Zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Dušan Mrvoš.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Ne, hvala.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Dušan Mrvoš.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Ne, hvala.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Branislav Rankić.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Gospodine Rankiću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. stav 2. kojim se zahteva brisanje nastavka "ako zakonom nije drugačije određeno". Pročitaću vam ceo stav, da vidite o čemu se radi. Kaže: "Odredbe ovog zakona primenjuju  se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drugačije određeno".
Mi smo isti ovakav amandman mogli podneti na st. 1. i 3, a radi se o predmetu ovog zakona, odnosno osnovnim odredbama, ali smo podneli na stav 2. iz razloga što je u ovom slučaju poslodavac onaj koji ima političku moć, ko vlada na republičkom, pokrajinskom ili lokalnom nivou.
Nije naveden u zakonu nijedan razlog zbog čega bi zaposleni, čiji je poslodavac autonomna jedinica lokalne samouprave, autonomija ili republika, imali drugačiji status. Da li se oni zapošljavaju na drugačiji način, da li su njihova primanja drugačija i da li oni ne treba da imaju sudbinu ostalih radnika.
Pretpostavljam da je ovo ("ako zakonom nije drugačije određeno") u članu 2. dodato namerno, a da se ne bi primetilo, pošto st. 1, 2. i 3. ovog člana imaju isti nastavak "ako zakonom nije drugačije određeno".
Samim tim je ceo član 2. doveden do apsurda, potpuno je nepotreban, jer sve što je u njemu navedeno kasnije stoji - ako zakonom nije drugačije određeno. Vidite, svojevremeno je u pravilu službe, kada sam bio vojnik, na kraju pisalo pored svih odredbi - ovo pravilo službe važi ako se drugačije ne naredi. To je potpuno razumljivo zato što je vojska specifična organizacija u kojoj vlada određena hijerarhija, ali potpuno nejasno, ako pretendujemo da budemo demokratsko društvo, koji su to drugi zakoni koji će uređivati ovu materiju.
Prvi stav ovog člana odnosi se na to: "Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije, kod domaćeg ili stranog pravnog, odnosno fizičkog lica (u daljem tekstu: poslodavac), kao i na zaposlene koji su upućeni na rad u inostranstvo od strane poslodavca, ako zakonom nije drugačije određeno." Stav 2. potpuno se sadrži u stavu 1 - koji su zaposleni u jedinicama lokalne samouprave, teritorijalne autonomije, takođe oni koji su zaposleni u Republici Srbiji. Naravno da jesu. Znači da je stav 2. potpuno sadržan u stavu 1. i nije imalo potrebe da se piše, jer nisu navedeni koji su to posebni razlozi zbog čega bi oni imali drugačiji status.
Treći stav ću vam pročitati: "Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene strane državljane i lica bez državljanstva koja rade kod poslodavca na teritoriji Republike Srbije, ako zakonom nije drugačije određeno." Naravno, i ovaj je sadržan u stavu 1, nije imalo potrebe da se prenosi.
Sada ću vam reći, na osnovu podataka koje imamo, kako izgleda to kada se zakonom nešto drugačije odredi. Imate član 54. gde se kaže - dežurstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad, uređuje se posebnim zakonom, valjda Zakonom o zdravstvenom osiguranju.
Navešću vam primer iz Zdravstvenog centra u Boru. Tamo se uvode dežurstva za radnike pravne službe, dežuraju pravnici, nemaju nijedan razlog da rade posle svog normalnog radnog vremena, ali su oni po nekim osnovama, pretpostavljam, prijatelji, da li politički ili neki drugi, direktora doma zdravlja koji njima propisuje dežurstva.
Istovremeno, u istom domu zdravlja, odnosno zdravstvenom centru, ukidaju se dežurstva lekarima specijalistima, čije službe zaista moraju da funkcionišu 24 sata dnevno. I ukida se dežurstvo dečijem psihijatru, doktoru nauka, iako dolaze u popodnevnim satima deca narkomani koja imaju suicidne ideje itd.
Onemogućeno im je da imaju lekara koji će ih primiti, zato što je član SRS i što mu treba ukinuti dežurstva, pa se dešava apsurd da recimo jedan pravnik primi platu 45.000 dinara sa dežurstvima, a da jedan lekar primi 23.000 dinara, i onda to dovodi ceo kolektiv u veoma nezgodnu situaciju i poremećene međuljudske odnose.
Da se ovo ne bi dešavalo, a vidi se da Vlada nema jasan koncept, čim u zakonu u jednom članu sva tri člana kažu - ako zakonom nije drugačije određeno, znači Vlada ne želi jasno da se izjasni o tome i da kaže - to i to stoji u zakonu, i tačka, nego se uvek pušta mogućnost da neko to nekim drugim zakonima drugačije uredi. Smatram da ukoliko ne prihvatite ovaj amandman, to će onda dovesti do apsurda primenu celog član 2, pa mislim da zakon neće moći da se primeni. Hvala.

