Poštovane kolege i koleginice poslanici, na kraju ove dvodnevne rasprave, faktički, dolazimo na početak onoga što smo koleginica Nestorović i ja u načelu govorili kada je reč o ovom predlogu izmena i dopuna ovog zakona. Dakle, ovaj zakon je pravno nemoguć. On je politički moguć i to će se pokazati na glasanju, ali o tome ne želim u ovom trenutku da govorim.
Ono što je sporno i u ovom predloženom amandmanu kojim se ta spornost pokušava otkloniti, to upravo jesu sredstva u usvojenom budžetu. Vi se svi vrlo dobro sećate koliko smo vremena potrošili za raspravu o budžetu za 2005. godinu. Da je tom prilikom neko od predstavnika predlagača ovih izmena i dopuna zakona za ovom govornicom makar nam toliko vremena oduzeo da nas ubedi kako su neophodna sredstva u budžetu za 2005. godinu za ovu namenu, onda bih tu doslednost i principijelnost mogao i da cenim i da poštujem.
Ovako, plašim se da je ovo, a podsetiću ponovo na ono što smo govorili na prethodnoj raspravi, deo političkog marketinga, političkog akta jedne poslaničke grupe, koja pokušava izjednačiti predstavnike partizanskog pokreta Narodnooslobodilačke vojske sa predstavnicima ravnogorskog pokreta Jugoslovenske vojske u otadžbini, kako se zvala pod komandom kralja Petra Karađorđevića.
Utakmica je završena 1945. godine, pobedili su predstavnici partizanskog pokreta Narodnooslobodilačke vojske. Tu pobedu su verifikovali i sudije i delegati te utakmice, predstavnici svih velikih sila. Sada, 60 godina posle završetka tog događaja neko pokušava da se ubaci u pobednički tim. Mislim da je to istorijski nemoguće. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Živojin Stefanović.

Dame i gospodo poslanici, prvi put kada sam se javio rekao sam da je zakon pravno nemoguć, sada je inicirano da je to stvarno nemoguće, a mi zaboravljamo jednu drugu činjenicu.
Malopre je jedan poslanik govorio o tome da je ovo ideološka rasprava i da su svi koji su bili u narodnooslobodilačkom pokretu bili ideološki opredeljeni i bili komunisti.
Varate se, gospodo, to mora ići na sijaset primera iz mog rodnog sela. Posle usvajanja ovog člana i zakona u celini, danas i večeras, 500 ljudi će podneti zahtev za prava, jer vi utvrđujete i status i pojedinačna prava. Po ranijem zakonu, tamo su komisije izbrisane, a status borca su utvrđivale organizacije narodnooslobodilačkog rata. Status spomenice su oni utvrđivali, a nakon toga su sticali neke beneficije.
Ne može nijedna državna komisija to da utvrđuje bez onoga ko je bio organizator toga. Ti pravi rodoljubi i borci za slobodu su išli u rat da brane otadžbinu i da proteraju Bugare i baliste. Vi ćete ovde utvrditi pravo balistima, koji su 13. brigadu bukvalno, 90% ljude ubili 1944. godine na području Kosova i Metohije, a to sve dobro znam.
Ako bude otprilike do 1.000 ljudi, predlagačima zakona moram reći da će se javiti nekoliko hiljada učesnika narodnooslobodilačkog rata koji su po osnovu Zakona o invalidskom i penzionom osiguranju zemljoradnika stekli pravo 15 godina i ove dodatke koji će imati po ovom zakonu, budžet će morati mnogo više da izdvoji nego ono što ste se vi nadali. Zato ovaj zakon treba odbiti i ne usvojiti.

