Dame i gospodo narodni poslanici, šteta što ministar Ilić nije tu. Tu je jedan od njegovih zamenika ili saradnika, ali ovo je još jedno upozorenje za sve one iz Vlade Srbije koji nameravaju tek da nam dostavljaju određene predloge zakona.
Kolege pravnici iz redova SRS, a i ja, skloni su tome da to potvrde kao tačno, da je direktni krivac za pisanje ovakvog trećeg stava u ovom članu zakona, a to se ponavlja, republički sekretar Sekretarijata za zakonodavstvo, a to je gospodin Zoran Balinovac.
U nekoliko navrata smo imali povodom predloga raznih zakona na sednicama odbora raspravu o tome, a sada nema ministra da nam odgovori kakvo je njegovo mišljenje po tom pitanju, da li je moguće da ministar koji je određen za poslove nekog resora, u ovom slučaju gospodin Ilić je objedinio nekadašnja četiri ministarstva, može da bude stručan za sve ovo i da on bliže određuje propise.
Svačega smo se naslušali od Velimira Ilića, i o izgradnji autoputa Beograd-Bar i o kapitalnim investicijama, otvaranju novih radnih mesta, nema od toga ništa, ali i da on hoće da pokrene neke projekte.
Nemojte, molim vas, da nas ubeđujete, a on je predlagač ovog zakona, da je on spreman da se brine o elementima železničke infrastrukture, a to obuhvata.
Pazite šta bi sve morao Velja Ilić da zna i da odlučuje o tome u trećem stavu, za koji kolega traži da se tu stavi ministarstvo, jer tamo su ljudi iz struke.
Ako bi ostalo ovako, onda bi Velimir Ilić morao sve ovo dobro da prouči, da se razume u sledeće i da vidi šta to obuhvata železnička infrastruktura: donji i gornji stroj pruge, objekte na pruzi, stanične koloseke, telekomunikaciona, signalno-sigurnosna, elektrovučna, elektroenergetska i ostala postrojenja i uređaje na pruzi, opremu pruge, zgrade železničkih službenih mesta i ostale objekte na železničkim službenim mestima, koji su u funkciji organizovanja i regulisanja železničkog saobraćaja, sa zemljištem koje služi tim zgradama, pružni pojas i vazdušni prostor iznad pruge.
Pa, to je stvarno, ako je za Velju Ilića, premnogo. Dosta mu je ove muke oko događaja u JAT-u i oko pilota. Ako bi trebalo sve ovo da zna i dalje što sledi, bilo bi neverovatno.
I nije važno da li je u pitanju on, Velimir Ilić, imenom i prezimenom, ili sutra neki drugi ministar, a sledeći će biti za tu oblast iz redova SRS, neko stručan za poslove saobraćaja, ali baš da mora u detalje da zna sve i da propisuje uslove za infrastrukturu železnice.
Prema tome, prekinite sa tim i nemojte da nam dajete ovakvo obrazloženje. Sada ste vi gospodin predstavnik Vlade i ova vladajuća garnitura, koja se ponavlja od resora do resora, od zakona do zakona, kao da mi ništa o tome ne znamo, a u pravu smo mi, a ne vi, jer oni u obrazloženju za neprihvatanje dobronamernog amandmana gospodina Đorđevića, koji vas lepo upućuje na to da stručni ljudi iz ministarstva to rade, kažu – amandman se ne prihvata, jer je to suštinski isto.
Ministar je lice koje rukovodi ministarstvom (to je tačno), a čak i kada je zakonom definisano da akt donosi ministarstvo, ministar ga potpisuje i on je odgovoran za njegovo sprovođenje.
I to je tačno, ali da ministar utvrđuje bliže i do detalja stvari koje se tiču struke u ovom pitanju železničke infrastrukture, to je apsolutno neprihvatljivo, takoreći smešno.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo, amandman SRS ima smisla i mogao bi da bude podržan kada bismo imali ministarstvo za saobraćaj. Nažalost, kao što je ovde objašnjeno, to je kompilacija nekoliko različitih ministarstava u jednom i sa tog aspekta to bi moglo da komplikuje stvari.
Inače, raspravljali smo više puta šta znači ministar, šta znači ministarstvo. Ima smisla i jedno i drugo, u zavisnosti od koncepta. Dakle, s tim u vezi, radi se o dobrom amandmanu, ali je pitanje koncepta kako će ko da tu stvar postavi.
Što se tiče ovih drugih stvari, želim da kažem da su oni kojima se ovde danas spočitava da su sve upropastili samo za godinu dana uspeli da obnove 37 mostova na železnici, to je 500 miliona dolara.
Kada su neki drugi došli na vlast, dobili smo ministra koji je štampao menice bez pokrića, proneverio četiri milijarde sredstava na Beogradskom aerodromu, dao svom svekru kredit u Bajinoj Bašti. Držite lopova, davno je prošlo vreme, svako neka gleda preda se i neka vodi računa o ovome što rade njegovi eksponirani kadrovi.

