Reč ima narodni poslanik Branče Stojanović.

Hvala, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SPS su u načelnoj raspravi, nadam se jasno i argumentovano pokušali da kažu i rekli zbog čega SPS smatra da ovakav zakon ne treba donositi u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pokušaćemo i kroz amandmane da kažemo zašto je to tako.
Izašao sam da kažem jedan slučaj, primer koji se skoro dogodio, sa kojim verujem da ste i vi narodni poslanici i šira javnost naše Republike upoznati preko sredstava javnog informisanja. Slučaj se desio u Smederevu, kada je poslanička većina DOS-a želela, prekrajajući istoriju, da jedan od trgova u Smederevu nazove trgom Dimitrija Ljotića.
Pokrenula se i naša javnost i evropska antifašistička javnost, pisalo se mnogo oko toga i mislim da je zasluga da se u izvesnom smislu i bruka vezana za to skine i uopšte dao veliki doprinos gospodin Zoran Đinđić, koji je poprilično natrljao uši tadašnjem predsedniku opštine jer je imao informacije i jasan stav oko toga da takve ideje i takva prekrajanja istorije mogu da nanesu štetu našoj zemlji.
To se nedvosmisleno pokazalo i kroz ovu našu diskusiju koja se vodila u prethodnih nekoliko dana. Da ovim zakonom ništa ne postižemo zaključili smo svi, mislim i šira javnost naše Republike, da se na ovakav način pomirenje ne postiže i ne dostiže, i mislim da ne treba da nam zamerate za našu želju i naše zalaganje da se ovakav zakon ne donese.
Zbog toga predlažem da se amandman na član 1. ovog zakona prihvati i na taj način ne upadnemo u klopku eventualno novih i daljih podela, jer mislim da nam je toga bilo dosta i u prethodnom periodu i da treba na drugačiji način da se ispravljaju eventualne istorijske nepravde, ukoliko ih je bilo.

Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković. Izvolite.

Dame i gospodo, verujte, mi ne mislimo da je ovo provokacija od SPO što je predložio ovaj zakon. Mi to razumemo, oni su se formirali kao politička partija na izvorima Ravnogorskog pokreta, to je politički program jedne političke partije i to je razumljivo.
Ali, ne razumem da nas neko optužuje zato što se borimo za nešto što je jasno da je naša politika, da štitimo one ljude koji su bili antifašisti, što se borimo da se ovaj zakon ne usvoji. To naravno da nije naša provokacija i molim da to tako razumemo. To je borba za istorijske činjenice, to je borba za one koji su se borili za slobodu ovog naroda, to je borba za one koji su ginuli, to je borba za one koji nisu prihvatili okupatora na našoj teritoriji.
Na isti način ćemo se boriti i borimo se za one koji su se borili za slobodu i onih na Kosovu i Metohiji, pripadnike policije i vojske, jer ako je neko hteo pomirenje kroz ovu priču o pomirenju, zašto u ovom zakonu nije ugradio i pripadnike MUP-a i Vojske Jugoslavije 1998. i 1999. godine na KiM. I oni su se više borili. Da se slučajno ne čeka neka druga prilika, pa da se proglasi da su oni bili još neprijatelji.
Iskustva poslednjih godina govore, juče sam primio jednog čoveka, oni koji su se borili na KiM protiv OVK, oni teže prolaze ili bolje rečeno protiv njih se vodi kampanja i hajka u mnogim institucijama, a pre svega u MUP-u, a vode oni koji na KiM nisu hteli da idu ili su napuštali tada MUP. Jednostavno, nisu hteli da učestvuju u odbrani srpskog naroda.
Da li mi šaljemo poruku ovakvim zakonom da više nikada niko ne treba da stane na strani odbrane svog naroda, već da je bolje da sarađuje sa onima koji napadaju njegov narod, koji dođu da ga okupiraju. Možda je bilo bolje sarađivati sa OVK nego boriti se protiv OVK. Možda će ljudi da kažu da smo mladi, a pričamo o Drugom svetskom ratu, ali kada to preselimo na 1998. i 1999. godinu, to vam nekako ispadne iz vida.
Doduše, mene to ne čudi za neke političke partije, političke grupacije, ako su pre tri godine oslobodili 1.800 pripadnika OVK svih optužbi i pustili ih. To može da se dogodi za nekoliko godina i da svi ovi pripadnici vojske i policije budu optuženi kao da su oni krivi što su branili srpski narod.
Nije ovde samo reč o tome kakve su istorijske činjenice. Možemo da čitamo citate bilo koga, istorijskih instituta u inostranstvu, u Briselu i kod nas, i pisma Draže Mihailovića, i kralja Petra i sve ostalo, toliko je to poznato i toliko je jasno da je gotovo nepotrebno dokazivati, jer je to potpuno jasno. Ali ovaj amandman je suštinski.
