Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad sednice.
Po službenoj evidenciji, prisutno je 140 narodnih poslanika.
Molim da, pre početka rada, utvrdimo kvorum. Molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da ima dovoljno poslanika da bismo nastavili rad.
Reč ima narodni poslanik Miloljub Albijanić, predsednik poslaničke grupe G17 plus, pa potom poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić.
Na početku sednice dužan sam da dam pojašnjenje o načinu na koji ću voditi sednicu. Pregledao sam stenogram. Tokom prepodnevnog zasedanja bilo je u više navrata vređanja narodnih poslanika i vršenja povreda Poslovnika.
Potpuno razumem strasti, potpuno razumem potrebu za raspravom, ali ne samo da ne razumem potrebu za svađom, već sam obavezan prema svima vama da vodim računa isključivo o Poslovniku.
Obaveštavam vas da nemam nameru ni da trpim prekoračenja vremena i da na taj način jedna poslanička grupa misli da je ugrožena od druge poslaničke grupe, niti da previđam sve što jesu uvrede i na osnovu čega moram da izričem upozorenja i opomene. Molim vas, vodite računa o tome, jer nam je svima zajedno stalo da poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine i da radimo po Poslovniku.
Izvinite još jednom, gospodine Albijaniću. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ispred nas imamo nešto što su predlagači nazvali rezolucija o omogućavanju odbrane Slobodana Miloševića, obustavljanjem progona njegove porodice. Ne bih mogao da se složim sa samim nazivom ovog papira. Pre bih rekao da je to izgužvan i davno bačen politički letak.
G17 plus sa gnušanjem odbija ovako nešto. Zaista mislim da je potrebno da se gospodin Nikolić i gospodin Vučić slobodno nadmeću ko će biti predsednik SRS. Izgleda da prednjači gospodin Vučić da to bude Milošević, a gospodin Nikolić da bude Šešelj, ili obrnuto.

Sada se i na vas odnosi upozorenje koje sam izrekao na početku.

