Kolega Perić je pominjao mogućnost usvajanja zakona i na jednom primeru, ne dovodeći u pitanje kredibilitet ljudi koje je pomenuo, kako taj predlog može biti praktično iskorišćen da se jedna politička volja pretače u nešto što se zove zakonska obaveza ili revidiranje istorije.
Zajedno sa kolegom Milisavom Petronijevićem, u ime SPS, predložio sam amandman da se briše član 17. Predloga zakona, jer se u njemu takođe govori o nosiocima ravnogorske spomenice 1941. godine. Nema zakona koji može promeniti istoriju i mi se ova dva dana nalazimo pred vrlo prostim izborom i, verujte, nama poslanicima SPS olakšan je posao u ovoj priči, jer bilo koja politička većina ne može promeniti tok Drugog svetskog rata, ne može promeniti proste činjenice da se na prostorima bivše SFRJ narodnooslobodilački pokret borio za slobodu zemlje, oslobađanje zemlje od okupatora, fašista, Nemaca, Italijana i saradnika, a da se ogroman broj jedinica Kraljevske vojske u otadžbini bavio drugim stvarima, a pre svega borbom protiv komunista, kako su to oni voleli da kažu.
Ne mogu se u pravima izjednačiti oni koji su se borili za oslobađanje zemlje i oni koji su svoju borbu usmerili na ideološkog protivnika, a Nemce, Italijane i druge okupatore stavili potpuno u drugi plan. Ne mogu se prenebregnuti te činjenice i za ova tri dana nismo čuli nijedan, ali baš nijedan primer, one svetle smo i mi socijalisti pominjali, ali nismo čuli od predlagača nijedan primer u prilog tvrdnji da je Ravnogorski pokret odigrao pozitivnu ulogu unutar antifašističkog fronta.
Taj antifašistički front nije određivao niko odnosno savez nije određivao niko sa prostora bivše Jugoslavije. Odredili su ga saveznici, a ako hoćete i situacija tokom Drugog svetskog rata i tu su stvari kristalno jasne.
Nekoliko naših kolega je pitalo predlagača da nam pomene bar neku od osam ofanziva koje su navodno preduzimane protiv Ravnogorskog pokreta. Jedino što smo čuli pominjanje nekog, kažem nekog, jer ima apsolutno političku dimenziju priznanja iz 1948. godine, iz vremena hladnog rata, kada je svet bio podeljen na dva bloka i naravno kada su neki drugi interesi došli u prvi plan.
Nama je posao olakšan jer branimo ideju levice, branimo istoriju, branimo činjenice i utoliko nam je lakše, a oni koji budu podržali ovaj zakon i budu glasali za to moraće sutra da objašnjavaju ljudima koji su motivi bili primarni kada su se opredelili da podrže ovaj zakon. Da li je to stvarno namera da se revidira istorija ili jedan sitan politički ustupak ili nešto treće, o tom potom.
U svakom slučaju, istorija se ne može promeniti, niti činjenica da je Ravnogorski pokret od jeseni 1941. godine krenuo u otvorenu saradnju sa nemačkim okupatorom i kvislinškom vladom Milana Nedića. Istorija se ne može promeniti, kao ni izveštaji nemačkih okupacionih snaga koji govore da u toku rata nije bilo nikakvih oružanih akcija Ravnogoraca protiv Nemaca i njihovih objekata na teritoriji.
Istorija se ne može promeniti, kao ni činjenica da su od početka 1942. godine, sledeći uputstva i naređenja Draže Mihailovića, sve ravnogorske strukture u italijanskoj okupacionoj zoni bivše Jugoslavije stupile u najtešnju saradnju sa Italijanima, kako u Crnoj Gori, Hercegovini, tako i u severnoj Dalmaciji, Kninskoj krajini, Lici i angažovali se u brojnim borbama protiv partizana.
Istorija se ne može promeniti, kao ni činjenica da su u Bosni svi četnički komandanti tokom 1942. i početkom 1943. godine potpisali pismene sporazume sa vlastima NDH, priznali Vrhovništvo poglavnika te države i do kraja rata ostali u borbi protiv partizana zajedno sa nemačkim jedinicama NDH. Istorija se ne može promeniti, kao ni činjenice da su nakon kapitulacije Italije i straha od prodora partizanskih snaga u Srbiju mnogi ravnogorski komandanti, sa znanjem i odobrenjem Draže Mihailovića, stupili u direktnu saradnju sa Nemcima.
Neću kršiti odredbe Poslovnika, biće još prilike da kažem nešto o ovom zakonu, ali istorija se ne može promeniti niti se izjednačavati u pravima oni koji su se borili za svoju zemlju, a protiv okupatora i oni koji su se borili za sebe i za uspostavljanje neke države, i u tom cilju su bili spremni da priznaju sve loše što je okupator radio, a i sami su činili mnogo loših stvari, mnogo zločina o kojima smo danas govorili.

