Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima i pošto je ministar imao završnu reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKCIJSKOM FONDU (pojedinosti)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nemanja Šarović, Jovan Palalić, Goran Cvetanović, Aleksandar Vlahović, Dragoljub Stamenković, Sulejman Spaho, Božidar Koprivica, Zoran Krasić, Petar Jojić i Boris Karaičić.

Primili ste izveštaj Odbora za privatizaciju i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmotren i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Akcijskom fondu, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 2. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.

Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 141. Poslovnika o radu Narodne skupštine, podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Akcijskom fondu, kojim je traženo da se član 2. Predloga zakona, što bi trebalo da bude član 8a zakona, briše. Zašto? Zato što je ovim članom, odnosno Predlogom zakona određeno da ministar određuje na koji će se način glasati u Akcijskom fondu.
Prvo se kaže da su akcije prenete Akcijskom fondu obične akcije, a zatim se određuje taksativno u kojim slučajevima pravo glasa koristi Akcijski fond i na kraju se kaže u četvrtom stavu da način ostvarivanja prava glasa, odnosno izjašnjavanja Akcijskog fonda po osnovu prenetih akcija iz stava 1. ovog člana određuje ministar.
Postojeće zakonsko rešenje (član 11. Zakona o Akcijskom fondu) – da Akcijski fond ne koristi pravo upravljanja nad prenetim akcijama, kako kažu i u obrazloženju, dovelo je do niza problema, pa čak i obezvređivanje državnog kapitala.
Ako se ima u vidu da je Akcijski fond najveći pojedinačni akcionar u oko 400 preduzeća i većinski akcionar u oko 30 preduzeća, jasno je da će, ukoliko bude usvojen ovaj član, tada ministru za privatizaciju biti jednostavno data ogromna ovlašćenja i da će on direktno u svim tim preduzećima određivati da li će se i kako će se glasati, na koji će se način glasati, a podsećam da se radi o izuzetno važnim pitanjima, o reorganizaciji preduzeća, o uzimanju kredita, davanju višegodišnjeg zakupa i slično.
Zbog svega ovoga, a imajući u vidu i kakvi su nam prethodni ministri bili, mislim da takva ovlašćenja ne bi trebalo davati nijednom pojedincu u ruke. Sada govorim principijelno. Nije u pitanju ni ministar prethodni, ni ovaj aktuelni ministar. Mi iz SRS, kao i uvek, imamo principijelne stavove. Mislimo da vlast pojedinaca treba smanjivati, a ne povećavati preko svake mere. Zbog toga vas još jednom pozivam da prihvatite moj amandman. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, izvolite.

