Hvala vama. Da li ima još neko o ovom amandmanu? (Ne.). Hvala.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne.) Hvala.

Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima. Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučiti o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O POŠTANSKIM USLUGAMA (načela)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, Leila Ruždić-Trifunović, Nemanja Šarović, Rajko Baralić, Gordana Pop-Lazić, Vojislav Milajić, Radiša Ilić, Darko Glišić, Dragan Čolić, Ljubomir Kragović, Zoran Krasić, Dragoljub Stamenković, Sreto Perić, Milka Silajev, Veroljub Arsić, Branislav Blažić, Stefan Zankov, Boško Ristić, Božidar Koprivica, Petar Jojić, Momir Marković, Milovan Radovanović, Tomislav Penezić, zajedno Milka Silajev i Željko Ivanji, Zoran Antić, Miroslav Nedeljković, Milan Stevović, Rodoljub Gačević, Aleksandar Đorđević, Velimir Stanojević, zajedno Zoran Anđelković i Žarko Obradović, Ivan Radić i Igor Bečić, Milorad Mirčić, Branislav Rankić, Milan Veselinović, Igor Mirović, Miljko Četrović, Milan Škrbić, Dragutin Perić, Dragoljub Simonović, Milomir Dunjić i Srđo Komazec.

Amandmane su povukli narodni poslanici Milka Silajev na član 23, Leila Ruždić-Trifunović na članove 3, 21, 22. i 82. i Velimir Stanojević na član 75. Primili ste izveštaje Odbora za saobraćaj i veze i Zakonodavnog odbora. Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa SRS - jedan sat, 38 minuta i 24 sekunde, DSS - jedan sat, tri minuta i 36 sekundi, DS - Boris Tadić - 44 minuta, 24 sekunde, G17 plus - 37 minuta i 12 sekundi, SPO - NS - 26 minuta, 24 sekunde, SPS - 26 minuta i 24 sekunde, a poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SDP, po pet minuta, a na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.

Istovremeno vas obaveštavam, a molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika. Istovremeno vas obaveštavam da sve poslaničke grupe po ovoj tački imaju ovlašćene predstavnike, i to: SRS Zlatana Jovanovića, DSS Dejana Stojiljkovića, DS - Boris Tadić Milana Markovića, G17 plus Željka Ivanjija, SPO - NS Velimira Stanojevića i SPS Rajka Baralića.

Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, želi reč? (Da.) Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, konačno na dnevni red došao je i zakon o poštanskom saobraćaju. Vi znate da smo ovaj zakon dugo očekivali, da su ovo isto uslovi da bi naš PTT ušao u sistem evropskog poštanskog saobraćaja. Prema tome razlozi za donošenje ovog zakona su sledeći:
1. usaglašavanje sa evropskim zakonima u Svetskom poštanskom savezu, kao organu Ujedinjenih nacija,
2. ovim zakonom uvodi se konkurencija u poštanski saobraćaj kroz posebnu liberalizaciju tržišta poštanskih usluga, na kome će svi učesnici, javni poštanski operator i drugi poštanski operatori, pod uslovima određenim zakonom, obavljati poštanske usluge korisnicima,
3. sve ostale usluge, kao na primer kurirske usluge, ekspresne usluge, usluge hibridne pošte, predstavljaju komercijalni servis, gde javni i drugi poštanski operatori jedni drugima konkurišu na tržištu poštanskih usluga,
4. jamči se stranom licu obavljanje privredne delatnosti pod uslovima koji su zakonom utvrđeni za domaća lica, predviđena je slobodna razmena roba i usluga i utvrđuje protivustavnim svaki akt ili radnja kojima se stvara ili podstiče monopolski položaj ili na drugi način ograničava tržište.
Formira se agencija za poštanski saobraćaj kao nezavisno regulatorno telo. To je veoma važno što u poštanskom saobraćaju, a tu je bilo najviše amandmana na ovu agenciju, to žele u Evropi da bude nezavisno regulatorno telo, da stranke i političke opcije, koalicije koje su na vlasti, ne mogu kontrolisati jedan sistem kao što je PTT saobraćaj u jednoj državi, već da to radi nezavisno regulatorno telo koje se bira od nestranačkih ljudi, koji će van politike voditi jedan veoma važan segment u državi, kao što je poštanski saobraćaj.
Slično je i sa telekomunikacijama, o čemu ste vi sigurno i obavešteni, da će veoma brzo na dnevnom redu ovde biti i agencija za telekomunikacije, koja je prošla Vladu, kao nezavisno regulatorno telo. Kako se biraju članovi tih agencija?
Na predlog određenih institucija u državi. Na primer, agencija za telekomunikacije, slično kao i u poštanskom saobraćaju, izabrana je na predlog Beogradskog univerziteta, Niškog univerziteta, Novosadskog univerziteta, Akademije nauka. To su izuzetno stručni ljudi i uslov je da ti ljudi budu nestranački. Znači, ne može više da stranački lideri uzmu veoma važan segment pod svoju, odnosno stranačku kontrolu i sutra, posle novih izbora, da se to sve ponovo menja i prilagođava.
Ovo je jedan u nizu zakona koji se jednostavno mora doneti da bi mi ušli u jedinstven PTT sistem Evrope. Vi znate da je taj sistem sve više pod potpunom kontrolom. UN su želele da se i one oglase, da se uvede red i da nema monopola, da se omogući zvanično firmama koje žele da daju određene usluge, po kriterijumima koje država postavlja preko svog PTT-a, koji ona organizuje na svojoj teritoriji.
Vi ste videli ovih dana da smo imali mnogo problema i da smo imali jednu anomaliju, gde se krši Povelja na Kosovu, da je odobreno, maltene, Kosovu da dobije svoj poziv, da se potpuno izdvoji kao celina. Evo, od nas se traži da zakon bude jedinstven. Mi ćemo se truditi i boriti da se to anulira i da i Kosovo ostane u PTT-u, potpuno u sastavu čitavog sistema koji je trenutno u Srbiji.
Prema tome, pozivam vas da pažljivo pogledate ovaj zakon, prodiskutujete. Naravno, amandmane smo razmatrali. Videli ste i sami, najviše je amandmana bilo na agenciju. Nismo mogli da prihvatimo da se ona ne formira, jer onda i sam zakon nema nikakvu svrhu da postoji bez agencije kao nezavisnog regulatornog tela.
Bilo je malo problema oko agencije i u telekomunikacijama i u PTT-u, zato što su političke opcije uvek pitale - gde su naši ljudi u tome i kako ćemo glasati ako naš predstavnik nije tamo. Nezavisno regulatorno telo ne dozvoljava da budu politički prvaci i predstavnici, da političke stranke utiču na jedan veoma važan segment kao što je PTT saobraćaj i Telekom.
Prema tome, molim vas da ovaj zakon podržite, da bismo se što pre organizovali i da bi u PTT uveli jedan red. Vi znate da je bilo puno problema u PTT-u prethodnih godina i još uvek ima problema. Potrebno je zavesti red. Sigurno ćete diskutovati i stavljati primedbe.
Jedna grupacija je stavila amandman koji smo mi prihvatili, da plate u agenciji ne budu velike kako je to bilo predloženo. Shvatite da direktori već tamo imaju te plate i da mi nismo mogli da direktor agencije nema platu generalnog direktora, koju već ima u PTT-u ili Telekomu. To je problem.
Mi smo vaš amandman prihvatili, ali sada će plata ljudi koji vode agenciju biti tri puta manja od onih kojima su oni nadređeni, odnosno direktora koji su u PTT-u.
