TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 22.03.2005.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

22.03.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 12:00 do 18:02

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan. Nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 162 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da u sali postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nikola Novaković, Aleksandar Lazarević, Miodrag Stamenković i (zakasniće) Živodarka Dacin.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O TRŽIŠTU HARTIJA OD VREDNOSTI I DRUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, Momir Marković, Zoran Krasić, Branislav Rankić, Zlatan Jovanović, Aleksandar Vlahović i Boris Karaičić. Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Članom 52. Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata predviđena je obaveza trgovanja akcijama na organizovanom tržištu hartija od vrednosti za sve vlasničke hartije od vrednosti. To je dobro rešenje i nije bilo razloga da se ovo zakonsko rešenje u ovim izmenama i dopunama menja.
Međutim, u obrazloženju se kaže: "Predloženim zakonskim rešenjem pruža se mogućnost da se vlasničke hartije od vrednosti mogu prodavati i putem javnog tendera, i to u slučajevima kada se vrši prodaja: akcija koje su prenete Akcijskom fondu u skladu sa zakonom kojim se uređuje Akcijski fond; akcija čiji je zakoniti imalac Republički fond za PIO zaposlenih; akcija čiji je zakoniti imalac Republički fond za razvoj; akcija čiji je zakonit imalac Republika Srbija po osnovu konverzije potraživanja u kapital."
Drugi stav: "Vlada Republike Srbije bliže propisuje postupak i način prodaje hartija od vrednosti iz stava 1. ovog člana."
U ime poslaničke grupe SRS predložila sam da se član 1. kojim je ovo predviđeno briše, kao nešto što je potpuno nepotrebno i za nas iz SRS neprihvatljivo, jer predviđa neravnopravan položaj akcija, s obzirom na način sticanja akcija. Mi u SRS mislimo da takvo zakonsko rešenje nije dobro, da se ovakvim zakonskim rešenjem, odnosno predlogom povećava mogućnost zloupotrebe i monopola na hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija.
Smatramo da će ovo dovesti i do usporavanja i do novih zloupotreba u postupku preuzimanja akcija, i ovim članom i ovim proširenjem člana 52. u stvari ste potvrdili ono što mi dva dana pričamo o ovim zakonima, a to je činjenica da Vladi Srbije nije stalo do nekih boljih uslova u postupku privatizacije, jer da jeste, ne bi se čekalo više od godinu dana da se menja zakon i svi ovi zakoni koji regulišu postupak privatizacije, a sve to vreme svi pozvani govore da su ti zakoni loši, da ti zakoni onemogućavaju ili usporavaju normalnu privatizaciju u Srbiji i za tih godinu i više dana desilo se sa privatizacijom mnogo toga, zapravo kontinuitet sa privatizacijama od 2000. godine.
I kada bi se pravila paralela između Vlade Republike Srbije Zorana Đinđića, Zorana Živkovića i danas Vojislava Koštunice, onda bi svakako znak jednakosti, pre svega, mogao da se stavi između ministara za privredu i privatizaciju sadašnje i tih bivših vlada.
Takođe, i u postupcima privatizacije ničeg dobrog nije bilo 2001. godine i sadašnja vlast, sadašnja Vlada je obećavala da će izvršiti reviziju svih sumnjivih privatizacija. Bilo je čak i konkretnog broja, 82 privatizacije. Od tog posla ništa nije bilo, od tog posla i dalje neće ništa biti, i dalje sa ovakvim izmenama i dopunama ovih zakona Srbiju ne čeka ništa dobro u oblasti privatizacije. I dalje će novine da povećavaju svoje tiraže pričama i informacijama o nezakonitim privatizacijama, o sumnjivim privatizacijama, o desetinama i stotinama hiljada radnika koji u postupku privatizacije ostaju bez posla.
Dame i gospodo poslanici, ovim zakonima nećemo postići ono što građani Srbije očekuju od ove vlade, a to je bolji život, to su veće plate, to su veće penzije, to je veći stepen zaposlenosti. Ništa od toga neće biti rezultat ovih i ovakvih zakona.
