stvari promenimo. Nemojmo jedni drugima da govorimo ovako. Sve vas molim da završimo diskusiju, da glasamo o zakonu i da ispravimo ovu veliku, veliku nepravdu.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Ivica Dačić.