Imao sam predlog i na Odboru, da se uvede red u javnim preduzećima i stave pod kontrolu plate rukovodećih ljudi. To su bile primedbe poslanika.
Prema tome, nadam se da ćemo ovaj zakon usvojiti i da ćemo ipak uvesti red u PTT, jer PTT ima izuzetno velike probleme i velike teškoće u ovom periodu, a imao je i u prethodnom. Vi znate da očekujemo od MUP-a da se u PTT-u raščiste neke pljačke koje su bile preko Poštanske štedionice i da su ljudi iz PTT-a, nažalost, bili uključeni. To je nanelo velike štete i PTT-u i Poštanskoj štedionici.
Vi znate da je bila velika pljačka preko obveznica, i da je ona negde i do sedam miliona evra, i da su to organizovali rukovodeći ljudi u PTT-u. Neki su i uhapšeni, istraga je u toku, ali bi zamolili MUP da ubrza ovaj postupak, da bi mogli da vratimo određena sredstva i tako uvedemo red u jednom veoma važnom segmentu koji mora da bude pod kontrolom države u tom finansijskom smislu.
Ponavljam, bilo je mnogo problema, ali nadamo se da će novi zakon pokušati da te probleme razreši i da to moramo svi zajednički uraditi. Hvala na pažnji.
Očekujem da ćemo diskutovati o ovim amandmani i veoma korektno prihvatiti sve ono što je moguće. Kažem, ovaj osnovni oko plata smo prihvatili, a ovo drugo nije moglo, jer to su neki uslovi, naročito uslovi koji su postavljeni od nas da bi zakon bio u funkciji.
Posebno je SRS dala mnogo amandmana na agenciju koja je stvorena, ali ta agencija je osnovna stvar koja mora da se prihvati da bi izašli, ponavljam, iz segmenta stranačkih aktivnosti u ovim javnim preduzećima koja su važna za državu.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Uz izvinjenje što ću se na samom početku malo udaljiti od dnevnog reda, želim da se i sa ove govornice zahvalim svim učesnicima jučerašnjeg veličanstvenog naučnog skupa koji je održana u Sava centru i svim građanima koji su prisustvovali tom skupu.
Dame i gospodo, pred nama je zakon o poštanskim uslugama. Upravo smo čuli jedno šturo objašnjenje od ministra nadležnog za poštanske usluge. Pokušaću u kratkim crtama da dam i svoj osvrt i mišljenje SRS o predloženom zakonu. Odmah moram da kažem da je dobro što se pristupilo izradi jednog ovakvog zakona, jer postojeći Zakon o sistemima veza, koji je obuhvatao i ovu oblast, nije na adekvatan način obradio, nije precizno definisao sve elemente poštanskih usluga koji bi trebalo da se zakonom definišu i propišu.
Dobro je što se pristupilo izradi ovakvog zakona, ali SRS se ne slaže sa koncepcijom koja je ovde predložena. Mi ćemo u našim izlaganjima izneti drugačiju, našu koncepciju, kako mi mislimo da bi trebalo da se uradi.
Najpre ću pokušati da i onima koji nisu ovaj predlog zakona pročitali, a i našoj javnosti ukažem na neke osnovne elemente ovog predloga. Prvo, želim da kažem da je ovaj predlog zakona koji je pred nama, u stvari, rezultat jednog, da kažem, svetskog trenda ili tendencije koja je utvrđena na Kongresu Svetskog poštanskog saveza, kojom se želi ići u demonopolizaciju poštanskih usluga. Naime, tendencija u svetu jeste da se ukine monopol koji je postojao u oblasti obavljanja poštanskih usluga. Predlagač zakona, poštujući tu tendenciju, ide tim putem.
Naime, Svetski poštanski savez na kongresu u Seulu i kasnije u Pekingu je usvojio strategiju liberalizacije tržišta poštanskih usluga i ovaj zakon je rezultat te strategije i cilj jeste da se do 2009. godine to tržište potpuno liberalizuje, da se taj monopol potpuno ukine.
Kao i u drugim zemljama koje su pristupale poslu, predlagač kod nas želi to da uradi postupno, da to ne bude odjednom presečno, već da se kroz nekoliko narednih godina dođe do potpune liberalizacije tržišta poštanskih usluga.
Ovim predlogom zakona utvrđene su neke nove kategorije, koje do sada nisu bile poznate u ovoj oblasti i prava od njih je univerzalna poštanska usluga. Ova univerzalna poštanska usluga, po definiciji koja je data u Predlogu zakona, obuhvata minimalni asortiman poštanskih usluga koje se moraju neprekidno obavljati na celokupnoj teritoriji Republike Srbije. Ova univerzalna poštanska usluga obuhvataće taj asortiman poštanskih usluga koje se moraju obavljati po određenom kvalitetu i po, kako predlagač kaže, cenama koje će biti pristupačne korisnicima.
U ovu univerzalnu poštansku uslugu spadaju osnovne vrste poštanskih usluga, kao što su prijem, sortiranje, prenos i uručenje poštanskih pošiljki koje obuhvataju pismonosne pošiljke, i to do dva kilograma, zatim poštanske pakete od 10 kilograma u unutrašnjem i do 20 u međunarodnom saobraćaju, uputnice i sekograme.
Iz ove univerzalne poštanske usluge izdvojen je jedan uži asortiman poštanskih usluga koji je nazvan rezervisane poštanske usluge. Taj uži asortiman je limitiran po masi i po ceni, i to ovim predlogom zakona taj limit iznosi 350 grama po masi i petostruki iznos poštarine po ceni i obuhvata pismonosne pošiljke, uputnice i sva pismena u sudskom, upravnom i prekršajnom postupku. To su tzv. rezervisane usluge koje se izdvajaju iz onog asortimana univerzalne poštanske usluge.
Takođe, ovim predlogom zakona uvodi se Republička agencija za poštanske usluge. Opet jedna nova agencija. Imamo ih sijaset od 2001. godine. Ministar je malopre rekao da je ta agencija regulatorni organ koji bi trebalo da bude nezavisan, i koji bi trebalo da na određen način reguliše ovu oblast obavljanja poštanskih usluga.
Takođe, ono što je novo u ovom predlogu su dozvole za obavljanje poštanskih usluga, koje obuhvataju dve vrste dozvola, odobrenje za obavljanje nerezervisanih usluga i licencu za obavljanje univerzalne poštanske usluge. To su neke osnovne karakteristike i elementi ovog predloga. Ukratko ću se osvrnuti na neke od njih na koje mi kao stranka imamo primedbe i ukazati na te primedbe. Po amandmanima ćemo kasnije detaljnije obrazložiti sve navedene primedbe.
Prvo što je nejasno, to je obavljanje univerzalne poštanske usluge i obavljanje rezervisane poštanske usluge. Naime, predlagač je svestan da će operator koji obavlja univerzalnu poštansku uslugu, zbog obaveze da je obavlja neprekidno i na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, na način da ona bude pristupačna svakom korisniku i po ceni, koja će takođe biti pristupačna svakom korisniku, na taj način otići u gubitak, da neće moći da posluje pozitivno, zbog ograničenja koja ima samom definicijom univerzalne poštanske usluge.
Takođe, predlagač nalaže i izričito kaže da ovu univerzalnu poštansku uslugu obavlja javni poštanski operator, postojeće javno preduzeće, ali da ovu univerzalnu uslugu mogu obavljati i drugi operatori koji se kvalifikuju za to, koji dobiju licencu od nadležnog organa, odnosno od agencije.
