Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nastavljamo rad sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 115 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Zahvaljujem. Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Vesna Obradović, Goran Knežević i Nataša Mićić; Aleksandar Lazarević i Snežana Lakićević-Stojačić (pre podne).
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: –PREDLOG ZAKONA O ŽELEZNICI (nastavak u načelu)
Reč ima narodni poslanik Sava Urošević, a neka se pripremi narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite, gospodine Uroševiću.

Poštovani predsedniče, gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan vrlo važan sistemski zakon, zakon o železnici, koji će na najbolji mogući način postaviti osnove za rešavanje jednog velikog problema u Srbiji, a to je problem železnica.
Da bismo shvatili koliko je to veliki problem izneću nekoliko podataka o tome u kakvom je trenutnom stanju naša železnica. Pre toga bih rekao da je jedan od najvećih resursa Srbije njen geografski položaj, a samim tim i putna mreža, odnosno saobraćajna mreža, u koju spadaju putevi koji su u relativno pristojnom stanju i čije je stanje značajno popravljeno poslednjih godina, kao i železnica koja u poslednjih nekoliko godina doživljava pad.
U ovom trenutku srpske železnice imaju spoljašni dug od oko 400 miliona evra. Unutrašnji dug je poslednje godine sveden na 1,4 milijarde dinara. Situaciju u srpskim železnicama dobro ilustruje i to što su subvencije iz budžeta za srpske železnice reda veličine 8,5 milijardi, što predstavlja ukupno jednu četvrtinu svih subvencija koje iz budžeta idu srpskoj privredi.
Za upoređenje je ilustrativan i podatak da celoj ostaloj privredi, da tako kažem, ide pet milijardi subvencija iz budžeta, a samo za železnice 8,5 milijardi. Procenat smanjenja subvencija privredi je negde oko 16% kada se gleda budžet za 2005. godinu u odnosu na 2004. godinu, a železnica ima zanemarljivo smanjenje sa 8,7 na osam i po milijardi.
Jedan od velikih problema u srpskim železnicama danas je i broj zaposlenih ljudi, koji je negde između 26 i 27 hiljada, i planom restrukturiranja je predviđeno da u 2005. godini železnicu treba da napusti 3.800 ljudi.
U delu saobraćaja na železnici problem je i to što nemamo dovoljan broj transportnih sredstava. Ovde, sa ove govornice smo imali prilike da čujemo i podatak da je naša železnica jedna od retkih koja ima vrlo visok procenat iskorišćenja transportnih sredstava, čak imamo problem sa tim da srpske železnice imaju nedovoljan broj vagona, pa su prinuđene da vagone iznajmljuju da bi zadovoljile potrebe međunarodnog saobraćaja kroz koridor 10, odnosno po prugama koje prolaze kroz Srbiju.
Situacija sa transportnim sredstvima je jako loša. Lokomotive su stare u proseku do 30 godina, a vagoni su stari 26, putna mreža, odnosno železnička mreža je još starija.
Ako sumiramo ovu situaciju u jednu rečenicu, onda možemo da kažemo da srpske železnice trenutno imaju nizak kvalitet prevozne usluge, visoke troškove poslovanja, ogromne gubitke i neadekvatnu organizovanost.
Dobar osnov za popravak stanja je zakon koji je pred nama. I, ovim zakonom bi trebalo da se stvore uslovi za razdvajanje infrastrukture od železničkog prevoza, za pojavu više prevoznika, što bi omogućilo konkurenciju, a samim tim i podizanje nivoa usluga i snižavanje cene tih usluga.
Ne bih pričao o detaljima iz ovog zakona, ali ono što je takođe bitno i što želim da naglasim je to što onog trenutka kada ovaj zakon bude stupio na snagu i kada se bude razdvojila železnička infrastruktura od železničkog prevoza stvaraju se uslovi da delovi železničke mreže, koji nisu direktno vezani za magistralne pravce, za koridore, mogu da budu održavani i od lokalnih samouprava. Za neke pruge, za koje država nema interes da ih dalje održava, može da se desi da se pojavi interes kod lokalnih samouprava i da one postanu aktivni subjekt u održavanju i eksploataciju tih pruga.
G17 plus smatra da je ovo jedan dobar, reformski, moderan zakon i glasaće za ovaj zakon.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Vlahović. Izvolite.

