TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 22.03.2005.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

22.03.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 12:00 do 18:02

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o izmenama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (pojedinosti) (2005)
  • Treća sednica Prvog redovnog zasedanja (2005)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o Akcijskom fondu (pojedinosti) (2005)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Zoran Anđelković

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vlahović.
    ...
    Demokratska stranka

    Aleksandar Vlahović

    Demokratska stranka – Boris Tadić
    Pošto sam pomenut u diskusiji prethodnog govornika, gospodina Radmila Miloševića, čisto zbog javnosti da se prisetimo tih događaja koji se odnose ne na ovu poslednju ponudu za javno preuzimanje Knjaz Miloša, već na ono što se dešavalo godinu dana pre toga. I, čini mi se da smo pre desetak dana upravo govorili o političkoj principijelnosti, o doslednosti koju svaki narodni predstavnik ovde u ovom parlamentu, ukoliko ga zaista interesuju interesi naroda i države, treba maksimalno da pokazuje.
    Hajde da vidimo kako je izgledala principijelnost. Vi ste potpuno u pravu, gospodine Miloševiću, da je bila konstantna opstrukcija u pokušaju da se formira većinski paket u skladu sa Zakonom o akcijskom fondu.
    Tada sam bio ministar u Ministarstvu za privredu i privatizaciju i znam da je ta opstrukcija upravo dolazila ne od pokojnog direktora samo, nego od menadžmenta generalno, i to nije samo u tom preduzeću nego i u mnogim drugim preduzećima, koja su privatizovana po zakonu iz 1997. godine. To je zapravo pokušaj da umesto da akcionari kontrolišu menadžment, da se desi obrnuto, da menadžment kontroliše akcionare. Što se mene tiče, i onda i danas to su legitimne težnje menadžmenta. To imate i u drugim velikim svetskim kompanijama, težnju da menadžment kontroliše akcionare, ali ono što ne razumem jeste činjenica da današnje partije, političke stranke koje se nalaze u poziciji ili na vlasti, potpuno promene "ploču" u odnosu na period pre godinu i po dana.
    Podsetiću vas, a to možete videti i na sajtovima nekih političkih stranaka, da je bilo onoliko upinjanja u septembru 2003. godine da se dokaže da je za Knjaz Miloš najbolji finansijski partner.
    To je upravo radila stranka G17 plus, konkretno gospodin Labus, da bi se godinu dana posle potpuno promenilo mišljenje i reklo - za "Knjaz Miloš" je najgore rešenje finansijski partner. Najbolje je strateški partner. Toliko o političkoj doslednosti.
    Slične kritike su dolazile i od svih drugih političkih stranaka koje su onda sedele u opoziciji, a sada vas pitam, a pitam vas ne zbog sebe, pitam vas zbog javnosti, da li smo mi ovde da zaista štitimo interese države i da zaista budemo istinski predstavnici naroda, vodeći računa pre svega o boljitku države, ili smo ovde da uz pomoć niza prljavih političkih trikova podižemo popularnost svojoj političkoj partiji. Tako podignuta popularnost jeste kratkoročna.
    Evo, kažem vam danas, kao što sam uvek tvrdio, za "Knjaz Miloš" bi najbolje rešenje bio strateški partner, bez obzira što to danas možda DS, ako se gleda uskostranački, ne odgovara, nema veze. Strateški partner jeste najbolje rešenje za sve velike kompanije, uključujući i "Knjaz Miloš". Nećemo nikada promeniti svoje mišljenje, zato što je ono zasnovano na profesionalnim argumentima.
    ...

