Zahvaljujem se gospodinu Baraliću. Reč ima narodni poslanik Radoje Vukić. (Odustao od diskusije.)
Zahvaljujem se gospodine Vukiću. Reč ima narodni poslanik Svetislav Krstić.

Gospodine potpredsedniče, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, želim da kažem da je svrha ovog amandmana, a i svih drugih amandmana koje je podnela SPS na ovaj zakon, da se dovede u vezu ovaj zakon sa istorijskim činjenicama.
Čuli ste u prethodna dva dana veliki broj argumenata, fakata, činjenica, koje jasno govore da ovaj zakon vrši reviziju istorije. Vrlo je opasno za Narodnu skupštinu Republike Srbije ukoliko donese zakon koji je u koliziji sa opšteprihvaćenom istorijom. Ako neko ne veruje istoriji koja je pisana posle Drugog svetskog rata u Srbiji, onda treba da pogleda istorije Drugog svetskog rata koje su pisane u drugim zemljama. Treba da pogleda svetsku istoriju Drugog svetskog rata, gde će tačno videti kako je definisan Ravnogorski pokret i kakva je bila njegova uloga u toku Drugog svetskog rata.
Ponavljam, opasno je da Narodna skupština donosi zakon koji je u koliziji sa opšteprihvaćenom svetskom istorijom. Kakav će biti naš kredibilitet kao Skupštine, vezano za zakone koje smo doneli i za zakone koje ćemo doneti, ako se sada nedvosmisleno i jasno vidi da će biti izglasan zakon koji je u koliziji sa istorijom.
Mislim da nije pravo vreme da se uopšte ovakav zakon donosi. Podseća me sve ovo što se dešava na onu narodnu izreku "kuća gori a baba češlja kosu". Mi nismo doneli ni zakon o Vladi, ni zakon o Narodnoj skupštini, nismo doneli ni masu važnih zakona, a bavimo se jednim zakonom koji navodno, kako je bilo u obrazloženju, treba da pomogne nacionalnom pomirenju.
Ne bih se začudio, obzirom kako smo krenuli, da uskoro predložimo zakon koji će promeniti neke od zakona, recimo Njutnov zakon gravitacije, ili Ajnštajnovu teoriju relativiteta itd. Molim vas, istorija je vrlo egzaktna. Poznate su istorijske činjenice. Kolege su vam u prethodna dva dana sve to dokumentovali. Na momente nam se čini da se nalazimo na nekom simpozijumu istoričara, iako među nama ima istoričara, ali nismo svi istoričari. Međutim, neke stvari su veoma jasne.
Možda mogu da sumnjam u istoriju koju pišu pobednici, koju sam učio u školi, jer sam rođen posle rata i učio sam istoriju u kojoj su stvari predstavljene kako su predstavljene. Ali, ne mogu da sumnjam u ono što mi je pričala moja majka Koviljka, seljančica iz Bosanske krajine, koja je bila svedok događanja za vreme Drugog svetskog rata.
Ne bih sada nabrajao pojedinačne primere o tome, iz kojih se jasno vidi ko je bio i kakva je bila čija uloga za vreme rata. Mislim da nije mesto za ovom govornicom, ali još jednom upozoravam da ovo o čemu mi socijalisti ovde govorimo je veoma važno, jer postoji opasnost da Skupština donese zakon koji je u koliziji sa opšteprihvaćenom svetskom istorijom.
Molim vas, igramo se sa svojim kredibilitetom. U vreme kada se na naše oči ruše sve institucije ove zemlje, kada se razbijaju na najbrutalniji način, kada se razbija Vojska i druge institucije, mi ne smemo da dozvolimo da donošenjem ovakvih zakona mi sami potkopavamo kredibilitet Narodne skupštine Republike Srbije.

Zahvaljujem se gospodinu Krstiću. Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, dovoljno o ovom članu su govorili moje kolege poslanici i mislim da su na najbolji način obrazložili Žarko Obradović, Miša Petronijević, Rajko Baralić da ovaj član treba da bude brisan.
Ovi članom se upravo reguliše ko sve po ovom zakonu ostvaruje pravo. Onima koji su se borili protiv okupatora priznato je to pravo pre 50 godina, a danas to pravo treba da damo i onima koji su se borili protiv NOP-a. Tačno je da su se partizani borili protiv Nemaca i četnika. Tačno je i to da su se četnici borili samo protiv partizana i to nije sporno. To i vrapci na grani znaju.