Hvala. Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, iako je ovo jedan od dugo najavljivanih tzv. sistemskih zakona, mi znamo da je on u pripremi, sada, doduše, u nešto izmenjenom obliku, došao još u vreme bivše DOS-ovske garniture, kada je iz tog perioda omiljeni ministar gospodina Velje Ilića, Marija Rašeta-Vukosavljević, izvršila pripremu ovakvog zakona.
Taj zakon je nešto što uglavnom propisuje i daje smernice diktirane od strane Evropske unije, a i sam gospodin Ilić je juče rekao da nam je železnički transport spor, prevaziđen, i da treba da uhvatimo poslednji voz za Evropsku uniju. Ako hoćemo da govorimo o tome kada mi uskačemo u vagon, onda razmišljajte, bar po onom što kažu zvaničnici iz Evropske unije, o 2024. godini, a dotle će neki biti sposobni da uskaču, neki će ići uz pomoć štapa, neki će biti možda u dobroj kondiciji, ali u svakom slučaju daleko je 2024. godina.
Sam zakon po sebi ima cilj da se nešto suštinski promeni, naročito kada je u pitanju kompletno restrukturiranje ovakve železnice kakva jeste, ali to neće biti, a to zna i sam ministar Ilić, ni jednostavno ni lako. Jer, zakon, sam po sebi, ovako kako je napisan, uz prihvatanje svega onoga što se želi da se prihvati od direktiva Evropske unije, u mnogim svojim segmentima i te kako je neprimenljiv na veoma finansijski lošu i urušenu jugoslovensku železnicu, a naročito kada se ima u vidu, a taj podatak je juče precizno izneo gospodin Stamenković, kako je to išlo od 1990. do 2004. godine samo kada su zaposleni u pitanju.
Ono što i mene kao poslanika SRS najviše muči u ovom trenutku, a naročito ljude koji rade na železnici, jeste šta će biti sa njima u daljem procesu otpuštanja, jer ovaj zakon nije na pravi način definisao socijalni program za ljude koji će ostati bez posla.
Znate, gospodine Iliću, ljudi koji su mašinovođe, otpravnici ili oni koji rade taj tzv. izvršni deo, ta ciljna grupa u našoj železnici zgradu u Nemanjinoj zove gumena zgrada, jer non-stop se useljavaju oni koji su administrativci tamo, pa se broj penje od 2.000 do 3.000. Neki su čak skloni tome da kažu da tamo ima čak i 4.000 zaposlenih, hajde da ne preteramo, i oni su svi sebi obezbedili neke pozicije, a šta ćemo sa jednim Lapovom, gde 50% muškog stanovništva radi na železnici.
Sada treba da se pitaju, kao u ono vreme kada je bilo otpuštanja radnika u "Zastavi", kako će oni kada ostanu bez posla, gde će i šta će. Njihov radni staž u proseku je od 25 do 30 godina, oni samo to rade, otpravnici, mašinovođe, pregledači kola, celog života to rade. Nasledili od oca, od dede, iz železničkih porodica i nemaju šta drugo da rade.
Taj socijalni program nije dobro urađen, a naročito niste obratili pažnju na invalide koji su zaposleni na železnici. Govorilo se, a te podatke su izneli rukovodeći ljudi iz naše železnice, da je tzv. tranzicioni fond iz koga je trebalo da se finansira najvećim delom taj socijalni program prošle godine je bio 280 miliona, ako se ne varam, dinara, a mislim da sam u pravu, da je ta cifra blizu 300 miliona. Odjednom se pokazalo da ni tih para nema i da se nije ni otpočelo sa sprovođenjem toga.
Vi sada kažete, inače cela situacija u kojoj se nalazila bivša DOS-ovska vlast i ova sada vaša, uz ovo ovakvo skupljanje većine i dogovora od zakona do zakona, od prečestih pretnji onih koji vas podržavaju, zaista podseća na one scene iz čuvenog orijent ekspresa i nikada se ne zna čija je glava u pitanju i kako će da završi, u političkom smislu mislim, da li će da ostane sa funkcijom ministra ili ne. Ali, ako je stvar ozbiljna, a ona to zaista jeste, najveći problem će zapravo biti posle usvajanja ovog zakona, jer verujem da ste obezbedili većinu, kako će proces restrukturiranja da se izvrši.
Ono što zaposleni traže i što je Vlada nama dužna da pruži kao odgovor, i vi kao resorni ministar, jeste kako će da se uradi program finansijske konsolidacije železnice u ovom trenutku. To vam je isti slučaj sa kragujevačkom "Zastavom", ovde je u pitanju industrija automobila, ovde je u pitanju železnica.