Pošto javni operator, kao operator univerzalne usluge, neće moći da pokrije svoje troškove obavljanja univerzalne usluge, onda se iz tog paketa izdvajaju rezervisane poštanske usluge, koje će biti striktno dodeljene ili monopol samo javnog poštanskog operatora.
Iz ovog paketa univerzalne usluge izdvojen je jedan manji paket, ali paket koji obuhvata one najčešće vrste usluga; već sam rekao, to su pismonosne pošiljke do 350 grama i do petostrukog iznosa poštarine, uputnice i sva pismena u sudskom, upravnom i prekršajnom postupku, i te usluge se dodeljuju ekskluzivno javnom poštanskom operatoru. On će jedini imati pravo da obavlja te usluge. Sve usluge van ovih mogu obavljati i drugi operatori koji se na osnovu dozvole kvalifikuju za to.
Postavljam pitanje - da li se možda radi o jednoj vrsti diskriminacije, ako se zadržava jedan monopol na obavljanje određenih vrsta usluga i taj monopol se dodeljuje javnom poštanskom operatoru. Da li će i kako bilo koje pravno lice koje želi da se bavi ovim poslom moći da se kvalifikuje i da obavlja određenu univerzalnu poštansku uslugu, kada se iz nje izvuku ove usluge koje su definisane kao rezervisane poštanske usluge?
Da li će taj operator univerzalne poštanske usluge moći da posluje pozitivno ako mu se unapred oduzme ili ako se unapred spreči da obavlja one usluge koje su u domenu rezervisane poštanske usluge.
Ovde je predlagač pokušao da napravi nekakav kompromis između zahteva Svetskog poštanskog kongresa i drugog zahteva, da opstane javni poštanski operator. Generalno posmatrano, mislim ....
(Predsedavajući: Da li koristite i drugih 10 minuta?)
Da. Mi iz SRS smatramo da se na ovaj način razbija još jedan javni sistem koji smo imali u Srbiji, pored energetike, pored železnice, došla je na red i pošta, da se i ona polako ali sigurno razbije i rasparča.
Novi problem jeste agencija za poštanske usluge, i već smo dosta govorili o tome, skoro da nema ni jednog zakonskog predloga od 2001. godine a da se u njemu ne pominje, odnosno ne osniva jedna nova agencija. I sada u zakonu o poštanskim uslugama imamo novu agenciju za poštanske usluge. Moram da kažem da imamo uglavnom negativna iskustva sa ovim agencijama koje su do sada formirane i moram da se osvrnem na svoje lično iskustvo koje sam imao sa jednom od postojećih agencija.
Kao građanin, pre nego što sam postao poslanik, nisam omalovažen više nego što sam omalovažen u jednoj od postojećih agencija kao poslanik. Da ne pričam o onim ljudima koje je muka naterala da se obrate tim agencijama, da dođu na njihova vrata, da ih mole da reše neke od njihovih problema. Da ne pričam o tome da sve te agencije žive upravo od nameta koji su razrezani građanima Srbije od onog dinara koji građani Srbije stvaraju.
Nažalost, Agencija za privatizaciju, imam izuzetno loše iskustvo, a verovatno i deo vas koji ste ovde, da ne pričam o građanima, radnicima koji su na tu agenciju upućeni. Nažalost i ta agencija kao i druge žive od tih istih ljudi, od onoga što se dobije prodajom njihovih preduzeća i što se dobije iz budžeta koji takođe oni pune.
Zato smo mi skeptični prema ovim agencijama koje se formiraju zakonima i smatramo da sve ove poslove može da obavlja nadležno ministarstvo.
Na kraju krajeva, sve to lepo stoji u jednom od članova predloženog zakona, kada se govori koji su to poslovi koje će agencija obavljati, to je član 66. Predloga zakona, i navedeni su svi poslovi agencije, ali se onda na kraju kaže - poslove iz stava 1. tačka 1) do 12) ovog člana, Agencija obavlja kao poverene poslove. Znači, to nisu njeni izvorni, već poslovi koje joj poverava Ministarstvo.
Čemu onda i ministarstvo i Agencija, ako Ministarstvo te poslove poverava Agenciji. Zašto ih ministarstvo ne radi, zašto ne obavlja, ako već ima, a znamo da ima dovoljno stručnih ljudi, osposobljenih da te poslove obavljaju.
Zašto stvaramo samo jedan birokratski aparat koji će u ovoj teškoj situaciji još više da optereti privredu i građane Srbije?
Dakle, malopre je gospodin ministar rekao da se agencija osniva da bi bila nezavisan organ, da ne bi stranke koje učestvuju u vlasti mogle da utiču na rad Agencije preko svojih ljudi koji bi bili članovi te agencije. Opet se pozivam na ovaj predlog zakona u kome lepo stoji da članove saveta agencije predlaže Vlada, pa kako su onda oni nezavisni i kako je agencija kao organ nezavisna ako će Vlada predložiti članove i, naravno, neće predložiti članove koji će biti opozicija postojećoj vlasti. Predložiće članove, iako možda nisu formalni članovi stranaka na vlasti, koji su bliski strankama na vlasti, odnosno bliski postojećoj vlasti.
Mislim da je ta priča o nezavisnosti, ne samo ove agencije, već i prethodnih agencija, apsurdna, deplasirana i besmislena. Ako Vlada predlaže, onda to ne može biti nezavisan organ. Zašto niste ostavili mogućnost da članove Saveta predlaže Skupština, odnosno poslanici kao ovlašćeni predlagači. Zašto ste to pravo ostavili Vladi Republike Srbije? Jasno je da je namera da ti članovi Saveta budu ljudi koji će biti bliski aktuelnoj vlasti.
Takođe, imamo jednu veliku primedbu, i gospodin ministar je tu primedbu malopre izneo, rekao je da je već intervenisao nekim amandmanom na to. Radi se o primanjima članova Saveta. Prosto je neverovatno da predlagač predloži da predsednik Saveta agencije za poštanske usluge ima primanja u iznosu od 10 prosečnih plata po zaposlenom u Republici Srbiji. Prosto je neverovatno da član agencije, član Saveta agencije ima osam prosečnih plata.
Gospodo, da li ste svesni u kakvoj je situaciji Srbija. Sada ministar kaže, da u ovom trenutku direktori u ovom javnom preduzeću koje se bavi poštanskim uslugama već imaju te plate. Zašto, gospodo, niste reagovali, već ste desetak ili 11 meseci na vlasti, da se te plate direktora, rukovodilaca u javnim preduzećima dovedu u neke razumne okvire? Kaže ministar, nije logično da direktor javnog preduzeća ima veću platu od predsednika saveta koji imenuje direktora.
Nije logično ni da direktor, odnosno predsednik saveta ima veću platu od premijera, a Vlada predlaže članove saveta. Nije logično ni da premijer i članovi Vlade imaju veće plate od poslanika, a poslanici biraju Vladu. Molim vas, vi ste ti koji vrše vlast. Dajte, zavedite red u javnim preduzećima.
Pre četiri godine smo pričali ovde o jednom zakonu koji je to trebalo da uradi, pa su iz tog zakona izuzeta javna preduzeća, pa je rečeno da će to biti naknadno urađeno. Ništa nije urađeno za četiri godine. Na početku smo ponovo. Vlade se menjaju, javna preduzeća ostaju, države u državi, a javna preduzeća rade po svome.
Kada će neko smoći snage da uvede taj red u javnim preduzećima?
