Zahvaljujem se gospodine Baraliću. Gospodine Omeroviću, da li će gospodin Tadić potpisati ili ne videćemo. On ne bi potpisao zakon o Narodnoj skupštini, ovaj će sigurno da potpiše, ne sekirajte se, jer su njegovi poslanici glasali za ovaj zakon da se nađe na dnevnom redu.
Reč ima narodni poslanik Svetislav Krstić.

Gospodine potpredsedniče, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, u Predlogu zakona ima puno stvari koje su u koliziji sa opšteprihvaćenom istorijom, kao što smo već i konstatovali. Naročito je simptomatično obrazloženje koje predlagač daje i koje ima puno diskutabilnih stvari, u najmanju ruku, odnosno stvari koje iskrivljuju zvaničnu istoriju. Ima čak i nekih stvari koje su smešne.
Samo ću jedan deo da vam pročitam iz obrazloženja na strani pet: "Istorijska je istina da su zapadni saveznici, po naređenju Tita i njegove komande, a sa ciljem uništenja nacionalnih snaga i pripreme za trijumf u otadžbinskom ratu, tokom 1944. masovno bombardovali Beograd i sve veće gradove u Srbiji i Crnoj Gori".
Ispada da su Tito i vrhovna komanda partizanske vojske imala takvu vlast da su mogli da komanduju američkim ratnim vazduhoplovstvom itd. U ovom kontekstu i naši zapadni saveznici u toku Drugog svetskog rata vrlo loše konotiraju. Mislim da nije dobro da na ovaj način komentarišemo činjenice koje su istorijski definisane.
U ovom zakonu je rečeno da mu je cilj da se izvrši nacionalno pomirenje. Molim vas, ne vrši se nacionalno pomirenje tako što se donese zakon o penzijama i pravima, odnosno o pravima boraca, invalida itd. – nacionalno pomirenje se vrši na nekakav drugačiji način.
Inače, moram da kažem da izgleda da je u ovoj zemlji nacionalno pomirenje potrebno samo političkim oligarhijama. Narod je davno međusobno nacionalno pomiren. Mislim da danas običan narod, a to znači 99,9% građana, ne vodi računa o tome čiji je deda bio partizan ili čiji deda je bio četnik. Imaju mnogo važnije probleme i teže životne probleme od bavljenja takvim stvarima. Zato je utoliko i nelogičnije da se pokušava na ovaj način neke od stranih podela ponovo aktuelizirati.
Podele postoje i kod drugih naroda. Uzmimo npr. Francuze, svi znamo da je za vreme Drugog svetskog rata u Francuskoj bilo pripadnika odnosno Francuza koji su bili na strani maršala Petena, odnosno okupatora i onih koji su bili na strani pokreta otpora odnosno generala De Gola. Naravno da tu nije bilo nikakvih problema. Rat je završen i stvari su nastavile nekim svojim normalnim tokom.
Mi stalno insistiramo na tim podelama. Umesto, kada se nalazimo kao zemlja i kao narod u vrlo teškim istorijskim trenucima, da zaboravimo te ranije podele i da se usmerimo zajedničkim snagama kako bismo spasili ono što se spasiti može, mi kao po nekom pravilu insistiramo još na tim podelama.
U Srbiji su podele na karađorđevićevce, obrenovićevce, na partizane i četnike, sada se delimo na demokrate i nedemokrate, pa one koji su za Evropu, koji nisu za Evropu itd. Sve te podele idu na ruku onima koje možemo slobodno nazvati svojim neprijateljima. Na našem narodu se, nažalost, vrlo lako vidi dejstvo one latinske poslovice "divide et impera", što znači "podeli pa vladaj".