Vrhunac ovog člana 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata jeste baš ovaj stav koji kaže da Vlada Republike Srbije bliže propisuje postupak i način prodaje hartija od vrednosti iz stava 1. ovog člana. Ovakva ovlašćenja ....
(Predsednik: Vreme.)
... Vlade su nedopustiva. Neka poštena vlada bi ovo smatrala velikim balastom, a mi posebnu rezervu izražavamo na primenu ovog člana kad znamo da u Vladi Srbije sede kriminalci poput Labusa i Dinkića.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Izvolite, gospodine Krasiću, po istom amandmanu.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Dobro je što su predstavnici predlagača u sali, da dobiju priliku da čuju zašto nije dobro ovo što rade i što menjaju u ovom zakonu.
Član 1. je praktično nadogradnja, ubacuje se nov član 52a, koji ima problem sa ustavnošću i zakonitošću. Ovde se kaže - vlasničke hartije od vrednosti određenih izdavaoca. Onda se navodi način na koji oni mogu da budu u prometu, a to je putem javnog tendera. U četiri tačke se navodi kod koga se nalaze u portfelju te akcije - Akcijski fond, Republički fond PIO zaposlenih, Republički fond za razvoj, Republika Srbija po osnovu konverzije potraživanja u kapital.
Ovim članom se pravi izuzetak od pravila. Izuzetak se ogleda u tome što država dobija ekskluzivno pravo da ove vlasničke akcije, koje u sebi sadrže dva prava, prvo je pravo na posedovanje, a drugo je pravo koje proističe iz same akcije, tretira kao dobro.
Po toj vašoj logici, vi ste mogli u Zakonu o javnim nabavkama da ubacite da je moguća takva trgovina i hartijama od vrednosti, ali vi to niste uradili, jer ste imali taj problem kako država da proda akcije koje ima u portfelju, do kojih je došla, ovde imamo ova četiri osnova.
Zaboravili ste jednu stvar, da kada država u svom portfelju ima svoje akcije, ona se javlja na finansijskom tržištu kao svaki drugi učesnik, preko brokera i drugih učesnika na organizovanom tržištu, a vi ovde, pogotovo ovim drugim stavom ovog člana, gde kažete da Vlada Republike Srbije bliže propisuje postupak i način prodaje hartija od vrednosti, vi sada, praktično, imaocu hartija od vrednosti omogućavate da on propiše kako će svoje hartije da proda.
Ukoliko se usvoji ovaj član, moram da vas upozorim da je onda Narodna skupština prekoračila svoje ovlašćenje kao zakonodavni organ, jer je, usvajajući ovaj član, došla u situaciju da je povredila i Ustav Republike Srbije i očigledno odlučila kolizijski u odnosu na ostale propise.
Radi vašeg informisanja, moram da vam kažem da ovo što ste naveli u obrazloženju zašto ne prihvatate ovaj amandman, kada kažete – "amandman se ne prihvata, jer prodaja pomenutih akcija iziskuje posebnu proceduru koja omogućava ispunjenje očekivanja potencijalnih investitora" – molim vas, to ne smete da napišete u obrazloženju. Potencijalni investitor je svaki onaj ko se javi da kupi akcije na berzi. Ko je vama dao pravo da odredite unapred ko može biti potencijalni kupac?
Dalje, ovde ste zaboravili samo na jednu stvar: izdavalac akcija je neko pravno lice koje je u postupku privatizacije ili je možda već privatizovano, a ove državne asocijacije su samo asocijacije koje imaju u portfelju, na osnovu zakona, određenu količinu akcija. Vidite, određenog izdavaoca, a izdavalac može biti Mašinska industrija Niš, može biti "Knjaz Miloš", može biti bilo koja druga firma. Vi sada dajete pravo Vladi da ona propisuje kako će neko da kupi od nje. Ako ste imali ovu nameru, onda je ovo trebalo da ugradite u Zakon o javnim nabavkama, gde postoji institut javnog tendera kao načina na koji se vrši prodaja dobara.
