Izvolite, počnite da koristite prvih deset minuta. Privedite kraju. Nećete sada koristiti vreme? Izvolite.

Dakle, SRS ne može da prihvati ovaj predlog zakona i ne može da se složi sa tim da su u Srbiji vršene reforme. Posledice prihvatanja ovog zakona predstavljaće dalje razaranje našeg privrednog sistema, njegovo dalje rastakanje i, rekao bih, skupljanje novca u rukama političke i finansijske oligarhije u Srbiji. Oni će na ovaj način de facto postati vlasnici naših preduzeća koja su dužnici našim bankama.
Oni će, preko Agencije za osiguranje depozita, preko drugih svojih agencija, navodno državnih organa, a u stvari svojih partijskih ćelija, ostvariti potpunu kontrolu nad državom Srbijom. To je ono što vas molim da sprečimo, to je ono što očekujemo od vas, poštovani narodni poslanici, a znam da za ovo imamo podršku većine građana Srbije.
Većina građana zna da je istina ovo što smo govorili, da je istina ovo što smo saopštavali, da se ovaj zakonski projekat ne prihvati. Očekujem i nadam se da će ubuduće biti više razumevanja od strane ministra, da neće nipodaštavati Narodnu skupštinu Republike Srbije, da neće nipodaštavati narodne poslanike, da neće nipodaštavati svoje političke protivnike, jer sve što smo govorili, govorili smo, rekao bih, na pristojan način, veoma civilizovano, ali smo govorili činjenicama, konkretno, argumentima, onako kako možemo i kako želimo vas ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije da ubedimo u istinitost naših tvrdnji, uz istovremenu želju da i svi ostali građani Srbije znaju o čemu je ovde reč i šta je ono što možemo da preduzmemo.
Zahvaljujem vam. Nadam se da nisam bio previše dug, a siguran sam i uveren da još dva, tri, četiri ili pet sati da sam govorio, ne bi bilo dovoljno da se ukaže na sve loše posledice vladavine ovog režima, na sve loše što je G17 plus doneo Srbiji i na sve ono loše što je sam ministar Dinkić doneo Srbiji. Srbiji su potrebne promene, Srbiji je pre svega potrebna borba protiv korupcije i zato sam ubeđen da će građani Srbije živeti neuporedivo bolje. Hvala vam najlepše.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić. Da li je tu? (Nije.)
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, budite ljubazni, dozvolite mi da vodim sednicu po Poslovniku, dozvolite mi da završim rečenicu, dakle, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ali ćemo to nastaviti po pauzi od sat vremena, jer trenutno nema kvoruma.
Sednicu nastavljamo u 14,55 časova.
(Posle pauze – 16,20)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad.
Po službenoj evidenciji, ovom nastavku prisustvuje 158 narodnih poslanika.Molim vas da na početku utvrdimo kvorum. Molim narodne poslanike da ubace svoje poslaničke kartice u elektronske jedinice sistema za glasanje. Zahvaljujem. Konstatujem da primenom elektronskog sistema imamo kvorum za rad.
Stali smo kod pitanja u prepodnevnom radu, da li žele završnu reč predstavnici, ovlašćeni predstavnici ili predsednici poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima Aleksandar Vučić, ovlašćeni za ovu tačku ispred poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost moram da konstatujem da se predstavnik Vlade i dalje ne nalazi u skupštinskoj sali, dakle sa žaljenjem, jer voleo bih da je na korektna i konkretna pitanja na isti način odgovoreno. Voleo bih i da je mogao da čuje svoje kolege, narodne poslanike, predstavnike zakonodavne vlasti, zato što to predstavlja jednu vrstu elementarnog reda.
Znate, mi u Narodnoj skupštini Republike Srbije najmanje smo dobro mislili svojevremeno o Vladanu Batiću, ali smo poštovali to što je izdržao i bio ovde jedan od onih o čijoj se smeni raspravljalo, za razliku od nekih drugih, koji ne samo da to ne mogu da dozvole, već ne mogu da čuju ni jednu jedinu reč kritike, jer ili im se sloši ili misle da ne mogu takve gluposti da slušaju, ili prosto ne žele da čuju ni jednu jedinu reč protiv njihovog veličanstva. U svakom slučaju, hvala vam što ste mi omogućili da u tišini govorim i sa pažnjom slušali moj kratki govor od dva sata vezan za ovaj zakon.