    Zoran Anđelković

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Prvo Zoran Krasić, pa potom Radmilo Milošević.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Na moju opasku da ono što je gospodin Milošević pričao nema veze sa amandmanom, on je to prokomentarisao da mi ovde držimo neka predavanja. S pravom sam intervenisao. Vi ste pobrkali dva pojma. O čemu se radi? Ovaj amandman se odnosi na član koji tretira situaciju kada je Akcijski fond već došao u posed akcija.
    Vi ste koristili vama poznat primer "Knjaza Miloša", kada nije vršena privatizacija, već je vršen prenos akcija. Posredno rečeno, verovatno jeste privatizacija za onaj deo što je država imala u svom posedu akcija, ali ono što su imali mali akcionari, to je samo promenilo vlasnika. U tom smislu sam vas upozorio da se ne držite teme.
    Izašli ste da pričate o amandmanu, a pričate nešto što se uopšte ne dotiče amandmana, niti ovog člana.
    Malopre sam počeo da čitam i da pravim paralelu između odredbi Zakona o preduzećima i ovog zakona. Vidite da je sve identično. Kod ove odredbe Zakona o preduzećima govori se o većinskom društvenom vlasništvu, a ovde se govori o pravu po osnovu poseda akcija koje ima Akcijski fond, ali prava su ista kao što postoje za društvena preduzeća. Ovde se kaže - Agencija republike članice za poslove privatizacije, to je Agencija za privatizaciju, a ovde se kaže akcijski fond. To nije agencija za privatizaciju.
    Ispričao sam povodom ovog amandmana da pokažem kako izgleda taj kontrolisani haos, zbrka propisa oko "Knjaza Miloša" i oko sudbine akcija koje se nalaze u Akcijskom fondu i mogućnosti prodaje. Imali smo 1. tačku dnevnog reda, nešto je promenjeno. Videćete već kod sledećeg člana i kod sledećeg amandmana da možda to nije ni trebalo da se menja.
    Mi ne možemo zakonom da popravimo moral. Ako postoje problemi finansijske berze, rešavajte ih tamo, nemojte da mešate ove zakone. Da se zakoni prilagođavaju jednom istorijskom trenutku kada može nešto da se drmne, da se završi, da se baci velika prašina i galama, zbog toga mi podnosimo amandmane i kažemo - dajte princip. Ako imate neki princip, sprovedite ga do kraja, do krajnje konsekvence, ali ovde ne.
    Od teme do teme menjaju se pravila, menjaju se propisi, može i retroaktivno, može i neustavno, može i ministar da bude iznad Narodne skupštine, može i Vlada da bude iznad Narodne skupštine, može Vlada da kaže da li će da primeni član zakona ili neće. Čim u jednom zakonu napišete član da vlada odlučuje o tome da li će da primeni zakon, šta će nam zakon onda. Sprovedite tu vašu zakasnelu revolucionarnu pravdu. Drmnite, rasprodajte, ali nemojte da nas maltretirate i sve je to ekspertski. Kako to može da bude ekspertski?
    ...

    Zoran Anđelković

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Poslanik Radmilo Milošević.
    ...

    Radmilo Milošević

    Demokratska stranka Srbije
    Svi mi znamo još od 1990. godine da privatizacija ne može da bude ni poštena, ni pravedna. Jedna stvar, ovi zakoni će da traju još jedno kratko vreme. Tvrdite za privatizaciju koja je sprovođena u prethodnom periodu da je mafijaška, kriminalna i kradizacija. Nešto smo pokušali da ispravimo, da poboljšamo i svesni smo toga da bi menjanje cele koncepcije bio neki peti zakon koji ne bi više imao ni svrhe. Nešto samo da pokušamo da promenimo. Tačno je da nema  tog zakona koji može da se napiše da neko, ko je izuzetno lukav, da ne kažem kriminalac ili ne znam šta, ili neko od službi koji primenjuju taj zakon, ne nađe rupu i napravi haos. Nijednog trenutka ne kažem da je ovo savršeno i izuzetno, ali isto kao što sam podržavao zakon gospodina Vlahovića i sada podržavam ovo, jer će nešto poboljšati.
    Druga stvar, jedan od ljudi koje sam spomenuo mi je vrlo drag. On nije od mene tražio savet, on je mene kritikovao. To je gospodin Ostoja. Gospodin Nikolić je rekao - e, sada je on tebe pitao za savet. Nije me pitao za savet, kritikovao me je.
    Zatim, gospodin direktor "Knjaza" sve vreme je vršio opstrukciju završetka privatizacije "Knjaza" i to je jasno. Nemam nikakav politički interes. Što se tiče pitanja šta sam uradio u "Knjazu", ja sam u "Knjazu" radio. Kada sam bio tamo u održavanju, sa četiri stare linije proizvodili smo 156 miliona jedinica. Danas ima 20 novih linija. Godišnje se daje preko milion evra za strance da dođu da im to popravljaju i proizvode 220 miliona.
    Godine 1987. sam se vratio iz "Kolubare", gde sam imao četiri puta veću platu, da pomognem "Knjazu" i nisam u "Knjazu" uzeo akcije. To možete da pitate sve radnike "Knjaza". Nikakvog ličnog interesa u "Knjazu" nemam. Niti sam u ovoj svojoj kampanji učestvovao da navijam za nekoga. Jedino što sam nastupao i na TV, i bio je gospodin Štimac, govorili smo sitnim akcionarima da su to njihove akcije i njihovo pravo upravljanja.
    ...