Ako se taj gigant na neki način tamo finansijski ne pomogne i ne oporavi, ako se to ovde ne uradi sa železnicom, ona neće biti atraktivna za strane ulagače i ponuđače, verovatno. Hoće za Austrijance koji imaju novu opremu, nove lokomotive, putničke vagone da krenu od Beča, pa idu do Atine tim koridorom 10, a šta ćemo da radimo za ove tzv. sporedne i regionalne.
Znate, država je do 2000. godine iz poreza na promet izdvajala oko 3%, mislim da je 3%, za finansiranje železnice i to je prestalo dolaskom DOS-a na vlast. Sada ako treba da se uđe u proces restrukturiranja onda država jasno mora da se odredi i da kaže šta u sveukupnom saobraćajnom sistemu naše zemlje očekuje od železnice.
Ovo nije jednom, pa zasvagda, doneli smo zakon, stavili tačku na njega i po njemu ćemo dalje da radimo. U veoma razvijenim i u zemljama za primer sa njihovom železnicom, kao što je recimo Francuska, uz one primedbe koje ste vi izneli kod privatizacije železnice u Velikoj Britaniji, ali recimo da uzmemo Francuze za primer, mi koji smo bilo kada otišli tamo i vozili se francuskim vozovima, znamo kako to funkcioniše. Recimo da svake godine koriguju nešto u svom sistemu poslovanja i uvek hoće bolje, ali naravno za sve to imaju ogromnu podršku države.
Dakle, definisanje bitnosti i regionalnih trasa je nešto što je veoma važno. Nije dovoljno samo bilo da se u zakonu uvede mogućnost da jedinice lokalne samouprave te lokalne trase mogu da koriste, jer evo reći ću vam, a ništa se nije promenila situacija ni iz tog perioda kada smo bili pod sankcijama.
Skoro, pre 10 godina, nije se našalio, nego ozbiljno je sa ove govornice gospodin Tomislav Nikolić, za koga svi znate da je doajen Narodne skupštine Republike Srbije, danas najpopularniji političar u zemlji, rekao da mala deca koja stanuju blizu železničke stanice u Kragujevcu kada vide železničku lokomotivu misle da je prošao gvozdeni konj. Zaista nije šala, ali je tako, jer od tog danskog kraljevskog voza i od činjenice da mi imamo veoma nerentabilan i putnički i transportni železnički saobraćaj, mi i dalje nismo odmakli.
Zato je ključno pitanje za Vladu i za vas kao ministra za kapitalne investicije da nam kažete, i samim tim poručite ljudima zaposlenim u železnici pre procesa restrukturiranja, šta je država spremna da uradi. Ako smo mi kao ona SRJ, gospodine Iliću, godinama iz budžeta, što na nagovor Radoja Kontića, što onih drugih koji su bili premijeri tadašnje Savezne vlade, svake godine u saveznom budžetu izdvajali ogromna sredstva za remont dela pruge Podgorica - Rožaje, zamislite za prugu koja ne funkcioniše od 1966. godine, onda nam vi recite pošto je pouka jasna šta će Vlada Republike Srbije da uradi i za oblast Banata, i za kraljevački, i za Loznički region, kako će one to da podstaknu, jedinice lokalne samouprave, da se upuste u ovo što im sada izvorno zakon dozvoljava.
Vreme koje ima poslanička grupa SRS, nažalost, ne dozvoljava mi više o ovome da govorim, govoriću o amandmanima svojih kolega, ali to su zapravo ključna pitanja, a ne ono što je samo definisano zakonom, uz prihvatanje direktive EU.
Jer i uz prihvatanje svih tih njihovih usvojenih direktiva i Francuska, i Velika Britanija i Nemačka, u skladu sa svojim mogućnostima i sa stanjem u svojim železnicama, koriguju i zakone, i njihove vlade donose uredbe, kako bi se to poboljšalo.
Sveukupna privredna situacija u zemlji koja je potpuno urušena, jer mi svakoga dana imamo dnevne gubitke od gotovo 500 hiljada dolara zbog nefunkcionisanja naše privrede, ne daje nam baš puno mogućnosti za optimizam kada je u pitanju ulaganje u železnicu Srbije, a u stvari to je ono što oni traže, da država aktivno učestvuje u programu finansijske konsolidacije.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vlahović. Nije tu.
(Milovan Marković, sa mesta: Ja ću da ga zamenim.)