Dakle, u ovoj skupštini rekao sam i gospodinu Nikoliću i gospodinu Dačiću da neću izgovarati imena ljudi koji se nalaze u Haškom tribunalu. Pripadam političkoj stranci, stranci G17 plus, koja gleda pogledom u budućnost, a ne pogledom u prošlost. Nažalost, postoje vrhovi političkih grupacija ovde čija želja jeste da se prošlost obnavlja, kako bi svoju retoriku pomalo hranili, pa sam nateran da izgovorim imena tih ljudi, iako to nisam želeo.
Lidera SRS nije koštalo ništa da, u onome što radikali zovu novinom, listu koji se zove "Velika Srbija", 1995. godine napiše: "Kompletnom strukturom svoje ličnosti Slobodan Milošević izražava psihopatološke osobine. Najočiglednija je paranoja, koja je pratila mnoge tirane i samodršce kroz istoriju.
Još kao student znao je masno da laže i pravo u oči gleda onoga koga laže. Lično sam se uverio koliko je savršenstvo Milošević dostigao kao lažov, koliko je krut u ophođenju i nastupu, bez elementarne duhovitosti i sa veoma izraženom sujetom. Talenat za spletkarenje, u kome je Milošević sigurno nenadmašan, donosio mu je neslućene rezultate i predstavlja njegov osnovni politički kapital". Napisao i ostao živ. Nažalost, Slavko Ćuruvija, među mnogima koji su pisali o objektu rezolucije, nije bio te sreće. Mnogi su zbog toga žalili, ali predstavnik predlagača, po svom priznanju, nije.
Danas, deset godina kasnije, sve je drugačije. Zamenik lidera SRS određen je za predstavnika predlagača rezolucije o omogućavanju odbrane Slobodana Miloševića, obustavljanjem progona njegove porodice. Ako zađemo još malo u prošlost, videćemo da su upravo članovi SRS bili ti koji su se bavili progonom članova porodice sadašnjeg štićenika pritvorske jedinice Ujedinjenih nacija u Ševeningenu, i ne samo njih.
Kako inače shvatiti sledeće reči, objavljene u onome što radikali nazivaju novinom, listu koji se zove "Velika Srbija", sredinom poslednje decenije prošlog veka. Sada se misli na bračnu družbenicu pomenutog pritvorenika. "Njene dnevničke beleške pokazuju da igra ključnu igru u državi, da ona nosi pantalone u svojoj kući, a da Milošević, figurativno rečeno, pegla, kuva, sprema". Govore da Milošević ima "patološku strukturu ličnosti, da to nije samostalna ličnost, da je to čovek koji ima veliku psihičku falinku i da ona može imati katastrofalne posledice po sudbinu našeg naroda".
U svojoj knjizi "Crveni tiranin sa Dedinja" lider Srpske radikalne stranke je eksplicitniji. "Ona je veoma slična Mao Ce Tungu, s tim što je on objavio neveliku knjižicu citata iz svojih radova, a Mira Marković tomove i tomove plasira u ogromnim tiražima, pa i ono malo papira na tržištu apsorbuje. Po moralnim karakteristikama ova tipična komunistička feministkinja podseća na svoje uzore Rozu Luksemburg i Klaru Cetkin, ali ipak najviše na Elenu Čaušesku. Po popularnosti u svom narodu nadmašila je prokletu Jerinu. Mislima Mire Marković najviše odgovara toaletni papir. Na njemu bi njena inventivnost, kreativnost i originalnost najbolje došle do izražaja. Njena ličnost bi naprosto bila kompletirana".
Raščinjeni crveni vojvoda je ostao živ. Ivan Stambolić je ćutao, nije upotrebljavao tako teške reči, ali mu to nije pomoglo da preživi. Danas je sve drugačije. Predlagači imaju puno lepše mišljenje o objektu rezolucije i njegovoj porodici, pa između ostalog u rezoluciji kažu – "ukazujući da je obračun sa porodicama političkih protivnika i neistomišljenika u moralnom pogledu najsramniji i kukavički način političke borbe koji grubo vređa ljudsko dostojanstvo i opšteprihvaćene moralne standarde".
Dodao bih ovde da je najmlađi član uže porodice haškog pritvorenika svojevremeno svoje političke protivnike i neistomišljenike motornom testerom jurio po Požarevcu. Da li je to progon ili samo dečija igra malog Marka u trenucima kada je mukotrpno zarađivao dvanaesti milion noseći gajbice sa višnjama.
Predlagač rezolucije u nastavku kaže - "smatrajući da je svrha progona porodice Milošević političke prirode i da se ogleda, pre svega, u potrebi pripadnika vladajuće nomenklature da i na taj način – psihološkim pritiskom na Slobodana Miloševića, koji ga ometa u pripremanju za postupak u Hagu, onemogućavanjem njegovih susreta sa suprugom i sinom, što predstavlja dodatno kršenje njegovih osnovnih ljudskih prava – pomognu Karli del Ponte u njenom nastojanju da kroz proces protiv njega osudi čitav srpski narod za zločine koje nije počinio".
Ovaj deo rezolucije zahteva posebnu pažnju iz sledećih razloga. Izgleda mi da je partija jogi letača konsultovana oko ove rezolucije. Pominju se politika, priroda, potrebe, svrha, psihološki pritisak, a to je nešto na čemu su jogi letači insistirali u predizbornoj kampanji za one izbore kada su u Požarevcu imali više glasova od JUL-a.
Nadam se, ne nadam se, nego ova rezolucija neće biti usvojena, i ona je tako i pripremljena da ne bude usvojena, jer je sve osim pravnog akta, jer je šansa da bude usvojena manja od šanse da jogi letači budu u srpskom parlamentu. U nastavku Predloga rezolucije optužuje se politička nomenklatura da pomaže Karli del Ponte da kroz proces protiv crvenog tiranina, kako je haškog pritvorenika nazivao sabrat po mestu boravka, raščinjeni vojvoda, osudi srpski narod za zločine koje nije počinio. Kada sam ovo pročitao malo sam zastao i razmislio. Haški tribunal je, između ostalog, osnovan da bi krivica za zločine bila pojedinačna. Znači, predlagači zamenjuju teze. Oni u stvari osuđuju čitav srpski narod za zločine koji jesu počinjeni.

Gospodine Albijaniću, hoćete da koristite i drugih 10 minuta?

Da. Kada bih rekao da nisu, siguran sam da bi postojalo puno bivših i sadašnjih stanovnika Prijedora, Sarajeva i Srebrenice koji se ne bi složili sa mnom. Pravosnažnost presuda Haškog tribunala me je naterala da kažem ovo što sam upravo rekao i nažalost tamo piše da je u Srebrenici počinjen genocid. Kraj priče o zločinima koji nisu počinjeni, kako se kaže u rezoluciji.