    Zoran Anđelković

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Da li se još neko javlja o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 2. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
    Predstavnik Vlade i Odbor za privatizaciju prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
    Na član 2. amandman je podneo poslanik Boris Karaičić.
    Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 2. amandman je podneo poslanik Aleksandar Vlahović.
    Predstavnik Vlade i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vlahović.
    ...
    Demokratska stranka

    Aleksandar Vlahović

    Demokratska stranka – Boris Tadić
    Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, u uvodnom izlaganju, u plenarnoj raspravi objasnili smo zašto smatramo da član 2. ovog zakona mora da bude redukovan i mnogo preciznije definisan.
    Sada neću ponavljati razloge za to. Jednostavno, želim da kažem da je zadatak države u tranzicionom periodu povlačenje iz ekonomije, a ne njen ponovni ulazak. To znači da treba izbegnuti sva mesta bilo kojim novim zakonskim aktom koji eventualno može da predstavlja opasnost da država ima aktivniju ulogu u privredi.
    To jeste suština i smisao ekonomske tranzicije koju nažalost mnogi ne razumeju, smatrajući da po onom starom dobrom sistemu država treba da bude aktivni igrač i alokator resursa.
    U svakom slučaju, indirektno postoji opasnost u članu 2. da Akcijski fond, ne samo odigra mnogo značajniju ulogu u kreiranju odluka u privatizovanim preduzećima iz 1997. godine, nego ono što je još gore, da Akcijski fond bude politički instrument za političko kadriranje, nešto slično što se dešava u mnogim javnim preduzećima danas, a onda kao epilog vrlo dobro znamo šta na kraju imamo.
    Kao epilog imamo upropašćena preduzeća, ruinirane ekonomske finansijske performanse, kao epilog imamo ne snažni napredak ekonomije, nego naprotiv nazadovanje ekonomije. Stoga bi bilo dobro da se ovaj član 2. promeni amandmanom, koji je predložila DS, tako da definiše koje to odluke Akcijski fond interesuju, odnosno za koje strateške odluke Akcijski fond mora da bude pitan.
    Slažem se da Akcijski fond mora da bude pitan, ne bi li se izbegla pasivna pozicija koja, u kombinaciji sa veoma štetnim Zakonom o hartijama od vrednosti, donetim na saveznom nivou 2003. godine, a pri tome je zaboravljeno da to nije bio zakon o kome je ova skupština raspravljana, znači jednu potpuno pasivnu ulogu Akcijskog fonda.
    Stoga predlažem da se pravo glasa po osnovu akcija Akcijskog fonda ostvaruje isključivo u navedenim slučajevima, a da se način ostvarivanja prava glasa definiše u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.
    Na taj način, sa ovim malim izmenama, izbeći će se mogućnost, pošto ćutanje administracije prema Zakonu o upravnom postupku znači negativni a ne više pozitivni odgovor, da Akcijski fond samo zato što ima jedan ili dva posto može da blokira mnoge odluke; izbeći će se neprijatna mogućnost da Akcijski fond, zato što se promenio ministar, promenio se sastav ministarstva, u jednom trenutku može da bude politički zloupotrebljen da se rasporede važni politički kadrovi u već privatizovana preduzeća, u upravne odbore, a tu se radi i o mnogim kvalitetnim preduzećima. Izbeći će se mogućnost dvojakog tumačenja.
    Zašto smatramo da ovaj amandman ima superiornost u odnosu na amandman koji je Vlada već prihvatila; dakle, zato što su nadalje u tekstu Zakona o Akcijskom fondu, u članu 11. postojećeg zakona, obrisana dva stava.
    Jedan stav, u kome se kaže: "Akcijski fond neće koristiti pravo upravljanja po osnovu akcija koje su mu prenete"; to je pisalo u starom zakonu; smatramo da treba prihvatiti sledeći amandman koji smo mi predložili, tu je stavljen zarez i rečeno - osim u situaciji kako definiše član 2.
    Dakle, imate dve mogućnosti, dame i gospodo narodni poslanici, ako želite da budete dosledni: da prihvatite oba amandmana koje je DS podnela, na koji način se apsolutno izbegava svaka opasnost zloupotrebe Akcijskog fonda; ili, što je lošija, ali i dalje dobra varijanta, da prihvatite amandman koji je dao moj uvaženi kolega gospodin Palalić. Ali, isto tako kasnije da prihvatite amandman koji je DS dala, jer na taj način se faktički zatvara mogućnost eventualne nenamerne ili namerne zloupotrebe Akcijskog fonda i činjenice da on danas i te kako ima veliki procenat vlasništva u mnogim preduzećima.
    Taman kada bi se Akcijskom fondu dalo puno upravljačko pravo, to bi bila najvažnija institucija u ovoj zemlji, važnija od EPS-a, od NIS-a, jer bi Akcijski fond, jedna institucija, u svom portfelju imala verovatno u proseku 20 posto ukupnog kapitala u celokupnoj privredi. A možete da zamislite kako bi to moglo od politički neodgovornih, nedoslednih ljudi da bude zloupotrebljeno, dakle od onih koji nemaju biografiju, koji nemaju sem politike ništa drugo, a takvih je, dame i gospodo, jako puno na političkoj sceni.
    Predlažem da se amandmani prihvate.
    ...

