Molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da trenutno nema kvoruma u sali.
Dajem pauzu od pet minuta i molim da svi ostanu u sali dok stignu poslanici.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, da proverimo da li imamo kvorum za nastavak rada.
Molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Zahvaljujem. Konstatujem da imamo kvorum.
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Meho Omerović.

Gospodine predsedniče, zahvaljujem.
Poštovane kolege i koleginice, kao što je moj prethodnik izrazio sumnju u nepostojanje kvoruma, mi poslanici SDP izražavamo sumnju da će se u poglavlju dva, tačka 4. predloženog zakona o železnici, koja govori o rekonstrukciji i modernizaciji, pojaviti mogućnost raznih zloupotreba, mahinacija i svega što može dovesti do eventualnih krivičnih dela.
Naime, radi se o izgradnji, rekonstrukciji i modernizaciji železničke infrastrukture.
Na član 30. stav 2. podneli smo amandman. Citiraću stav 1. da bismo malo pojasnili: "Ako železničku infrastrukturu treba rekonstruisati zbog izgradnje drugog objekta (javnog puta, rudnika, kamenoloma, akumulacionog jezera, aerodroma i sl.), deo železničke infrastrukture koji se rekonstruiše mora biti izgrađen sa elementima koji odgovaraju kategoriji te železničke infrastrukture bez obzira na stvarno stanje u kome se ona nalazila u momentu rekonstrukcije".
Stav 2. na koji mi imamo amandman kaže: "Troškove rekonstrukcije železničke infrastrukture iz stava 1. ovog člana snosi investitor objekta zbog čije izgradnje se vrši rekonstrukcija železničke infrastrukture, ako se drugačije ne sporazumeju investitor i upravljač".
E, nama u SDP-u smeta upravo ovo: "ako se drugačije ne sporazumeju investitor i upravljač".
Jer, dozvolićete, postoji mogućnost da se investitor i upravljač dogovore da se na štetu, u ovom slučaju ŽTP-a, na osnovu njihovih ogromnih sredstava, izvrši nekakva rekonstrukcija i dogradnja nekakvih objekata, a da jedan od dva učesnika dobije određene novčane nadoknade u svoje privatne džepove.
Nažalost, bili smo svedoci u proteklom periodu prilikom izgradnje nekih puteva i rekonstrukcije aerodroma da je tako nešto moguće.
Stoga smo mi u SDP-u, koleginica Ljiljana Nestorović i ja, podneli amandman da se ove reči "ako se drugačije ne sporazumeju investitor i upravljač" brišu, a da se ugrade sledeće reči: "a ako se u železničku infrastrukturu ugrađuju elementi iz stava 1. ovog člana koji nisu postojali u momentu rekonstrukcije, investitor i upravljač posebno će utvrditi visinu tih troškova i sporazumno odrediti finansiranje".
Prosto, ovaj član 30. stav 2. na koji smo podneli amandman je kontradiktoran, jer utvrđena obaveza investitora da snosi troškove rekonstrukcije, kao što sam malopre obrazložio, može se potpuno preinačiti ovim naknadnim sporazumom sa upravljačem.
Ovim predloženim amandmanom pokušavamo da preciziramo da predmet sporazumevanja može biti samo plaćanje troškova za ugradnju dodatnih elemenata na železničkoj infrastrukturi.
U odgovoru koji je Vlada dostavila odbijajući ovaj amandman kaže se da se amandman ne prihvata zbog toga što bi se njegovim prihvatanjem ograničila mogućnost dodatnih istovremenih radova na železničkoj infrastrukturi, odnosno ukoliko upravljač preduzima radove koji nisu uslovljeni izgradnjom objekta.
Mi samo tražimo da investitor snosi sve troškove oko vraćanja železničke infrastrukture u prvobitno stanje, a ne samo za ono što predstavlja modernizaciju tj. ugradnju elemenata koji nisu bili, a da se samo u tom slučaju mogu sporazumevati, kako bi ti troškovi bili nadoknađeni. To može biti ŽTP, investitor, mi nemamo ništa protiv, ali samo u tom delu.
Mi u SDP-u smatramo da odgovor na naš amandman od strane Vlade nije odgovor na stav 2. člana 30. nego on više govori o izgradnji železničke infrastrukture koja je uslovljena izgradnjom drugog objekta.
Mislim da će Vlada biti toliko razumna da prihvati ovaj naš predloženi amandman. Zahvaljujem.

Hvala.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Meho Omerović.

