Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, kolega Stevanović iz SRS je podneo amandman na član 118. Predloga zakona o radu.
Pročitaću član 118. Kaže ovako: "Zaposleni ima pravo na nadoknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) za dolazak i odlazak sa rada, najmanje u visini od 50% cene prevozne karte u javnom saobraćaju; 2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji; 3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, najmanje u visini utvrđenoj posebnim propisima; i 4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade".
SRS, odnosno gospodin Stevanović, podneo je amandman da se u članu 118. stav 1. iza tačke 4) dodaju nove tačke 5, 6, i 7, koje glase: 5) za ishranu u toku rada; 6) za regres za korišćenje godišnjeg odmora; 7) 0,5% po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu.
Obrazloženje: "Poslodavac treba da omogući zaposlenom ostvarivanje prava na naknadu za ishranu u toku rada, za regres za godišnji odmor i za minuli rad." Cilj našeg amandmana je bio svakako da se popravi član 118. koji ne ide u prilog zaposlenom. Vlada u obrazloženju koje je ovde navela za neprihvatanje amandmana SRS na član 118, pa i ovog prethodnog, koji je podnet, kaže: "Ne može se poslodavcu dodatno nametati obaveza isplate naknade za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora i uvećane zarade po osnovu minulog rada, jer su ove naknade već ugrađene u zaradu."
Onda se u obrazloženju kaže sledeće: "U članu 120. Predloga zakona utvrđena je mogućnost da se opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrdi pravo na naknadu za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora i druga primanja, čime se poslodavcu daje mogućnost da ova primanja posebno uredi." Daje mu se mogućnost, ali se ne obavezuje, i to je suština.
Obrazloženje koje smo dali je u svakom slučaju takvo da štiti interese zaposlenih, i to je ono što je suština ovog predloga koji smo podneli kao poslanička grupa SRS u obliku amandmana na član 118. Predloga zakona o radu u odnosu na ono što je predložila Vlada Narodnoj skupštini, a gospodin ministar je u svom obrazloženju, odgovarajući na naše amandmane, koje Vlada nije prihvatila, izgovorio nekoliko neprimerenih rečenica. Suština je bila u, to ću pomenuti namerno, bolovanju u Srbiji. Objašnjavao je da je srpski narod mnogo bolestan narod itd.
Mislim da su to neprimerene reči koje su korišćene za ovom govornicom od strane ministra i da to jednostavno ne priliči u obraćanju Narodnoj skupštini, a pogotovo građanima Srbije.
Ako govorimo o Predlogu zakona tj. da on treba da bude takav da rešava sistemske uslove, i onda se pominje potrošačka korpa, to su radili i oni prethodni koji su bili na vlasti; kada god nisu imali za šta da se uhvate, onda su pričali o potrošačkoj korpi. Suština ovog amandmana je da se zakon popravi koliko je to moguće.
Smatramo da ste vašim neprihvatanjem velike većine amandmana SRS pokazali da niste dostojni da budete na vlasti u Srbiji.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Gospodo narodni poslanici, tu nedavno, na jednoj sednici Skupštine, izađe jedan od poslanika vladajuće većine i, obrazlažući kako su zarade enormno skočile od 2000, u vreme buldožer revolucije, naovamo, reče – tada ste primali 50 maraka a sada primate 200 evra; pri tome, normalno, ne reče koliko su cene osnovnih proizvoda skočile, potrebnih za svaku porodicu.
Međutim, ono što ne reče onda i što se do sada nije reklo upravo se krije u ovom članu zakona, i kroz ovaj amandman poslanička grupa SRS hoće da tu manjkavost otkloni i da građanima Srbije predoči šta se dešavalo. Naime, neto zarada je ono što čovek primi na tekući račun, što primi u koverat. U bruto zaradu su ulazile nadoknade za topli obrok, za prevoz, regres za godišnji odmor, penziono, socijalno i invalidsko osiguranje itd.
Sada su sve to obračunali i rekli - e, to vam je bruto zarada.
Narodni poslanik Branislav Stevanović je svojim amandmanom tražio u ime SRS da se u Predlog zakona ubaci tačka 5) u kojoj će biti - za ishranu u toku rada, za regres za korišćenje godišnjeg odmora i 0,5% za svaku godinu rada ostvarenu u radnom odnosu. To je onaj minuli rad koji smo svi primali i znali smo da ga primamo. Sada, i ako ga primamo, posle ovog zakona pogotovo, nećemo znati, a verovatno ga nećemo ni primati.
Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da ovaj zakonski projekat mora da se vrati Ministarstvu na doradu, i tek onda da dođe u proceduru, da se maksimalno zaštite prava svih zaposlenih, jer se ovim oduzima pravo na minuli rad.
