Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Zahvaljujem.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Goran Svilanović i Milorad Belić.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O PRAVIMA BORACA, VOJNIH INVALIDA I ČLANOVA NjIHOVIH PORODICA (pojedinosti)
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam – da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS, dr Žarko Obradović i ja podneli smo amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica.
Predlažemo da se član 1. zakona briše iz više razloga. Prvo, u osnovnom tekstu zakona čije se promene traže, član 1. glasi: "Ovim zakonom uređuju se uslovi za ostvarivanje prava boraca NOR-a, učesnika ranijih ratova za oslobođenje zemlje, članova njihovih porodica, vojnih invalida i korisnika porodične invalidnine". To je član 1. osnovnog zakona. Dakle, tim članom se kaže šta zakon uređuje, a uređuje uslove za ostvarivanje prava boraca NOR-a.
Predlagač taj član dopunjava sledećim, dakle, u članu koji uređuje samo predmet zakon, sada daje uslove: "Status borca NOR-a imaju i pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini i Ravnogorskog pokreta, počev od 17. aprila 1941. godine do 15. maja 1945. godine, pod istim uslovima propisanim u članu 2. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida" i da ne nabrajam dalje.
Dakle, poziva se na Zakon o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica donet na nivou savezne države 1998. godine. U njemu je tačno navedeno šta je borac. "Borac je jugoslovenski državljanin koji je učestvovao u odbrani suverenosti teritorije i nezavisnosti, ustavnog poretka Savezne Republike Jugoslavije, učestvovao u oslobodilačkim ratovima 1912. i 1918. godine, učestvovao u antifašističkoj borbi u Drugom svetskom ratu, kao pripadnik Kraljevine vojske Jugoslavije od 6. do 17. aprila, u sastavu savezničkih armija, učestvovao u NOR-u" i da ne nabrajam dalje. Izostavljeno je u ovom predlogu za izmene, a nalazi se u osnovnom zakonu ključno – a to je, borac je onaj koji je učestvovao u borbi protiv okupatora i njegovih saradnika.
Dakle, iz ovog člana 2. osnovnog zakona o pravima boraca, u kome se inače utvrđuje status borca, jasno je da se radi o onima koji su učestvovali u borbi protiv okupatora.
Treće, dolazimo do ključnog pitanja – ko je učestvovao u borbi protiv okupatora? Navedeno je u članu 2. osnovnog zakona. Mi smo naš stav jasno rekli – svako ko je učestvovao u borbi protiv okupatora, pod bilo kakvom kapom, zaslužuje svaku čast i pravo. Svako ko je stradao, poginuo u borbi protiv okupatora, zaslužuje sva prava i sve počasti. Svako ko je nevin stradao od bilo koga, zaslužuje poštovanje. Ali, predlog izmene i dopune ovog zakona to nije zahvatio.
Što se nas socijalista tiče, istorijska istina je utvrđena i o tome postoji toliko podataka u Nemačkoj, Italiji, Engleskoj, Francuskoj, Rusiji, Americi, Ujedinjenim nacijama, toliko dovoljno da je to poznato u svetu kao istorijska istina.
Obrazloženju koje ide uz ovaj predlog ne zatvara, kako se to u javnosti predstavlja, već otvara vrata novih mržnji i podela, a mi sa tim nikakve veze nemamo. Mi poštujemo Deklaraciju Skupštine Srbije iz 1998. godine, koja je rekla da deobe ostavlja istoriji, a okrećemo se jedinstvu i budućnosti svih građana Srbije.
Tu stoji da je zakon utemeljen na istorijskoj istini, pa kaže: "Istorijska je istina da je od 1941. do 1944. godine protiv snaga generala Mihailovića pokretano osam velikih okupatorskih ofanziva". Nije navedeno koje su to ofanzive? Gde su te borbe vođene? Ko je to utvrdio? Koje su borbe vođene protiv Nemaca itd.
Kako sam predlagač reče, istorija se ne može menjati. Tačno, ona je zasnovana na istini i ona se ne može menjati u Skupštini. To nije posao Skupštine, već jednostavno ako neko ozbiljno misli da dovede te istine u pitanje, postoje istorijski instituti, istorijska odeljenja, Akademija nauka i ozbiljna vlast bi dala u zadatak njima da istraže šta nije istina, šta je istina, da li je bilo nepravdi i one koje su bile, da se isprave.
Dakle, ovo je zadnje kao socijalni zakon što treba da se promeni. Iz tih razloga predlažemo da se briše ovaj član.

Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Hvala, gospodine predsedavajući, kolege narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS predložio sam da se briše član 1. Predloga zakona, zato što je reč o predlogu  koji po našem mišljenju ima za cilj da revidira istoriju Drugog svetskog rata.
S obzirom da je reč o događajima koji su se desili skoro pre šest decenija, nemoguće je na bilo koji drugi način razgovarati o tom periodu do jezikom informacija, odnosno činjenica i dokumenata relevantnih za taj period. Govorim pre svega o dokumentima nemačke vrhovne komande, odnosno dokumentima kraljevske vojske u otadžbini, dokumentima koje su druge savezničke snage prikupile.
Ovo govorim iz razloga ako bi se prihvatio ovaj predlog zakona i ono što predlagač želi, mi bi praktično uradili nešto što nije poznato u istoriji savremenog sveta, bar na prostorima Evrope, da se rehabilituje jedan pokret koji je bio aktivan saradnik i Nemaca i Italijana u Drugom svetskom ratu. Nije partizanski pokret i nije i Tito kao vođa tog partizanskog pokreta određivao ko pripada antifašističkom frontu.
To je određeno tokom događaja i sadržajem događaja u Drugom svetskom ratu i to su odredili sami saveznici, i to sada posle šest decenija ne treba i ne može se revidirati. Neću da pominjem brojna dokumenta međunarodna koja govore o odnosu saveznika prema tim događajima i da ulazim sa tog aspekta u razmatranje ovog pitanja.
Ovde je reč o zahtevu da se i borcima Ravnogorskog pokreta prizna status učesnika aktivnog u borbi protiv fašizma, što naravno nije tačno. Moram podsetiti, i kolega Petronijević je to pomenuo, a i zakon savezni koji je preuzela Republika Srbija govori vrlo jasno ko su borci i na koga se to odnosi. Svako onaj, bez obzira kojoj je političkoj, pa ako hoćete i vojnoj formaciji, od 1941. godine u Srbiji pripadao, svako onaj ko je želeo da se aktivno uključi u narodnooslobodilački pokret, u borbu protiv okupatora, u borbu protiv Italijana, u borbu protiv Nemaca, imao je mogućnosti za to, a naravno sam je o tome odlučivao.
Svi oni koji su želeli da budu aktivni učesnici u borbi protiv Nemaca i Italijana su to pravo koristili, bilo pojedinačno, bilo kolektivno. Moram podsetiti da su i pripadnici Kraljevske vojske u otadžbini, koji su poslušali apel kralja Petra Karađorđevića, da se svi pridruže narodnooslobodilačkom pokretu, imali mogućnost da tako nešto učine. Oni su u pravima izjednačeni sa svim drugim borcima. Prema tome, prihvatanje ovog predloga bio bi jedan klasičan primer revizije istorije.
Nije sporno i mislim da tu ne treba mnogo dokazivati da Narodna skupština, bez obzira kakav bude ishod ovog zakona, istoriju promeniti ne može. Nije sporno da je otpor fašističkim okupatorima organizovao NOP, koji je poveo oružanu borbu u Jugoslaviji 1941. godine. Nije sporno ni to, i to je nešto što i mi socijalisti kao levičari i kao neko ko poštuje istoriju i činjenice i konstatujemo, da je i 1941. godine do kraja oktobra, da su neki ravnogorski komandanti učestvovali zajedno sa partizanima ili samostalno u borbi protiv okupatora i kvislinga, i to je bio njihov izbor i sopstvena inicijativa.
Ali, nije sporno ni to da je od 31. oktobra 1941. godine, i po rečima samog komandanta tog Ravnogorskog pokreta, Draže Mihailovića, da je on započeo borbu protiv partizana i dao obećanje da se neće boriti protiv Nemaca. Ako se pogleda izveštaj nemačke vrhovne komande u razgovoru u Divcima 1941. godine, vidi se da se čak i Draža Mihailović izvinjava Nemcima zbog nekih borbi koje su četnički komandanti ili neke vojne jedinice vodile protiv Nemaca, i to naziva izolovanim incidentom ili događajima o kojima on nije odlučivao, niti za koje je on dao komandu.
U svakom slučaju, mislim da nije revizija istorije moguća, mislim da Predlog zakona ima taj cilj. Poslanička grupa SPS je baš iz tih razloga i predložila da se ovaj član briše, podneli smo amandman i u ime SPS-a imam obavezu da govorim o amandmanu i o tom događaju.