Još neko o ovom amandmanu? Izvolite, gospodine Palaliću. Molim vas, nemojte argumentaciju da je neki narkoman član neke stranke. To nije u redu.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovo rešenje koje imamo u predloženom zakonu imali smo i ranije.
Naime, to je odnos i stanje Zakona o radu, kao opšteg zakona, koji se primenjuje na sve radne odnose i tzv. posebnih zakona u određenim oblastima, koji pojedina pitanja kod zasnivanja radnog odnosa, prava zaposlenih tokom trajanja radnog odnosa i prestanka radnog odnosa reguliše na drugačiji način, saglasno specifičnosti tih organa u kojima zaposleni rade.
Konkretno, u ovom slučaju smo imali to, kada se kaže da Vlada nema predstavu i da zakonopisac nije imao predstavu o čemu se radi, nije tačno. Zakon o radnim odnosima u državnim organima je vrlo konkretno regulisao pitanja zasnivanja radnog odnosa, gde postoji oglas, gde se rešenjem zasniva radni odnos, pitanje dvostepenosti u ostvarivanju prava, disciplinski postupak i neka druga pitanja koja su regulisana Zakonom o radnim odnosima u državnim organima.
Nije mi jasno zašto je ovaj amandman uložen, jer je ovo jedna situacija koja je postojala i ranije i koja je uvažavala specifičnosti i države kao poslodavca i organa teritorijalne autonomije, lokalne samouprave i drugih javnih preduzeća itd.
Nije mi jasno zašto je ovaj amandman uložen i mi se sa tim amandmanom ne možemo složiti. Naravno, država razume zašto je posebna prava dala svojim zaposlenima i zašto su ta prava na neki način šira u odnosu na pojedina prava u Zakonu o radu, ali kažem, Zakon o radu se primenjuje generalno na sve zaposlene, samo ona rešenja, one odredbe koje ne postoje tu, a koje su sadržane u tom leks specijalisu, kao što je Zakon o radnim odnosima i državnim organima, ona se na drugačiji način regulišu. Tada se ta prava primenjuju na zaposlene u državnim organima ili u lokalnoj samoupravi.
U tom smislu ne stoje navodi koje smo ovde čuli i mislim da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Hvala.

Hvala, gospodine Palaliću. Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandmane, sa ispravkama, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Dušan Mrvoš i zajedno narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandmane sa ispravkama, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandmani sa ispravkama odbiju
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo Milovan Radovanović.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 6. amandman je podneo poslanik Zlatko Radić.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite, gospodin Radić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 6. Predloga zakona o radu. Taj član glasi: "Sindikatom, u smislu ovog zakona, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se ona dobrovoljno udružuju radi zastupanja, predstavljanja, unapređenja i zaštite svojih profesionalnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinačnih i kolektivnih interesa."
Reč "demokratska" u ovoj formulaciji člana je suvišna. Ovde se govori o sindikatima koji će u narednih nekoliko godina imati izuzetno važnu ulogu u pravcu ostvarivanja prava radnika i sprovođenja ovog zakona koji ćete vi doneti. Posebno zapažena njihova uloga biće u restrukturiranju velikih preduzeća poput EPS-a, NIS-a i Železnice.
Vođe reprezentativnih sindikata su se uglavnom do sada bavile nabavkom zimnice i drugim manje važnim stvarima, vezano za radnike. Jedan od negativnih primera je Asocijacija nezavisnih sindikata Srbije, koja se bavi preprodajom uglja, poznata kao ugljena mafija. Najbitnije u ovom trenutku je da predstavnici sindikata budu časni ljudi, koji neće biti korumpirani od strane direktora i poslodavaca. Hvala.

Hvala vama. Još neko o ovom amandmanu? Izvolite, gospodin Ivica Dačić.