Ali, akcije, pa i ove vlasničke akcije, nisu ta dobra koja bi mogla da idu na javnu nabavku, na tender. Zbog njih postoji posebno tržište, finansijsko tržište, postoji berza. Tu ste napravili veliku grešku i ta greška će da uzrokuje i ovo što sledi, a u praksi ćete imati situaciju da će novinski tekstovi da budu prepuni raznih napisa, jer vi negirate i institut Komisije za hartije od vrednosti, vi negirate institut postojanja berze.
Slažem se da postoje neki problemi na berzi, ali ako postoje problemi na berzi u pogledu brokera koji učestvuju, pogotovo onog čuvenog, zbog koga je prvi put i pala neka javna prodaja, mislim da beše Advokatska kancelarija Ignjačević, ako imate te probleme, onda ih rešavajte na berzi, a nemojte da rešavate na ovaj način što ćete državi da date ekskluzivno pravo, tim pre što zaboravljate na još jednu stvar, da u ovoj zemlji i dalje postoji Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
 Da li još neko o ovom amandmanu želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Boris Karaičić.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije. Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, ovo vam je prilika da se predomislite i da u ime predlagača - Vlade Republike Srbije prihvatite ovaj amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS.
Možda će to da bude dovoljan dokaz da vi navodno imate nameru da sprečite zloupotrebe, naročito kod tenderske privatizacije i privatizacije uopšte. Ovako, ako ostane ovaj zamišljeni član 2, odnosno on se odnosi na član 67. postojećeg zakona, vi stvarate mogućnosti, u obrazloženju koje ste mi dali za neprihvatanje amandmana, za očigledne zloupotrebe. Vi kažete u zadnjoj rečenici obrazloženja za neprihvatanje amandmana: "Potrebno je ostaviti što veći broj mogućih oblika prodaje, pa će nadležni organi u svakom konkretnom slučaju uvek moći da odaberu odgovarajući".
Evo na šta se to odnosi. To se odnosi na akcije, o čemu je govorila koleginica Radeta, koje su prenete Akcijskom fondu, u skladu sa zakonom; akcije čiji je zakoniti imalac Republički fond za PIO zaposlenih, u pitanju je veliki kapital i veliki ulog; akcije čiji je zakoniti imalac Republički fond za razvoj; akcije čiji je zakoniti imalac Republika Srbija, po osnovu konverzije potraživanja u kapital, i naravno, "Vlada Republike Srbije", kaže se u zadnjem stavu člana 52, "bliže propisuje postupak i način prodaje hartija od vrednosti iz stava 1. ovog člana".
Takvo mišljenje ste preneli i kroz obrazloženje da se ne prihvati ovaj amandman.
Moram da vas podsetim i zarad javnosti da kažem koja su to dva prva stava člana 67, za koja vi kažete da se ne odnose na prethodno navedene fondove, odnosno imaoce, prilikom kupovine i prodaje. Član 67. stav 1. kaže: "Lice koje namerava da kupi akcije sa pravom glasa određenog akcionarskog društva po osnovu kojih bi steklo najmanje 25% akcija s pravom glasa tog društva, dužno je da postupi u skladu sa ovim zakonom. Lice iz stava 1. ovog člana koje kupi akcije po osnovu kojih bi se steklo najmanje 25% akcija s pravom glasa društva iz tog stava, a ne postupi u skladu sa odredbama ovog zakona o ponudi za preuzimanja akcija – ne može ostvarivati pravo glasa po osnovu tako stečenih akcija". Vi kažete da se na ove navedene imaoce akcija to ne odnosi, odnosno brišete 1. i 2. stav postojećeg člana 67.
Mi smo vas upozoravali i u toku načelne rasprave, jer mislimo da to nije dobro rešenje, da treba da ostavite ovako kao što sada stoji, jer ćete time sprečiti mogućnost zloupotreba. Znate, široko tumačenje kako će koja prodaja da se vrši zaista je za nas neprihvatljivo. Koji je to organ koji će to da određuje, naročito kada se ima u vidu, vi to vrlo dobro znate, kada su u pitanju tenderske privatizacije i dogovori, jer su krupni ulozi u pitanju, oko dvojice ili trojice takmaca: koji je taj koji će da ide do kraja, koji odustaje, za koje milionske iznose u evrima ili u dolarima odustaje od daljeg nadmetanja?