Poslanička grupa SRS neće podržati predloženi zakon zato što mislimo da se ne radi o pravno-tehničkom rešavanju problema potraživanja, odnosno naplati potraživanja od pojedinih preduzeća, a u ime države i za račun države, i na konto onoga što je nekada pripadalo ugašenim i likvidiranim bankama, iz prostog razloga što smatramo da se iza toga krije velika opasnost preuzimanja celokupne srpske privrede od finansijske oligarhije u Republici Srbiji, pre svega od političke stranke G17 plus i Vlade Republike Srbije.
Što se tiče kiparskog novca, samo hoću da vam nastavim, odnosno da vam ukažem na nekoliko značajnih stvari. Govorili smo o firmi "Anteksol" i o tome kako su neki rekli da je još 1999. godine prestala da postoji. A zašto je to bilo važno? Dakle, da ni na koji način ne bi dobili novac koji je od građana Srbije, koji je od našeg naroda prenet na Kipar.
Izvinjavam se, gospodine Aligrudiću, meni je jako žao što vas prekidam, ali sam možda malo manje koncentrisan, jer sam dva sata govorio, a vi malo previše ćutite i nećete da reagujete na kriminal.
Dakle, kaže se da je ta firma "Anteksol" postojala i 2003. godine, a tim dokumentom koji sam već pokazao dokazuje se da su Dinkić, Jelašić, Nikola Živanović i Dušan Lalić svesno predstavljali gospođu Ljiljanu Radenković kao jedinog krivca za sva zlodela i kriminal počinjen u ime i preko "Anteksola", u nameri da se isključe mogućnosti veze Beogradske banke sa svojim prirodnim izdankom kakav je firma "Anteksol", i da nikada ta vrsta potraživanja ne bi mogla da bude naplativa. Dakle, ono što je nesumnjivo dokazano, to je milijardu i 300 miliona dolara, ko zna koliko je još, a procenjuje se do četiri milijarde evra da je u pitanju.
Šta je zanimljivo, Agencija za sanaciju banaka i osiguranje depozita je 10. septembra 2001. godine takođe bila upozorena na kiparsku situaciju oko novca, i to njen predstavnik Radmila Marković-Milutinović.
Odmah posle njene odluke da nešto ozbiljno preduzme, smenili su je Dinkić i Labus, koji su doveli svog čoveka. A koga? Danas smo govorili o tome kako i na koji način je preduzimala postupke u vezi sa sanacijom banaka, odnosno likvidacijom banaka: Vesnu Džinić.
Labus i Dinkić su već uveliko pripremali teren za likvidaciju banaka u Beogradu, Beogradsku banku, Beobanku, Investbanku i Jugobanku, kako ne bi bilo prirodnog i legitimnog potražioca sredstava od kompanija na Kipru.
Zato o tim našim potraživanjima, ona prva tačka o kojoj sam danas govorio, nigde nije bilo reči na Kipru, u Njujorku, u drugim stranim zemljama, dakle, gde je moglo jasno i te kako da se uporedi aktiva i pasiva. I bilansno stanje bi bilo neuporedivo drugačije od onoga kakvim su ga oni prikazivali i domaćoj javnosti, i to iskoristili za likvidaciju banaka.
Kada su likvidirali Beogradsku banku u stečajnu masu nisu uneta sredstva koja pripadaju Beogradskoj banci i koja se nalaze na računima kompanija, njihovih potkompanija na Kipru, a posebno egzotičnim ostrvima.
U predstavci predatoj kiparskom sudu 7. jula 2003. godine, datoj pod zakletvom i overenoj sudskim taksama i potpisima, advokatska kancelarija potvrđuje da je firma "Anteksol trejd ltd" pod njihovom kontrolom, da su oni odgovorni za njen rad i aktivnosti i da su direktori Mario Seliades i Kirjakos Teodorides, i ujedno odbijaju bilo kakav zahtev advokata Pavlosa Angelirosa, koji je zastupao interese Radmile Budišin kao vlasnika da odstupe i ne reprezentuju firmu lažno i ilegalno, koja je i dalje njeno de jure vlasništvo.
Dakle, oni jasno kažu, to je Beogradska banka i time odluke Labusa, Dinkića, Jelašića mogu da se kvalifikuju na raznorazne načine, što spada u domen stručnih ljudi iz pravosuđa. Kako je do toga došlo da se Labus, Dinkić i ostali odluče na tako krupan korak.
