Pošto smo rešili pitanje Međunarodnog monetarnog fonda, on će sigurno da opstane, pošto je ministar otišao, pošto je to tamo važnije.
Predsedniče, morali biste malo da pogledate stenogram, ako budete imali vremena. Nedopustivo je da ministar u svom izlaganju kaže, "nažalost, ima narodnih poslanika", kao što verovatno ne bi bilo dobro da se ta reč upotrebi ispred naziva nekog ministra. Ali, dobro, to je stvar kulture.
Mislim da je krajnje vreme da iskoristimo ovu tačku dnevnog reda da poslanike i javnost obavestimo i jednostavno pozovemo poslanike da imaju u vidu da ovaj ustav, bez obzira kakav je, nas obavezuje. Na prvom mestu obavezuje poslanike Narodne skupštine Republike Srbije.
U našem ustavu navedeno je da Republika ima pravo i dužnost da uredi funkcionisanje jedinstvenog tehničko-tehnološkog sistema i da je dužna da obezbedi funkcionisanje tog sistema. Poštanski saobraćaj svakako jeste jedna od oblasti u isključivoj nadležnosti države. Mi imamo jedan nasleđeni sistem da se tim poslovima, pre svega, bavi javno preduzeće koje je država osnovala.
Postojeći ustav zna za kategoriju prenosa tzv. javnih ovlašćenja sa države, čiji su to poslovi, na javna preduzeća koja je ona namenski formirala za vršenje, pre svega, stručnih, a zatim i nekih drugih poslova koji su iz nadležnosti države.
Skrećem pažnju na činjenicu da pošta kao jedan univerzalni sistem ima neka svoja pravila poslovanja. To su, pre svega, ti tehnički normativi i standardi i verovatno EU ima potrebu da svojim direktivama unificira na tom prostoru Evropske unije i još nešto, pa možda i organizaciju i način poslovanja.
I moram da skrenem pažnju da uvek postoje odgovarajuće rezerve i uvek postoji, a ako mogu da upotrebim tu reč, odgovarajući luft koji omogućava određenoj državi da izabere način na koji će da postigne te standarde koji važe u Evropi.
Želim da istaknem da nema uniformnog oblika koji se pripisuje od države do države. Na to nam ukazuje i faktičko stanje, ne samo kada je u pitanju poštanski saobraćaj, i kada su u pitanju neke druge oblasti gde postoji razlika između nemačkog zakonodavstva i propisa EU. U drugim oblastima postoji razlika između francuskog zakonodavstva i propisa EU. To je taj prirodni luft, prirodni prostor kojim se omogućava i daje se određenim državama određena mogućnost da to prilagode svojim uslovima i potrebama.
Ovaj predlog zakona je pogrešan put kako mi dolazimo do toga. Pogrešan je put ako se pogleda šta je navedeno u članu 66. Predloga zakona. U stavu 3. kaže se: "Poslove iz stava 1. tačka 1) do 12) ovog člana Agencija obavlja kao poverene poslove." Povereni poslovi su poslovi državne uprave koje poverava državni organ, organ državne uprave, a to je, pre svega, Ministarstvo. Stav 3. kaže, Ministarstvo je iz svog korpusa obaveza, poslova i prava izdvojilo ovih 12 tačka i poverilo agenciji.
Radi se o poslovima koji ne mogu da se povere. Postojeći Ustav Republike Srbije dozvoljava formiranje agencija i zavoda na koje se prenose određeni stručni poslovi koje bi država trebalo da radi, i retko i izuzetno se nekada poveravaju poslovi koji su skopčani sa upravnim postupkom, gde se neposredno odlučuje o pravima i dužnostima onih koji se jave direkciji ili zavodu. Znači, promašena tema. Nije promašena tema samo u pogledu naslova, promašena je u suštini.
Prenosi se nešto što država ne sme da prenese.Ta priča o nezavisnom regulatornom telu je nešto što je potpuno neprihvatljivo sa gledišta Ustava Republike Srbije. Mi već imamo gorkog iskustva sa tim nezavisnim regulatornim telima. Već tri godine se mučimo oko saveta radiodifuzne agencije. Slična je situacija i sa savetom za telekomunikacije. Identična situacija biće i sa ovom agencijom.
Zašto donosimo zakon za koji u startu znamo da ne može da se primeni. Zašto na ovaj način i u ovoj oblasti demonstriramo nešto što je vrlo opasno za našu državu. To je atomizacija državnih nadležnosti. To nije decentralizacija, to alokacija problema.
Ako je problem u Ministarstvu koje nije u mogućnosti da obavlja te poslove, zar je moguće da će agencija da obavlja te poslove. Ako je problem mito i korupcija u nekom državnom organu, koja nam je garancija da to neće biti u ovom paradržavnom organu.
Sama činjenica što smo promenili zakon ili što smo doneli neke odredbe ko bira članove upravnog odbora te agencije nije nam neka garancija. Vi ste formirali Savet za borbu protiv korupcije; koji su dometi tog saveta, koji su efekti tog saveta.
Korupcija postoji ako ne više, onda gotovo u identičnom procentu kao što postoji već 15 godina u ovoj zemlji. Presipanje iz šupljeg u prazno nije dalo rezultata. Ni ovde neće dati rezultat.
Dalje, ako su ovo reformski zakoni, onda stvarno meni nije jasno zašto se u članu 3, u pojedinim tačkama, a krenite od 17), 18) i 19), daje pojam nečega što je uređeno u Zakonu o elektronskom potpisu.