Dosadašnje iskustvo, a naročito uz činjenicu da su ovde u pitanju i Fond za PIO i Fond za razvoj Republike Srbije, daju nam otvorenu mogućnost da sumnjamo da će ovde biti sve čisto. Ne da će biti čisto, nego sa ovakvim aždajama koje sede u Vladi Republike Srbije, a koji su ogoljeni kriminalci, to se neće desiti, jer njihov kumovsko-mafijaški lobi je spreman da za takve uloge, a u pitanju je posed od 25% kapitala, znači, četvrtine, uradi sve.
Oni su u stanju i da ljudima prete i da se na najgore moguće načine obračunavaju da bi došli u posed takve količine akcija tako vrednog kapitala. Zato nije dobro da brisanjem ova dva obavezujuća stava iz člana 67. dajete mogućnost da se tako slobodno tumači na koji način će da se vrši kupovina i prodaja, odnosno da to određuje neki nadležni organ. Kažite nam koji nadležni organ.
Ako za vas Komisija za hartije od vrednosti sada, u ovakvoj vladi koja ne uživa nikakvu podršku, ne znači ništa, za nas srpske radikale će i te kako ona da znači kao potpuno nezavisna institucija, koja treba da radi u skladu sa zakonom, bez ikakvih pritisaka, bez ikakvih ucena i pretnji, čak i fizičkom likvidacijom ljudi.
Prema tome, prihvatite ovaj amandman SRS. Svejedno, ako vi to ne uradite, mi ćemo morati na ovakav način i sve predložene amandmane iz ovog seta zakona da promenimo odmah pošto preuzmemo vlast u zemlji, a to je kroz nekoliko meseci, jer ovo je očigledan dokaz da se dalje sprema pljačka građana Srbije i svega onoga u šta su oni celog svog životnog i radnog veka ulagali.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Iskustvo nalaže da se potencira da od kada je donet Zakon o javnim nabavkama porastao je kriminal u nabavci, preprodaji, dogovorenim javnim tenderima, preko kojih se vrši nabavka ili prodaja dobara. Ta pozitivna iskustva javnih preduzeća preslikavaju se i kada je u pitanju ovaj oblik privatizacije.
Članom 2. Predloga zakona vi menjate odredbu člana 67. Ubacujete nov stav 4. koji kaže da prvi i drugi stav ovog člana neće da se primenjuje ukoliko se akcije, koje su u portfelju ovih republičkih organizacija, prodaju putem javnog tendera. Tu ste zaboravili na stav 3. koji kaže da se odredbe prvog i drugog stava ovog člana ne primenjuju kada SRJ, molim vas, vi ste SRJ uništili, to je državna zajednica, odnosno republike članice kupuju akcije. Moram da vam kažem da državna zajednica i nije u mogućnosti da kupuje akcije. Ograničenja iz st. 1. i 2. odnose se da li je kupljeno ili obezbeđeno više od 25% akcija određenog pravnog lica.
Pored očigledne prednosti koja se daje učesnicima na javnom tenderu, kao budućim investitorima koji garantuju nešto, ovde im se omogućava kada se trguje ovim akcijama, vlasničkim akcijama Akcijskog fonda, Fonda za razvoj, Republičkog fonda PIO, pa još sintetički navedeno i akcijama koje su u posedu Republike Srbije, a njima raspolaže u ime Republike Vlada Republike Srbije.
Kod tih akcija imaćemo uvek problematične javne tendere, jer uslov koji će biti odlučujući prilikom odlučivanja o prodaji tih akcija neće biti samo cena ili vrednost koja se postiže, nego opet one izmišljotine: investiciona ulaganja, socijalni fondovi i još neke druge zvrčke koje treba da omoguće prioritet nekome. Ne znam ko je osmislio ovaj način, obzirom da je "Knjaz Miloš" dobar primer gde se pokazala nedorečenost naših propisa oko trgovine akcijama koje su u portfelju države. Vi ste sigurno izabrali pogrešan put, jer na ovaj način vi u stvari nama pokazujete da vi i ne znate čemu služe te akcije.
