Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Meho Omerović.

Očigledno je da ovaj amandman na neki način suštinski, kada je u pitanju promena istorije rezultata Drugog svetskog rata. Ono što je najvažnije za nas u ovom domu, koji smo najviša zakonodavna vlast, to je da ovakav deo člana 15. kojim se briše bivši član 35. ovog zakona je pravno nemoguć.
Predlagač želi da se prava boraca prošire i na onaj krug lica koja su osuđena pravosnažnim sudskim presudama zbog učestvovanja u borbi protiv partizanskih odreda narodnooslobodilačke vojske i to ne samo protiv njih nego i protiv onih koji su se borili protiv saveznika te iste vojske u Drugom svetskom ratu.
Naime, ukoliko bi se ovo prihvatilo onda bi se otvorila mogućnost da se recimo za nekoliko meseci neko doseti da se poništi možda apel kralja Petra Drugog Karađorđevića iz Londona, jer ni on nije po volji predlagača. Možda se neko doseti da ovaj isti dom poništi odluke AVNOJ-a od 1943. godine, jer ni on nije recimo po volji predlagača.
Naime, nedopustivo je da se poništavaju pravosnažne presude koje su bile na snazi do određenog perioda. Znaju to pravnici bolje od mene. Nisam pravnik. Može se izvršiti revizija procesa, može se obnoviti proces, ali duboko verujem da ne postoji nikakav sud, uključujući i sud koji bi možda napravili neki od predlagača, koji bi na osnovu zakona i po zakonu mogao osloboditi neke od predstavnika Ravnogorskog pokreta za zlodela i zločine koje su učinili, čak u najvećem delu i prema sopstvenom narodu.
O čemu se radi, kakav je taj pokret bio, svedoči i naredba koju su četnicima prosledili komandanti posle razgovora delegata četničkih odreda sa predstavnicima Nemaca.
"Obavestite sve naše četnike i komandire četa koji se nalaze na domaku Rogatice da su danas, 15. januara 1942. godine, delegati srpskih četnika Bosne vodili pregovore sa nemačkom i italijanskom komandom u Višegradu. Rezultati su povoljni. Četnici i Nemci neće imati nikakvih sukoba, niti tih sukoba sme biti. Naši četnici imaju ostati na dosadašnjim mestima i dužnostima ili tamo gde se ukaže potreba. Nemojte dozvoliti da se u vašoj blizini nalaze komunisti, progonite ih i pokazujte Nemcima. Prema nemačkoj vojsci budite korektni. Nemojte dozvoliti da se desi bilo kakav incident sa nemačkom vojskom. Prolaz nemačkih trupa je slobodan i ne šteti interesima naše borbe." U potpisu poručnici Bolovan, Antonić i Jovanović.
Drugi primer je početak – a o kraju vam je govorio prethodni govornik Vučelić u pismima koje je Mihailović uputio predstavnicima najviše hrvatske vlasti – 10. avgust 1942. godine.
Kaže se – Zapovedniku Osme pešadijske pukovne, za nemačku komandu – "U vezi vašeg izveštaja izveštavamo vas da pristajemo na sve uslove koje ste postavili i da nas raduje što je nemačka vojna sila preuzela zapovedništvo nad hrvatskim domobranstvom, legijom, oružništvom, ustašama i građanskim vlastima, jer je to najbolji znak da će se poći jednim boljim i pravednijim putem.
Što se tiče hrvatske vojske, ona je do danas prema nama bila korektna i mi četnici u nju imamo potpuno poverenje. U nemačku vojnu silu takođe imamo potpuno poverenje i spremni smo sa njom potpuno lojalno sarađivati, samo ako su naši životi i imovina obezbeđeni. Do danas nije zabeležen nijedan slučaj napada sa naše strane na nemačku vojsku, ne samo na Majevici nego i u celoj Bosni, a garantujemo da se to ni u buduće neće dešavati." U potpisu, komandant, vojvoda majevički Radivoje Kerović.
Da li dragi prijatelji, kolege poslanici, mi ovim članom zakona i ovom mogućnošću koju predlagač predlaže i ovakvom čoveku želimo da ostvari sva prava kao i oni koji su se borili protiv okupatora, kao i oni koji su pali u borbi protiv tog okupatora? To ostaje na svima nama u danu ili godini za glasanje o ovom zakonu.