Kako da ga zamenite? Ne razumem. Možemo da probamo da odložimo kasnije, ako se pojavi. Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, a neka se pripremi narodni poslanik Velimir Simonović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o železnici. S obzirom na sredstva koja se izdvajaju iz budžeta, zastarelu mehanizaciju i oronulu infrastrukturu pravo je čudo kako danas funkcioniše železnica. Jedini zaključak je da ljudi zaposleni u železnici Srbije ulažu najveće napore ne bi li nekako doprineli da se železnički saobraćaj odvija normalno.
U železničkom saobraćaju postoje dve celine koje su međusobno zavisne, a to su upravljač infrastrukture, odnosno deo koji radi na održavanju saobraćajnica i na regulisanju saobraćaja, i prevoznik, odnosno deo koji je odgovoran za prevoz putnika i robe. Što se tiče železničke infrastrukture, sada se po prvi put javlja lokalna samouprava kao mogući korisnik infrastrukture. Nije li ovo način da se deo zaposlenih skine sa budžeta železnice i nametne ionako osiromašenim lokalnim samoupravama.
Ovde se verovatno misli na lokalne pruge, odnosno industrijski kolosek kojima se snabdevaju industrijski pogoni na teritoriji opština. Na tim prugama izuzetno je slaba frekvencija saobraćaja, pa bi se određena naknada za njihovo korišćenje prepustila lokalnoj samoupravi, da bi zauzvrat Srbija bila rasterećena troškova održavanja.
Što se tiče upravljača infrastrukture, u članu 10. vidi se da je ovim zakonom predviđeno izdavanje licenci svima onima koji ispunjavaju navedene uslove za njeno održavanje. Sa onim čime raspolažu naše železnice, odnosno onaj deo koji radi na održavanju železničke infrastrukture ne može nikada da se meri sa opremljenošću sredstvima, a rekao bih i finansijama nekog možda i stranog konkurenta, koji bi mogao preuzeti taj posao po ispunjenju uslova.
Opet se otvara pitanje koje će se, verovatno, tada nametnuti, a to je veliki broj neuposlenih radnika, bez mogućnosti da rade na svojim dosadašnjim poslovima.
Kada smo već kod železničke infrastrukture, rekao bih nekoliko reči o njenoj zaštiti, tačnije u odeljku VII se pominje u Predlogu zakona član 46. u kome se definiše zaštitni pružni pojas. Ovim članom se predviđa zabrana izgradnje zgrada, postavljanja postrojenja i uređaja na udaljenosti od 25 metara od pruge. Ako se ima u vidu da se železničke pruge kategorišu u tri grupe, i to: magistralne, regionalne i lokalne, onda će ovaj član prilikom svoje primene izazvati velike probleme kod vlasnika placeva i parcela u zaštitnom pružnom pojasu.
Što se tiče magistralnih pruga, gde je frekvencija saobraćaja velika i gde saobraćaju međunarodni vozovi, normalno je i potrebno zabraniti bilo kakvu gradnju na udaljenosti do 25 metara. Za regionalne, kao npr. Stalać - Požega, ili za lokalne pruge, to apsolutno nije sprovodljivo, teško je ostvarljivo i izazvaće velike sukobe sa vlasnicima placeva pored kojih prolazi pruga, osim ako Ministarstvo ne rešava na hiljade žalbi, kao što je napisano u poslednjem stavu ovog člana.
Poznato je da su, recimo, kod lokalnih pruga, zgrade i objekti privatnih lica, odnosno vlasnika placeva podizani izvan pružnog pojasa na šest metara, odnosno van naselja na osam metara. Ako sada vlasnik želi da dogradi na istom placu, a gde mu je i celo domaćinstvo, neku pomoćnu zgradu ili kuću, on to neće moći da uradi. Uzurpirali ste mu pravo da gradi na svojoj privatnoj svojini ili pak ako neko hoće i može da proda plac nekom licu, sada neće moći. A ko će ovim ljudima da nadoknadi tako nanesenu materijalnu štetu onemogućavanjem prodaje po pravoj tržišnoj ceni.
Ovo je primedba koju su mi preneli ljudi koji rade na železnici i to na odgovornim funkcijama, na održavanju saobraćajnica, a koji će da se uskoro suoče sa ovim problemom. Evo jednog primera, lokalna pruga između Paraćina i Popovca, tačnije Fabrike cementa u Popovcu, u dužini od 12 kilometara, prolazi kroz pet naseljenih mesta. Stotine njih u svakom mestu direktno će da ispaštaju zbog ovakvog zakonskog rešenja. Imajte u vidu ovaj član, stvoriće vam velike probleme i odštetne zahteve. Pomislite samo koliko je lokalnih i regionalnih pruga u Srbiji i koliko će revolta izazvati kod naših građana.
