Poštovani poslanici, na ovoj liniji o kojoj je Hranislav Perić i o izjednačavanju ljudi koji su pripadali partizanskom pokretu i ravnogorskom, ispada da ne treba tu ni Šešelj ni Toma Nikolić, najbolje da otvorimo kioske po svim opštinama, pošto su jedni pripadali ravnogorskom, a drugi partizanskom, pa ispada da su se svi borili za slobodu, i oni koji su sarađivali sa okupatorom, i da onaj ko hoće on se prijavi, uzmemo te spomenice i završimo posao. Ovako ispada da niko nije bio na suprotnoj strani, niko nije sarađivao sa neprijateljem.
Druga stvar za koju mislim da se stalno meša je i ovo obrazloženje koje je napisano. Ono nije išlo ka liniji rešavanja problema, nego umnožavanja. To je što se stalno meša partizanska spomenica i učešće u partizanskom pokretu sa pripadnošću političkoj partiji. Išli su u šume i jedni i drugi, samo su na različitim pozicijama bili.
U prilog zahtevu da se povuče ovaj zakon ili da se prihvati ovaj amandman, mada ništa ne znači da se prihvati ovaj amandman, ako se ne prihvati amandman na 1. član, ipak moram danas da vam pročitam deklaraciju koju je Vuk Drašković sa mnom radio 24. marta, zato što ovde, neću prva tri stava koja sam vam pročitao, nego četvrti, kaže u zajedničkoj potpisanoj deklaraciji koju je jednoglasno usvojila ova skupština - univerzalni principi slobode, pravde i demokratije su temelji stabilne, jake države i najčvršći su bedem pred deobama.
Izgleda da mi ne možemo da razlučimo šta je borba za slobodu. To je ono što je najveći problem, jer problem je šta ćemo sutra posle 10, 20, 30 godina raspravljati o onim policajcima koji su čuvali neke kote 740 od OVK, kako ćemo njih i kako će ih neka skupštinska većina tretirati ovde.
"Obeležavanje praznika naše države biće i oni simboli i datumi koji su ukorenjeni u državnu i narodnu tradiciju i koji nas sjedinjuju u patriotizmu i odanosti državi i narodu". Da li će to možda biti 13. maj? "Istorija našeg naroda satkana je od borbe za slobodu i nezavisnost. Mi smo na to s pravom ponosni, zato ćemo uvek braniti slobodu i obezbediti nezavisnost države.”
Mi treba da pošaljemo poruku da će svaki građanin naše zemlje u svakom trenutku da se bori za slobodu i da će to da vrednuje neka budućnost, a ne da vrednuje saradnju sa bilo kim ko tu slobodu ugrožava.
Prema tome, ako se na te stvari, koje je Vuk Drašković 24. marta, pre šest-sedam godina potpisao, osvrnemo, onda je jasno da je ovaj zakon i pokušaj izjednačavanja ljudi koji su bili u ravnogorskom pokretu sa učesnicima partizanskog pokreta, izjednačavanje partizanske spomenice i formiranje neke ravnogorske spomenice, nešto što će naneti štetu, ubeđen sam, državi Srbiji vrlo brzo.
Nemojte se iznenaditi kad sutra neki kosovski parlament donese odluku da balistima prizna pravo da su bili antifašisti, iako je 4.500 vojnika Vojske Jugoslavije u Drenici poginulo 1944. godine. Nemojte se iznenaditi kada se tako nešto dogodi, kad ovakvu grešku otvaramo u parlamentu Republike Srbije.