Nije logično što stoji u obrazloženju ovde kada se govori o javnom operatoru za poštanske usluge da on, ako bi ostala ovakva situacija, ako se ne ide u liberalizaciju tog tržišta, da bi taj operater imao sve manji profit. Nije logično, a to samo govori o tome da Vlada i vlast nemaju mogućnost i mehanizme da zavedu red u javnim preduzećima.
Zašto bi se profit javnog preduzeća, koje bi postojalo i živelo na ovim principima na kojima danas postoji i živi, zašto bi se njegov profit umanjivao u budućnosti. Jednostavno, objašnjenje je u tome da ne postoje mehanizmi kojima vlast može da zavede red.
Na kraju, još jedno pitanje koje je vrlo interesantno, a to je pitanje naknade i to ovaj zakon predlaže, naknade koju operatori poštanskih usluga moraju da plaćaju agenciji. Ako uzmete u obzir da svaki operator poštanske usluge mora 0,5% svojih prihoda da ustupi godišnje agenciji na ime naknade za obavljanje poštanskih usluga, onda vam je jasno odakle i ovaj novac kojim će se plaćati rad saveta i ostalih zaposlenih u agenciji.
Znači, svako ko se bude bavio poštanskim uslugama moraće jedan deo svog prihoda svake godine da izdvoji i da plati agenciji; a za šta, nizašta.
Dakle, da bi ta agencija mogla da živi, a sredstva koja budu ustupljena agenciji biće na drugi način nadomeštena poštanskom operatoru od građana, cene će morati da budu veće da bi se i taj trošak namirio.
SRS je svoju rezervu prema ovom zakonu izrazila kroz 40 amandmana koji će biti ovde u raspravi i mi ćemo o svim tim amandmanima detaljnije o pojedinim stvarima govoriti, ali mislim generalno da ovaj zakon nije dobar, da bi trebalo razmisliti o prihvatanju mnogih naših amandmana koji idu u smeru da se zakon poboljša.

Reč ima narodni poslanik Željko Ivanji.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, pred nama je zakon o poštanskim uslugama, dugo očekivan zakon u ovoj skupštini, koji je tekovina i radne grupe i tekovina upornosti tih ljudi koji su uz poštu i u pošti svih ovih godina, a takođe u nadležnom ministarstvu, i zahvalan sam na toj upornosti koji su pokazali da taj zakon bude na dnevnom redu.
Kada govorimo o zakonu o pošti, možemo celu priču podeliti u dva dela. Jedan je ovaj formalno-pravni deo koji se tiče samog zakona, a drugi je suštinski, same pošte kao javnog operatera.
Novi zakon utiče najviše na deregulaciju, liberalizaciju i privatizaciju. Dakle, to su tri segmenta ovog zakonodavnog okvira i buduće savremene pošte i ostalih operatora. Ciljevi zakonske reforme se sagledavaju kroz demonopolizaciju tržišta poštanskih usluga, dakle, nema monopola više na tržištu poštanskih usluga, odvajanja funkcija regulatora od operatora, gde će biti postavljeni jednaki uslovi na tržištu za sve, transformacija tradicionalnog operatora, koja podrazumeva formiranje posebnog privrednog društva Pošte Srbije, u obliku društva koji će biti ustanovljen odlukom Vlade Republike Srbije.
Sve to dovodi do posebnog poboljšanja kvaliteta koji će biti apsolutno i sigurno u službi korisnika. Ovim zakonom se uvodi konkurencija u poštanski saobraćaj. Obezbeđuje se obavljanje univerzalne poštanske usluge, poboljšanje kvaliteta poštanskih usluga u skladu sa standardima Evrope i sveta i omogućava poštanskim operatorima da pod jednakim uslovima obavljaju usluge u skladu sa zahtevima i potrebama korisnika. Dakle, korisnici predstavljaju onaj osnovni parametar i ono što opredeljuje poštu i poštanske operatore da budu na usluzi korisnika.
Vlada utvrđuje politiku i strategiju razvoja u oblasti poštanskih usluga, što je vrlo važno i to nadležno ministarstvo mora da zna, i ono preduzima mere, kako po pitanju strategije razvoja poštanskih usluga, tako i u pogledu telekomunikacionih usluga. Ministarstvo operativno sprovodi politiku Vlade i vrši nadzor nad primenom zakona. Republička agencija za poštanske usluge reguliše odnose na tržištu poštanskih usluga u skladu sa zakonom i inspektor za poštanske usluge preduzima i predlaže preventivne mere za sprečavanje povreda propisa. Što se tiče ove službe mislim da ona i danas jako dobro radi svoj posao.
Ovaj zakon je u skladu sa primarnim zakonom Evropske unije i sekundarnim zakonodavstvom Evropske unije, direktivom o razvoju poštanskih usluga i drugim direktivama i odlukama Evropske unije i u skladu je sa aktima Svetskog poštanskog saveza i drugim međunarodnim aktima i sporazumima. To bi bio onaj formalno-pravni deo koji se tiče samog zakona.
Što se tiče suštinskog dela, sigurno je da sve poštanske uprave u svetu moraju da dožive svoju transformaciju i moraju da se transformišu u nezavisne subjekte, sa preciznim pravnim statusom, finansijskom samostalnošću i sposobnošću da se u uslovima narastajuće konkurencije prilagode tržištu i potrebama korisnika.
Kada govorimo o monopolima na nivou dva vrlo bitna segmenta, a to je segment telekomunikacije i segment poštanskih usluga, moramo sam pojam monopola da relativizujemo. U poštanskom savezu sam monopol može biti shvaćen samo uslovno.
Iza reči "monopol" krije se apsolutna potreba i neminovnost sa kojom su države suočene da sve usluge iz poštanske delatnosti, a pogotovo one za koje ni jedan poštanski operator nema ekonomsku opravdanost da pruži, budu pružene na bilo koji način od strane pošte kao budućeg javnog poštanskog operatora. Dakle, bilo biciklom, motorom, peške ili na konju, kao što se i sada dostavljaju pošiljke u nekim krajevima.
Znači, poštar će uvek morati da izađe na teren i uvek će morati da dostavi tu pošiljku. To će uraditi i u nekom selu podno Golije, dakle ravnopravno, čak i tamo gde ne bude imao ekonomski interes. U takvim uslovima pošta je opredeljena i moraće da posluje sa gubitkom u velikom broju nerentabilnih pošta, a sa druge strane uslugu mora da pruži, pa makar bilo u pitanju jedno jedino pismo.
Iz zakona je izuzet deo koji je omogućavao pošti da za pružanje usluga koje mora da pruži gubitak bude nadoknađen od strane države. Inače taj model je, kada govorimo o pokrivanju gubitaka, uobičajen u zemljama Evropske unije, jer u tom slučaju se ne može reći da se radi o finansiranju pošte od strane poreskih obveznika, već o jednom društvenom konsenzusu da svi zajedno pomognemo operatoru da ta usluga bude, za korist cele države, pružena na svakoj teritoriji ove države, bilo to rentabilno za poštu ili ne.
Ono što je sigurno, pošta će i dalje funkcionisati i to besprekorno funkcionisati i bez dinara iz budžeta ili na neki drugi način od strane države, zato što u Pošti Srbije postoji onaj konsenzus o kojem sam malopre govorio. Pošta Srbije je servis svih njenih građana i poštare je uvek krasilo ono što drugi nisu imali. To su oni ljudi koji nam više predstavljaju od samog komšije, a manje od najbližeg rođaka. To su oni ljudi koji jednostavno te pošiljke dostavljaju, ili im se radujemo ili tugujemo zajedno sa njima. Pošta će pomoći državi na svaki način da usluga bude pružena u interesu države na svakoj teritoriji same države.