Reč ima narodni poslanik Svetislav Krstić.

Gospodine predsedniče, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, želim da kažem da je suština ovog zakona, kao što moje kolege socijalisti već treći dan ukazuju, jeste da se stave u istu ravan pripadnici Narodnooslobodilačkog partizanskog pokreta i Ravnogorskog četničkog pokreta. Konstatovali smo da je to revizija istorije i to zvanične istorije koja je priznata u celom svetu.
Kakav problem mi danas imamo sa međunarodnom zajednicom? Naš problem vezan za Kosovo jeste taj da ljudi koji su radili svoj posao službeno, vojska, policija, branili našu zemlju, naš narod od terorista, albanskih terorista, da se oni optužuju i odvode u Hag, a istovremeno klasični teroristi UČK se prikazuju kao borci za slobodu i to je jedan od osnovnih problema naše današnje situacije.
Šta mi sada kao skupština radimo? Mi sada radimo to isto ili nešto vrlo slično za period od pre 60 godina, za period Drugog svetskog rata. To je vrlo opasno. Ova skupština će, ako izglasa ovaj zakon, otvoriti Pandorinu kutiju, jer po istom principu će vrlo brzo i drugi učesnici Drugog svetskog rata na ovim prostorima takođe tražiti da poput četnika i njima bude priznat neki borački staž i da se za njih uvede neka spomenica.
Dolazim iz Vojvodine i želim da vas podsetim da je pre sedam meseci bila prva posleratna smotra honveda u Novom Sadu, u centru Novog Sada. Honvedi su mađarski fašisti, pripadnici Hortijeve mađarske fašističke vojske. Nedavno je takav skup bio u Malom Iđošu, mestu na severu Bačke.
Iza kulisa u Skupštini Vojvodine već nekoliko godina gospodin Čanak, koji je došao na vlast zahvaljujući DOS-u, formirao je komisiju čiji je zadatak da utvrdi činjenično stanje o Drugom svetskom ratu. Ta komisija, uz pomoć kvazieksperata, politički obojenih eksperata, pokušava da uradi nešto slično što danas ovde pokušava da uradi Narodna skupština, a to je da izjednači i žrtve i one koji su bili počinioci zločina.
Donošenjem ovakvog zakona otvorićemo mogućnost da se sve takve aktivnosti na štetu Srba i srpskog naroda u Vojvodini i u celoj našoj zemlji aktiviraju i imaćemo, da bismo zadovoljili pojedince, u ovom slučaju mislim da se radi o pojedincima, velikih problema i to ne samo Skupština. Juče i danas je veliki broj reakcija, zovu nas ljudi, ljudi koji su članovi SPS-a i oni koji to nisu, vrlo su ogorčeni na ovo što mi radimo ovde u Skupštini. Ovo može da izazove krizu Skupštine i Vlade.
Prema tome, molio bih vladajuću koaliciju da ima na umu kada bude glasala oko ovog zakona da će sigurno biti problema i da problemi koje stvori ovaj zakon neće biti završeni njegovim izglasavanjem, nego će u stvari biti početak vrlo ozbiljnih problema u našoj zemlji.

Replika, narodni poslanik Išpanović Ištvan.