Ono u šta sam siguran, a to je da je predlagač ovog zakona imao u vidu i činjenicu da još uvek imamo Zakon o preduzećima i da u tom zakonu važe odredbe člana 392. do 399, 400a, 400b, 440v i 421a. U članu 398a Zakona o preduzećima kaže se: preduzeće koje posluje većinskim društvenim kapitalom ne može, bez prethodne saglasnosti agencije republike članice nadležne za poslove privatizacije, donositi odluke.
Sada ćemo preći na Predlog vašeg zakona, ovde kaže - pravo glasa na osnovu akcije iz stava 1. ovog člana Akcijski fond koristi izričito u sledećim slučajevima: smanjenja odnosno povećanja kapitala, a to je ono što je napisano i kod Zakona o preduzećima; i sve ovo što je ovde napisano od 1) do 9) sadržano je u članu 398a, gde se govori o društvenom preduzeću sa većinskim društvenim kapitalom. Taj kapital je izdeljen na akcije. Ono što je problematično ovde, to je što vi navodite da pravo glasa po osnovu akcija koje su došle u posed Akcijskog fonda, Akcijski fond koristi. Sada se otvara problem, šta obuhvata to pravo glasa. Da li samo ova izjašnjenja od 1) do 9) i kako dolazi do svoje izjave volje i do svog glasa Akcijski fond. Nezavisno, samostalno, bez ikakvog uticaja ministarstava ili Vlade? Akcijski fond, koji u rukama ima akcije po osnovu privatizacije koje su pripale Akcijskom fondu, dobio je pravo glasa u tom pravnom licu. Kako on formira svoju volju prilikom glasanja? Ko utiče? Različiti procenat je akcija koje dobija Akcijski fond.
Vidite šta ste naveli u stavu 3: akcionarska društva su dužna da pribave pismeno izjašnjenje Akcijskog fonda (Šta je to pismeno izjašnjenje? Akcionarsko društvo, koje u svojim organima ima predstavnika Akcijskog fonda koji glasa, koji ostvaruje pravo glasa, a sada treba da traži još i pismeno izjašnjenje od Akcijskog fonda, jer ne veruje predstavniku Akcijskog fonda.) u slučajevima iz stava 2. ovog člana.
A onda u 4. stavu kaže: "Odluke donete suprotno stavu 3. ovog člana ništave su." Znači, odluke akcionarskog organa, akcionarskog društva, ukoliko nisu zasnovane, odnosno ukoliko nije obezbeđeno pismeno izjašnjenje, ništave su, ne postoje. To je nemoguće. U kom procentu je to, te akcije koje ima Akcijski fond u akcionarskom društvu, da bi on stekao to ekskluzivno pravo.
Na kraju, nešto što ne sme da stoji, ne sme ministre da stoji ovo: "Način ostvarivanja prava glasa, odnosno izjašnjavanja Akcijskog fonda po osnovu prenetih akcija iz stava 1. ovog člana bliže propisuje ministar nadležan za poslove privatizacije." Način ostvarivanja prava glasa može da se uredi samo zakonom. Ne može podzakonskim aktom. Na izričitu zakonsku odredbu pojedina pitanja mogu da se prenesu samo Vladi, ali ne i ministru. Moram da vas upozorim, postoji Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, postoji Ustav Republike Srbije, postoji Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa i postoji sijaset drugih propisa koji regulišu državnu svojinu. U svim tim propisima u ime države, u ime te svojine, istupa Vlada Republike Srbije. Ona neke stvari poverava nekim drugim organima, ali to su samo stvari koje se tiču upravljanja i korišćenja, ali ne i raspolaganja.
U načelnoj raspravi skrenuli smo vam pažnju, ovaj predlog zakona vam je neustavan, jer prevazilazi ovlašćenja koja možemo da damo izvršnoj vlasti. Vi ste ovde ubacili sve i svašta. Kod prava glasa u ime državne svojine javljaju se kao hibridne pojave ministarstvo, Direkcija za imovinu Republike Srbije, Vlada, a možda i neko drugo resorno ministarstvo i Ministarstvo finansija, pa sada imate situaciju, šta god da se postavi kao problem u nekom državnom preduzeću, javlja se Ministarstvo finansija. Evo, štrajk u JAT-u, Ministarstvo finansija određuje da li je zakonit ili nije zakonit; banke, javlja se opet Ministarstvo finansija. Gde god se javi učešće države, svojina države u nekom pravnom subjektu, javlja se Ministarstvo finansija. Ne može, može samo Vlada Republike Srbije.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić. Izvolite, gospodine Nikoliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Nemanja Šarović predložio je brisanje novog člana 8a. Ne samo zbog toga što piše u obrazloženju da je neprihvatljivo da ministar mora u svakom konkretnom slučaju dati uputstvo kako će neko da ostvaruje pravo glasa, odnosno način izjašnjavanja Akcijskog fonda, postavljam pitanje: zašto je ovako izričito u stavu 3, a odnosi se na stav 2, naravno i u stavu 4, napisano da ako akcionarsko društvo hoće da poveća kapital i ako je Akcijski fond u manjini sa akcijama, (da li možete da propišete) da akcionarsko društvo obavezno traži mišljenje Akcijskog fonda.
Da li većinski vlasnik, koji ima 51% akcija, treba da pita Akcijski fond. Vi kažete - mora, zato što je ništava odluka koju je doneo ako nije pitao Akcijski fond. Meni to zvuči nelogično. Nađite mi vlasnika koji ima 51% ili 51,1% akcija koji zavisi od mišljenja onoga koji ima 49% akcija. Toga nema. Takav neće da se pojavi. Takav neće da bude kupac.
Dalje svođenje ide na ministra. To znači, gospodine ministre, ako vi ne date da se poveća kapital u nekom akcionarskom društvu, do povećanja kapitala neće doći. Neće doći. Čitajte šta ste napisali. Pa, nemojte, pričam vam o Predlogu zakona. Sada govorim o amandmanu. Mene ne interesuje da li je vaša većina, mislim da je poslanik Pavlović pisao i amandman, sve to znam, ali vas upućujem na vaš način razmišljanja. Nemojte da zavisite od toga hoće li neki poslanik da podnese amandman, pa da od toga zavisi da nam poslanik amandmanom nauči Vladu šta treba da napiše.
Ovo što ste napisali u Predlogu zakona je strašno. To je potpuno zaustavljanje privatizacije. To je, onda, uticanje na sve subjekte koji su privatizovani. Ako ministar, pričam samo o povećanju kapitala, to je devet odredbi, poravnanje, uzimanje kredita, sve to služi u svrhu poslovanja, onda čemu vlasništvo nad imovinom ako zavisi isključivo od volje ministra, a ne od Akcijskog fonda.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Radmilo Milošević.