Evo obrazloženja. Doduše, obrazloženje koje su dali narodnom poslaniku Branislavu Stevanoviću kaže - amandman se ne prihvata iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana narodnog poslanika Dušana Mrvoša itd. A, u obrazloženju za amandman Dušana Mrvoša kaže, amandman se ne prihvata iz razloga što su uvođenjem sistema bruto zarada 2001. godine u zaradu ugrađena navedena primanja u većini kolektivnih ugovora, kroz plate zaposlenih u državnim organima i javnim službama.
Dalje kaže - ne može se poslodavcu dodatno nametnuti obaveza isplate naknade za ishranu u toku rada, regres za godišnji odmor i uvećana zarada po osnovu minulog rada, pa se sada pitam zašto je sve ovo što je mimo neto zarade strpano u bruto zaradu. Vrlo jednostavno, da biste naplatili dažbine, poreze, sve dotacije koje država mora da uzme, a iz ovoga se nije uzimalo.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo poslanici, od sada ću samo vama da se obraćam, a ne ministru koji je fizički prisutan ovde, jer on uopšte ne haje za sve ove argumente koje mi dajemo u prilog poboljšanja materijalnog i socijalnog položaja radnika, pa s obzirom na to da ću da apelujem na vašu svest i savest da u danu za glasanje prihvatite amandmane koje su podneli srpski radikali, verujem da ćete do kraja rasprave u pojedinostima da uvažite ovu našu argumentaciju.
Gospodine ministre, kada je pitanju naknada troškova, a poslanik Branislav Stevanović u članu 118. predložio je tri nove tačke, te tri tačke se uglavnom tiču radnika, onih koji su na minimumu egzistencije. Male su im plate, visoke cene komunalija, struje, cene odeće, obuće za decu, hrane, svega. Znači, to je onaj najugroženiji sloj našeg društva. Vi nećete da prihvatite te tri tačke, a sebe ste lepo namirili, i vas, i ministre iz Vlade i sve one koji spadaju tu, u pitanju je naknada troškova, tačke 2) i tačka 3).
Tačka 2) vreme provedeno na službenom putu u zemlji, ili ono što još više vi mnogo volite, vi i vaše kolege iz Vlade Republike Srbije, a Boris Tadić naročito, o Vuku Draškoviću da ne pričam, to je tačka 3) vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, najmanje u visini utvrđenoj posebnim propisima. Znači, u pitanju su visoke devizne dnevnice. Sebi ste to lepo obezbedili, a kada se dođe do prava radnika, do regresa, do procenta koji je potreban, do ishrane, vi kažete da to ne može, to je već sve regulisano kroz obračun bruto zarade.
Vi kao da ste sa nekim pomešali, gospodine ministre, poslanike SRS. Mi smo, da vas podsetim, oni koji se borimo za socijalnu pravdu i za bolji život radnika u ovoj zemlji, penzionera, đaka, studenata i svih onih na koje očigledno ni ova vlada ne misli. Nemojte onda nama da dajete ta obrazloženja da je to sadržano kroz zakon, odnosno obračun bruto zarade, jer mi smo bili protiv toga da se ukinu topli obrok i regres.
Ovaj način obračuna je kao što je način obračuna penzija, jedna velika obmana, i vi kada ste došli na vlast, odnosno gospodin Koštunica i ova vlada, ako je htela da napravi, kao što to vi volite mnogo da kažete, diskontinuitet, često upotrebljavate tu reč, sa prethodnom DOS-ovskom garniturom, zašto niste promenili sve ono protiv čega su se radnici bunili, zbog čega su oterali DOS-ovce sa vlasti?
Zašto niste vratili stari obračun, provereni i bolji način obračuna zarada, i da ostanu te kategorije, a to su hrana, regres, sve ono što mi tražimo kroz ove tri tačke u amandmanu gospodina Stevanovića?
Znači da vi niste, kao čovek koji je i u ovoj vladi Republike Srbije nastavio kontinuitet one bivše DOS-ovske garniture i vlade, spremni da pomognete radnicima u Srbiji. To nam otvoreno recite.
Može da se začudi neko od kolega iz ove kakve-takve vladajuće grupacije zašto mi ovako argumentovano i, zaista, možda bi se nekome učinilo, duže vreme diskutujemo, ali mi ne mislimo da je dugačko vreme, ili više javljanja poslanika uz onog koji je podneo amandman, za ovako krupne stvari; moram da vam kažem da je bilo mnogo bolje da ste se i vi u ovo uključili, da ste prelistali, da ste videli i da pratite šta mi to zapravo hoćemo.