Naime, aprila 2001. godine, kada je Dinkićeva ekipa prilikom posete Kipru podigla prašinu, da su došli da vrate četiri milijarde dolara sa Kipra, jasno je da su kiparske vlasti momentalno ponudile saradnju, samo da ne ugrožavaju reputaciju Kipra, koji se u tom vremenu približavao prijemu u EU.
Takođe im je Papadopulus, po svemu sudeći, ponudio dil, jer bi sa istinom kakva bi izašla u javnost on bio bliže zatvoru nego predsedničkoj fotelji. Dinkiću su po svemu sudeći Kiprani preporučili, ne kopajte po "Anteksolu" i kompanijama, a po onome što se kasnije događalo, očigledno je da je Dinkić srdačno prihvatio ponuđenu preporuku.
Naše pitanje koje postavljamo svima - gde su novci građana Srbije. To je ključno pitanje iz nekoliko razloga, jer jedanput mora da se stavi tačka na ovu aferu.
Znam da neke u ovoj sali ovo ne interesuje, znam da imaju neka pametnija posla, pretpostavljam da samo čekaju da se okonča ova tačka i da kažu da su posao završili, ali vas molim da budete toliko korektni i da saslušate bar do kraja one koji misle nešto drugačije.
Dakle, mi u SRS smatramo da jednom zauvek mora da se stavi tačka na tu aferu i da se zna imali novca naših građana na Kipru ili ne, ko je odgovoran zašto taj novac nije pronađen, iako su postojali svi kanali i obećanja da će novac biti vraćen, a i oni koji su ga pokrali biti optuženi i da će odgovarati pred licem pravde, i da će građani Srbije biti zadovoljeni.
Hvala vam, gospodine predsedavajući, neće me isprovocirati ni ovi koji ne znaju šta će drugo, pošto moraju da podržavaju ono što niko od njih ne bi da podržava, ali šta da im radim. To je njihova stvar.
Što se tiče para na Kipru, presrećan sam što mogu da vas obavestim da, za razliku od mnogih drugih, niko iz SRS nema ni jedan jedini dinar na Kipru.
Veoma sam srećan zbog toga, ali nisam srećan zbog činjenice da znam i da svi znamo da je tamo novac građana Srbije, ali se vodi na neka tuđa, neka druga imena, na nekoliko građana, na nekoliko ljudi, a ko zna koliko njih je uzelo i otelo proviziju da bi ćutalo o tome i da se istina nikada ne bi saznala.
Oni koji o tome ćute, oni koji to skrivaju od javnosti, oni koji pokušavaju na svaki način da kažu da se lopovluk isplati, kriminal se isplati, korupcija je dobrodošla, ti nisu prijatelji građana Srbije i ti će kad-tad morati pred lice pravde.
Nemojte da mi dobacujete, željno iščekujem vašu repliku, oduševljen sam vašim stavovima, vašom genijalnošću i nema nikakve sumnje da će vaša replika biti baš u tom stilu.
Što se tiče bankarskog sistema, finansijskog tržišta i onoga šta se dobija ovim zakonom, moram da kažem da su u finansijskom sektoru gotovo sve ključne pozicije, gotovo sve komandne pozicije, pod kontrolom iste političke oligarhije, iste političke grupacije, gotovo da se sve što u Srbiji rukovodi i komanduje značajnim novčanim tokovima, značajnim novčanim resursima, nalazi na jednom jedinom, u G17 plus i, naravno, u Vladi Republike Srbije.
Ima tu još nekih centara moći, iz još nekih opozicionih krugova, ali to su više inostrani centri moći nego domaći.
Posle urušavanja i uništavanja kompletnog bankarskog sistema, rušenja finansijskog tržišta, krenulo se u konačni obračun sa osiguravajućim društvima u Srbiji. Sve što nije pod direktnom palicom, pod direktnom komandom, pod direktnom kontrolom onih koji danas čine vrh Vlade Republike Srbije, moralo je da bude zatvoreno, moralo je da prestane da radi.
Naime, guverner NBS je, zloupotrebivši službeni položaj, oduzeo dozvole za rad 18 osiguravajućih društava, iskoristio ovlašćenje Narodne banke Srbije da kontroliše rad osiguravajućih društava i ovoliki broj osiguravajućih društava oterao u likvidaciju.
Na čelu te ekipe koja je vršila kontrolu i dala veliki doprinos gašenju osiguravajućih društava nalaze se isti oni koji su zatvorili domaće banke dok je guverner bio Mlađan Dinkić.