Ne, neću da podržim amandman. Izmene Zakona o Akcijskom fondu su podržali i poslanici na Odboru za privatizaciju. Ovde se ne odnosi ako je neki privatnik kupio 51% kapitala, tada mišljenje može da bude Agenciji i suprotno, ali on ima većinski kapital i on će odlučivati kako hoće.  
Ali, ako 42% državnog kapitala nema upravljanja, onaj ko kupi 29% on ima preko 51% upravljanja, jer onih 40% nemaju pravo upravljanja. Druga stvar je Venčac, i o tome hoću da pričam, Nataša, s tobom. Venčac nisu podržali, kupca Venčaca, vaši poslanici u Odboru za privatizaciju, nisu podržali. Pokojni Ostoja me je pitao kako sam mogao da budem prijatelj sa takvim čovekom. Kupac Venčaca je moj prijatelj, ali ga nikada nisam podržao jer ništa nije ispoštovao. Ništa ispoštovao nije.
Danas ceo dan pričate o aferi Knjaza. Molim vas, iznesite šta je to afera Knjaz. Znam da 17% akcionara Knjaza nisu mogli da uđu na Skupštinu Knjaza jer je direktor organizovao svoje ljude, istukli su predstavnike 17% kapitala i isterali ih. Bivši direktor Knjaza. On je umro.
Ne, nije me sramota. To je bio dok je bio živ. Bio je živ. Da li ste nekada ustali da pitate te akcionare za njihova prava. Da je tada imao Akcijski fond pravo upravljanja i da su dali svoje mišljenje oni bi bili u većini sa 40%. Druga stvar je - direktor Knjaza, evo ovde je bivši ministar Vlahović, znamo probleme, stalno su hteli dokapitalizaciju a nisu dali prospekt da akcije izađu na tržište.
Koja je dokapitalizacija ako imam samo neku knjigovodstvenu vrednost od 100 maraka ili 3.000 po akciji. A, sada je akcija Knjaza prodata za 23.000. Da je neko pre toga dokapitalizovao, on bi dokapitalizovao sa 3.000. Molim vas, stvarno nemam ništa protiv ničijeg stava, ali vas samo pitam, kada kažete afera, recite koja. Ko je pređen? Da li sitni akcionari? Da li su sitni akcionari prevareni u Knjazu? Da li je država prevarena u Knjazu?
(Glas: Vrati se na amandman.)
Pa, i vi pričate celu priču. Izađete povodom jednog amandmana, gospodine Krasiću, vi ste pravnik, ja nisam, i povodom jednog amandmana sve to ističete.

Molim vas da ne polemišete. Samo nastavite. Zahvaljujem se narodnom poslaniku. Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, replika, pa potom Aleksandar Vlahović.

Smatram da je veoma nekorektno to što je gospodin poslanik prespavao priču o Knjazu Milošu, pa se sada setio. Možda ste sada stigli iz restorana, gospodine Miloševiću, ali dva puta ste citirali pokojne ljude. Nešto su vama rekli u poverenju ljudi koji su sada pokojni.
Kakav je to način? Vama se žalio poslanik, pokojni poslanik SRS. Vama se žalio. Vama? A, vi imate dobar odnos sa Srpskom radikalnom strankom. Da nije vas u Aranđelovcu bi cvetalo, samo ste vi krivac što u Aranđelovcu situacija ne može da mrdne od nule, zato što ste kivni na poraz na izborima za predsednika opštine. I, vi mi sada pričate šta je radio pokojni direktor Knjaza Miloša. Pa, ko je digao onu fabriku? Kako vas nije sramota da optužujete mrtvog čoveka.
Šta ste vi uradili za te četiri godine dok ste vladali u Aranđelovcu?