Zakon se svakako ne odnosi na stanovnike Bosne i Hercegovine. To je potpuno jasno.
Molim vas da nastavimo rad posle 15,00 časova.
Sledeći će imati reč Branče Stojanović o ovom amandmanu.
(Posle pauze – 15,20)

Poštovane dame i gospodo, nastavljamo popodnevni rad. Molim da na početku utvrdimo kvorum. Molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema, u sali prisutno 85 poslanika i da imamo kvorum za rad.
Izvolite, povodom amandmana Žarka Obradovića i Milisava Petronijevića, javio se Branče Stojanović.

Gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Žarko Obradović i Milisav Petronijević podneli su amandman na član 15. sa željom da se on povuče, kao što je želja svih nas iz SPS, uz argumentaciju koju sve vreme iznosimo pred poslanike Republičke skupštine i javnost Srbije, da ovaj zakon treba povući. Šlagvort za moje javljanje vezano za ovaj amandman dao mi je upravo gospodin Žarko Obradović, citirajući podatke koje ima, vezano je za izveštaje četničke komande.
Pomenuto je selo Drugovac. Moram, zarad javnosti, da dopunim na neki način ovaj izveštaj, s obzirom da je Drugovac jedno malo selo u smederevskoj opštini, koje je stradalo 29. aprila 1944. godine u stravičnom četničkom pokolju.
Ovo što je gospodin Žarko Obradović izneo kao podatak se u izvesnoj meri razlikuje. Rekoh da su to izveštaji četničke komande. U Drugovcu nisu zaklani, ubijeni i spaljeni partizani, niti komunisti, već običan narod, seljaci koji su skrivili samo to što su, između ostalog, čuvali od 1941. godine do kraja rata gospođu Bulinu Baruh. Da podsetim samo, to je majka narodnih heroja braće Baruh, jadna starica, predratni profesor iz Beograda, čija je ćerka sa 17 godina, između ostalog, streljana od strane Nemaca 1941. godine u Beogradu.
Kao potvrda ovoga zašto se mi iz SPS sve vreme zalažemo i na čemu pokušavamo da insistiramo, da donošenjem ovog zakona neće doći ni do kakvog pomirenja, upravo želim da iznesem jednu činjenicu i da na neki način postavim pitanje i gospodi predlagačima, tj. SPO, pa i kolegama koji nisu sa nama ovde – SRS.
Na poslednjim izborima u pomenutom selu su pobedile ove dve partije. Znači, SPO i SRS, zahvaljujući tome što su imali dobre kandidate, divne ljude, čestite ljude, pobedili su na ovim izborima. Postavljam pitanje, s obzirom da je ukupno u ovom pokolju stradalo: Drugovčana – 24 su zaklani i 41 streljan, četiri su izgorela, tri umrla od batina, 120 kuća je zapaljeno i preko 200 domova opljačkano.
Da li je to dobro i za kolege iz SPO, pa i za kolege iz SRS, da objasne ljudima koji su očigledno zaboravili sve to – da li je ovo sada podsećanje da stranka kojoj su dali poverenja na poslednjim izborima pokreće proceduru rehabilitacije onih koji su njihove pretke pobili na jedan monstruozan i zverski način? To je jedan od razloga zbog čega se mi zalažemo da se amandman na član 15. povuče i naša molba da se celokupan ovaj zakon povuče iz procedure.