Replika. Niko vas nije pomenuo. Replika, Nataša Jovanović.

Gospodine Anđelkoviću, želela sam da objasnim, pošto je gospodin Baralić pogrešno protumačio moje izlaganje, da je tim pre gore što je ovde reč o četiri ministarstva kojima rukovodi gospodin Velimir Ilić.
To se zove Ministarstvo za kapitalne investicije, koje obuhvata nekadašnja četiri, i to ste vi prihvatili Zakonom o Vladi, tako da to nije argument da se ne prihvati amandman za koji ste sami rekli da je dobar.
Ali je nemoguće, pošto se gospodin Ilić bavi tim sveobuhvatnim poslom (bavi ili ne bavi, to ćemo da vidimo), da vam mi sada kažemo da je on toliko stručan i za infrastrukturu i za pilote, pa ako mu se sutra kaže, a to je bio manir jedne vlasti, neću da spominjem kada i u kom periodu višestranačja, da pokažu prstom na nekoga i kažu - e ti si od sutra pilot, ajde sedi i vozi avion. Ne može to više tako.
Ako je on ministar, to je u redu, on je odgovoran, on to potpisuje, ali zna se šta su ljudi iz struke. I mi poslanici možemo različitim stvarima da se bavimo. Zakonodavna vlast je u pitanju, a kada nam servira zakon, to mora da bude stručna služba i da stoji iza toga.

Nadam se da smo razjasnili sada. Narodni poslanik Branislav Blažić.