Mislim da se ovakvim zakonima postiže kontraefekat. Ne doprinosi se nikakvim nacionalnim pomirenjima nego se samo osvežavaju stare podele. Ono što želimo da zaboravimo, da prevaziđemo, to se na ovaj način ponovo aktuelizuje i mislim da ovakvi zakoni i ovakve stvari upravo pogoduju onima koji žele da ovu zemlju još jače bace na kolena, kao da već dovoljno nismo u teškim materijalnim, ekonomskim, političkim i drugim prilikama nego je sada potrebno da ponovo neke stvari, koje je istorija već zaboravila, aktueliziramo. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Svetislavu Krstiću.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Prelazimo na član 13. Amandman je podneo narodni poslanik Miloš Aligrudić.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 15. amandman su podneli zajedno narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS dr Žarko Obradović i ja smo podneli amandman na član 15. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica.
Predlažem da se član 15. zakona briše iz sledećih razloga. Prvo, ako malo bolje pogledamo i ovaj član i suštinu svih promena, može se videti, i promena ovog člana potvrđuje, da je Predlog zakona po sadržaju i nameri u suštini revizija istorije, jer ide se dotle da se prava iz zakona odnose i na osuđene pravosnažnim presudama suda.
Član 35. osnovnog zakona koji se menja glasi: "Prava predviđena ovim zakon nemaju borci NOR-a osuđeni pravosnažnom sudskom presudom zbog učestvovanja na strani okupatora i njegovih pomagača... (i da ne oduzimam vreme dalje). Učesnik ranijih ratova koji je za vreme narodnooslobodilačkog rata učestvovao u neprijateljskim formacijama ne može ostvariti pravo po ovom zakonu, kao ni članovi porodice ovih lica. Lice kome su na osnovu amnestije i pomilovanja ukinute pravne posledice osude, može ostvariti pravo po ovom zakonu najranije od prvog dana narednog meseca posle donošenja akata o amnestiji ili pomilovanju. Prava po ovom zakonu ne mogu ostvariti ni članovi porodica umrlih boraca NOR-a i učesnika ranijih ratova koja su sama učestvovala u neprijateljskim formacijama.”
Sve se to briše, a umesto toga stoji: "Sva prava predviđena ovim zakonom (kako predlagač traži) odnose se na sve pripadnike NOR-a, bez obzira da li su osuđeni pravosnažnim sudskim presudama da su učestvovali u borbama protiv partizanskih odreda narodnooslobodilačke vojske i Jugoslovenske armije”, i doduše preskočeno borbama na strani okupatora.
Zar je i ovo sporno? Zar da i oni koji su osuđeni pravosnažnim presudama koriste ova prava? Zar ovo nije, pored revizije istorije, i revizija svih sudskih odluka od 1944. godine do danas? Zar nije ispravnije da se pokrene postupak, da se ponište ili preinače, ako ima argumenata za to, sve presude Vrhovnog suda, vojnog vrhovnog suda, pa na osnovu toga da se izvrši rehabilitacija, pa tek onda ovi socijalni zakoni koji se predlažu. Zar nije providno da se preko socijalnog zakona te revizije vrše.
Još jedno pitanje. Šta se događa sa članom 74. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, iz kog izviru prava boraca, a i smetnje za sticanje i korišćenje prava, koji se inače ne menja Predlogom ovog zakona, a gde stoji jasna odredba tačka 3 – lica osuđena pravosnažnom sudskom presudom zbog učestvovanja u ratu na strani okupatora ili njegovih pomagača, kao i lica osuđena pravosnažnom sudskom presudom za ratne zločine ne mogu ostvarivati ova prava.
Koji će se zakon tu primenjivati? U stvari, upozoravam još jednom Skupštinu da postoje nepremostivi ustavni, zakonski i sudski problemi, koji se prethodno moraju razrešiti, da bi se morale poništiti sve presude svih sudova od 1944. godine do danas, pa tek tada došli na socijalni zakon. I ovo govori da nije bila suština da se ostvare socijalna prava svakom onom ko ima pravo po zakonu o osnovnim pravima boraca. Suština je da se izvrši revizija i istorije i svih sudskih odluka. Iz tih razloga mi smo predložili da se ovaj član zakona briše.

