Dame i gospodo, javio sam se za repliku na izlaganje gospodina ministra Lalovića, a pošto nisam spomenut u diskusiji onih koji postavljaju velika pitanja, nemam razloga da odgovaram, pošto smo godinama zajedno i mi i oni postavljali velika pitanja i davali velike odgovore. Prema tome, ne vidim zašto bi danas bila drugačija pozicija.
Što se toga tiče, još jednom želim da ponovim da SPS, naravno, interesuju poslodavci, ali mnogo više od toga nas interesuju oni koji rade kod tih poslodavac. Tajkuni, bogataši, pljačkaši koji su se obogatili za ovih petnaestak godina, nas ne interesuju.
U skladu sa tim, i dalje insistiramo na tome da se iznađe rešenje da kolektivni ugovori moraju važiti za poslodavce. Ne znam da li vi razumete o čemu se ovde radi. Postoji udruženje poslodavaca, jedno koje se podelilo. Jedno koje vodi Rata Ninković, sa drugim krilom koje vodi gospodin, mislim, Zagorac, čije se ime pojavljuje kao jedno od organizatora Masona, i postoji Bogoljub Karić, koji organizuje Udruženje industrijalaca. Zašto bi neki biznismen, zašto bi neki poslodavac bio član udruženja poslodavaca? Šta on time dobija? Čime ga vi terate? A ako nije, znači da za njega ništa nije obavezujuće.
Mi nećemo da donosimo zakon koji se neće primenjivati na 80 - 90% poslodavaca u Srbiji. Znam da postoje direktive Evropske unije, ali postoji i MOR. Ova prethodna vlada uopšte nije marila za međunarodnu konfederaciju sindikata, njoj je bilo bitno šta kaže MMF.
Ovo nije nikakvo veliko pitanje, pošto se postavljalo pitanje šta je to veliko pitanje da bi mi glasali za ovaj zakon. Veliko pitanje jeste u uslovima tranzicije, kada će 99% zaposlenih biti na udaru. U ovim vremenima, barem na nekoliko godina moramo zaštiti one koji žive od svog rada. Kolektivni ugovori, u uslovima kada je svega 10 ili 20% poslodavaca učlanjeno u udruženje poslodavaca, moraju da budu obavezujući za sve poslodavce.
(Predsednik: Vreme.)
Tako ćete ih naterati da budu članovi udruženja poslodavaca i tako ćete ih naterati da se organizuju. Drugačije, imaćete haos, imaćete i dalje zapošljavanje po bilo kojim kriterijumima, formalno poštovanje zakona o radu, ali na delu potpuna eksploatacija, diskriminacija, noćni rad. Imaćete nezapošljavanje žena i devojaka koje trebaju da rađaju itd.
Kada smo već kod velikih pitanja, nemojmo mnogo da postavljamo velika pitanja, jer velika pitanja se mogu postavljati svaki dan. Ako neko želi nešto da kaže, neka otvoreno kaže šta hoće. Mislim da nije vreme da govorimo u zagonetkama.