Kada govorimo o preduzećima u kojima je pošta vlasnik akcija ili udela, računajući pri tome Telekom i Mobtel, setimo se same prodaje Telekoma iz 1997. godine, kada je jednom neracionalnom logikom, potpuno iracionalno, jedan deo prodat potpuno nepovoljno za Poštu Srbije i za samu državu. To je bilo racionalno sa stanovišta tadašnjeg da bi se isplatile penzije, ali taj problem Telekoma je Pošta Srbije kao većinski akcionar u samom Telekomu vukla do današnjih dana.
Naravno, u otkupu akcija od strane italijanskog akcionara Pošta je takođe otkupila te akcije. Dakle, nije država kupila akcije već Pošta Srbije i ona je dužna da vraća sredstva od otplate tih akcija akcionarima od kojih su akcije kupljene. Dakle, ta sredstva ne vraća država već sama pošta i to je opterećivalo funkcionisanje pošte.
U ovom sistemu i u ovoj državi pošta vrlo teško može da posluje, ali ipak posluje sa prihodima i pored tog opterećenja. Na sreću, uspešnom poslovnom politikom i zahvaljujući resornom ministru, uspeli smo da dividendu naplatimo od Telekoma Srbije i da Pošta Srbije uspe da krene sa tom dividendom u dalji razvoj, kako novih usluga tako i niza projekata koje sada pošta sprovodi.
Setimo se formiranja Mobtela, u kome je PTT-u dodeljeno 49% kapitala, a da u njemu, kako smo čuli od same komisije, vladine komisije u Mobtelu, postoji realno najmanje 58%. Dakle, pošti je dodeljeno, ali pošta ni tada nije apsolutno uticala na otkup tog udela, odnosno formiranje posebne kompanije. Do danas pošta takođe nije dobila iz dobiti Mobtela ni jedan jedini dinar. Znači, nije raspoređena dobit, pošta nema tu dobit, a da li će ostvariti videćemo.
Da li treba da napomenem da prema saznanjima poreske uprave Mobtel milione evra prebacuje na račune kompanija u sistemu BK. Ogromna sredstva uplaćuje na ime honorara mladih umetnika, što naravno ne bi nikada bilo loše da se ne radi o najbližoj rodbini velikog srpskog gazde, na račun mladih umetnika koji pevaju Srbiji. Valjda pevaju zbog toga da bi otkupili sebe i oprali se od onoga što su radili, na osnovu čijeg temelja su napravili jednu kompaniju. Prvobitna akumulacija kapitala u Srbiji se odigrala po kafanskom scenariju. U Srbiji su, slobodno mogu da kažem, tajkuni i antisluhisti, jer bar u Rusiji tajkuni plaćaju velike zvezde da im pevaju za velike honorare.
Da vidimo ko vodi stalnu borbu protiv finansijskih lobija i tajkuna koji sebe u Srbiji smatraju znamenitim domaćinima, a koji su svoju imperiju sagradili na grbači našeg naroda. Da li se neko još bori protiv tih tajkuna osim G17 plus? Da li je još neko javno izgovorio bilo šta što je vezano za imperiju velikog gurua koji sebe smatra znamenitim i koji u nekim novinama, koje smo svi sa zadovoljstvom čitali, objavljuje da je znamenjem došao na ovaj svet. Valjda se zbog toga smatra znamenitim.
Osnivanjem Mobtela, u kojem pošta teorijski ima od 49% do 58%, što je stvar komisije, a dobit joj još nije raspoređena, tobož je ulagano u razvoj kompanije i to možemo slobodno nazvati – razvoj porodice. Da li treba da napomenem da pošta ima 18.000 zaposlenih i hrani isto toliko porodica, i da je potrebno pošte renovirati, kupiti uniforme zaposlenima, poboljšati uslove za rad zaposlenih?
Sigurno je da se sistem pošte nalazi pred izazovima u koje, slobodno mogu da kažem, poslovodstvo pošte hrabro ulazi i koje pokazuje rezultate nakon pola godine rada. Počeli su da funkcionišu statutarni organi Telekoma Srbije, izrađena je nova organizacija PTT-a, koja je spremna za proces restrukturiranja, potpisan je novi kolektivni ugovor, katalog usluga pošte Srbije objedinjen na jednom mestu, i jednostavno sa tim katalogom i objedinjenim uslugama se ide prema korisnicima.
Dakle, jednostavno se tržišno poslovanje uspostavlja i pošta se sprema za tržište.
Zbog spremnosti pošte kao budućeg javnog operatora da se upusti u tržišnu utakmicu sa ostalim potencijalnim operatorima, potrebno je obezbediti jednake uslove za sve. Šta to podrazumeva? Podrazumeva da treba u ovom domu usvojiti niz zakona koji će omogućiti pošti jednake uslove za sve. Jedan od tih zakona je Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, takođe, Zakon o javnim nabavkama.
Ukoliko želite da idete ravnopravno na tržište i po pitanju pružanja određenih usluga, pri nabavci koverata ne morate po tom izmenjenom zakonu ići na tender, kao što ne mora u ovom trenutku ni DHL, ni TNT. To usporava proces nabavke za samu poštu.
Kada govorimo o utemeljenosti i pravnoj valjanosti pojedinih odredbi ovog zakona, takođe bih rekao par stvari. Neki neće da shvate, Srbija postoji mnogo više od njih samih. Začeci samog poštanskog sistema, ustanovljenja pošte Srbije, datiraju od 1811. godine, a 7. juna 1840. godine je formirana prva Kraljevska pošta.
Zakonom je pošta uređena 1843. godine, a 1866. godine je donet prvi zakon o poštanskim uslugama, kojim je regulisano, pored pružanja redovnih usluga, i štampanje poštanskih maraka, postavljanje poštanskih kovčežića, uvođenje kolskog saobraćaja i smanjenje tarife za pismonosne i amanetne pošiljke.
Sa određenim izmenama ovaj zakon je važio sve do 1918. godine. Dakle, važio je 50 godina. To je bila Srbija, Srbija u pravom smislu te reči, Srbija koja je bila ravnopravni član svih međunarodnih institucija, Srbija koja je držala do svojih zakona.
Srbija je 1874. godine u Bernu, uz 21 zemlju, postala osnivač Svetskog poštanskog saveza. Dakle, Srbija je jedan od osnivača Svetskog poštanskog saveza. I to je bila Srbija. Srbija je i tada bila član međunarodnih institucija i formirala je međunarodne institucije. Kao članica Svetskog poštanskog saveza ova država mora da se pridržava zaključaka i akata Svetskog poštanskog saveza i direktiva Evropske unije, koje predviđaju osnivanje nezavisnog regulatornog tela, a to je agencija.
Ukoliko bi Ministarstvo preuzelo funkciju nezavisnog regulatornog tela, agencije za poštanske usluge, moglo bi jednostavno doći do jačanja monopolističkog položaja operatora koji je u vlasništvu države u odnosu na ostale operatore koji to nisu, što bi bilo u suprotnosti sa liberalizacijom tržišta poštanskih usluga.
Država neće da ima nijednog monopolistu. Država hoće slobodno tržište. Pošta Srbije nema ništa protiv demonopolizacije. Pošta Srbije će ući u perspektivi i u proces privatizacije.