Ovaj zakon se takođe bavi bezbednošću prevoza putnika i robe. Najviše me zanima kako će se organizovati bezbedan saobraćaj na delu železničke infrastrukture za koju javno preduzeće nema ekonomski interes, a koja je data jedinici lokalne samouprave na korišćenje i upravljanje. Ako slučajno dođe do neke nesreće, havarije, ekološkog incidenta, opština će biti ta koja će plaćati štetu. Te štete su ogromne, pa će bukvalno opštine "odlaziti u stečaj".
Srbija mora da rekonstruiše svoju železničku mrežu saobraćajnica, ali kako; da li davanjem prikrivenih koncesija pojedinim monopolistima sa strane na upravljanje železničkom infrastrukturom, ili prevozom, a izgleda da je ovo sve na pragu ostvarenja. Brze pruge čekaju da prođu i kroz Srbiju, ali izgleda da ih mi nećemo graditi. Železnica Srbije je u teškom stanju.
Pre izvesnog vremena, čekajući na pružnom prelazu na ulazu u Jagodinu, zaprepastio sam se kada sam čekajući da prođe voz video pravu pravcatu parnjaču, staru nekoliko decenija. To je samo odraz prave slike i prilike onoga što očekuje železnicu i kolika će biti velika ulaganja da se sve to modernizuje i promeni. Morate učiniti sve da ono što treba da se uradi u železnici i da rade naše kompanije, naša preduzeća i naši radnici. Zahvaljujem.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović, a neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, evo od juče i od jutros čujemo dosta o ovom zakonu, a pošto sam član Odbora za saobraćaj i veze, već sam se tamo izjašnjavao o zakonu, kao i o amandmanima koji su na zakon podneti, te neću od toga ništa ponavljati niti od onoga što je ovde sa vaše strane rečeno. Želim da se osvrnem na rad železnice sa jedne sasvim druge tačke gledišta.
Naime, pre 10 ili više godina, sticajem okolnosti, imao sam prilike da putujem u toku semestra letnjeg i zimskog, jednom nedeljno, na relaciji Beograd - Užice, kao i još neki profesori sa nekih beogradskih fakulteta koji su imali tada odeljenja u Užicu. Zapazili smo čudne stvari. Nama je bilo jasno svima da železnica ni tada nije imala para i da nije mogla da kupuje nove vagone, ali nije nam bilo jasno zašto su ti vagoni tako strašno prljavi, hodnici, prozori neobrisani, neispravni, ne mogu da se otvore i zatvore, a da ne pominjem toaletne prostorije, toga uopšte nije bilo u tim vagonima. Za sve to je potrebna prosta radna snaga, kofa vode, metla, sunđer ili bar neka potirača i da sve to bude koliko-toliko u pristojnom redu.
Situacija je bila takva da je to bilo prosto ponižavajuće da civilizovani ljudi putuju našom železnicom. Na Odboru su me predstavnici železnice malo uveravali da više nije takva situacija i da se nešto poboljšalo, ali ipak ne verujem da su ove moje reči baš tako zastarile. Biće prilike da možda još koji put putujem železnicom, pa ćemo videti u kojoj meri se to popravilo.
Prema tome, donećemo zakon, a on je ovde hvaljen od mnogih da je veoma dobar itd. Ali, šta vredi ako ministar ne uspe da natera rukovodeće ljude na železnici da zavedu red na toj železnici, da se radi i odgovara za posao, jer železnica je svuda u svetu takoreći poluvojna organizacija. Tu mora da postoji veliki red i disciplina.
Ne možemo opravdati taj nerad time da su železničari slabo plaćeni, znamo da su slabo plaćeni. Ako se bolje radi, sa više discipline i ako se poveća kvalitet usluga za putnički saobraćaj, valjda će se popraviti i njihov materijal položaj. Toliko. Hvala lepo.

Hvala vama.
Narodni poslanik Vjerica Radeta nije tu. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a neka se pripremi narodni poslanik Milka Silajev. Izvolite gospodine Krasiću.

Očigledno da je pobrkan redosled poteza i da ovaj predlog zakona ne ispunjava elementarne uslove da se nađe na dnevnom redu ovog zasedanja Narodne skupštine. Zašto ne ispunjava elementarne uslove? Zato što ovaj predlog zakona nema razloge, jer ovo sve što je navedeno u obrazloženju na prvoj strani odnosi se na lepe želje, ciljeve, nastojanja, trudove i nešto što bi možda ličilo na razloge, a sadržano je u niskom kvalitetu prevozne usluge, visokim troškovima poslovanja, ogromnim gubicima i neadekvatnoj organizaciji sistema.