Hvala, gospodine Stefanoviću. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS dr Žarko Obradović i ja podneli smo amandman na član 24. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica. Predlažemo da se član 24. briše iz sledećih razloga.
Prvo, članom 24. predloženog zakona menja se član 65. osnovnog Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica. Inače to je jedan član koji govori o prelaznim i završnim odredbama. Govori da danom početka primene ovog zakona prestaju da važe zakoni, pa se nabrajaju koji.
Predlogom za promenu zakona briše se taj član, a dodaje se novi stav, rokovi za ostvarivanje prava pripadnika Ravnogorskog pokreta, odnosno Jugoslovenske vojske u otadžbini i članova njihovih porodica počinju teći od dana primene ovog zakona. Na stranu to da li brisanjem ovih odredbi može da znači da onda oni prethodni članovi važe ili ne.
Suština je u sledećem. Mi smo protiv i ovog člana, kao što smo i protiv ovog zakona. Ako smo protiv ostvarivanja prava za pripadnike ravnogorskog pokreta na ovaj način utvrđenog, onda smo i protiv rokova za ostvarivanje tog prava. Mi smo to ponavljali i danas, i opet ponavljamo, u ovom zakonu koji je socijalni i koji govori o uslovima za ostvarivanje prava boraca, status borca je regulisan drugim zakonom, a i za jedno i za drugo važi odredba Zakona o osnovnim pravima boraca i da su se borili protiv okupatora.
Sve vreme smo na tome insistirali i da nam se to pokaže. Očigledno da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca u stvari i po sadržini i po namerama predstavlja reviziju istorije, jer je u direktnoj suprotnosti sa istorijskom istinom koja je utvrđena.
Ovih dana smo vam iznosili argumente, činjenice, podatke iz izvora ne ideoloških bukvara, kako to stoji u obrazloženju, već iz stranih izvora, engleskih, američkih, a nabrojali smo sve to, i Čerčila, Ruzvelta, kralja itd. Od domaćih izvora samo smo koristili onaj koji je Vuk Drašković 1974. godine u feljtonu "Poslednja četnička zavera" govorio. Sve to sa ciljem da pokažemo da je istorijska istina utvrđena.
Ako neko sumnja u istorijsku istinu, onda država to radi na drugi način, odredi komisiju koja će zajedno sa istorijskim institutima i istorijskim odeljenjem akademije nauka, sa istoričarima pregledati sve arhive i utvrditi da li nešto zaista nije istina, i ako nije, šta je istina, da li je nekome naneta nepravda, a ako jeste, šta je i kakva je nepravda naneta. Tek onda stupa na scenu Skupština sa svojim nadležnostima.
Dotle, u Srbiji toliko ima problema, teškoća i neizvesnosti da Skupština ima mnogo toga šta da radi. U drugom delu mi smo vam iznosili argumente da sudske odluke ostavimo sudstvu. Svakako, sumnja u sudske odluke, pravnosnažne, daje mogućnost da se preispitaju, ponište i preinače, i da se na osnovu toga izvrši rehabilitacija, pa onda daju sva prava, socijalna i sva druga prava za koje postoje potrebe. To je pravi put.
Ovako, još jednom vas upozoravamo i na ustavne, i zakonske i sudske smetnje za donošenje ovog zakona. Sasvim na kraju, Skupština može da usvoji ovaj zakon, može da izjednači prava pripadnika oslobodilačkog i ravnogorskog pokreta na silu, ali istoriju promeniti ne može. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić. Izvolite.

Uvek je Koštunica kriv, on je predsednik Vlade, nisam ja.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji su podneli poslanici SPS, gospodin Žarko Obradović i Miša Petronijević, traži da se ovaj član briše. Za brisanje ovog člana ima mnogo razloga, a prvi i najveći je to što je predlagačev predsednik partije Vuk Drašković.
Uvažavam poslanike SPO u srpskom parlamentu i možda bih i glasao za njihov predlog kada bi smenili Vuka sa mesta predsednika njihove stranke. Ovako, kako sada stoji, da Dana Drašković ima veći uticaj na Vuka od poslaničkog kluba, ne dozvoljava mi da o glasanju uopšte i razmišljam. Kada bi bio usvojen ovaj zakon, ovako kako je dato u predlogu, sledeća izjava u novinama Vuka bi bila, partizane i borce narodnooslobodilačkog pokreta poslati u Hag.
Imao bi podršku i od nekih partija ovde u parlamentu, koje bi se zalagale da se manjem broju sudi u zemlji pred našim sudovima, jer tako sam shvatio izlaganje šefa poslaničkog kluba DSS gospodina Aligrudića, koji se zalaže za dvosmernu saradnju. Verovatno je gospodin Aligrudić izgubio iz vida da njegova vlada nije dala mišljenje o ovom zakonu, iako je nadležno ministarstvo za boračka i socijalna pitanja dalo negativno mišljenje o ovom zakonu.
Na kraju, moram da kažem da su i četnici pomagali partizane. Slali su im municiju preko puščanih cevi. Ovo mi liči kao da su fudbalsku utakmicu pre 40 godina igrali "Partizan" i "Crvena zvezda" i rezultat je bio tri prema nula za "Partizan". Posle 40 godina sednu poslanici u Skupštinu Srbije i koalicionom većinom izglasaju da je rezultat bio tri prema tri. Da li je i to moguće?

Replika, narodni poslanik Veroljub Stevanović.

Gospodine Periću, moram da iskoristim rečnik gospodina Bakija Anđelkovića i da vam kažem – gospodine Periću, upali ste u grešci. I jedni i drugi, što reče Baki, išli su u šumi.
Dakle, priznajem, imovinu srpsku, domaćina srpskih, pedesetih godina oduzimali su četnici i, priznajem, tih godina društvenu svojinu su izmislili četnici. Evo, priznajem, te 1945. godine četnici su krivi što je onoliko Srba, nevinih domaćina, i 1946. godine stradalo. Da li je to istorija, gospodo? Dakle, to nema veze sa istorijom.
Dajte da se oko toga ne sporimo, jer ste rekli još jednu stvar, ali pazite šta ste rekli. Rekli ste da su Amerikanci sarađivali sa Nemcima i Italijanima. To ste direktno ili indirektno rekli, svejedno. Rekli ste da su četnici sarađivali sa okupatorom, a ti isti Amerikanci su o četničkom pokretu, o Ravnoj gori rekli, dokazali da su bili njihovi saveznici.
Dakle, gospodo partizani, evo mi nećemo više ništa da kažemo. Moram da kažem nešto, opet da se čuje. Tačno je da su grb i himna izglasani jednoglasno, ali je tačno, gospodo partizani, da niste bili u sali.

Reč ima poslanik Zoran Anđelković.