Dame i gospodo poslanici, Drugi svetski rat je započeo valjda onda kada je Hitlerova Nemačka napala i porobila tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju.
Nažalost, posle Drugog svetskog rata i pobednici i poraženi su imali možda i preterivanja u svojoj verziji istorije. Ishod Drugog svetskog rata niko ne može promeniti, građanski rat nije vođen na teritoriji Srbije bez okupacije. Srbija je okupirana, ne samo od strane Nemaca. Ovde je takođe rečeno da su u tome učestvovali i neki pripadnici legalne vojske iz Mađarske, koji su služili svoj vojni rok. Nažalost, služili su svoj vojni rok u Srbiji. Oni su okupatori, bez obzira kako se zvali.
Nisam se javio da polemišem, javio sam se da kažem da SPS, kao što znate, jeste za istorijsko pomirenje. Vojislav Mihailović ne sedi ovde od pre nekoliko meseci. On sedi ovde od sredine devedesetih godina i to upravo glasovima poslanika SPS, a podsetiću još jednom, pravo istorijsko pomirenje jeste da je unuk Draže Mihailovića izabran za gradonačelnika Beograda glasovima socijalista, odlučujućom podrškom glasova socijalista.
Takođe, istorijsko pomirenje jeste i to što je Vuk Drašković bio potpredsednik Savezne vlade u vreme kada je na vlasti bio Slobodan Milošević. Mi jesmo za istorijsko pomirenje, ali moramo voditi računa da u tom istorijskom pomirenju ne dođe do krivotvorenja istorije. Ovo nije danas ideološko pitanje.
Zameram svima koji ovome prilaze na ideološki način. Ovo nije pitanje ko je nosio petokraku, a ko je nosio kokardu. Ovo nije pitanje ko je bio partizan, ko se zvao komunistom ili je bio za kralja. Ovo je pitanje ko se borio protiv fašista, protiv Nemaca i Italijana. Još jednom kažem, socijalisti su za to da se svakom četniku ravnogorcu prizna status borca ako se borio protiv okupatora. Zato, protiv toga smo da se blanko celom pokretu daje ovakvo pravo, a vi ste ovde govorili o 1941. godini kada je, između ostalog, bila zajednička saradnja partizana i četnika. Sa druge strane, nihilizam u istoriji je počeo odavno.
Vi znate od početka devedesetih godina da je prvo bilo rušenje bista onih koji su pali za ovu državu, za ovaj narod, da je bilo skrnavljenja spomenika, da je bilo promena naziva ulica. Čemu je smetalo ime neke ulice koja nosi ime po narodnom heroju koji je poginuo u Drugom svetskom ratu? Čemu je smetao Tolbuhin, pa se sada ulica zove Makenzijeva?
To je nihilizam koji je postojao u nekim partijama koje su bile na vlasti u lokalnim samoupravama. Zato smo se i trudili da u ovoj raspravi govorimo argumentima koji nisu ideološke prirode nego isključivo citatima dokumenata i govorima koje su držali Čerčil, Ruzvelt, Musolini, zapisnicima sa sednica izbegličke vlade, kraljeve vlade od 1941. do 1945. godine, takođe citirajući i samog kralja.
Vojska kojom je komandovao Draža Mihailović je bila kraljeva vojska, a vrhovni komandant te vojske se odrekao onoga koji je komandovao tom njegovom vojskom sredinom 1944. godine i to je istorijska istina. Odrekao se pod pritiskom Čerčila i zapadnih saveznika i to je apsolutno istorijska istina.
Takođe, želim da kažem da mi apsolutno poštujemo i ovde želim da odam priznanje svima onima koji se zaista zalažu za ono što misle. Važno je imati za protivnika nekoga koji je ubeđen u ono što misli. Ja sam samo protiv lažnih, onih koji su godinama bili komunisti, skojevci, koji su deca partizanskih generala i narodnih heroja, onih koji su uživali sve blagodeti komunizma, a koji danas govore o četnicima. Jedan od njih je i Vuk Drašković, nažalost.
Ja sam citirao njegova dela i, naravno već sam rekao, ako zamerate komunistima morate zameriti i predsedniku svoje stranke koji je pisao sve ovo i koji je bio član Komunističke partije sve ove godine.
Takođe, Demokratska stranka je dala kvorum i glasaće za ovaj zakon. Prema tome, to je stranka koja je lažno levičarska, iako je član Socijalističke internacionale.
Mi smo nezadovoljni što je ovaj zakon na dnevnom redu, ali smo i veoma zadovoljni zato što će se videti jasna podela u Srbiji na levicu i desnicu. U izborima se svi udvaraju borcima, iako u Srbiji nije takav odnos u biračkom telu, u ovom parlamentu većinu čini desnica koja proizilazi iz te četničke tradicije. Zato je za mene potpuno jasno da će ovaj zakon biti usvojen, jer će za njega glasati i SRS, zato što je Tomislav Nikolić naravno četnički vojvoda koji se slika pod slikama Draže Mihailovića, a koji u izborima poziva borce Drugog svetskog rata da glasaju za njega.
Takođe, glasaće i druge političke stranke. Ne zameram DSS-u pošto on proizilazi verovatno iz tih tradicija, to je njihovo mišljenje. Glasaće i deo G17. Ne zameram SPO-u i Novoj Srbiji koji pripadaju toj ideološkoj provenijenciji, ali krivim borce, neka dobro razmisle za koga će glasati na izborima, a ne kada dođu izbori da organizacija boraca kaže – mi smo nestranačko udruženje, pa ćemo onda glasati malo za ove, malo za one. Pokazalo se u Srbiji ko je na čijoj strani u izborima. Dok postoji SPS naravno mi ćemo čuvati uspomenu i tradiciju partizanskog narodnooslobodilačkog pokreta.
Još jednom ponavljam da nije najvažnije ko je pobeđen, a ko je poražen. Još jednom ponavljam da za sve nas, za našu istoriju i za našu sadašnjicu, za našu budućnost, nije najvažnije ideološko pitanje, ni to ko je pobednik, a ko je poražen, već ko se borio za slobodu, a ko sarađivao sa onima koji su okupirali zemlju. To je bitno zato što ćemo se možda nekada ponovo naći u situaciji da branimo svoju zemlju.
Istorijsko pomirenje za nas ne znači izazivanje ponovnih podela i sukoba. Istorijsko pomirenje znači da i deca i unuci partizana i četnika, da i levica i desnica, republikanci i monarhisti, verujući i ateisti, da se Srbi sa ove i one strane Drine, Dunava i Save, ujedine i ostvare bratstvo i jedinstvo unutar našeg naroda u odbrani interesa srpskog naroda i srpske države. To je istinsko istorijsko pomirenje.
Na samom kraju dozvolite da se izvinim svima koje je ova rasprava povredila, jer je ova rasprava, kao što sam rekao, izazvala ponovne podele i verovatno povredila uspomenu mnogima, pošto svi potičemo iz raznih ideoloških pravaca, potičemo iz porodica koje su pripadale i jednom i drugom pokretu i zato mislim da je ova rasprava bila takva da se možda neko u njoj našao povređenim.
Na kraju dozvolite da izrazim zahvalnost svima koji su dali svoje živote za svoj narod i državu u Drugom svetskom ratu. Za juriš se u miru javljaju najgori, a u ratu se uvek javljaju najbolji, kako je rekao pesnik. Zato, bez obzira na ratnu zastavu, bez obzira na uniformu, bez obzira na simbol, neka je večna slava svima onima koji su dali život za ovu zemlju i za ovaj narod.