Moram da kažem da ni jedno od ovih pitanja koja su ovde navedena, ništa se ne rešava Predlogom zakona. Nema tog zakona koji može da poveća produktivnost, da smanji gubitke, kao i lepe želje i pohvale na račun nekog zakona ne znače da čim se donese taj zakon da ćemo sutra imati 500 km brzinu na našim železnicama.
Drugo što je navedeno kao razlog, i verovatno je to glavni razlog, jeste što su obećani krediti, što su verovatno došle i neke pare, pa to treba nekako da se opravda. Ako je to jedini razlog, a tvrdim da je to jedini razlog, onda je ovaj zakon promašen. Pošto ste vi naveli nizak kvalitet prevoznih usluga, visoke troškove poslovanja i tako dalje, da vam navedem neke stvari koje ovaj zakon neće da reši.
Ovaj zakon neće da reši problem one zgrade u Nemanjinoj, a neko reče, zovu je "gumena". Kažu, prima 1.500 do 2.000, a neko kaže i 4.000 zaposlenih. Ljudi na železnici znaju, oni kažu, ne daj bože da svi dođu na posao, ta zgrada bi propala. Mene stvarno interesuje zašto ljudi iz Ministarstva za kapitalne investicije nisu doneli jednu naredbu, pa da narede svom članu, direktoru ovog preduzeća, da on prosledi naredbu da ni jedan direktor, šef, poslovođa ili bilo ko na nekoj funkciji u tom sistemu železnice ne može na službeni put da ide putničkim automobilom, nego mora da ide vozom.
Dakle, ako ide do Doljevca, neka direktor sedne u voz, pa do Doljevca, pa neka izmeri, da li ide 120, 20, 40, gde je lagana vožnja, gde je brza vožnja, gde je prilikom rekonstrukcije nabacano više kamenja pa je 20 santimetara podignuta pruga i tako dalje. Naravno, neka vidi i ovo što je profesor Simonović rekao, da li se peru prozori ili se ne peru prozori. Znači, to je jedan problem koji treba da se raščisti.
Drugi problem koji treba da se raščisti u našoj železnici, dakle, to je ovih 10%. Ako vi u Ministarstvu ne znate da se za svaku naplatu plaća provizija 10% nekom tamo, onda ne treba da sedite u ovim klupama. Dakle, 10% to je potpuno legalizovana taksa.
Dalje, železnica je sada obezbedila neke kamiončiće od 1.480.000, to je jeftino, ali je fabrička cena 1.300.000, i po hiljadu evra su uzeli; a ko; neko u ovoj zgradi. I nemojte vi ove iz ove zgrade koji su samo trošak, i to veliki trošak, da upoređujete sa pružnim radnicima i sa onim drugim koji rade na železnici.
Ako vi tvrdite da će ovaj zakon da donese dobre rezultate, onda vas molim da se prošetate do železničke stanice, kažite onom otpravniku poslova, kada se donese ovaj zakon, neće biti 10% kod "gumene zgrade", jer će "gumena zgrada" da se prepolovi i možete sve da preselite u onaj soliter kod Makiša, kompletnu železnicu možete tamo da prebacite.
Objasnite im ko ostaje bez posla, a ko dobija posao. Objasnite im šta će biti sa onim zarđalim vagonima na svakoj železničkoj stanici. Vaše razloge, smanjenje gubitaka, efikasnost, bolja organizacija posla i tako dalje. Vama je sada na relaciji Beograd - Mladenovac, ne znam, 40 ili 50 km ako ide, a to je skoro renovirano, teške pare su date.
Dalje, pričate o tome da ćete da razvijete našu industriju, to nije tačno. Neću da pominjem one vagone za Brazil što su otišli, što odlaze kobajagi. Nećete da pomognete. U vreme sankcija mi smo imali otprilike 100 elektrolokomotiva koje su bile u funkciji, a sada između 60 i 80 ako ih ima to je dobro. Proverite onaj posao sa Radetom Končarom, tu ste platili po 800.000, neka bude evra ili maraka, neku rekonstrukciju, a radili neki kompjuterski sistem, a malopre ste pričali ovde kako nova košta dva i po miliona.