Dame i gospodo poslanici, malopre je izrečena jedna neistina, verovatno iz neznanja. Kada se govorilo o honvedima kao fašistima. Očigledno ne znate šta znači reč honved. Honved je obični vojnik, kao što su recimo u nemačkoj vojsci članovi Vermahta. To su vojnici koji su bili obavezni da služe vojni rok, dok su SS-ovci bili fašisti. Tako je i u mađarskoj vojsci bilo i honved je bio vojnik koji je normalno služio vojni rok, tako da ih nemojte nazivati fašistima.

Po članu 100. Poslovnika, pogrešno protumačen, reč ima narodni poslanik Svetislav Krstić.

Uvaženi kolega, znam šta znači honved. Znam da znači vojnik, ali znam da su to vojnici koji su pripadali Hortijevoj armiji, koja je zvaničnom istorijom definisana kao fašistička armija. Toliko dobro znam istoriju, verujte, iako sam po obrazovanju prirodnjak, ali sam u gimnaziji imao peticu iz istorije.

Što ne garantuje da je pisac istorije bio u pravu.
Reč ima narodni poslanik Živodarka Dacin.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege narodni poslanici, zaista moram da vam kažem da mi je iskreno teško što je uopšte dozvoljeno da ovakav predlog zakona dođe na dnevni red ovog skupštinskog zasedanja. Ono što mi još teže pada, to je – zašto vi svi koji ćete glasati za ovaj zakon ne pružate kontraargumente nama koji se borimo protiv usvajanja ovakvog zakona?
Zašto ćutite? Ili ćutite zato što znate da su poslanici SPS u pravu kada raspravljaju i o zakonu u načelu i o svim ovim amandmanima?
Drugo što mi je teško, što sam svesna činjenice da smo uzburkali mnoge duhove i emocije mnogih porodica i građana u Srbiji. Zaista bi trebalo da svako od vas ima to na umu kada bude bio dan za glasanje, da razmislite dobro koje ćete dugme pritisnuti.
Poslanička grupa SPS-a, naravno, predlaže da se član 17. iz predloženog zakona briše. Zašto? Očigledno, zbog toga što se u tom zakonu govori da će se Partizanska spomenica izravnati sa ravnogorskom spomenicom.
Mogu da razumem predlagače zašto oni to brane i žele da bude tako. Ali, zaista više ni jednu poslaničku grupu ne razumem koja ćuti o svemu ovome, niti od vas koji sedite ovde, a naročito od kolega poslanika koji tobož ne žele da učestvuju u raspravu o ovom zakonu. Želela bih ovo da potkrepim još jednom činjenicom.
Istorija jeste takva, nemojmo je menjati. Od 1996. godine pokušali smo i kroz školske udžbenike istorije da prekrajamo istoriju naše zemlje. Mi na to nemamo pravo. Moramo da prihvatimo istinu i činjenice onakve kakve jesu.
Samo ću vam pročitati jedan fragment depeše koju je zapravo pripadnik četničkog pokreta pisao svom komandantu Draži Mihailoviću, gde kaže: "Narod kada čuje da četnici dolaze u selo više se plaši nego kada dolaze Nemci, Bugari, Arnauti i svaka druga vera, jer oni svi kada dolaze, ako treba neko da se tera ili ubije, oni oteraju ili ubiju. Ali, ovi prebiju, da posle tri dana mora dotična osoba da umre.
Navešću vam samo jedan slučaj, a takvih slučajeva ima dosta. Kalabić lično prebio je u selu Ljubičevac tri čoveka i jednu devojku, koji su posle četiri dana pomrli. Nisu bili krivi ništa. Znam da će vam podneti izveštaj da su u stvari krivi. Dakle, to istorija čovečanstva nije zapamtila. Vode borbu sa partizanima, oni im se uvek izvuku, oni posle zađu po selima i pokolju onaj nevini narod".
Pitanje je da je danas u mogućnosti, pripadnik četničkog pokreta koji je pisao ovo pismo svom komandantu Dražu Mihailoviću, da li bi on bio za to da se ravnogorske spomenice izravnaju sa partizanskim? Zahvaljujem.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.