Pošta Srbija je spremna za tržište i ona će napasti tržište sa svojim uslugama. Ti ravnopravni uslovi na tržištu sa ostalim operatorima će biti ono što pošta želi.
Pošta želi jasno definisane pravne okvire za svoj rad, jasno definisane vlasničke odnose u svojim preduzećima u kojima je osnivač ili suosnivač, i želi da ostane institucija koja predstavlja, dakle, ono što predstavlja simbol svakog grada ili svakog sela u našoj Srbiji. Dakle, i sela i gradovi u Srbiji se prepoznaju, pored crkve, stanice policije, i po pošti.
Što se tiče aktuelnog stanja i rezultatima za prvih šest meseci u poslovanju Pošte Srbije, došlo je do rasta obima usluga, povećani su prihodi od usluga za 15%. U periodu od godinu dana rezultat poslovanja poboljšan je za 772 miliona dinara. Dakle, Pošta nikada nije bila na grbači države. Pošta je sama svojim prihodima opstajala i opstaje danas u Srbiji.
Smanjen je nivo zaduženosti, koji smo zatekli u Pošti Srbije, za 16.711.631 evro. Značajno su smanjeni troškovi po osnovu kamata na kredite. Postignuta je mnogo veća interna efikasnost, ostvareno je smanjenje poslovodnih radnih mesta, ukinuta su radna mesta pomoćnika generalnog direktora, smanjen je broj direkcija za sedam, sektora za 14 i samostalnih sektora za jedan.
Kada izvršite racionalizaciju ovih sektora i direkcija u Pošti Srbije, onda dolazite do jednog domaćinskog poslovanja. Proizvod smanjenja broja direkcija u Pošti Srbije je doveo do povećanja plata, koje nije veće od 20%. Generalni direktor Pošte Srbije ima manju platu od predsednika agencije, prema projektovanom modelu, koji smo dobili od Ministarstva.
Ono što je jako bitno napomenuti, platu generalnog direktora određuje upravni odbor preduzeća. Dakle, upravni odbor preduzeća donosi odluku o plati generalnog direktora, koja je, podsećam, mnogo manja od 10 prosečnih plata.
Upravni odbor preduzeća PTT saobraćaja Srbije čine sve političke stranke na našoj političkoj sceni, odnosno one stranke koje čine vlast, koje upravljaju Poštom Srbije. One su donele odluku o visini plate generalnog direktora.
Takođe je ostvarena dividenda od Telekoma za 2003. godinu. Sklopljen je niz značajnih poslova za PTT. Ugovorene su prva i druga faza KDS-a. Takođe, završeni su projekti praćenja pošiljaka, da bi mogli u svakom trenutku znati gde se nalazi koja pošiljka, da bi se smanjio procenat orobljenih pošiljki, zatim projekat translacije adrese u adresni kod, koji je prijavljen za donaciju od strane Svetskog poštanskog saveza.
Dakle, nećemo ići sa sopstvenim sredstvima u ovaj projekat - geografsko-informacionog sistema. Projekti u pripremi su projekti glavnog poštanskog centra, masovne personalizovane štampe, elektronskog poštanskog šaltera, elektronske poštanske marke i multiservisna korporacijska mreža.
Sa ovim projektima koji su realizovani i koji su u pripremi Pošta Srbije će sigurno, na zadovoljstvo korisnika usluga, uz puno poštovanje zaštite prava potrošača, biti onaj operator koji će Srbiji pružiti najbolje usluge. Hvala.

 Hvala. Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, Socijalistička partije Srbije će podržati zakon o poštanskim uslugama, iako je iskreno projektovanje zakona pitanje koncepta.
Meni nije blisko da se jedna od najdržavnijih institucija, kao što je pošta, kao što je železnica, zakonskim rešenjem izvodi, kako se ovde kaže, na tržišnu utakmicu. Želim da kažem, već je kolega Ivanji govorio o tome, kako je pošta nastajala, od prve menzulane pa do danas. Šta je važno za građane jedne zemlje? Da u jednom selu, na primer, u Brezovicama kod Čačka, može da dođe pismo iako ide jednom mesečno, ili da taj iz Brezovica može da uputi nekom pismo jednom u deset godina, ali da zna da će neko da ga odnese, da ga preda i da će da stigne na odgovarajuću adresu. Takav posao jedino kvalitetno i odgovorno može da uradi neko koga država kontroliše direktno.
Zakonom se predviđa deregulacija i demonopolizacija. To jeste intencija, to razumemo. Do 2009. godine pošta ovakva kakvu danas poznajemo više neće da postoji. Pravična liberalizacija – mi imamo iskustva sa pravičnom privatizacijom, koja je praktično opustošila Srbiju – ne postoji. Koncept apsolutne liberalizacije apsolutno podrazumeva da država nije potrebna u bilo kojoj oblasti u jednom društvu.
Kada imate apsolutnu liberalizaciju u svim segmentima, kada tržište sve reguliše, onda država nema nijednu značajnu funkciju. Možda smo se to vratili na deetatizaciju, u jedan period kada je to bio proklamovani politički i ideološki cilj. Mora da postoji oblast i da država ima instrumente da reguliše ona pitanja i one odnose koji se ne mogu na drugi način regulisati, izuzev tako da država preuzima odgovornost prema svojim građanima.
Zato i jeste univerzalna poštanska usluga, zato što svaki građanin u ovoj zemlji ima izvesna prava, ima potrebe i mora da ima neophodan nivo garancije da će ta prava i te potrebe da zadovolji na kvalitetan način.
Ne počinje od danas prilagođavanje rada pošte međunarodnim standardima i propisima, od kada postoji pošta radi na taj način da to što radi, pre svega, u međunarodnom poštanskom saobraćaju, a i u unutrašnjem, jeste prilagođeno različitim konvencijama, standardima koji danas postoji i koji su uvek postojali svuda u svetu.
Pošta je statusni simbol jedne države. Ona je skoro država sama. Zato veoma pažljivo, obazrivo treba da priđemo svim ovim pitanjima i da se ne dogodi da 2009. godine imamo sjajno izvršenu operaciju, a da pacijent čije je ime pošta premine.
To bi bilo važno da pratimo, jer od danas do 2009. godine ovaj princip liberalizacije ide tako što se smanjuje težina pošiljaka, odnosno cena pošiljaka, gde praktično izlažemo poštu jednoj konkurenciji koju ona objektivno ne može da izdrži ukoliko država ne pomogne. Zašto je to tako, možemo da govorimo o tome, ali ponekad je i pošta sama bila kriva zašto nije uspela da se u ovom prethodnom vremenu na bolji način pozicionira na onome što bi bilo tržište.
Navešću primer koji je svima poznat, iz Čačka u Beograd svaki dan ima 15 polazaka autoprevoza, na svaki sat, osim putnika, autobus i autoprevoz voze najmanje sto vrednosnih pošiljaka, paketa, torbi sa hranom, sa preobukom. Svi koji imamo studente tako školujemo svoju decu. Nije bilo dovoljno sluha, nije bilo dovoljno hrabrosti da neko u gradovima ove veličine organizuje poštu i da ovo isto radi na taj način, a da pri tom ima garanciju i daje garanciju da će to upravo stići tamo gde je namenjeno.
Prednost ove kvazipoštanske usluge jeste u tome što za tri sata neko iz Čačka u Beogradu sačeka svoju torbu, svoj lek, svoje pismo, svoju preobuku itd. Dakle, niko nije nikom branio. Postoji brza pošta, postoji čitav niz stvari koje jesu urađene, ali nismo uspeli da adekvatno odgovorimo ovoj potrebi. Oko 5,5 hiljada studenata iz Čačka nalazi se u ovom trenutku u Beogradu i od njih 5,5 hiljada makar dvoje ili troje u toku jednog meseca imaju ovu potrebu o kojoj ovde danas govorim.