Dame i gospodo, u prilog obrazloženja ovog amandmana izneću neke činjenice koje su u suprotnosti sa sinoćnjim izlaganjem gospodina ministra, neposredno pre završetka jučerašnjeg dela ove sednice. Ministar je negirao neke moje navode, govoreći da pruge u Banatu nisu tako loše, ali da je razlog za to što se država na takav način odnosi prema tim prugama nedostatak putnika i nedostatak roba potrebnih za transport.
Da to nije istina, što samo potvrđuje da ne može jedan čovek da se bavi sa toliko poslova ili da dobija pogrešnu informaciju ili da nije dobro obavešten, govore sledeći podaci. To su podaci iz Kikinde, upravo sa onog dela pruge severnog Banata, koji je i najugroženiji.
U prispeću je bilo u toku prošle godine 4.329 kola ili 104.721 tona robe, a otpremljeno je 4.014 kola ili 212.483 tone. Ukupno u tranzitu je bilo 384 kola i 320.000 tona. To je najveći procenat i najveća brojka u Srbiji. A da je problem to da "Metanol" kao jedan kompleks metanolsko-sirćetnih transportuje svoju robu prvo na sever prema Subotici, da bi je onda spustio dole i pravimo duple troškove zato što ne može da ide prugom od Kikinde prema Beogradu.
To je prava istina kada su u pitanju robe, a kada su u pitanju putnici, zašto je mnogo manje putnika nego pre 10 godina, pa normalno da je manje kada su prevozna sredstva, šinobusi stari 50 godina, kada duva na sve strane, kada u toku zime onaj vebasto više dimi nego što greje, kada se sve trese da čovek može da dobije zamršena creva ako se vozi ili kada putuje šest sati 100 kilometara.
Pa, ko bi se onda još vozio takvom železnicom?!
Prema tome, istina je nešto sasvim drugačija i mislim da bi bilo dobro da se ministar pravilno informiše, jer ovo o čemu je on juče govorio kada je u pitanju Banat apsolutno ne stoji.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.) Nastavljamo dalje.
Narodni poslanik Zoran Krasić podneo je amandman kojim predlaže da se u članu 7. stav 5. i u svim drugim članovima reči "Direkcija za železnice", u odgovarajućem padežu, zamene rečima "nadležno ministarstvo", u odgovarajućem padežu.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Očekivali smo da će prihvatanjem ovog amandmana makar malo da se pomogne da ovaj zakon bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Na početku rasprave u načelu istakao sam osnovnu primedbu da ovaj zakon praktično nije ni mogao da uđe u proceduru. Prvo, nema razloge.
Drugo, zaboravili ste jednu stvar, da je JP ovlašćeno da vrši poslove od javnog interesa. Znači, Javno železničko-transportno preduzeće ili javno preduzeće "Železnice Srbije", kako će po novom da se zove, ovlašćeno je da vrši javna ovlašćenja, a ona se prenose tom preduzeću ovim zakonom. U celom konceptu nema mesta za direkciju, ako se to nekome sviđa, agenciju, a ovde je samo terminološka razlika u pitanju.
Konkretno, što se tiče ovog stava 5, kako bi to publici bilo jasno, radi se o upravljanju železničkom infrastrukturom, poglavlje - Vrste železničke infrastrukture, član 7. definiše da je "železnička infrastruktura dobro u opštoj upotrebi", a tako i treba, tako će uvek i biti, "u svojini Republike Srbije". Uvek će biti u svojini Republike Srbije, jer drugi svojinski oblik ne bi mogao da bude na železničkoj infrastrukturi.
"Upravljanje železničkom infrastrukturom je delatnost od opšteg interesa". Evo, i sami ste potvrdili to sve, upravljanje železnicom poveravate javnom preduzeću, a onda na kraju, kao iz vedra neba, ide ovaj stav 5. gde tražimo da se izvrši intervencija, kažete ovako: "Javno preduzeće, drugi oblik preduzeća, drugo pravno lice ili preduzetnik, pored opštih uslova mora da ispunjava i posebne uslove: da ima licencu za upravljanje železničkom infrastrukturom i sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, izdate od direkcije za železnice."
Treba da bude - izdate od ministarstva nadležnog za poslove železničkog saobraćaja, a sada je to veza sa prethodnim amandmanom.
Znači, pravno-tehnički Republički sekretarijat za zakonodavstvo nije mogao da pusti ovakav zakon, jer uvek kada se određuje, poverava koji državni organ će biti nadležan za određene poslove ako je to organ državne uprave, a to su ministarstva, onda se ne govori ministar, nego se kaže ministarstvo nadležno za poslove železničkog saobraćaja.
Na taj način se izbegava česta promena zakona zbog raznih sklopova kako će da izgleda vlada i koliko će ministarstava da bude u okviru jednog mandata i kako će da se vrši raspodela poslova.
Znači, nema potrebe da se to daje posebnoj direkciji za železnicu. Ako imate na železnici problema sa kadrovima zajednice jugoslovenskih železnica, one "gumene" zgrade itd, to rešavajte na drugi način. Nemojte da pravite posebnu direkciju za te stvari.
Logička veza postoji između člana 7. i članova 79. i 80. Podneli smo amandmane na ta dva člana da vam ukažemo da ako je upravljanje železničkom infrastrukturom dato javnom preduzeću, ono po definiciji nosi javna ovlašćenja koja se prenose ovim zakonom.
Jedno od tih javnih ovlašćenja jeste i upravljanje, održavanje, izgradnja, a zašto ne reći i čitav režim saobraćaja. Vi ste jedan mali segment tih poslova izdvojili da napravite jednu direkcijicu i da malo glumimo nešto, kao, bogzna šta je urađeno, a tek ćete videti koji će problemi da budu kada budete izdvajali ovu direkciju, ukoliko vam prođe ovaj zakon. Sada imate tih personalno-kadrovskih problema u kamenoj zgradi tamo. Potpuno ste pogrešili put.
Postojeći Zakon o javnim preduzećima i eventualno neka izmena postojećeg Zakona o železnici bili bi sasvim dovoljna osnova da krenete u neke promene da bi se otklonili problemi neefikasnosti, poboljšanja bezbednosti, anuliranja gubitaka, radi očuvanja tog sistema.
Onaj ko misli da železnica može da bude rasparčan sistem, grdno se vara. Nije za džabe železnica pravljena da ima ovakav gabarit i strukturu. Očigledno, zbog tih direktiva... A osim toga, moram da vam kažem, železničari imaju svoju posebnu evropsku asocijaciju. Sada se pozivate na direktive Evropske unije, a to je po sistemu – ko daje pare, hajde na njega da se pozivamo. Znate i sami, sve što se daje, to para iz inostranstva...

Zahvaljujem se, gospodine Krasiću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Stevović.