Možda je moglo da se obezbedi neko pravo, ali samo za one koji su učestvovali u ratu, bez obzira protiv koga su se borili, pa onda da kažemo i oni su Srbi. Priznavanje prava na privilegije i njihovim porodicama biće glavni razlog zbog čega će građani ući u rasprave i svađe. Nećemo mi ovim zakonom napraviti pomirenje, već ćemo posvađati građane Srbije.
Ovakvim zakonom ćemo uvesti i novu praksu u Srbiji. Ako radiš protiv države bićeš nagrađen. Ako se desi da treba braniti zemlju, ko će to da radi. U ovom ratu bolje su profitirali oni koji su za vreme bombardovanja pobegli iz zemlje, oni koji su pozivali NATO zemlje da nas bombarduju i još govorili šta sve treba bombardovati.
Na kraju, ne pada sneg da bi samo pokrio breg, već da bi svako pokazao svoj trag, a trag će pokazati i svi koji glasaju za ovaj zakon. Zbog svega ovoga SPS neće glasati za ovaj zakon i zbog toga je predloženo da se ovaj član briše. Na samom kraju, prema onome ko će glasati u ovoj Skupštini, moram reći da ima više vrsta koalicija u ovoj sali. Koalicija koja podržava zakone za budućnost i koalicija za prošlost i za prekrajanje srpske istorije.

Zahvaljujem se gospodinu Periću. Ovim je iscrpljena rasprava o amandmanu na član 2.
Prelazimo na amandman član 2. koji je podneo narodni poslanik Miloš Aligrudić.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Gospodine predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, predložio sam u ime SPS-a da se briše član 3. Predloga ovog zakona, jer on govori o Ravnogorskoj spomenici 1941. godine. Mislim da je ustanovljavanjem te spomenice naravno potpuno suprotno svemu onome što se zbivalo na prostorima Srbije u Drugom svetskom ratu i daje jednu iskrivljenu sliku o učešću pripadnika tih jedinica u toku Drugog svetskog rata.
Ima sijaset dokumenata koji govore da pripadnici tih jedinica nisu želeli da se aktivno uključe u borbu protiv Nemaca i Italijana. Što više govorimo o ovoj temi, sve više javnosti Srbije prikazujemo i dokazujemo obilje slučajeva, gde je ta borba bila u drugom planu. Moram reći, bar kada je reč o 1941. godini, da ima sijaset dokaza koji govore šta je bio glavni cilj tog pokreta.
Slanje delegacije iz Ravnogorskog pokreta na čelu sa majorom Mišićem Milanu Nediću početkom septembra 1941. godine sa ponudom za zajedničku borbu protiv partizana. Slanje pukovnika Pantića i kapetana Mitrovića 28. oktobra 1941. godine Nediću i nemačkom komandantu Madlu iz Abvera za zajedničku borbu protiv partizana, onaj već pominjani početak napada na partizane 31. oktobra, odnosno 1. novembra 1941. godine. Sastanak Draže Mihailovića sa Nemcima 11. novembra u Divcima na kojem su ponovljene ponude za zajedničku borbu, tražena municija i data je izjava da se neće boriti protiv Nemaca, čak i ako bude napadnut.
Čak i komandant tog pokreta ili vojske, Draža Mihailović, tada se izvinjavao nemačkom oficiru za slučajeve borbe koje su vodili drugi pripadnici njegove vojske protiv Nemaca, govoreći da je reč o izolovanim incidentima, o slučajevima koji se neće ponoviti i slučajevima koji su rezultat nediscipline u njegovoj vojsci. Toliko šta je on mislio o svojoj vojsci i o borbi protiv Nemaca.
Zatim, slučaj uključivanja prvih ravnogorskih jedinica, užički i požeški odred, početkom druge polovine novembra 1941. godine, u Nedićev Šumadijski korpus, koji je potčinjen nemačkom komandantu 113. pešadijske divizije, i učešće u napadu na Užičku republiku. Naređenje za takozvanu legalizaciju 30. novembra 1941. godine i uključivanje skoro dve trećine ravnogorskih jedinica u kvislinške jedinice, sastave Pećanca, Nedića i Ljotića, koje su dejstvovale pod nemačkom komandom. Nepružanje otpora Nemcima pri napadu na Ravnu goru.