Očigledno je da neki nisu savladali ni posao kontrole osiguravajućih društava, jer tu je bilo osam preuzetih i 21 naknadno zaposlen za poslove kontrole osiguravajućih društava.
Tendencioznost guvernera NBS pokazuje da finansijski sistem Srbije mora da bude urušen, a može da postoji i opstaje na ekonomskoj sceni Srbije samo ono što je pod direktnom komandnom palicom Mlađana Dinkića.
Doneo sam ovde jedan zapisnik o terenskoj kontroli, da vidite koliko osion odnos može da bude prema građanima Srbije, na isti način kako je to danas pokazao ministar svojim bahatim odnosom prema narodnim poslanicima u Skupštini Srbije, jer ne poštuje njihovu reč, neće da čuje šta oni o tome misle, te se čudim vama koji sedite, a iz drugih ste stranaka, prihvatate ulogu da nemate predstavnika Vlade po ovako značajnim tačkama dnevnog reda.
Naime, doneo sam zapisnik o terenskoj kontroli. Na osnovu člana 128. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, poreski inspektor Ministarstva finansija Poreske uprave - Filijala Novi Beograd sastavio je zapisnik o terenskoj kontroli.
Ovde vam donosim primer jedne male pekare na Novom Beogradu, Bulevar Arsenija Čarnojevića broj 175a, u objektu pekara "Hit". U vremenu između 14,35 i 16,00 časova, u prisustvu vlasnika, sprovedena je kontrola i zbog toga što za jedan đevrek od 15 dinara nije izdat fiskalni račun u redu je da budu kažnjeni, u redu je da za to ide novčana kazna, ali nije u redu da neko zbog toga mesec dana ne može da radi, zato što 30 dana izričete kaznu ljudima da ne rade.
Izrečena je zabrana od 30 dana da čovek ne može da otvori svoju pekarsku radnju, da oni koji rade u toj pekari ne mogu da izdržavaju svoje porodice, svoju decu i da misle na svoju budućnost.
Na isti način kao što se tako bahato i osiono ponašaju prema svima u Srbiji koji žele da misle drugačije, koji ne žele da budu pod direktnom kontrolom, tako se i danas ponašaju prema nama ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Doneo sam ovde mnogo ugovora, mnogo prijava, mnogo stvari koje to na različite načine dokazuju, ali ono što se dogodilo sa gašenjem četiri velike banke, ono što se događa danas sa pokušajem privatizacije Vojvođanske banke i nekih drugih banaka, posebno sa ilegalnim i polutajnim preuzimanjem od strane mađarske OTP banke, sa potpunim preuzimanjem kompletne vojvođanske privrede, a preko ovog zakona i kompletne uspešne privrede u društvenom i državnom sektoru.
Jer sada na ovaj način, pošto imamo podatke oko Jugobanke Bor, oko Beogradske banke, Beobanke i drugih banaka, na ovaj način će G17 plus de fakto postati vlasnik Rudarsko-topioničarskog basena Bor i mnogih drugih, što rudnih resursa, što drugih strateških resursa u Srbiji, samo zato što su pojedine banke, koje su ugašene i likvidirane, imale svoja potraživanja, odnosno svojevremeno su davale kredite nekim preduzećima, društvenim i državnim firmama.
To je nešto što danas u Srbiji mora da se spreči, to je nešto što moramo da pokažemo građanima Srbije, da imamo snage i sposobnosti, da imamo volje da to kažemo. Mi smo danas svi očekivali da ovde razgovaramo sa ministrom, ali ministar nije želeo. On je možda očekivao da će neko da psuje ili ne znam šta da govori sa govornice.
Pošto nije, bio je iznenađen i nije znao kako na konkretne i civilizovane optužbe da odgovori, zato što građani Srbije hoće da pitaju kako je to moguće da noćas pošaljete žandarmeriju da napada radnike u JAT-u. Da li to radite zato što JAT treba da se privatizuje, pa nekome budzašto da pripadne, ili zbog ne znam čega?
Šta se dešava u "Geneksu" i u mnogim drugim firmama? Znate li koliko "Geneks" danas ima zaposlenih? Verovali ili ne, četiri zaposlena. Prebacili su na drugu firmu, a sada će da se ide na privatizaciju, i samo poslovni prostor ide u privatizaciju, 4.000 metara kvadratnih u glavnoj zgradi, u tornju na Novom Beogradu. Po zaposlenom 4.000 metara kvadratnih. O čemu pričamo ovde? Govorim samo o glavnoj zgradi, o 4.000 kvadratnih metara po jednom radniku i neko će da kaže da nije u pitanju pljačka, da nije u pitanju otimačina. To je javni oglas, novine su objavile, Agencija za privatizaciju. To je nešto što niko u Srbiji ne može da prihvati, to je nešto sa čim ne možemo da se složimo.