Proverite ko je nabacio taj posao, proverite one poslove sa Rumunijom, one zbog kojih je DOS kritikovao prethodnu vlast. Da niste nasledili one pruge iz Kine, ni jednu prugu niste kupili, ni jednu šinu niste kupili. To da reši ovaj zakon neće, ovo je bacanje prašine u oči.
Formirate, navodno idete prema tržišnoj ekonomiji, pa sada jedno javno preduzeće ima da gazduje prugama, saobraćajnicama, da reguliše saobraćaj, a ovo drugo sve na tržište, pa neka svako ko ima lokomotivu ispunjava uslove, neka trči po našim prugama. Ne znam koji je to blistavi um mogao da smisli. U ovoj zemlji ne verujem da postoje tri privatne lokomotive. U kakvom su stanju, ne verujem da neko zna.
Vi ako donesete ovaj zakon, vi ćete pola vaše železnice da ugasite, vama nema Makiša u ovom zakonu, jer on nije ni infrastruktura, nije ni prevoz, nema ga, ne samo to, i on će verovatno na bazi one pretposlednje odredbe da bude neko zavisno preduzeće u okviru ovog novog što ga navodno pravite, mislim na javno preduzeće.
Verovatno ćete da stavite i njega, verovatno zbog nižih troškova rada, a lokomotive i vagoni će se servisirati u Rumuniji, Hrvatskoj, Makedoniji.
Ovi kapaciteti koji su namenski pravljeni zbog naše železnice, nema ih. Imate posebne sisteme što se tiče železnice, posebna preduzeća koja se bave problemima, a ti problemi su vezani za invalide rada, pa imate i grafičku delatnost, turističku delatnost, pa da ne ređam dalje, pošto je železnica jedan veliki sistem i njih ne sagledavate.
Mislim da ste izabrali pogrešan put. Ako vam je ideja bila da omogućite i privatnim prevoznicima da koriste našu infrastrukturu, da se nadmeću svojim kvalitetom i da utiču na postojeće železničko javno preduzeće, onda je ministarstvo trebalo da preuzme one nadležnosti i ona ovlašćenja, dakle, da spreči zloupotrebu monopola ŽTP-a prema tim prevoznicima. U ovoj prvoj fazi to bi bio revolucionarni poduhvat od strane Vlade. Vi niste izabrali taj put, vi ste izabrali put grlom u jagode.
Dva javna preduzeća ćete imati, možda i više, možda čak i više kada budete suočeni sa problemom koji će neminovno da se otvori posle ovoga. Ovaj zakon nema nikakvih investicija, ni direktnih ni posrednih, ovaj zakon znači da će da se ostvare samo parcijalni interesi i to jednog malog broja ljudi, pretežno iz ove "gumene zgrade" i možda nekih koji uđu u ovaj posao da obezbede lokomotivu, dakle, da se bave prevozom ovih stvari.
Ovo što pričate o nekim rampama, pretovarnim stvarima, pa kamion u voz, pa da ide, nemojte to da pričate, molim vas, to niko ozbiljan neće da shvati u ovoj zemlji. Naprosto, ekonomski i materijalni uslovi ne dozvoljavaju, to je za nas veliki luksuz.
Čuli ste iz diskusije naših poslanika, obezbedite taj pristojan prevoz, jer železnica jeste državna briga, mora da bude državna briga, mora država da priskače, ali mora država da obezbedi organizaciju da se sa što manje sredstava postigne što veća efikasnost. Železnica je veliki sistem i treba da omogući razvoj čitavog tog metalskog kompleksa. Uostalom, šta će vam i vaša železničarska škola kada tamo stipendirate ljude i ni jednog ne zapošljavate da radi na železnici.
Opet se primaju tu sa strane po rođačkoj vezi, a ne čak lica koja ste vi stipendirali da se školuju namenski, jer je železnica jedan specifičan sistem, ona ima svoje potpuno nezavisne propise, svoje standarde, svoje normative. Zna se do detalja, od šrafa do toga koliko jedna lokomotiva može biti u eksploataciji, a kada ide na rekonstrukciju. Ne otvaram tu temu jer imate puno lokomotiva kojima je istekao rok trajanja i svi normativi su prekoračeni, a danas se koriste.
Znači, spustite se na zemlju pa rešavajte problem železnice. Vlada je ovlašćena, imate Zakon o javnim preduzećima, imate mogućnost da u upravnom odboru ŽTP imate većinu i vaša je odgovornost u krajnjem slučaju, jer Vlada vrši svojinska prava. Organizujte tu železnicu postepeno, korak po korak, da je stavite u normalnu funkciju.