Moram da kažem i apelujem sa ove govornice ne da prihvate ovaj amandman predlagači iz SPO, nego da povuku zakon. To bi bilo najkorektnije, jer faktički se pokazuje i u javnosti koliko je bespredmetan pokušaj revidiranja istorije i da se ovaj zakon uglavi gde mu nije mesto.
Znam da ovde postoji stvorena politička koalicija na dva nivoa. Jedna je politička koalicija koja je trebalo da stavi na dnevni red ovaj zakon, kao što je DS, a druga je politička koalicija koja treba da izglasa ovaj zakon, kao što je SRS.
Razumem i njih što su napustili, jer oni su u teškom problemu. Ne možete ići po Srbiji i agitovati da eto partizani, patriote, treba da glasaju za vas, a sada glasate za zakon za četnike. Razumem ljude i zato su oni to napustili. Ali, neka kažu. Što nisu rekli da će da glasaju za zakon, jer ako ne glasa SRS ovog zakona nema, bolje ga povući, nego da dangubimo tri-četiri dana. Znači, oni će glasati.
Razumem i SPO što se zalaže za taj zakon. Doduše, oni se manje zalažu nego vi koji ćete da glasate za zakon. Ali, to je vaš politički program i imate pravo. To potpuno razumem. Samo, nemojte da menjate istoriju. Ovi iz DS su glasali da se ovo stavi na dnevni red, jer su znali kakva će rasprava biti, da pokažu ko je gde. I njih razumem, iako je to politički projekat. Zato molim predlagače da povuku zakon. Lakše je da povuku zakon nego da prihvate naš amandman da se briše ovaj član i da mi zaustavimo ovu priču.
Što se tiče SPS, mi smo i ovih nekoliko dana pokazali da smo spremni u svim ulogama da se borimo u ovom parlamentu. Mi znamo da budemo i vlast, i to vrlo uspešna vlast, znamo da pomognemo da se usvoji neki zakon, ali ako hoćete da budemo opozicija, kao što smo opozicija ovom zakonu, i to smo pokazali kako znamo.
Možemo još nedelju dana o ovom zakonu, ako hoćete, još nedelju dana da dokazujemo istorijske činjenice koje će narod osuđivati. Znate da možemo. Znači, molim predlagača ne samo da prihvati ovaj amandman, nego da povuče zakon, kako bi ovu rašomonijadu prekinuli i kako bi prekinuli pokušaj prekrajanja istorije.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, da biste mogli svoje obaveze da planirate želim da kažem da ću da govorim o svim amandmanima po pet minuta danas. Planirajte vreme. To je moje pravo koje proističe iz Poslovnika.
SPS, njeni narodni poslanici, dr Žarko Obradović i Miša Petronijević podneli su amandman na član 1. predloženog zakona, gde predviđaju da se ovaj član briše. On jeste suštinski član. Kada ovaj član ne bi postojao, onda ne bi postojao ni zakon. Moja namera nije da govorim ni o čemu što nema istorijsko pokriće. Dozvolite da u nekoliko rečenica dam argumentaciju koja ide u prilog našem amandmanu i molim vas za vašu podršku da prihvatite amandman, da za njega glasate.
Kada bi sve što su predlagači rekli bilo tačno, recimo, da je sve tačno, postoji jedna stvar koja ne može da se prenebregne. Meni je žao što je tako, žao je svima onima koji su imali strašne posledice iz toga. Na nivou Ravnogorskog pokreta, u nivou odgovornosti komandanata korpusa, prvog, drugog i trećeg, najgori je bio Zvonko Vučković. Postojao je sistem fizičke eliminacije protivnika klanjem.
Komandanti korpusa lično su određivali aktom rukovodioce crnih trojki i jedino su znali za njihova imena. Vođe crnih trojki birali su još dvojicu čija imena nije znao komandant korpusa. Na spisku zarobljenih ili onih koji treba da budu zarobljeni, a to su uvek bili pripadnici narodnooslobodilačkog pokreta ili komunisti, ili skojevci, ili pomagači ovog pokreta, komandant korpusa uvek je lično stavljao slovo "Z" ispred rednog broja. Ni jedan od ovih koji je dobio slovo "Z" nije drukčije umro osim što je zaklan.
U čačanskom kraju 702 lica ubijeno je od strane pripadnika Ravnogorskog pokreta, 216 je zaklano, od čega 97 žena, od čega Milka Toroman, trudna, u osmom mesecu trudnoće. Ni u jednoj depeši, ni u jednom aktu ravnogorskog pokreta, partizanski pokret nikad nije nazvan drugačije osim "komunisti", a sada čujem da se i iz klupe dobacuje – komunisti. Ni u jednoj depeši ne piše "partizani", "narodnooslobodilački pokret". Piše ili "crveni" ili "komunisti".
Draga gospodo, svako ko je bio kadar da uvede u svoje ratovanje sistem obračunavanja sa političkim protivnicima, sa vojnim protivnicima, sa vojničkim protivnicima, ovakav način likvidacije ili eliminacije druge strane, mora da bude spreman da prihvati sud istorije. Ne govorim o pojedinačnim slučajevima , ne govorim o egzemplarima kojih je bilo na svim stranama, govorim o sistemu koji je postojao. Klali su samo Handžar divizija, balisti, Čerkezi i ovi koje sam spomenuo.