Neverovatno je da se slažete sa ovim što je predložio ministar Lalović, jer sa nekim od vas kada pričam pojedinačno, neformalno ili bilo ko od nas, shvatite da smo mi u pravu. Ispravna je argumentacija od prvog do poslednjeg člana i amandmana koji smo podneli. Šta to sada znači? Mislite da ćete da nam zamažete oči kroz prihvatanje nekoliko amandmana, kao što je ovaj Arsićev, i namerno to potencirate, jer je to samo jedan od nekoliko prihvaćenih amandmana SRS, i sada provlačite to i kažete u nekoliko navrata - zato što je prihvaćen amandman Veroljuba Arsića.
Smislite nešto originalnije ministre, nemojte da nas obmanjujete, a pre svega radnike i građane. Jasno im recite - nisam ja taj čovek, ja sam isti kao i onaj prethodni ministar, onaj propali sindikalac Milovanović, neću da uradim ništa što bi bilo bolje, nastavljam sa starom politikom, hoću da se zadrži isti sistem. Radnici to neće i zato ćete da prođete kao i oni, možda i mnogo gore, a izbori se bliže. Razmislite o tome šta radite.

Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Lepo je što se diskusija rasplamsala oko ovoga što se zove naknada troškova koja pripada zaposlenom, ali nije dobro i što povodom tačno određenih tema ovde od strane predlagača zakona, od predstavnika Vlade, čujemo nešto što je čista zamena teza.
Ovde nije problem u tome da li se radi o bruto ili neto zaradi. Danas se uopšte nije vodila rasprava na tu temu da li neko želi da vrati neto zaradu, ali je to ovde predstavljeno od strane predstavnika Vlade kao da je to najveći problem, kao da neko želi da mi budemo jedina država u Evropi gde se neto zarada koristi, a ne bruto, kako se to koristi u celoj Evropi. Nije problem u tome.
Nije problem ni u ovim procentima, ni u matematici. Ako smo nešto predložili da se sa 65% poveća na 80%, od nečega što je osnovica, i tu smo dali neku inovaciju da se promeni osnovica, i neko ovde izađe pa kaže - to će biti destimulativno jer će da uplaši poslodavce, jer mu se povećavaju obaveze, onda u uslovima kada budžet Republike Srbije, sudeći prema medijima, 300 miliona ima čak više nego što je planirano, a tek od juna razmisliće se šta će se sa tim viškom para uraditi, onda da vas podsetim da kada je prošle godine ovde usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana SRS je predlagala da se stopa poreza na zarade sa 14% smanji na 10%.
Znači, postoji prostor koji neće da uplaši poslodavce, ali taj prostor postoji na strani Vlade, Ministarstva finansija, javnih finansija Republike Srbije, koja bi trebalo da se odrekne jednog dela svog prihoda po osnovu poreza i tako stvori prostor da postoji interes poslodavaca, ali ujedno i da zaposleni dobije odgovarajuću naknadu kada je u pitanju ovo što smo tretirali pre ovog člana.
Ovaj član je interesantan zato što je SRS ovde iznela drugačiji koncept od onog koji postoji u Predlogu zakona, i kada se razmatra amandman na član 118. treba imati u vidu i amandman koji je podnet na član 120, jer to ipak predstavlja jednu celinu. Ono što zbunjuje, mora da nas zbuni kada je u pitanju član 118, jeste činjenica da je ovde predviđeno da zaposleni ima pravo na naknadu troškova. Znači, poslodavac je dužan da mu naknadi troškove.
Šta naknađuje? Za dolazak i odlazak sa rada najmanje u visini 50% cene prevoza karte u javnom saobraćaju. Znači, to je dužan da mu naknadi. To je trošak poslovanja, ne ulazi u zaradu zaposlenog, ali onda kao da ovaj član nije pisao isti čovek koji je napisao član 173. U članu 173. nalazi se potpuno identična situacija, kada se radnik zbog potrebe posla raspoređuje da radi u drugom mestu, što je razlog za izmenu ugovora o radu, onda se njemu 100% priznaju ti troškovi.
U čemu je tu razlika? U tome što je ovaj naknadno raspoređen, pa je izmenjen ugovor? To nije dovoljan razlog. Ako neko kaže da je ovde dat minimum, a opštim aktom poslodavca i sistemom kolektivnog pregovaranja može da se ugovori i više, onda je to bacanje lažne nade. U tom smislu treba tumačiti ovo što mi amandmanima potenciramo i skrećemo pažnju.
Namerno nisam uzeo ove druge stvari koje su navedene u našem amandmanu konkretno, već hoću da ukažem na nelogičnost u postojećim rešenjima, u postojećem Predlogu zakona. Kao da je mnogo opravdanije kada se menja ugovor o radu i radnike raspoređuju u drugo mesto do 50 kilometara, nego ovaj što ovde dolazi na posao.
To je trošak poslovanja. To ne ulazi u zaradu, kao što ne ulazi u zaradu ni dnevnica za službeno putovanje u zemlji, u inostranstvu i ovo pod tačkom 4), to je neki terenski dodatak sa nekim novim varijantama.