Zar je moguće da definicija zida u jednom zakonu treba da se razlikuje od definicije zida u drugom zakonu. Zid je zid. Elektronski potpis je valjda termin koji je određen u Zakonu o elektronskom potpisu, pa nema potrebe ni da se propisuje niti da se menja, ili posebno da se ističe u ovom zakonu, i šta taj pojam treba da znači u ovom zakonu. Onda, kada prelistate ceo zakon, gotovo i da se više ta reč i ne pojavljuje.
Ta atomizacija državne vlasti je opasna kod ovog ministarstva koje je resorno zaduženo za ovu oblast i ona je katastrofalna, jer tu suštinski nekoliko ministarstava se nalazi u jednom, i ako se krene sa ovom dislokacijom nadležnosti i poveravanja nekim paradržavnim organima, onda ćemo na kraju videti da ćemo imati ministarstvo koje nema nadležnost. To je ta opasnost.
Neko može da napiše i čitav elaborat o tome da je to opasno ako stoji u ministarstvu kao nadležnost, jer postoji opasnost od političkog monopola. Ne vidim koja je garancija da tog političkog monopola neće biti u agenciji.
Opet nam je primer radiodifuzni savet. Tačno se zna među onim članovima ko zastupa B92, BK i druge televizije. Tačno se zna. Čak jedan od tvoraca teksta predloga zakona je bio izabran za član te radiodifuzne agencije, pa je morao da podnese ostavku, jer se ispostavilo da mu ćerka radi u nekom mediju, a što je izričito zabranjeno tim zakonom.
Ako je neko pričao o problemima, to se ranije čulo, ne znam, centralizacija itd., izvor svih problema je Beograd i treba pojačati autonomiju. Imali ste Čanka i on je isto to uradio tamo na drugi, a možda još opasniji način. Ta atomizacija, podela i kapilarno rasturanje državnih nadležnosti, zapamitite, pogubni su za države ovakve veličine, ovog broja stanovnika i koja se nalazi u ovakvom okruženju.
Kako protumačiti reformski propis poput onoga što piše u članu 69, za članove Saveta mogu se birati samo lica koja imaju odgovarajuća stručna znanja i iskustvo, a kada se kaže iskustvo sigurno se misli na godine radnog staža provedene u nekoj struci iz oblasti poštanskih usluga.
Koje je to odgovarajuće iskustvo, odnosno stručno znanje, odnosno koje je to odgovarajuće stručno znanje iz oblasti poštanskih usluga, a kada u pošti imate i pravnika, i ekonomista, i inženjera i drugih profesija, a čak imate i geografa.
Šta je to odgovarajuće. Ko zaključuje šta je to zakonodavac mislio kada je naveo odgovarajuće.
Dalje, kontradiktornost u samim članovima. Član 65. stav 3 - agencija je samostalni pravni subjekt i funkcionalno je nezavisna.
U čitavom broju članova koji slede stoji – uz saglasnost, mišljenje, prethodna saglasnost, prethodno mišljenje, konsultacije itd. U čemu se ogleda ta funkcionalna samostalnost? Samostalno će da funkcionišu? Verovatno će samostalno da funkcionišu. Namerno ne ulazim u podelu poslova koji su predmet usluga, a o tome će biti govora kada budu na dnevnom redu naši amandmani.
Moram da primetim da neke stvari kreću loše od prvog člana ovog zakona. Kaže: "Ovim zakonom uređuje se obavljanje poštanskih usluga".
Prvo, mislim da je nepravilan naziv ovog zakona, on treba da bude o poštanskom saobraćaju, a ne o uslugama, jer saobraćaj čini niz aktivnosti koje se dešavaju na relaciji od kada je pošiljka krenula dok je nije primio onaj kome je ona upućena.
Tu treba da se vidi jedinstvo jednog tehničkog sistema, a ipak je ta pošta tehnički sistem, pa makar i u onom obliku u kojem mi najčešće posmatramo poštu - kao pismonoše.
Uređuje se obavljanje. Ako se radi o jednoj privrednoj delatnosti, i to treba da bude jedinstven tehnološki sistem, onda se uređuju i uslovi i način vršenja te delatnosti.
Vi ste ovo svesno uvili u jednu oblandu - "uređuje se", da bi se prikrila suština iza ovih novih pojmova, to moram da kažem, novih pojmova kojima se definišu poštanske usluge i svi poslovi koje treba da radi pošta po ovom zakonu.
Dakle, smatram da ovaj predlog zakona treba da se povuče, da Vlada Republike Srbije mora da izađe sa jednim konceptom kako misli da organizuje vršenje javnih ovlašćenja, ne samo u pogledu forme i naziva organizacionog oblika kome bi se poverili ti poslovi, nego pre svega u onom delu što Vlada Republike Srbije snosi odgovornost za jedinstveno funkcionisanje ovakvog sistema.
Da ne bi ostalo nedorečeno, da ne bi neko pogrešno shvatio da se na ovaj način pledira monopol u korist države i njenog javnog preduzeća, moram da vam kažem da je u pitanju nešto što se može nazvati prirodnim monopolom, ne samo zbog delatnosti, možda u ovom trenutku mnogo više zbog nasleđenog stanja. Tu treba biti oprezan.
Onaj deo koji s pravom potenciraju poslanici SRS, taj tzv. svojinski i imovinski, nije ni dotaknut ovim predlogom zakona, zato što neko smatra da najmanje dva propisa to regulišu: Zakon o javnim preduzećima i Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije.
Bez obzira što ta dva zakona na precizan način regulišu organizaciju i funkcionisanje javnih preduzeća i režim državne svojine, u ovom zakonu su morale da se sadrže odgovarajuće specifične odredbe kojima bi se uredilo to prelazno stanje.
Nadam se da ćemo povodom amandmana imati prilike da i malo ozbiljnije ukažemo na neke činjenice zašto ovaj zakon treba da se povuče.