Želeo bih da prokomentarišem još nekoliko pitanja, pa da u izvesnom smislu polemišem sa kolegom Ivanjijem o privatizaciji i prodaji "Telekoma". Naravno, stvar je aspekta sa koga se posmatra ovaj problem. Mogu da se složim da milijardu i po maraka dobijenih sredstava iz ovog posla nije najadekvatnije potrošeno.
Podsećam vas, sve u Srbiji u hiljadu privatizacija, po zakonu koji je donet posle dolaska DOS-a na vlast, prodato je za manje od milijardu. Osim toga, oni koji su to kupili kažu, ne treba nam više, napravili smo loš posao, pa vam nudimo diskontno da otkupite svoje akcije. To bi isto bilo kada bi duvanska industrija danas diskontno nudila da mi vratimo akcije nazad. Dakle, stvar je procene.
Zašto se, a u tome se slažem sa gospodinom Ivanjijem, danas dozvoljava jednom čoveku i jednoj porodici da na ovaj način funkcionišu u Srbiji, a pri tom nećete da joj pomenete prezime, radi se o Karićima. Tu je pitanje i za neke druge, neki drugi su obećali da će to da regulišu. Zakon o ekstraprofitu je to trebalo da reguliše. Jedna izborna kampanja je obećala da će to da reguliše, a nije regulisala.
Svaki dan nam deli moralne pridike, govori o pravoslavlju, o svetosavlju, o dobročinstvu, o raznim drugim stvarima sa našim parama. Zato je neophodna snaga, neophodna je koordinacija u Vladi Republike Srbije da se tamo sve nazove pravim imenom i da se kćerke firme iz "Mobtela" onemoguće da praktično rade nešto što je potpuno suprotno zakonu i da se spreče enormne zarade članova jedne porodice. A da pri tom krene sve ovo drugo što je neophodno i da se konstituiše upravni odbor u "Mobtelu" koji će biti odraz svojinske strukture, a da nakon toga sve drugo krene u onom pravcu koji objektivno svi želimo i očekujemo.
U ime SPS-a, a zahvaljujući kolegama iz pošte, podneo sam četiri amandmana, koje je Vlada prihvatila i na tome se zahvaljujem. Kolega Žarko Obradović je podneo ovaj famozni amandman koji se odnosi na zarade članova agencije za poštanski saobraćaj i njenog predsednika. Moram da kažem da je to bila primedba načelnog karaktera.
Mi razumemo o čemu je govorio gospodin ministar i da je nemoguće da, uz nivo zarada kolegijuma borda direktora pošte, ljudi koji treba da ih kontrolišu imaju manje zarade. Za nas je to principijelno pitanje. Da li Narodna skupština, ona koja daje saglasnost na razna imenovanja i postavljenja, treba ubuduće da prihvata da svi oni koje ona imenuje, postavlja ili predlaže budu više plaćeni od samih narodnih poslanika, a pri čemu ne mislim da su plate narodnih poslanika niske.
To je pitanje načela i oko toga treba da se složimo i da se dogovorimo. Mislim da je moguće to regulisati na više načina. Naravno, to je pitanje izbora. Ako neko ne želi, on uvek ima izbor. Ne mora da bude ni poslanik, a ni član agencije za poštanski saobraćaj, može da radi nešto drugo, ukoliko nije zadovoljan kako je ta stvar regulisana sa plaćanjem.
Samo još nekoliko stvari koje su za nas, kao poslaničku grupu SPS, veoma važne. Ovaj zakon o poštanskim uslugama, kao ni zakon o železničkom saobraćaju, kao ni zakon o energetici, nije definisao imovinu ovih preduzeća. Smatramo da je to rđavo, iako se u obrazloženju zakona kaže da će to Vlada uredbom regulisati i da će pošta biti deoničarsko društvo itd. Za nas bi bilo logično da se to definiše zakonom. Pošta je državna, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog ovog monopola koji neki kritikuju. Znači, nastala je na osnovu poverenih poslova od strane države jednom monopolisti i zbog toga država ima, imala bi mesta da reguliše status imovine.
Imovina pošte je ogromna, pa čak i ona imovina za koju tvrdite da je prodata grčkom operateru, nije prodata imovina. Ovi operateri kupili su pravo ne eksploataciju telekomunikacija, a nisu kupili nijedan kvadratni metar, nijedan metar žice ni kabla, nijedan relej.
Oni su kupili pravo da u procentu, koliko je svaki od njih uložio, eksploatišu telekomunikacioni sistem za izvestan period. Pošta je vlasnik sveukupne imovine, ovaj narod je vlasnik te imovine. Bilo bi logično da se to reguliše ovim zakonom ili nekim drugim aktom, a da to, pri tom, ne bude uredba Vlade Republike Srbije, već to treba da dođe pred narodne poslanike, jer pošte ima u najmanjoj mesnoj zajednici, do ove velike kamene kuće, na koju smo svi veoma ponosni. Dakle, to je ogromna imovina. Vozni park Pošte Srbije je danas toliki da bi to moglo da pokrije jednogodišnju "Zastavinu" proizvodnju iz nekih srećnih godina, za koje ste vi tvrdili da nisu bile takve.
Još nešto, Pošta ima i onu imovinu koja nije strogo funkcionalna. Radi se o imovini koja se odnosi na društveni standard, tako se to nekada zvalo. I ovde, kao i kod železnice, molim da sa tim postupamo pažljivo. Lako ćemo se toga otarasiti. Ipak, želim da kažem da postoje zadužbine, kao što je Dom odmora u Vrnjačkoj banji. To je legat, gospodo, i on se ne može prodati. Postoji čitav niz drugih objekata, postoji imovina u Crnoj Gori. Tamo imamo, takođe, nešto što je nekada gradila Pošta.
Dakle, da se vodi računa da ljudi ne ostanu bez toga, kad kažem ljudi, mislim na sve zaposlene u PTT-u, jer nisu svi zaposleni u PTT-u inžinjeri. Ogroman je broj poštara, ogroman broj ljudi je sa nižom kvalifikacijom.
Želim posebno ovde da kažem, u Pošti radi jedna posebna kategorija ljudi, a to su šalterski radnici. Ovde ima ljudi koji su psiholozi, koji se bave strukom i znaju kad neko treba da provede 35 godina na šalteru, koji je stalno izložen sudu javnosti, koji sve vreme radi sa novcem, koji je pri tom stalno izložen građanima kojima se žuri, koji su često nezadovoljni, kad morate biti potpuno precizni, kad morate biti stalno ljubazni. To je jedan strašan stres.
Ti ljudi zaslužuju, osim pristojne plate, da imaju načina da se odmore, makar jednom u toku jedne godine, pod elementarno beneficiranim uslovima. Dakle, govorim potpuno iskreno, jer svako ko je od nas jednom bio na šalteru, a svi smo često, znamo kakav je to posao. To je posao u kome ne sme da bude manjka, u kome uvek morate imati osmeh, u kome uvek morate imati razumevanje, u kome ne smete zakasniti, gde je pauza strogo propisana, gde je uniforma propisana.
Dakle, nije svejedno raditi takve poslove i neke druge poslove. Važno je da razumemo i te ljude, da im obezbedimo da imaju ovu elementarnu zaštitu i da mogu da se odmore u objektima koje je Pošta izgradila.