U sledećem Zakonu o Akcijskom fondu, videćete i sami, vi dajete čak i pravo glasa, a ne znate ko koristi pravo glasa. Ovaj kontrolisani haos je samo u funkciji možda treće ili četvrte etape privatizacije, koja se ne razlikuje od one koja je počela. Nema tu nikakve razlike.
Ovde je u pitanju samo igra reči, igra pojmova, igra papira, koja treba da zamagli suštinu, da nam se prikaže kao nešto ekspertsko, a molim vas, u Zakonu o hartijama od vrednosti ko ubacuje javni tender, onda to se ne radi o ekspertstvu, nego o neznanju i kriminalu.
...
Srpska radikalna stranka

Stefan Zankov

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Hvala, gospodinu Krasiću. Za reč se javio narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo poslanici, neću da ponavljam ono što su moje kolege rekle o ovom predlogu o izmenama i dopunama zakona. Međutim, sada se postavlja jedno praktično pitanje, šta ako ovi republički organi, koji mogu da emituju hartije od vrednosti, jedan deo hartija od vrednosti emituju i prodaju putem javnog tendera, a drugi deo na berzi. Da li su prava, a sada već možda dva vlasnika istih akcija, samo na dva različita načina prodata, izjednačena. Po svim ovim članovima koji slede iza ovoga vidi se da nisu.
U članu 2. Predloga zakona kaže se da se odredbe člana 67. zakona ne odnose na akcije prodate putem javnog tendera. Šta piše u članu 67. st. 1. i 2. "Lice koje namerava da kupi akcije sa pravom glasa određenog akcionarskog društva po osnovu kojih bi stekao najmanje 25% akcija s pravom glasa tog društva, dužno je da postupi u skladu sa ovim zakonom. Lice iz stava 1. ovog člana koje kupi akcije po osnovu kojih bi steklo najmanje 25% akcija s pravom glasa društva iz tog stava, a ne postupi u skladu sa odredbama ovog zakona o ponudi za preuzimanje akcija – ne može ostvarivati pravo glasa po osnovu tako stečenih akcija."
Ako vam neko kupi 25% akcija putem tendera ima pravo glasa, bez obzira da li se pridržava odredbi ovog zakona ili ne. Lice koje kupi 25% akcija na berzi obavezno je da poštuje odredbe zakona sadržane u čl. 69. i 70. zakona koje kažu - kupovina akcija s pravom glasa određenog akcionarskog društva po osnovu kojih se stiče najmanje 25% akcija s pravom glasa tog društva, može se vršiti samo ponudom za preuzimanje akcija.
U sledećem stavu - ponuda iz stava 1. ovog člana ne može se vršiti bez prethodno donetog rešenja o njenom odobrenju, koje donosi Komisija za hartije od vrednosti. I sadržinu zahteva za odobrenje ponude iz stava 1. ovog člana i drugu dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev propisuje Komisija za hartije od vrednosti. Ona vodi registar rešenja o odobrenju ponuda za preuzimanje akcija. U članu 70 stoji - ponudilac je dužan da ponudu iz člana 69. ovog zakona uputi svim zakonitim imaocima akcija na posebnom obrascu. Sadržinu obrasca propisuje Komisija.
To znači da lice koje kupi akcije na osnovu tendera koji bi raspisao neki određeni organ za koji ne znamo, jer se u zakonskom rešenju ne vidi ko je nadležan za to, znači koji kupi po tom osnovu na javnom tenderu, svi ostali vlasnici akcija tog koji je emitovao akcije neće znati ko je kupio upravljačka prava 25% i više, jer nije upisan u registar.
Za njega ne zna Komisija za hartije od vrednosti. Svedoci smo prakse da se tenderi, a to vi svi, gospodo kolege, znate iz iskustva koja imate iz privatizacije, vrlo lako nameštaju.
Čini mi se da oni koji su kupovali preduzeća koja su bila u društvenoj svojini, da su oni i pisali izmene i dopune ovog zakona, da bi preduzeća koja su u državnoj svojini na mala vrata kupili.