Molim vas, bez dobacivanja. Omogućite poslaniku da završi svoje izlaganje. Molim vas, gospodine Vučiću, upozorio sam sve.

Naglašavajući stav da niko ne sme da bude iznad zakona i da zbog pozicije u društvu izbegne opravdani pravosudni progon, i zalažući se za afirmaciju principa vladavine prava, kao osnovnog demokratskog principa na kome treba da bude zasnovano vršenje vlasti u Srbiji, objekat rezolucije nije vodio računa o vladavini prava i zakonu kada je sa Tuđmanom Bosnu delio.
Njegov omiljeni opozicionar nije tako mislio kada je potezao pištolj na taksiste, studente, kada su premlaćivani ljudi u televizijskim stanicama, kada novinari nisu bili "svete krave", i mogao bih još dugo da nabrajam. Inače, doslednost nije osobina koja krasi predlagače ove rezolucije.
U programu sto tačaka Srpske radikalne stranke, između ostalog, se kaže: "Uvek je politika Srpske radikalne stranke bila suprotna Socijalističkoj partiji Srbije, jer su naši politički, ekonomski i socijalni programi dijametralno suprotni. Ni u jednu vladu u kojoj sedi ijedan jedini socijalista Srpska radikalna stranka neće ulaziti. Socijalistička vlast ne može da zaustavi kriminal jer je u njega do grla umešana, i to sam njen vrh".
Nešto kasnije lider Srpske radikalne stranke i ekipa uđoše u Vladu sa namerom da odbrane Kosovo, kako obrazložiše. Tokom odbrane Kosova i Metohije sin objekta rezolucije je u crnoj uniformi naoružan krstario Požarevcem, na taj način braneći svetu srpsku zemlju, i tako 77 dana. Tada je koalicioni partner većinskog predlagača pod pritiskom proglasio pobedu, a oni ostaše u Vladi, iako su obećali da će iz nje izaći ako NATO trupe uđu na Kosovo. Dosledno, nema šta.
Predstavnik predlagača je rekao tada: "Istina je da je posle gubitka Kosova bilo teško ostati u Vladi, ali Srpska radikalna stranka nema kome da ostavi više od milion glasova sa prošlih izbora". "Glas javnosti", 18. oktobar 1999. godine.
Šta reći? Na kraju, predlagači kažu - "Narodna skupština Republike Srbije donosi ovu rezoluciju i istovremeno: nalaže se nadležnim državnim organima da momentalno prekinu sa politički motivisanim progonom, u svim njegovim vidovima, članova porodice nekadašnjeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića".
Pažljivo sam pročitao ovaj predlog rezolucije i sa ovog mesta, iz ovog najvišeg zakonodavnog doma pitam, šta ćemo ako su se članovi porodice ogrešili o zakon? Niko nije imun, nikoga ne možemo osloboditi krivice ovde u Skupštini. Svako mora biti dostupan državnim organima. Slobodno neka se pojave u zemlji. Ako postoji krivična prijava ili ih traži sud naravno da policija treba da interveniše.
Šta ako je tekovina razvoja društva baš to što su svi jednaki pred zakonom ili predlagači smatraju da objekat rezolucije i članovi njegove porodice opet treba da budu jednakiji od ostalih. Dakle, svima je jasno ovde u Skupštini Srbije da se nešto u međuvremenu dogodilo i da se nešto preko brda valja, a to je da ovu zemlju polako ali sigurno vodimo u dobrom pravcu, ka Evropskoj uniji.
Očekuje se uskoro potpisivanje pozitivne ocene studije izvodljivosti. Tako su neki postali pomalo nervozni. Iznenadilo ih je što se gospodin Lazarević časno predao u nacionalnom interesu Srbije. Iznenađuje vas put za koji se Srbija opredelila i tada nastupa vaša nervoza.
Ova rezolucija će biti glatko odbijena ili nikada usvojena, meni je svejedno. Što se G17 plus tiče, narodni poslanici sa gnušanjem ovo odbacuju, neće učestvovati u diskusiji i predlažemo ostalim poslaničkim grupama da se ponašaju na isti način. Ovde je ovo bila prilika da se pokaže građanima ko je ko i šta je šta u Srbiji. Hvala vam.

Replika, narodni poslanik Aleksandar Vučić. Izvolite.

Samo mi vreme vratite.