Reč ima narodni poslanik Živojin Stefanović.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo poslanici, mislio sam da danas ne govorim na ovu temu, ali dva dana nisam ovde prisustvovao i sinoć odem u moje selo, otac mi ima 84 godine, sticajem okolnosti 1943. godine sa nepunih 15 godina pristupio je partizanima i kaže, šta to tamo radite, ima 60 godina i zaboravili smo te podele koje su bile.
Podnosilac predloga ponovo hoće da pravi potrese i da ponovo osećamo te godine. Kada bi to predložili oni za koje nas držite i da smo nelegalisti i da ne poštujemo pravnu državu, ali vi i legalisti ovim članom upravo pokušavate da opovrgnete pravni i ustavni poredak ove države.
Ističete da oni koji imaju pravosnažnu presudu, presuđenu od zvanično priznatih tada državnih sudova, mogu primati prava i privilegije i biti izjednačeni u ovim procesima, a istovremeno ste tu državu napali, prihvatate presudu iz 1953. godine kada su poništili presudu za organizaciju Crne ruke, ti ljudi su rehabilitovani.
Ovaj član 15. pravno je nemoguć i morate prvo da pokrenete postupak i da se pred prvostepenim sudom ponište odluke i da se proglase nevinim, pa tek tada odlukom, odnosno zakonom proglasiti rehabilitaciju, i prava i obaveze. Nemoguće je da se priznaju ta prava onima koji su veličali ili odobravali prisustvo bugarskih okupacionih snaga na području Srbije, a potičem iz Leskovca.
Mi smo imali manje problema, bar po istorijskim aktima i očevidaca i savremenika tog perioda od Nemaca, a najviše od Bugara i onih koji su sa njima kolaborirali, a to su upravo četnici. Malopre je pomenut Bojnik, a to je najveće stratište juga Srbije, ni partizani, ni borci, ni ljudi sa puškama, ni sa motikama, već su Bugari bukvalno izveli sve što je živo, sve što je moglo da hoda.
Ne samo da su ih palili, nabijali su ih na kolac, jednu trudnicu u osmom mesecu trudnoće nabili su na kolac. Dođite 15. februara u Bojnik i da vidite i dan-danas taj čemer i tu tugu tih ljudi. A da ne govorimo o Gornjem i Donjem Kajtanu, koji su bukvalno spaljeni kao kada sada mlađe generacije gledaju filmove borbe američkog naroda sa Indijancima. Bukvalno nije ostala ni jedna porodica.
Ovde se pokušava rehabilitacija onoga što se ne može rehabilitovati. Pominjan je juče ovde i Leskovac. Upravo podnosioci Predloga ovog zakona pokušavaju da povlačenjem tužbe protiv NATO agresora, onih koji su bombardovali zemlju, rehabilituju 1944. godinu.
Godine 1944. upravo ti koje danas podržavate i rehabilitujete, 6. septembra, pod dejstvom isključivo savezničke avijacije, a pre svega Engleske, Leskovac je sravnjen sa zemljom. Po zvaničnim podacima 1.600 mrtvih, a po nezvaničnim više od 3.200. Čitave porodice su ubijene, nema ih na spisku živih u Leskovcu.
Godine 1999. smo pokušali da vratimo sećanje na taj dan i da obeležimo jednom malom crkvom, a nismo mogli da nađemo imena i da to uklešemo, pa zato smo napravili česmu koja simbolizuje budući život. Danas vi rehabilitujete te koji su na taj način u 1999. godini bombardovali ovu zemlju. Upravo zbog toga, ukoliko ste legalisti, ukoliko poštuje pravnu državu, molim vas da ceo zakon predlagač povuče. U suprotnom, ovaj član ne može opstati. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Niko.)
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Hranislav Perić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, da bi znali ovde o čemu se radi, samo ću pročitati ovaj član 16. “U članu 43. stav 3. menja se i glasi: O pravu na izuzetno mesečno novčano primanje odlučuje komisija koju obrazuje Vlada Republike Srbije. Stav 4. menja se i glasi: Komisija se sastoji od sedam članova, od kojih tri delegira Republički odbor Saveza udruženja boraca NOR-a Srbije, a četiri člana bira Narodna skupština Republike Srbije.”
Član 16. reguliše imenovanje komisije od sedam članova koja će odlučivati o pravima na novčana primanja. U toj komisiji će biti tri člana Udruženja saveza boraca NOR-a, a četiri člana će predlagati Vlada i birati Narodna skupština.
Moram da kažem i to da kada izglasate ovaj zakon, moraćete potpise za priznavanje prava da tražite od partizana, jer će biti problem ko će da potvrdi to učešće. Iz tih grupa koje su se formirale po selima, ostalo je po nekoliko živih i sada je problem ko će kome potpisivati, a najčešće će biti ja tebi, a ti meni, jer među živima je malo komandanata koji će moći da potpisuju prava svojim saborcima.
Ako je već tako, onda ovaj dom treba da bira i komisiju za priznavanje prava, četiri člana, a da bi to bilo kako treba, predlažem da dva člana budu iz redova poslanika. Imam predlog za to, jedan da bude Miloljub Albijanić, a drugi gospodin Aligrudić. Albijanića bih odmah kandidovao za predsednika te komisije. Ako bude potrebno, mogu da dam i obrazloženje za ovakav predlog.
Biće problema ko će potpisivati Ravnogorske spomenice. A to bi mogao da bude neko od komandanata četničkog pokreta, a da je živ, sigurno bi to bio i radio Draža Mihailović. Pošto u ovom pokretu nema takvih, možda će to raditi neko ko je proglašen za četničkog vojvodu. Hvala.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Radi korektnog obaveštenja, uopšte nije takav amandman, nego traži da se član 16. briše. Izlaganje je sadržalo puno dobrih namera i ideja. Hvala.
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, reč ima Žarko Obradović.