Pomenuo sam samo slučajeve za 1941. godinu. Uostalom najbolje o tom pokretu govore Britanci, a i sami četnici, odnosno pripadnici tih jedinica u informacijama koje su slate britanskoj komandi.
Ja ću ovde pomenuti pismo generala Pedžeta, koji je bio vrhovni komandant srednjeg istoka savezničke vojske, jedinica Velike Britanije, koji piše Mihailoviću – znam da se vaše jedinice pod komandom Cvetića bore zajedno sa Nemcima.
Ili, pomenuću ovde dokument komandanta Drugog Kosovskog korpusa o stanju četničke jedinice na Kosovu, a videćete zbog čega ovo pominjem. Taj četnički komandant javlja Draži Mihailoviću: “Pojedini korpusi učestvuju sa okupatorom i balistima u borbi protiv partizana.”
Po onome gde je pretežnija opasnost, kao što je slučaj bio na Ibru, da su se našli u jednoj liniji jednovremeno Ljotićevci, Nedićevci, arnautska šuc policija, albanska policija, Bugari, Nemci i Javorski korpus, taj pominjani major Cvetić. “To ima psiholoških reperkusija na narod. Treba, po mom mišljenju, raditi da se Nemci, Ljotićevci i drugi nađu u prvim linijama, a ne naši redovi.”
Ovaj izveštaj četničkog komandanta, poslat svom pretpostavljenom, jedan je od sijaset primera koje govori da je njihov cilj, prvi, jedini i osnovni, bio borba protiv partizana, odnosno kako su oni govorili protiv komunista. Borba, potreba oslobađanja zemlje, borba protiv okupatora bila je potpuno u zadnjem planu.
Zbog svega toga mi smatramo da se ne može ustanoviti spomenica ravnogorska 1941. godine, niti za nju ima ni moralnog, a pogotovo istorijskog opravdanja. Iz tog razloga u ime SPS-a, zajedno sa kolegom Petronijević, predložio sam da se ovaj član briše.

Zahvaljujem se gospodinu Obradoviću. Dozvolite mi da u vaše i u svoje ime, da u ime narodnih poslanika pozdravim goste, studente Učiteljskog fakulteta, sa dekanom, koji su danas ovde sa nama. Naravno, meni bi, a verujem i vama, bilo veće zadovoljstvo da su prisutni kada se bavimo nekim zakonom koji se bavi budućnošću, a ne revidiranjem prošlosti, kako reče gospodin Perić, ali šta ćete, oni su budući pedagozi, pa je i ovo važno za njih.
Reč ima narodni poslanik Živodarka Dacin, izvolite.

Poštovani potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani i dragi nam gosti, poslanici SPS, kako sve prilike govore, jedini su koji će biti protiv usvajanja jednog ovakvog zakona. To je i obrazloženje činjenice da su dr Žarko Obradović i Mišo Petronijević, u saglasnosti sa svima nama, predložili da se briše član 3. iz predloženog zakona.
Moram, pre svega, da kažem da je svima jasno da je politički i programski stav socijalista, SPS, da će uvek biti na stranih onih koji će se boriti za slobodu svog naroda, bez obzira kada se ta borba desila, da li je to bila 1941. godina ili 1999. godina, i u svojoj zemlji i za sve one koji se bore za slobodu svog naroda, svuda u svetu.
Poslanici SPS naravno da će uvek biti za pomirenje i toleranciju svake vrste i naravno da mi to u komunikaciji sa vama i u političkom životu svojim delima dokazujemo. Međutim, obrazloženje koje je predlagač dao, da praktično predlog i usvajanje ovakvog jednog zakona treba da dovede do opšteg pomirenja, na opšte zadovoljstvo, ne stoji.
Zaista ne znam gde poslanici Narodne skupštine u ova tri dana borave, da li u svojim poslaničkim klubovima i da li im neprestano zvone telefoni, kao što se to dešava u poslaničkom klubu SPS gde građani zovu u svom očajanju.
Moram da vam kažem da tu ima i vrlo ozbiljnih političkih razočaranja u smislu grupacija koje su dale poverenje onima za koje su mislili da će zaista braniti interese pravdoljubaca. Mi smo to činili i uvek ćemo činiti.
Međutim, da se ne radi o pomirenju, nego o nekim novim podelama koje nam u ovom trenutku najmanje trebaju, reći ću vam da se i danas vodi jedna akcija po svim opštinama u celoj Srbiji. Kao dokument, jutros sam dobila faks iz Opštinskog odbora Kikinde, Saveza udruženja boraca, u potpisu je sekretar Slavica Kecmena.
Dozvolite mi da pročitam kako bi se obavestili, jer vrlo pažljivo pratim tok u ova tri dana i zaista to još niko nije rekao: "Obaveštavamo vas da Opštinski odbor Saveza boraca NOR-a prikuplja potpise naših članova i građana protiv donošenja zakona kojim bi se izjednačila prava boraca za slobodu i saradnika okupatora. Prikupljanje potpisa traje i dalje na teritoriji cele Srbije. U slučaju da zakon bude izglasan, Savez boraca NOR-a Srbije će tražiti od predsednika Tadića da ga poništi, a u protivnom, prikupljenim potpisima će se tražiti vraćanje zakona na ponovnu skupštinsku raspravu."
Poštovane kolege poslanici, ovo ne potpisuju samo borci, ovo ne potpisuju samo penzioneri, ovo potpisuju građani Srbije. Dajte da razmislimo još jednom da li nam je ovo potrebno. Da li je predlagač to predložio samo zato što je to jedna od programskih orijentacija stranke, što svako od nas ima za pravo i da li je to danas pravo vreme.
Ako se već nismo bavili svim onim zakonskim predlozima koji stoje u skupštinskoj proceduri, da li nismo hteli da zamaskiramo temu koja je nažalost vrlo aktuelna i urgentna.
Mi danas želimo nekim aktima da promenimo istoriju. Ona je nepromenljiva, ma kako i koliko se nekom sviđala. Ona je nehumana jer pobuđuje različite emocije u svima nama, nažalost, zbog svih onih kojih nema, bez obzira na kojoj strani su se nalazili. Da li smemo to da dozvolimo, da u svojim dušama ožiljke ponovo otvaramo? Koliko - toliko prihvaćeno, živi se i moramo dalje. Ostavimo prošlost i istoriju da bude takva kakva jeste. Nemojmo pokušavati da je menjamo ovakvim i sličnim predlozima zakona.
Nažalost, poslanici SPS imaju tu satisfakciju da niti su tražili da se raspravlja o ovom predlogu zakona, niti će jedini ostati da glasaju protiv njegovog donošenja. Mi zaista u tome ne želimo da učestvujemo. Principijelni smo, a molim vas da svi još jednom dobro razmislite o svemu. Postoji jedno vrlo prihvatljivo rešenje, a to je da predlagač još uvek može da povuče iz procedure ovaj zakon i zaista da ovu mučnu raspravu privede kraju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Živodarki Dacin. Reč ima narodni poslanik Milorad Vučelić.

Ovim se zakonom krši jedno osnovno pravo ravnopravnosti znamenja, tj. Partizanska spomenica se stavlja u isti rang sa Ravnogorskom spomenicom.
Mnogi ljudi to ne znaju, Partizansku spomenicu nije dodeljivala država. Ona se dobijala u borbi protiv neprijatelja, u borbi protiv okupatora i kvislinga, i saradnika okupatora. O njoj je odlučivala boračka organizacija, gde su ljudi znali ko je u kojoj bici, kako i gde učestvovao, dodeljivana kao velika počast, a onda je iz te spomenice tako dobijene, na demokratski način, punim uvidom u bitke i borbe, dobijala se određena prava na osnovu te spomenice. Samo je narodne heroje, na osnovu iste ili složenije procedure, proglašavala skupština.
Na ovaj način Ravnogorska spomenica postaja svojevrsna karikaturalna, oktroisana spomenica, koja nema svoje demokratsko utemeljenje i na taj način je neravnopravna Partizanskoj spomenici, a ne samo zbog opštepoznatih razloga.
Znači, moraćete tražiti neko uporište, pošto nema tih borbi sa Nemcima, pošto nema tih napada, pošto nema tih sukoba, sem na samom početku, pojedinačnih, moraćete tražiti u nekoj dokumentaciji, pa ću predložiti nekoliko dokumenata, na osnovu kojih bi možda mogli oni koji su predložili ovakvo izjednačenje da povuku ovaj predlog zakona.
Evo, savetovanje u Komandi jugoistoka o prihvatanju hitne ponude Draže Mihailovića o saradnji, nemački dokument. Ponuda za pregovore Draže Mihailovića predviđa sledeće bitne tačke: 1) bezuslovno obećanje da ni jedan nemački vojnik neće biti napadnut od četnika i davanja talaca uz to; 2) zajednička borba isključivo protiv komunista u cilju uspostavljanja mira i reda, Nemci i četnici ne moraju biti neprijatelji; 3) neprijatelj broj jedan su komunisti i svi oni koji ih podržavaju ili ne sadejstvuju u borbi protiv komunista; 4) Draža Mihailović moli da se privuče organizovanju Srpskog dobrovoljačkog korpusa i organizovanja dobrovoljačkog korpusa; 5) bilo kakva veza sa partizanima je nemoguća; 6) u slučaju invazije nema borbe protiv Nemaca, borba protiv komunista će se produžiti, četnici hoće da spreče vezu partizana sa invazionim trupama.
Zadnje, Draža Mihailović nema veze sa Englezima. On i ne želi više da ima, odgovarajući engleskom držanju prema srpskom narodu. Možda će se ovo utemeljenje morati tražiti u reviziji američkih stavova, koji su nabolje izraženi u izjavi majora Lin Feriša armiji SAD, koju je dao Ruzveltu u Teheranu, iz koje su proistekle ove posledice o kojima je ovde govoreno, gde se, između ostalog, kaže: "Partizani su se postojano borili protiv našeg zajedničkog neprijatelja od samog početka, dok se druge frakcije nisu borile".
Ili će se, pak, morati tražiti utemeljenje za jedno ovakvo priznanje u jednoj objavi koju je dao pukovnik Arsenijević, koja glasi, a data je 12.4.1944. godine: "Za gospodina Milića Majstorivića, potporučnika komandanta Drugog bataljona Treće leteće Kosmajske brigade, koja mu se izdaje, s tim da može slobodno da se kreće sam ili sa svojom vojskom po terenu, koji je ugovoren sa našim saveznicima – Nemcima i Bugarima i da, u ime kralja Petra II Karađorđevića, oduzima svu rekviziju, kolje sve partizanske jatake i simpatizere, zbog čega će dobiti čin majora".
Međutim, pored ovih aktivnosti, hteo bih da iskažem da možda predlagač traži utemeljenje u privrednim delatnostima i lukrativnim angažmanima četnika i četničkog pokreta. Recimo, 17.7.1944. godine u nemačkim dokumentima se kaže da je gospodin Mihailović u protekloj godini bio izdašni liferant žita, i kaže: "Preuzeću na sebe, zajedno sa generalnom Felberom, koji je primio kopiju ovog dopisa i vicešefom Betnerom, da se dopis iznese prilikom referisanja Betnera kod ministra Rajha Bekea. Betner je javio da se prilikom razgovora predsednika Vlade Nedića i šefa vojne uprave Rojhauzena, prvi složio sa predviđenom isporukom od 86.000 tona žita i dodao da će se na pogodan način kod Draže Mihailovića pobrinuti za isporuku ove količine. Kako je rekao, prošlih godina je, na osnovu sporazuma učinjenih krišom o tome da se sarađuje sa Dražim Mihailovićem i da se on toleriše, obezbeđeno sprovođenje isporuke. Slično rešenje ne bi se moglo izbeći i ove godine".
Dakle, nije u redu, nije fer, nije pošteno i nije korektno da se zbog ovih privrednih aktivnosti, lukrativnih, tržišnih kombinacija isporuke žita Nemcima itd. sada nekome dodeljuje spomenica. Do sada je spomenica dodeljivana onima koji su se borili protiv okupatora i fašizma, a sada vidimo da će to biti i zbog privrednih aktivnosti koje su pomagale očuvanje snaga Vermahta i okupacionih trupa na ovom tlu. Bilo bi dobro da se ovaj naš amandman usvoji, a još bolje da oni koji su predložili ovaj zakon povuku.