Hvala, gospodine predsedniče. Nekako osećam da vi lakše izgovarate moje ime i prezime od vašeg potpredsednika, kome je to neprijatno, ali ipak mora da me spomene. Jeste da su oni smatrali da ćemo mi nestati sa političke scene, ali tu smo, živi smo.
Sa druge strane, ovaj član 6, kada bi neko posmatrao sa strane, pretpostavljam da bi rekao da u njemu nema ništa problematično. Međutim - sindikatom se smatra samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih. Podsetio bih predlagača ovog zakona šta znači demokratija u izvornom značenju. Demokratija znači vladavina naroda. Ako vi mislite da uz svaki subjekat treba da ide i naznaka - demokratski, onda je to drugo.
Onda bi trebalo da se nazovemo - Demokratska Republika Srbija.
Uostalom, postojala je jedna Demokratska Republika Nemačka, pa niste je baš smatrali demokratskom. Uostalom, postojao je DOS, pa da li neko još smatra da je to bila demokratska tvorevina?
Postoji i DS, za koju ne znam baš da li je oličenje demokratije, jer znate kako, svako ko je protiv predsednika DS-a isključuje se iz te stranke.

Gospodine Dačiću, molim vas, upozoravam vas na član 100. i molim vas da se ne izražavate ni sa sumnjom o strankama koje su parlamentarne i imaju poslanike u Skupštini. Budite ljubazni, hvala vam.

Zahvaljujem. Zaista nisam izražavao nikakvu sumnju, izražavao sam uverenje. Znači, uopšte ne sumnjam da je to tako i ubeđen sam da je to tako, jer tvorevina koja je za tri godine vlasti, a zvala se DOS, pohapsila 12.000 ljudi, a sada izgleda da su sve to bile "bebe", tvorevina koja je sada dovela do toga da se, na kraju krajeva, ovde, kao što danas pričamo, glasalo iz Soluna, iz Bodruma, ne znam da li zaslužuje da ima takav epitet.
Zato nisam izražavao sumnju, ali povodom ovog člana, zaista mislim da nema razloga da u delu koji se odnosi na sindikate stoji da to treba da bude demokratski. Šta to znači, recite mi šta to znači, demokratija je vladavina naroda, da li to znači da u sindikatu treba da vlada narod? Šta to znači? Da li vi hoćete da kažete i da pogledate kakva je struktura sindikata, da li unutrašnja, demokratska organizacija tog sindikata, hoćete da kažete da je Milovanovićev sindikat demokratski sindikat itd.
Znači, imate nezavisni sindikat koji je ovde, takođe stoji da sindikat treba da bude nezavisna organizacija. Vi imate sindikat koji se tako zove. Zaista ne znam, trebalo bi možda da sindikat promeni svoje ime i da se zove - Samostalni Demokratski Nezavisni sindikat Srbije i onda će ispuniti sve vaše uslove koje ste dali da se smatra sindikatom.
Nemojte stavljati neke reči sa kojima ne znate posle šta ćete. Nije svako ono za šta se predstavlja, nije svaka stranka demokratska zato što se zove demokratska, nije svaka stranka nezavisna ili sindikat nezavisan zato što se zove - nezavisnim; jeste nezavisan, ali od jednog dela, a zavisan je od drugog dela. Ako mislite da pod tim "demokratska" treba da stoji da je blizak DS-u, to je drugo pitanje, onda treba da stavite veliko "D".
U svakom slučaju, mislim da je loše da ovako piše. Nemojte stavljati svuda reč - demokratija, zato što se ona toliko izlizala i polako ulazimo u Orvelovo društvo, gde su svi jednaki i ravnopravni, samo su neki malo jednakiji ili ravnopravniji od drugih.
Mislim da je ovaj amandman dobar, bez obzira što ga predlagač nije prihvatio. Ako član ide za tim da spreči neke sindikate koji su možda nastajali u totalitarnim društvima, kao što je bilo u Frankovo ili nekim drugim vremenima, onda je to drugo pitanje. Onda se to ne reguliše rečima - demokratska. Demokratska, znači, kada vas narod bira, a ovde ne bira narod, ovde biraju oni koji su članovi sindikata. Ako je nešto demokratsko, po pravilima po kojima se to bira, onda to nije izvorno značenje reči - demokratija.
U svakom slučaju, znam da je to moderno, ali moderne reči se veoma brzo zaboravljaju, izližu se, izgube svoje značenje, kao što je reč - kohabitacija, reforme, transparentno, koalicioni kapacitet, demokratski kapacitet itd.
Živite nekim realnim životom koji se vodi ovde u Srbiji, a nemojte živeti u nekim vremenima u kojima bi možda svi mi želeli zajedno da budemo, ali svakako smo daleko od toga.