Zahvaljujem se gospodinu Petronijeviću. Reč ima narodni poslanik Zvonko Stević.

Gospodo potpredsednici, poštovane kolege poslanici, povodom amandmana koji je podnela SPS, odnosno kolege poslanici dr Žarko Obradović i Milisav Petronijević na član 15.  Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, zarad javnosti dozvolite mi da pročitam predloženi tekst člana 15.
"Sva prava predviđena ovim zakonom odnose se na sve pripadnike NOR-a, bez obzira da li su osuđeni pravosnažnom sudskom presudom da su učestvovali u borbama protiv partizanskih odreda narodnooslobodilačke vojske Jugoslovenske armije". Zašto SPS i mi kolege poslanici predlažemo da se ovaj član briše?
Neodrživo je i pravno je nemoguće da se u Predlog ovog zakona unosi odredba kojom se predviđa da određena lica uživaju sva prava predviđena ovim zakonom – bez obzira na to da li su osuđena pravosnažnom sudskom presudom zbog toga što su učestvovala u borbama protiv partizanskih odreda narodnooslobodilačke vojske i Jugoslovenske narodne armije – zbog toga što je osnovnim zakonom o pravima boraca predviđeno da određena prava uživaju pripadnici partizanskih odreda narodnooslobodilačke borbe koji su se u narodnooslobodilačkom ratu na ovim prostorima borili za slobodu srpskog naroda protiv fašističke okupacione koalicije.
Ovo je sporno i sa pravnog aspekta, jer skoro i da nije moguće da se lica koja su osuđena pravosnažnim sudskim presudama sada na neki način na mala vrata amnestirate odgovornosti za počinjena dela. Takva mogućnost bi postojala samo ukoliko bi se pristupilo obnovi sudskih postupaka, u kojima bi ova lica bila oslobođenja odgovornosti.
Međutim, nelogično je da bi ovakav postupak mogao biti autentično izveden, odnosno pravno valjan, s obzirom da je prošlo oko 60 godina i sada ima veoma malo živih svedoka koji bi učestvovali u obnovi sudskih postupaka. Isto tako, ovim zakonom nije predviđen ni dokazni postupak, kojim bi se predvideo način dokazivanja učešća ravnogorskih boraca u antifašističkoj i oslobodilačkoj borbi srpskog naroda.
Neprihvatljivo je da se zakonom, bez obnove sudskog postupka, osuđena lica amnestiraju, jer bi se na taj način dezavuisala sudska vlast kao posebna i nezavisna grana vlasti i došlo bi do urušavanja čitavog pravnog sistema. S druge strane, predlagači ovog zakona zdušno se dodvoravaju međunarodnoj zajednici unazad nekoliko godina da su osvedočeni i dokazani borci za očuvanje integriteta države Srbije, koji borce protiv terorizma, albanskog terorizma, isporuče Haškom tribunalu.
Zato je apsurdno zalagati se za pomirenje pripadnika partizanskih jedinica i četničkog pokreta, a istovremeno zagovarati najmonstruozniju satanizaciju ljudi samo zato što su pripadali Socijalističkoj partiji i časno se borili za odbranu Kosova i Metohije u sastavu Srbije protiv terora i zločinaca albanskog terorizma.
Zato SPS i kolege poslanici predlažu da se pomenuti član 15. predloženog zakona briše.

Nadam se da gospodin Hrane Perić se slaže da damo prednost dami.
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Nestorović.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Moram da kažem da je za SDP ovaj izmenjeni član 35 sporan, koji se u novom zakonu pojavljuje kao član 15: “Sva prava predviđena ovim zakonom odnose se na sve pripadnike NOR-a, bez obzira da li su osuđeni pravosnažnim sudskom presudama da su učestvovali u borbama protiv partizanskih odreda NOV-a i JA.” Prethodno je u zakonu koji se menja stajalo da “prava predviđena ovim zakonom nemaju borci NOR-a osuđeni pravosnažnim sudskim presudama zbog učestvovanja na strani okupatora i njihovih pomagača protiv partizanskih odreda NOV i partizanskih odreda Jugoslavije, Jugoslovenske armije i saveznika Jugoslavije.”