Gospodine predsedniče, podneli smo amandman na član 46. stav 1. Predloga zakona. Podsetiću vas da stav 1. glasi: "U zaštitnom pružnom pojasu ne mogu se graditi zgrade, postavljati postrojenja i uređaji i graditi drugi objekti na udaljenosti manjoj od 25 metara, računajući od ose krajnjih koloseka, osim objekata u funkciji železničkog saobraćaja".
Predlažemo da se taj broj od 25 metara poveća na 50 metara. Sve ono što mi smatramo da je jako mala razlika, zbog buke, zbog vibracije i na kraju krajeva i zbog humanizacije života, mislimo da bi bilo najidealnije 100 metara, ali ako je već predlog Vlade 25 metara, mislim da je minimum od 50 metara sasvim prihvatljiv i za predlagača.
Jer, ne treba da gledamo samo na postojeće stanje; zakon donosimo za budućnost, pa valjda i za novu izgradnju i za modernizaciju železničke infrastrukture.
Mislim da se jedna greška ne može ispravljati pravljenjem nove greške u predloženom zakonu. Mi tražimo nešto što će važiti u budućem, jer ni ovaj zakon, kao i svaki, ne može biti retroaktivan.
U odgovoru koji smo dobili od Vlade na naš predloženi amandman se kaže: "Amandman se ne prihvata zbog toga što je za zaštitu železničke infrastrukture dovoljno 25 metara". Vlada ništa drugo ne kaže nego samo da je dovoljno 25 metara. Očigledno je da su pobrkali neke lončiće, jer ovi razlozi o kojima oni govore, da je za zaštitu železničke infrastrukture dovoljno 25 metara, ne stoje.
Pa, evo, samo ću vam dati jednu plastičnu paralelu. Pre nekoliko dana bili smo svedoci da se u gradu ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića, u Čačku, održao koncert popularne zvezde narodne muzike Cece Ražnatović. Bina, odnosno pozornica sa koje su Čačani gledali taj koncert bila je napravljena tako da su gledaoci i Čačani od Cece bili udaljeni nekih 15–20 metara.
E, sada, ako mi jedan objekat koji se zove bina ograđujemo od običnih ljudi na 15-20 metara, mislim da državna imovina kakva je železnička pruga zaslužuje mnogo bolji tretman, jer se takođe radi o živim ljudima koji bi tu trebalo da grade i stambene objekte, da žive, da rade, odgajaju svoju decu i stoga smatramo da će 50 metara, kao što predviđamo ovim amandmanom, Vlada Republike Srbije prihvatiti. Hvala.

Hvala vam na dobrom oku.
Povodom istog amandmana gospodin Markićević.

Nije mi baš jasno ovo obrazloženje gospodina Omerovića o njegovom amandmanu i o ovih 25 metara. Slučajno sam prisustvovao odboru na kome je on branio i obrazlagao svoj amandman. Čini mi se, gospodine Omeroviću, da ste onda bili zadovoljni objašnjenjem.
Ovo vaše objašnjenje amandmana i povezivanje sa koncertom Cece Ražnatović u Čačku je malo suvislo. Inače, da vas obavestim, mislim da ste propustili veliki događaj, što niste bili u Čačku da proslavite Srpsku novu godinu, a građani su bili tri do četiri metra od bine, vrlo disciplinovani i radosni.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Milomir Minić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za saobraćaj i veze je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 68. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Meho Omerović.

Gospodine predsedniče, poštovane koleginice i kolege, u članu 68. stav 2. govori se o vanrednim situacijama. Predlagač tj. Vlada je u članu 68. stav 2. rekla da su vanredne situacije u smislu stava 1: velike prirodne nepogode, vanredni događaji koji su proistekli (pazite sad ovo) iz ljudske aktivnosti, a koji za posledicu imaju ugroženost životne sredine; poremećaji u funkcionisanju privrede većih razmera.
Na naš amandman, koji je glasio da se reči "vanredni događaji koji su proistekli iz ljudske aktivnosti a" brišu, Vlada odgovara - amandman se ne prihvata iz razloga što vanredni događaji mogu nastati ne samo iz razloga ljudske nepažnje i nemara, već mogu biti izazvani sa namerom.
Znači, ne može se prihvatiti naša formulacija da se ljudske aktivnosti menjaju rečima "ljudska nepažnja i nemar"; Vlada odgovara da te ljudske aktivnosti mogu biti izazvane sa namerom. To je delimično tačno, ali nemar ne isključuje nameru. Nemar znači i određeni oblik odgovornosti.
Da bismo udovoljili Vladi Republike Srbije i pomirili ova dva suprotstavljena stava, a i da bismo ispravili u ovom delu zakon koji predlaže Vlada Republike Srbije, reč koja je apsolutno neodgovarajuća, dakle, "ljudske aktivnosti" promenili smo kroz naš amandman i predložili smo da se reči "vanredni događaji koji su proistekli iz ljudske aktivnosti" brišu, a da se zamene rečima koje sam predložio.
I bez tog člana mislim da je sasvim jasno na šta se odnosi, jer ljudska aktivnost označava stvaralački rad, marljivost, radinost, revnost. Po pravilu, ljudska aktivnost za posledicu ne može imati ugrožavanje životne sredine, već naprotiv, samo ljudska aktivnost može biti usmerena na sprečavanje, pa čak i ugrožavanje životne sredine.
Zato smo i predložili da se ove reči brišu, jer i bez tih odredaba mislimo da je zakon jasan, i da bi bio do kraja jasan mi predlažemo da stav 2. ovog člana glasi: "Vanrednim situacijama u smislu stava 1. ovog člana smatraju se: velike prirodne nepogode; vanredni događaji koji za posledicu imaju ugroženost životne sredine; poremećaji u funkcionisanju privrede većih razmera". Mislim da je to sasvim dovoljno, tako da nam ovo "koje su proistekle iz ljudske aktivnosti" može samo da smeta i jezički je dosta neispravno.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Vojislav Milajić podneo je amandman kojim predlaže da se naziv poglavlja 4. iznad člana 78. briše, a da se član 78. izmeni.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić.