Dame i gospodo poslanici, poslanici SRS juče i danas su izneli naše stavove vezane za ovaj predlog zakona o železnici. Rečeno je da ovaj zakon nije dobar, da ovo nije najbolje rešenje.
Naravno, svesni smo da u pravnoj državi svaka oblast treba da bude regulisana zakonom, da treba da bude sve što je potrebno za tu oblast propisano u određenom zakonu.
Predlagač je možda imao takvu nameru kada je u pitanju zakon o železnici, ali ovo što nam je prezentovano kao predlog Vlade je više jedan opisni tekst nego što su koncizne zakonske norme.
Ono što su poslanici naše poslaničke grupe naglašavali jeste činjenica da zakonom ne mogu, bez obzira kakav je zakon, da se prevaziđu problemi koji postoje trenutno u srpskoj železnici, u jednom vrlo lošem i negativnom odnosu nadležnih državnih organa prema železnici.
Mi smo uložili jedan broj amandmana sa namerom da ovaj zakonski tekst, koliko je to moguće, poboljšamo i kao uvek nismo iznenađeni, nismo naišli na razumevanje ovlašćenog predstavnike Vlade Srbije, gospodina ministra, koji evo nije tu baš sada kada se priča o amandmanima.
Možda je otišao da pokuša da spreči ovaj štrajk železničara koji je danas najavljen u novinama, kako pišu svi mediji, zbog raznih mahinacija, lopovluka, zloupotreba, povlašćenog položaja određenih sindikalnih funkcionera, nebezbednog saobraćaja u železnici itd.
Sve ono što se danas piše o železnici govori u prilog onome što su poslanici SRS govorili o toj oblasti, o nadležnom ministru, o odnosu Vlade prema ovom segmentu.
Podnela sam amandman na član 24. stav 1. koji kaže: "Dodeljivanje trase upravljač vrši pod jednakim uslovima, utvrđenim ovim zakonom, za sve prevoznike."
Predložila sam da se reč "jednakim" briše, jer jezički, logički i pravnički, kako god hoćete, sasvim je dovoljno da se kaže: "Dodeljivanje trase upravljač vrši pod uslovima utvrđenim ovim zakonom". Ne može biti: "pod jednakim uslovima, utvrđenim ovim zakonom". Uslovi su utvrđeni ovim zakonom i oni su takvi kakvi su.
Dalje, predložila sam da se u stavu 2. ovog člana briše tačka 4) koja kaže: "U postupku po zahtevu za dodelu trase upravljač je dužan da primenjuje sledeće kriterijume", pa između ostalog – poslovni ugled.
Šta je to poslovni ugled, na osnovu kojih kriterijuma i kojom metodologijom se utvrđuje poslovni ugled, pogotovo u ovoj oblasti, pogotovo u ovom političkom i društvenom momentu.
Zaista je vrlo diskutabilno i svakako otvara mogućnost i nekakvih svojevoljnih tumačenja, da ne kažem zloupotreba, dovodi do onoga što je već prisutno u nekim drugim oblastima železnice, a to je kadriranje iz određenih političkih struktura, iz stranaka vladajuće koalicije itd.
Ako ne biste prihvatili ovaj amandman, onda bi se samo još više otvorile mogućnosti i stvorili uslovi za još više zloupotreba u železnici. Verujte da nam to ne treba i da dokle god je stanje ovakvo kakvo je nema ni govora o tome da ćemo, kako reče juče ministar, da se uklopimo u familiju evropskih železnica.
Verujte, sa ovim problemima kakvi su sada u našoj železnici nikad dalje od te evropske familije nismo bili.
Nema ni govora o tome, što je takođe ministar juče rekao, da Evropska unija želi da uvede red u sistem evropskih železnica. Možda, ali ne i u našu železnicu, ne samo zato što mi nismo članica Evropske unije, nego i zato što je stanje u ovoj oblasti takvo da ni svi eksperti Evropske unije ne bi mogli da ga razreše, a najmanje to, verujte, može ovaj zakon.
Bar da donesete zakon, pošto ćete valjda, iako izgleda ni sada nema kvoruma, uspeti da u danu za glasanje obezbedite taj kvorum, ako ne prihvatite bar ove naše amandmane, da koliko-toliko ovaj zakon bude primenjiv, onda ćete doći u situaciju u kakvu ste došli svaki put kada smo vas upozoravali da treba da donosite zakone koji su primenjivi, da uvažavate naše primedbe.
Kad god nas niste poslušali, a uglavnom niste, došli ste u situaciju ili smo došli u situaciju da imamo zakone koji su neprimenjivi. To je manir donošenja zakona u poslednje četiri, evo već peta godina.

Još neko po ovom amandmanu?
Gospodin Marković, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, molim vas da, u skladu sa članom 82. Poslovnika Narodne skupštine, utvrdite da li postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Izražavam sumnju da on u ovom trenutku ne postoji.

Molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da trenutno nema kvoruma u sali.
Dajem pauzu od pet minuta i molim da svi ostanu u sali dok stignu poslanici.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, da proverimo da li imamo kvorum za nastavak rada.
Molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Zahvaljujem. Konstatujem da imamo kvorum.
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Meho Omerović.

Gospodine predsedniče, zahvaljujem.
Poštovane kolege i koleginice, kao što je moj prethodnik izrazio sumnju u nepostojanje kvoruma, mi poslanici SDP izražavamo sumnju da će se u poglavlju dva, tačka 4. predloženog zakona o železnici, koja govori o rekonstrukciji i modernizaciji, pojaviti mogućnost raznih zloupotreba, mahinacija i svega što može dovesti do eventualnih krivičnih dela.
Naime, radi se o izgradnji, rekonstrukciji i modernizaciji železničke infrastrukture.
Na član 30. stav 2. podneli smo amandman. Citiraću stav 1. da bismo malo pojasnili: "Ako železničku infrastrukturu treba rekonstruisati zbog izgradnje drugog objekta (javnog puta, rudnika, kamenoloma, akumulacionog jezera, aerodroma i sl.), deo železničke infrastrukture koji se rekonstruiše mora biti izgrađen sa elementima koji odgovaraju kategoriji te železničke infrastrukture bez obzira na stvarno stanje u kome se ona nalazila u momentu rekonstrukcije".
Stav 2. na koji mi imamo amandman kaže: "Troškove rekonstrukcije železničke infrastrukture iz stava 1. ovog člana snosi investitor objekta zbog čije izgradnje se vrši rekonstrukcija železničke infrastrukture, ako se drugačije ne sporazumeju investitor i upravljač".
E, nama u SDP-u smeta upravo ovo: "ako se drugačije ne sporazumeju investitor i upravljač".
Jer, dozvolićete, postoji mogućnost da se investitor i upravljač dogovore da se na štetu, u ovom slučaju ŽTP-a, na osnovu njihovih ogromnih sredstava, izvrši nekakva rekonstrukcija i dogradnja nekakvih objekata, a da jedan od dva učesnika dobije određene novčane nadoknade u svoje privatne džepove.
Nažalost, bili smo svedoci u proteklom periodu prilikom izgradnje nekih puteva i rekonstrukcije aerodroma da je tako nešto moguće.
Stoga smo mi u SDP-u, koleginica Ljiljana Nestorović i ja, podneli amandman da se ove reči "ako se drugačije ne sporazumeju investitor i upravljač" brišu, a da se ugrade sledeće reči: "a ako se u železničku infrastrukturu ugrađuju elementi iz stava 1. ovog člana koji nisu postojali u momentu rekonstrukcije, investitor i upravljač posebno će utvrditi visinu tih troškova i sporazumno odrediti finansiranje".
Prosto, ovaj član 30. stav 2. na koji smo podneli amandman je kontradiktoran, jer utvrđena obaveza investitora da snosi troškove rekonstrukcije, kao što sam malopre obrazložio, može se potpuno preinačiti ovim naknadnim sporazumom sa upravljačem.
Ovim predloženim amandmanom pokušavamo da preciziramo da predmet sporazumevanja može biti samo plaćanje troškova za ugradnju dodatnih elemenata na železničkoj infrastrukturi.
U odgovoru koji je Vlada dostavila odbijajući ovaj amandman kaže se da se amandman ne prihvata zbog toga što bi se njegovim prihvatanjem ograničila mogućnost dodatnih istovremenih radova na železničkoj infrastrukturi, odnosno ukoliko upravljač preduzima radove koji nisu uslovljeni izgradnjom objekta.
Mi samo tražimo da investitor snosi sve troškove oko vraćanja železničke infrastrukture u prvobitno stanje, a ne samo za ono što predstavlja modernizaciju tj. ugradnju elemenata koji nisu bili, a da se samo u tom slučaju mogu sporazumevati, kako bi ti troškovi bili nadoknađeni. To može biti ŽTP, investitor, mi nemamo ništa protiv, ali samo u tom delu.
Mi u SDP-u smatramo da odgovor na naš amandman od strane Vlade nije odgovor na stav 2. člana 30. nego on više govori o izgradnji železničke infrastrukture koja je uslovljena izgradnjom drugog objekta.
Mislim da će Vlada biti toliko razumna da prihvati ovaj naš predloženi amandman. Zahvaljujem.

Hvala.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Meho Omerović.

Gospodine predsedniče, podneli smo amandman na član 46. stav 1. Predloga zakona. Podsetiću vas da stav 1. glasi: "U zaštitnom pružnom pojasu ne mogu se graditi zgrade, postavljati postrojenja i uređaji i graditi drugi objekti na udaljenosti manjoj od 25 metara, računajući od ose krajnjih koloseka, osim objekata u funkciji železničkog saobraćaja".
Predlažemo da se taj broj od 25 metara poveća na 50 metara. Sve ono što mi smatramo da je jako mala razlika, zbog buke, zbog vibracije i na kraju krajeva i zbog humanizacije života, mislimo da bi bilo najidealnije 100 metara, ali ako je već predlog Vlade 25 metara, mislim da je minimum od 50 metara sasvim prihvatljiv i za predlagača.
Jer, ne treba da gledamo samo na postojeće stanje; zakon donosimo za budućnost, pa valjda i za novu izgradnju i za modernizaciju železničke infrastrukture.
Mislim da se jedna greška ne može ispravljati pravljenjem nove greške u predloženom zakonu. Mi tražimo nešto što će važiti u budućem, jer ni ovaj zakon, kao i svaki, ne može biti retroaktivan.
U odgovoru koji smo dobili od Vlade na naš predloženi amandman se kaže: "Amandman se ne prihvata zbog toga što je za zaštitu železničke infrastrukture dovoljno 25 metara". Vlada ništa drugo ne kaže nego samo da je dovoljno 25 metara. Očigledno je da su pobrkali neke lončiće, jer ovi razlozi o kojima oni govore, da je za zaštitu železničke infrastrukture dovoljno 25 metara, ne stoje.
Pa, evo, samo ću vam dati jednu plastičnu paralelu. Pre nekoliko dana bili smo svedoci da se u gradu ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića, u Čačku, održao koncert popularne zvezde narodne muzike Cece Ražnatović. Bina, odnosno pozornica sa koje su Čačani gledali taj koncert bila je napravljena tako da su gledaoci i Čačani od Cece bili udaljeni nekih 15–20 metara.
E, sada, ako mi jedan objekat koji se zove bina ograđujemo od običnih ljudi na 15-20 metara, mislim da državna imovina kakva je železnička pruga zaslužuje mnogo bolji tretman, jer se takođe radi o živim ljudima koji bi tu trebalo da grade i stambene objekte, da žive, da rade, odgajaju svoju decu i stoga smatramo da će 50 metara, kao što predviđamo ovim amandmanom, Vlada Republike Srbije prihvatiti. Hvala.

Hvala vam na dobrom oku.
Povodom istog amandmana gospodin Markićević.

Nije mi baš jasno ovo obrazloženje gospodina Omerovića o njegovom amandmanu i o ovih 25 metara. Slučajno sam prisustvovao odboru na kome je on branio i obrazlagao svoj amandman. Čini mi se, gospodine Omeroviću, da ste onda bili zadovoljni objašnjenjem.
Ovo vaše objašnjenje amandmana i povezivanje sa koncertom Cece Ražnatović u Čačku je malo suvislo. Inače, da vas obavestim, mislim da ste propustili veliki događaj, što niste bili u Čačku da proslavite Srpsku novu godinu, a građani su bili tri do četiri metra od bine, vrlo disciplinovani i radosni.