Zašto je sporan? Sporan je pre svega sa moralnog stanovišta, zbog toga što na neki način amnestira one koji su činili zločine, ali je pre svega sporan sa zakonskog stanovišta, jer vi ne možete pravosnažne odluke nekih sudova, pa zvali ih i komunistički, to su bili jedini sudovi u ovoj državi koji su tada postojali, da menjate na nepravni način. Dakle, da bi oni bili promenjeni, potrebno je u skladu sa važećim Krivičnim zakonom ponoviti postupke i eventualnim oslobađajućim presudama realizovati rehabilitaciju.
Ne možete ni na taj način da relativizujete i potpuno poništavate one odluke koje su ti komunistički sudovi donosili zbog toga što su oni donosili i odluke koje su, ponovila sam to u svojim prethodnim govorima, bile poput one da je komandant avijacije, kada je bombardovan Beograd, general Ler, osuđen na smrtnu kaznu, kao i mnogi ustaški zločinci.
Znači, ako ne priznajete ove odluke koje se tiču boraca Ravnogorskog pokreta, za koje se dokazivalo i dokazano je da su činili zločine, onda morate da diskvalifikujete sve druge odluke.
Smatramo da je zbog toga bilo potpuno pogrešno u ovakvom obliku ovaj zakon predvideti, da se on tiče prava i penzija, jer mnogo je svrsishodnije bilo da donošenjem rezolucije izvršimo jednu vrstu pomirenja koja bi zaista imala smisla. Ovako se plašim da i dalje vodimo besmislenu raspravu koja nas može uvući i u problem sa važećim zakonima ove zemlje.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, već ste čuli kada su obrazlagale moje kolege ovaj član, on ne bi mogao nikako da se prihvati, jer je mnogo sporan, ali ako sudove zamenimo sa skupštinom, onda dizanjem dva prsta možemo da donosimo bilo kakve presude. Sporno je da se sva prava predviđena osnovnim zakonom o pravima boraca proširuju i na krug lica osuđenih pravosudnim sudskim presudama zbog učestvovanja u borbi protiv partizanskih odreda NOV-a.
U Predlogu zakona nije predviđeno ko ne može da ostvari status borca. Mnogi slučajevi su bili rešavani pred našim sudovima. Mnogi ljudi koji nisu imali učinjena dela su oslobođeni i to je manji problem. Da li ćete priznati prava ljudima koji su osuđivani i koji su izdržavali kaznu?
Imam jedno pitanje, to se dešavalo i u praksi, posle 45 godina, one koji su imali mnogo zlodela protiv našeg naroda su izvodili pred sud i dobili smrtnu kaznu. Da li će i oni posmrtno biti odlikovani ravnogorskom spomenicom 41. godine, imajući u vidu da su imali veliki broj zlodela. Da li je trebalo i to precizirati, odvojiti žito od kukolja, ako je bilo žita, ili sve to staviti u jedan koš?
U članu 15. stoji - sva prava predviđena ovim zakonom odnose se na sve pripadnike NOR, bez obzira da li su osuđivani pravosnažnim sudskom rešenjem da su učestvovali u borbi protiv odreda NOV i JA. To znači da pravo ostvaruju samo oni koji su se borili protiv NOV. Nigde u zakonu nije zapisano da pravo ostvaruju i imaju i oni četnici koji su se borili protiv okupatora.
Kada se ovo ovako predložili, može se izvući zaključak protiv koga su se borili četnici. Još stoji u ovom članu da pravo imaju i oni koji su osuđivani, što znači da je ova skupština počela i da sudi i da preuzima funkcije sudova. Hvala.