(Dobacivanje iz sale: A ustaše?)
Što se ustaša tiče, ni ja neću da ih izjednačim sa četničkim pokretom i ne dobacujte, molim vas. To je zlo gore od svih zala. Zato je važno da onda znamo da ni jedan od ovih ljudi koji je ovo smislio ili učinio ne može da ostvari ni jedno od prava koje zakon predviđa. Nastaviću povodom sledećeg amandmana.

Da li se još neko javlja o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Aligrudić.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Amandman neću posebno obrazlagati, kao ni druge amandmane koje sam podneo, zato što je pisano obrazloženje  dostavljeno uz predloženi tekst amandmana. Zahvaljujem se predlagaču koji je prihvatio ove amandmane i pozivam Narodnu skupštinu da u danu za glasanje za njih i glasa. Što se tiče stava DSS prema ostalim amandmanima, mi takođe nećemo učestvovati u raspravi u pojedinostima.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS, dr Žarko Obradović i ja podneli smo amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica. Predlažemo da se član 2. briše iz sledećih razloga.
Prvo, u osnovnom tekstu zakona, čije se promene traže, čiji se član briše, član 2. govori o pravima vojnih invalida, korisnicima porodične invalidnine u smislu ovog zakona o kome sam malopre govorio, a koji samo uređuje prava po osnovu statusa borca, ne uređuje status borca.
Izmenama koje predlagač traži ovaj član se briše. "U članu 2. Predloga zakona predlaže se da se član 3. zakona menja tako da vojnim invalidima i korisnicima porodične invalidnine, pored lica kojima je to svojstvo priznato po važećem saveznom propisu kojim su uređena osnovna prava vojnih invalida i porodica palih boraca (dakle po tom propisu po kome treba da se uređuje), ovim zakonom se smatraju i invalidi i porodice palih pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini i Ravnogorskog pokreta".
Dolazimo do ključne stvari u celom ovom zakonu, do stava 2. u tom članu u kome govori o pravima vojnih invalida i članova njihovih porodica – ustanovljava se “Ravnogorska spomenica 1941”. Dakle, u tom članu zakona se ustanovljava “Ravnogorska spomenica 1941” i dalji tekst vama je poznat, pa čak kažem, njeni nosioci se u svemu izjednačavaju sa nosiocima Partizanske spomenice 1941. godine, iako se u tom članu ona nigde ne pominje.
Dakle, suština jednog i drugog zakona, i ovog srpskog koji govori o uslovima i onog koji je na saveznom nivou govorio o osnovnim pravima boraca, da se govori o borbi za oslobođenje, o borbi protiv okupatora. Tačno je precizirano u članu 2. osnovnog saveznog zakona ko su borci, i mi ne provociramo nikoga, niti govorim jezikom mržnje, jer nisam takvog sklopa niti partija kojoj pripadam. Jednostavno, što se socijalista tiče istina je istorijska poznata, a tražimo od predlagača da dokaže šta nije istina.
Malopre sam pomenuo, navedeno je osam velikih okupatorskih ofanziva. Recite koje su te ofanzive, ko je to utvrdio itd. To su već neki dokazi, a rekli smo, svako ko se borio protiv okupatora bilo pod kojom kapom, čast i prava. Toga nema ovde. Suština jeste u stvari utome, preko jednog socijalnog zakona želi se revidirati istorija.
Ako neko ozbiljno misli da dovede u pitanje istorijske činjenice, onda se to ne radi tako, onda izvolite, preinačite i poništite sve odluke sudova, rehabilitujte, pa tek onda donosite zakone o svim pravima koja su potrebna. Ne želim da pričam šta je sa onim osnovnim opredeljenjima ove skupštine da se zakonodavna ne meša u sudsku vlast. Suština je u tome.
Navodili smo izvore juče i ovih dana, pominjali Čerčila, Ruzvelta, kralja Petra, samog Vuka Draškovića, mada nam reče predsednik Skupštine da ne citiramo iz "Ekspres Politike", već iz "Politikinog zabavnika", ali Vuk nije pisao u "Politikinom zabavniku", pisao je u "Ekspres Politici" 1974. godine, dokazujući da se taj pokret nije borio protiv okupatora. To je istorijska istina, ako želi neko da je dovede u pitanje zna se način kako treba.
Inače, suština ovde jeste da se na silu izjednače ta prava. Neće se u Srbiji na ovaj način ljudi pomiriti. Pomiriće se onda kada se sazna, ako nije, šta je istorijska istina. Neće se deobe zaustaviti na ovakav način. Na ovakav način će se samo produbiti. Skupština može da izjednači, ali to će biti na silu. Iz tih razloga predlažemo da se briše ovaj član. Hvala lepo.