Sasvim na kraju, gospodine ministre, lično vam se obraćam. Čačak je pre dosta godina imao priliku da jedan Čačanin bude ministar pošte, a to je bio gospodin Vojko Čvrkić. Kada je on bio ministar, taj grad je dobio jednu velelepnu zgradu. Red je da uradite to isto. Imate pred sobom još nekoliko godina. To Čačani od vas očekuju.

Reč ima narodni poslanik Dejan Stojiljković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, poslanici DSS će glasati za Predlog zakona o poštanskim uslugama.
Ono što je suština ovog zakona, a to smo čuli od gospodina ministra, jeste da on uvodi konkurenciju u poštanski saobraćaj i da, praktično, omogućava postepenu liberalizaciju tržišta poštanskih usluga. Uvođenje konkurencije građanima kao rezultat treba da pruži bolje i jeftinije usluge, ali i čitav niz boljih servisa koje danas savremene tehnologije mogu da pruže. To je, uostalom, bio i cilj koji su prilikom donošenja svojih zakonskih rešenja imale i druge zemlje, između ostalih, zemlje članice Evropske unije i neke od zemalja u okruženju.
Kako smo mogli da pročitamo u obrazloženju, prilikom izrade ovog predloga zakona imalo se u vidu i korišćena su iskustva i rešenja tih zemalja, kao i preporuke Svetskog poštanskog saveza i direktive Evropske unije.
Zašto je ovo važno? Zato što je u mnogim oblastima, pa tako i u ovoj, Srbija dugi niz godina i te kako išla u korak sa razvijenim zemljama. Od mog kolege poslanika, gospodina Ivanjija, već smo mogli da čujemo neke od podataka koji to potvrđuju. I ja sam spremio neke od njih. Mogli bi da čujemo još dosta interesantnih podataka, ali smatram da je i ovo što smo čuli dovoljno da zaključimo da je naša zemlja i te kako pratila svetske i evropske trendove razvoja poštanskih usluga.
Za preko 160 godina postojanja, Pošta u Srbiji je postala jedno od najvećih javnih preduzeća. Ona građanima pruža široku lepezu usluga: prijem i slanje pošiljaka, pisama, robe, novca itd. i to na celoj teritoriji Srbije. Ona je suvlasnik ili osnivač i nekih drugih preduzeća, kao što su Telekom Srbije, Mobtel Srbije, Poštanska štedionica itd. Pored tih, da kažem, klasičnih usluga, Pošta nudi i neke usluge koje spadaju u oblast savremenih sistema, kao što je internet provajding, kao što su kablovsko-distributivni sistemi itd.
Sve u svemu, očigledno je da se radi o velikom i složenom sistemu koji je preko potreban građanima i našoj zemlji i koji ima veoma jaku tradiciju.
Međutim, da bi se omogućio dalji razvoj poštanskih usluga u našoj zemlji potrebno je zakonski urediti ovu oblast, tako da se pored boljih usluga obezbedi lakša i tešnja saradnja sa sličnim sistemima zemalja u okruženju i zemalja Evropske unije. Ovo je potrebno uraditi i zbog toga što će na taj način biti omogućeno i pokrenuto ulaganje stranog kapitala u ovaj sistem, a što do sada, upravo zbog zastoja u restrukturiranju ovog sistema, nije bio slučaj.
Šta je to što ovaj zakon donosi kao značajne novine i zbog čega će poslanička grupa DSS glasati za ovaj zakon? To je delimično i postepeno ukidanje monopola u ovoj oblasti, ali uz jedan mehanizam koji obezbeđuje da se Pošta u Srbiji transformiše u moderno preduzeće koje je sposobno da se na tržištu izbori za vodeće mesto pružaoca poštanskih usluga i koje obezbeđuje, istovremeno, da naši građani u tom procesu ne dođu u situaciju da budu uskraćeni za bilo koju od ovih usluga, bilo gde u Srbiji da žive.
Zakonom se, čuli smo više puta ovde, definiše univerzalna poštanska usluga, kao minimalni skup usluga koje se, pod istim uslovima, propisanim kvalitetima i pristupačnim cenama, obavljaju na teritoriji cele Srbije. Već smo od gospodina Jovanovića, jednog od prethodnih govornika, čuli o kojim se to uslugama radi.
Javni poštanski operateri i drugi operateri moraju za vršenje tih usluga da obezbede, praktično, mrežu za pružanje tih usluga, koje će pokriti celu teritoriju Srbije, kao i da dobiju posebnu dozvolu tj. licencu za obavljanje ovih poslova. Svi poštanski operateri mogu da obavljaju i druge usluge, ali sada se već radi o uslugama gde oni, praktično, konkurišu jedni drugima na tržištu. Ta konkurencija bi vremenom morala da dovede do poboljšanja kvaliteta tih usluga, kao i do nižih cena.
Ono što se garantuje javnom poštanskom operatoru, to je monopolsko obavljanje tzv. rezervisanih usluga. To su usluge koje se najčešće koriste u poštanskom sistemu i te usluge bi trebalo da obezbede siguran izvor prihoda za javnog poštanskog operatora, a to je u ovom slučaju Pošta Srbije. Ovo rešenje treba da omogući da se ove usluge mogu i moraju obavljati na celoj teritoriji, jer je sigurno da nisu isti uslovi i nisu isti prihodi u velikim urbanim sredinama i u malim ruralnim, često i siromašnim sredinama.
Da nije ovakvog rešenja, pitanje je da li bi se našao bilo koji operater koji bi našao interes da poštanske usluge pruža u retko naseljenim siromašnim sredinama.
Sa druge strane, naravno, ne sme se dozvoliti da građanima koji žive u tim malim sredinama budu, zbog nerentabilnosti, ove usluge uskraćene. Zato smatramo da je ovo rešenje dobro i da je neophodno.
Ovo monopolsko pravo, čuli smo više puta, trebalo bi postepeno da bude ukidano i da konačno bude ukinuto do 2009. godine, kada bi Pošta trebalo da se svojim kvalitetom i širokim asortimanom svojih usluga, rekao sam već, izbori za lidersku poziciju na tom tržištu. Svi operateri konkurišu na tržištu za obavljanje tzv. nerezervisanih usluga i za to je potrebno da dobiju odgovarajuću dozvolu, tj. odobrenje. I jednu i drugu vrstu dozvola daje novo nezavisno regulatorno telo, a to je agencija za poštanske usluge Republike Srbije.
Moje kolege iz poslaničke grupe DSS će verovatno posle mene govoriti i o nekim drugim pitanjima i dobrim rešenjima vezanim za ovaj predlog zakona.
Meni ostaje da zaključim da se ovi zakonom uređuje usklađivanje našeg zakonodavstva sa zakonima EU, mogućnost da se kroz stvaranje konkurencije poboljšaju i prošire poštanske usluge, a da istovremeno te usluge budu jeftinije. Ovim zakonom se stvaraju uslovi za nove strane investicije i strateško povezivanje sa partnerima drugih zemalja, pri tome pogotovo mislim na kompanije koje se bave istom delatnošću koje poseduju tehnološka znanja i potencijale, a kojima će postati interesantno tržište u Srbiji.
Naravno, promene, naročito one pozitivne, ne mogu se desiti preko noći i naša je obaveza da to pokrenemo i da kao država stvorimo sve neophodne uslove. Ovaj zakon je u toj funkciji i u ime DSS pozivam poslanike da glasaju za ovaj zakon. Hvala.