Ovako epohalnim zakonima koji ništa ne znače, verujte ovaj zakon ništa ne znači, jer železnica je pre ovog zakona krenula da reguliše neke svoje odnose i naravno došli su do zida gde je navodno potrebno medijskim zakonom nešto urediti, pa onda ima da se naplaše svi oni tamo, pa će da kažu - eto, zakon je donet, moramo da otpuštamo, moramo da smanjujemo.
To nemojte da radite jer je železnica komplikovan sistem, vodite računa o bezbednosti putnika. Dobro je što se ovaj zakon ne tiče bezbednosti putnika u onom tehničkom i profesionalnom delu, već je to regulisano drugim propisom.
Ako smatrate da pitanje železnice može da se reši na principima kako se rešavaju neke druge oblasti, formiranjem nezavisnog regulatornog tela, to je jedna floskula koja se već četiri godine sluša ovde, pa smo imali radiodifuzni savet i neke druge savete, kao stepenicu ka punoj tržišnoj ekonomiji, ravnopravnosti na tržištu itd. To na železnici ne može.
Vi u vašem predlogu zakona formirate posebnu direkciju, dajete nadležnosti ministarstvu, a dajete čak nadležnost i Vladi. Da pitate bilo koga ko je radio ovaj zakon zašto Vlada određuje kategorizaciju puteva, a ne radi nešto od onih poslova koje ste u članovima 79. i 78. naveli za Direkciju za železnicu. Zašto?
Vi niste hteli da obratite pažnju na dva amandmana koja smo vam podneli. Jedan se tiče člana 79. a drugi člana 80. Pokušali smo da vam pomognemo i da kažemo šta treba da bude nadležnost ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, a šta treba da bude nadležnost železničkog preduzeća "Železnice Srbije". Da ste se usmerili malo da vidite šta je napisano videli biste da su ova dva amandmana u skladu sa nekim intencijama koje gurate u prethodnim članovima.
Vama će i sada to preduzeće koje vodite kao preduzeće za upravljanje, upravljač železničke infrastrukture, pošto je to javno preduzeće ono i sada i ubuduće ima da radi ove iste poslove, potpuno iste poslove. Vi ste samo izvukli prevoznika. Pošto želite preko prevoznika da obezbedite navodno konkurenciju, kao da na železnici imamo samo problem vagona, lokomotiva, a da nemamo problem sa infrastrukturom, kako vi to zovete donji i gornji stroj koji se koristi, bez koga nema železnice.
Taj deo ne možete da regulišete, za taj deo su potrebne pare. Osim toga, mnoge pruge su ovde građene dobrovoljnim radom i sada ako neko misli da izvlači neke poslove iz javnog preduzeća, da pravi neku novu organizaciju, moram da vas upozorim da ovaj zakon neće doneti ništa dobro našoj železnici. Ovaj zakon neće popraviti stanje na železnici. Ovaj zakon neće da opere prozore na vagonima.
Ovaj zakon biće još jedna maska za možda 500 ljudi u železnici, a to su oni nepromenljivi. Kako se menja vlast oni ostaju. Da li su sada u sektoru za bezbednost, da li su za nabavku, da li su za komercijalu, da li je ovaj glavni za održavanje, to su jedni isti ljudi koji se vrte. Svake godine promene po dve tri članske karte političkih stranaka. Dođe neko nov sa strane da uredi to stanje, oni ga salete sa svih strana pa mu kažu - ti si mlad, ti ne znaš, železnica je komplikovan sistem, pa vam se javi Stožinić, da ne ređam dalje. Mnogo bih mogao da ređam jer malo sam se interesovao za tu oblast. Tresla se gora rodio se miš, stanje nepromenjeno.
Vodite računa jer birate na pogrešan način. Ako ste hteli da idete u susret tržišnoj ekonomiji, onda je ministarstvo moralo da li preko upravnog odbora, da li preko odgovarajuće izmene postojećeg zakona, da utiče na onoga koji sada obavlja taj prevoz da omogući privatnicima i onima drugima koji ispunjavaju zakonom propisane uslove, tehničke, bezbednosne i druge uslove, da mogu da koriste tu infrastrukturu uz odgovarajuću naknadu. Sada ima takvih slučajeva i opet se javlja reket. Ovaj zakon će biti isti kao Zakon o javnim nabavkama. On će samo da legalizuje nešto što se već dešava, samo tada će to biti mnogo slobodnije.