Nisam zapeta puška, niti se ponašam kao zapeta puška, jednostavno pokušavam da budem poslanik koji radi svoj posao. Zahvaljujem.
Čuli smo, predstavnici Ravnogorskog pokreta bi trebalo da budu izjednačeni sa predstavnicima narodnooslobodilačke vojske i partizanskog pokreta. Nije im se žurilo, od 1941. godine su navodno čekali da se stvori pravi trenutak kako bi napali Nemce i okupatora.
Nažalost, nekome se sada mnogo žuri da što pre završimo sa iznošenjem istorijskih činjenica, kako bi onda po sili većine usvojili izmene i dopune ovog zakona i nepravedno dodeli sva prava predstavnicima boraca, invalida i njihovih porodica u skladu sa onim istim pravima koja pripadaju borcima protiv okupatora. Mislim da dobar deo tih prava najveći deo onih koji su bili u Ravnogorskom pokretu ničim ne zaslužuju.
Ovde je bilo dosta priloga i dokumenata koji govore o tome šta se nalazi u arhivama nemačkih, američkih, italijanskih i drugih snaga, a koje govore u prilog tezi da su predstavnici Ravnogorskog pokreta sarađivali sa okupatorom. Prilikom ovog javljanja i da bih ukazao na nelogičnost i istorijsko nepravdu da se predstavnici Ravnogorskog pokreta izjednače sa predstavnicima partizanskog pokreta, odlučno odbijam mogućnost da se uvede ravnogorska spomenica kao pandan partizanskoj spomenici, jer ako to uradimo napravili smo presedan. Možda će sutra, prekosutra neka druga skupštinska većina uvesti petooktobarsku spomenicu.
Plašim se da na takav način ne možemo ispravljati rezultate istorije. Evo dva primera iz izvora koji je najbliži Ravnogorskom pokretu. Jedan izvor je vrhovni komandant, kralj Petar Drugi, a drugi je oficir u štabu Kalabića.
Vrhovni komandant Ravnogorskog pokreta, Njegovo veličanstvo kralj Petar Drugi, podsetiću ponovo po ko zna koji put, 29.8.1944. godine ukazom je oduzeo komandu Draži Mihailoviću nad Jugoslovenskom vojskom u otadžbini. Nije slučajna, poštovane kolege i koleginice poslanici, ni rečenica koju je tom prilikom kralj Petar Drugi upotrebi u tom pozivu, koju zaista vredi citirati upravo radi istorijske istine. "Svi oni koji se oslanjaju na neprijatelja protiv interesa vlastitog naroda i njegove budućnosti i koji se ne bi odazvali ovom mom pozivu, neće uspeti da se oslobode izdajničkog žiga ni pred narodom, ni pred istorijom."
Kolege i koleginice poslanici, nije slučajno da je veliki broj onih koji su stupili u ravnogorski pokret sa željom da se bore protiv okupatora, po uviđanju sve očiglednije saradnje sa okupatorom, prelazio u redove NOV.
Podsetio bih vas ovom prilikom, to su radili i sin i kćer Draže Mihailovića. Nisu otišli na stranu ravnogorskog pokreta, nego su se pridružili partizanskom pokretu. Drugi izvor je pismo koje je upućeno direktno Draži Mihailoviću, a upućuje mu ga oficir iz štaba Kalabića.
Citiram: "Dragi i mnogo poštovani čika Dražo, pre svega izvinite me što vam moram ovako pisati, ali kao Srbin i nacionalni borac od prvih dana sa vama, za spas srpskog naroda moram i smatram za dužnost da vam ovo napišem.
Reč je o Gorskoj gardi i gospodinu Kalabiću. Naime, gotovo svaki oficir Gorske garde doveo je po jednu švalerku na svoj rejon i kaže da mu je verenica. Sada sve ovo možete da pojmite šta kaže srpski narod. Vode borbu sa partizanima, oni im se uvek izvuku, posle zađu po selima i pokolju ovaj nevini srpski narod, a podnose vama izveštaj kako su u borbi naneli gubitke partizanima.
Mogu vam samo reći da srpski narod psuje majku Kralju, vama Dražo i svima redom kažu - kada je ovakva garda, kakva li je tek druga vojska. I podvlačim vam da je narod jako ogorčen i nema izraza kako da se izrazim koliko narod vapi za pomoć. Kažem vam da je ovo cela istina i da nije laž ni intrigiranje.
Ja sam oficir u Kalabića štabu. Meni je veoma dobro, ali ne mogu da gledam više da se pati grešni srpski narod. Uostalom, pitajte sve Kalabićeve susedne komandante korpusa. To će vam isto reći. Ja vas dragi čika Dražo razumem, gde se i u kakvoj situaciji nalazite, ali ipak preduzmite kakve bilo mere, jer ovakav rad Kalabića veća je propaganda za partizane, nego što i oni sami imaju...
(Predsednik: Vreme.)
... treba da me razumete; 3. novembra 1943. godine, do groba vam odan oficir."
Da li i predstavnici ovakvog načina ratovanja ravnogorskog pokreta zaslužuju prava koja im vi kao predlagači tražite. Mislim da ne. Hvala.