Da li još neko želi reč? (Da.)
U ime predlagača, narodni poslanik Bogoljub Pejčić.

Želim da vas obavestim da poslaničku grupu SPO i NS ove provokacije ne zanimaju. Mi smo odlučili da ne uđemo u raspravu o ovim amandmanima, da bi što pre došli do glasanja. S druge strane, želim da vas obavestim da prihvatamo sve amandmane koje je podneo gospodin Miloš Aligrudić, ali isto tako ne prihvatamo nijedan amandman koji su podneli gospodin Žarko Obradović i gospodin Milisav Petronijević, iz razloga što svi njihovi amandmani suštinski i bitno menjaju ovaj predlog izmene i dopune zakona.

Narodni poslanik Žarko Obradović, replika.

Želeo bih i Skupštini, i kolegama poslanicima i gospodinu Pejčiću da kažem da poslanička grupa SPS svoje izlaganje ne smatra kao način da provocira bilo koga. Ono što mi danas budemo saopštili vama i javnosti Srbije jeste stav SPS-a o ovom pitanju i jeste pozivanje na relevantne istorijske činjenice i dokumenta.
Ko želi da to ospori neka izvoli doći ovde ili još bolje, s obzirom da ta tema pripada dalekoj istoriji, organizuje neki naučni skup, pa neka ponudi bilo koju tvrdnju za te svoje iskaze. Mi ćemo danas govoriti o sadržaju zakona, o onome što zakon ima za cilj, ponudićemo obilje dokaza da predlagač nije u pravu i naravno javnosti Srbije prepustiti sud o tome ko je u pravu. Kada kažem javnosti Srbije, taj sud je već davno donesen, ali ako predlagač ima političku potrebu da o tome raspravlja, mi smo spremni da se u tu raspravu uključimo.

Reč ima narodni poslanik Meho Omerović.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, amandman koji su podneli kolege poslanici iz SPS-a je ključni i suštinski amandman koji treba prihvatiti iz jednog razloga, jer taj amandman pokušava da ubedi sve ovde prisutne u sali.
Javnost o tome ne treba ubeđivati, a to je da se predstavnici Ravnogorskog pokreta, odnosno predstavnici Jugoslovenske vojske u otadžbini nisu borili protiv okupatora, stoga oni ne zaslužuju da imaju prava koja predlagač po ovom Predlogu zakona traži.
Mislim da amandman koji su podneli kolege iz SPS-a treba prihvatiti i naprosto kao što predlagač reče više je razloga za donošenje ovog zakona. Rekao bih da je samo jedan razlog za njegovo nedonošenje, a taj jedan jedini razlog je istorijska istina. Taj jedan jedini razlog su rezultati Drugog svetskog rata, postojanje, u to vreme, antihitlerovske koalicije, na čijoj strani su bili predstavnici narodnooslobodilačke vojske i partizanskog pokreta.
Taj jedan jedini razlog je na kraju krajeva i priznanje njihovog vrhovnog komandanta, Petra Drugog Karađorđevića iz Londona, i sve ovo mislim da nije dobra poruka ni međunarodnoj javnosti, još manje svim onim koji su pali kao žrtve u Drugom svetskom ratu, pogotovo kada se ima na umu da u maju 2005. godine proslavljamo 60 godina od pobede nad fašizmom.
Ta najveća svetska proslava održaće se u Moskvi. Na njoj će učestvovati predstavnici Francuske vojske, Velike Britanije, SAD i predstavnici naše vojske SCG, odnosno predstavnici Saveza udruženja boraca Jugoslavije, što je i posle 60 godina potvrda i priznanje da su predstavnici narodnooslobodilačke vojske bili oni koji su se borili u redovima partizanskog pokreta.
Ukoliko predlagači izmene i dopune zakona imaju informacije da će u Moskvi u maju 2005. godine biti pozvani neki od predstavnika Ravnogorskog pokreta, spreman sam da povučem ove moje reči. Hvala.