Samo potvrđujemo koncepciju odnosno osnovnu tezu da ovaj zakon nema koncept. Ovo je zbir nabacanih normi koje bi trebalo da liče na nešto, ali kada se sklopi to sve u jednu celinu dobije se ništa, što omogućava samovolju svima.

Reč ima poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo poslanici, amandman na član 118. Predloga zakona o radu predviđa da se posle tačke 4) dodaju tačke 5), 6) i 7), a to znači da se u okviru naknade troškova predvidi i naknada za ishranu u toku rada, za regres za korišćenje godišnjeg odmora i 0,5% po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu.
Želim, dame i gospodo, da vas podsetim na činjenicu da je SRS jedina stranka u Srbiji koja ima socijalni program i da zato mi srpski radikali već nekoliko dana pokušavamo da vas ubedimo da prihvatite naše amandmane na Predlog zakona o radu, zato što se prihvatanjem naših amandmana stvaraju bolji uslovi za zaposlene u Srbiji.
U situaciji u kojoj se danas nalaze zaposleni u Srbiji, ono malo zaposlenih koji rade i pod pretnjom novih otkaza od strane ministra, koji upravo izađe, i njegovih kolega iz Vlade, ministra Dinkića pre svega, zaista je neophodno da zaštitimo bar zaposlene koji rade, pa makar koliko da ih je, dok se ne stvore uslovi za povećanje broja zaposlenih.
Naravno, to će biti tek posle nekih narednih izbora, kada će srpski radikali o tome voditi računa. Ministar je pre neki dan rekao da ovaj predlog zakona, koji nam on u ime Vlade ovde predstavlja, podjednako štiti i zaposlene i poslodavce. Ne nađoh u ovom predlogu zakona nijedan jedini član koji je u korist zaposlenog u odnosu na poslodavca.
Ne znam odakle sada ministru, kao bivšem sindikalcu, tolika želja da pomaže poslodavcima, pogotovo ako je bio i znamo da je bio sekretar one čuvene Komisije za ekstraprofit. Sve mu se to nešto izmešalo, pa danas ne zna više koga predstavlja, u kojoj ulozi se ovde pojavljuje, tim pre što je i narodni poslanik i ministar. Valjda mu nije lako da se snađe u konglomeratu svih tih svojih funkcija ili nazovifunkcija.
Kaže Vlada zašto nije prihvatila ovaj amandman – iz razloga što uvođenjem sistema bruto zarada 2001. godine u zaradu su ugrađena navedena primanja u većini kolektivnih ugovora itd.
Nema ministra da nam kaže kolika je ta većina kolektivnih ugovora, a kolika je ta manjina kolektivnih ugovora, odnosno koliko poslodavaca sa zaposlenima nema zaključene kolektivne ugovore.
Svi vi dobro znate da ih je mnogo. Pretpostavljam da ministar ima i konkretan podatak, pa ako se slučajno vrati, možda nam i kaže, ako mu budete rekli da smo ga to pitali. Dakle, ono što nam Vlada sada daje u obrazloženju zbog čega ne prihvata amandman je upravo ono zbog čega smo mi 2001. godine isto ovoliko dana, možda i više, raspravljali o tadašnjem predlogu zakona o radu, i tada smo govorilo koliko je to loš zakon, i tada smo govorili da će taj loš zakon da ostavi oko milion ljudi bez posla.
Bili smo u pravu. Sada vas upozoravamo, i ovaj zakon nije mnogo bolji, i ovaj zakon će ostaviti mnoge bez posla, i ovaj zakon neće omogućiti ljudima da žive od svog rada. Drage moje kolege poslanici, nije vam dobro što vam se potrefilo da u isto vreme raspravljate o zakonu koji je veoma restriktivan za zaposlene, u isto vreme i u istom danu kada ste narodnim poslanicima neumereno povećali plate, protiv čega su bili poslanici SRS-a, i zato nije dobro da ste ovde ostavili samo u okviru naknade troškova ovo što je koleginica Jovanović govorila, naknade za službena putovanja, za službeni put u inostranstvo.
Službeni put u zemlji, ajde recimo da neko od zaposlenih možda i koristi tu kategoriju, a ko to od zaposlenih koristi službeno putovanje u inostranstvo, osim naravno državnih funkcionera, direktora preduzeća, ko druge ide službeno u inostranstvo. Gospodo, oni koji već imaju dovoljno velike plate, njima će i to da se nadoknadi, a radnike kojima stalno merite neku potrošačku korpu i ubeđujete nas da mogu da žive sa ovim što je prosečna plata, ovim zakonom nećete dovesti u bolji položaj.

Da li se još neko javlja za reč? (Da.) Aleksandar Vučić.