    Zoran Anđelković

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Reč ima ministar Bubalo.
    ...

    Predrag Bubalo

    Želim da prokomentarišem ovaj amandman i ovaj član, jer je on centralni u izmenama i dopunama Zakona o Akcijskom fondu, tako da pretpostavljam da se u daljoj diskusiji nećemo vraćati više na ova pitanja i samo ćemo uštedeti u vremenu.
    Dakle, ne radi se ni o kakvom povampirenju države koja želi da brine o onome što nije njeno, ali je apsurdna situacija da se država nije pitala ni o onome što je njoj pripadalo.
    Imali smo jedan jalov odnos, u kome se nismo pitali, država kao vlasnik određenog broja akcija. Znači, država ide na to da se samo pita o broju akcija kojima raspolaže, bez obzira kakva će konačna odluka biti.
    U svakoj toj sredini 60% vlasnika, malih akcionara, doneće odluku, neće doneti država. Nekada će te dve odluke ići jedna drugoj u susret, nekada će biti različite, a većina glasova, odnosno većina vlasnika akcionara će doneti odluku. Traži se pismena saglasnost iz prostog razloga što država nema nameru da svoje predstavnike drži u skupštinama i upravnim odborima, i samo je to razlog zašto se traži odluka.
    Inače, prihvatanjem amandmana gospodina Palalića, faktički je prihvaćen, iako se on odbija, ali faktički je prihvaćen amandman gospodina Vlahovića, jer u prvom tekstu je pisalo naročito, pa je tu devet slučajeva, a u ovom novom izmenjenom tekstu je na izričit način nabrojano šest slučajeva. Znači, na izričit način, i samo o tome, i ništa drugo, u pitanju je pravno-tehnička redakcija.
    Ako je toliko bitno da to kažemo, i da je izričito, nemam ništa protiv toga, ali mislim da je zaista na ovaj način poboljšan tekst u odnosu na ono što je bilo od strane predlagača, tj. od mene. Zahvaljujem.