Mi u SRS smatramo da stvari treba da se iznesu na čistinu. Možemo da se volimo ili ne volimo, nije ni važno. Naš je posao da iznosimo različite ideje, da imamo različite ideologije, različite poglede na svet. Naš je posao da se ne slažemo oko ključnih političkih pitanja, da se sukobljavamo, sučeljavamo. Bolje mi nego građani Srbije.
Naš je posao da jedni drugima kažemo ono što nije u redu i da nekada preteramo. Naš je posao, jer smo mi za to plaćeni, a ne da to rade građani Srbije, ali naš posao je, pre svega, da se obračunamo sa lopovima i da se obračunamo sa onima koji su učestvovali u pljački Srbije.
Pročitaću vam nešto što predstavlja završetak danas promovisane knjige "Demokratska pljačka Srbije", da čujete šta kaže autor o tome kako i na koji način je morao da odgovara na pitanje zašto se ne nalazi novac na Kipru, gde se nalazi i zašto to nova, tobož, demokratska vlast nije uspela da učini. Kaže - zašto vaša nova vlast ne dođe na Kipar, tresne šakom o sto i drekne - hoćemo pare nazad. Na ovo prosto pitanje angažovanog eksperta građanin Srbije, posramljen i postiđen, uvek je odgovarao još kraćim i jednostavnijim odgovorom: "Zato što je korumpirana i lopovska".
I pored izuzetnih napora angažovanog stručnjaka da pokuša da pronađe bar jedan izgovor koji bi mogao dati bilo kakav drugi odgovor, osim ovog gornjeg, pritisnut ogromnim brojem dokaza i neoborivih, izvedenih činjenica i zaključaka, ti su napori nažalost ostali bezuspešni.
Sramota, postiđenost i tuga je ogromna kada na pragu 2005. godine neko mora da konstatuje da je baš njegova zemlja u kandžama ljudi koji ignorišu bedu, jad, siromaštvo, nezaposlenost i hiljade drugih tragedija koje su posledica samo jednog uzroka: pljačke para, od kojih bi ta ista zemlja bila mnogo manje siromašna, bila bi mnogo vedrija i veselija. Oni ignorišu sve radi sopstvenog bogaćenja jer tu drugog zaključka nema.
Sve ono za šta su deset godina optuživali Miloševića sada rade, ne isto, nego mnogo gore. Milošević, na kraju krajeva, nije uzeo te pare, već demokratska nova vlast, pa će ova pljačka, milijarde dolara uzetih od države i naroda, ostati upamćena u svetskim analima kao demokratska pljačka Srbije.
Moram da dodam i da vam se zahvalim na strpljenju i hvala, gospodine predsedniče, što ste mi dopustili ovih 20 minuta da iskoristim.
(Glasovi iz klupe: Izašao je.)
Očekivao sam da će gospodin Predrag Marković želeti bar nešto da čuje, ali žao mi je, on je izgleda rešio, zajedno sa gospodinom Dinkićem, da tome ne prisustvuje.
Svejedno, građani Srbije hoće bolji život. Građani Srbije hoće promene, ali građani Srbije znaju da to neće ići lako i oni bi bili zadovoljni postupnim i postepenim promenama nabolje. Ali, građani Srbije hoće pravdu i pravo, građani Srbije hoće borbu protiv korupcije i kriminala, nama je potreban putinovski metod obračuna sa organizovanim kriminalom i korupcijom.
Srbiji je potreban novi dogovor sa građanima da bismo izašli iz teške ekonomske krize i socijalne bede. SRS priprema program za izlazak iz ekonomske krize i socijalne bede, a jedna od ključnih tačaka tog programa biće upravo žestoka borba protiv korupcije i kriminala. Hvala najlepše.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Miloljub Albijanić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, tekovina 5. oktobra jeste uvođenje demokratskog oblika vladavine u Srbiji. Od tada, od 2000. godine do danas, Srbija je krenula putem promena, reformi, razvijanja i učvršćivanja demokratskih institucija.
Ističem važne rezultate. Makroekonomska stabilnost, setite se inflacije i hiperinflacije u prethodnom periodu. Sada imamo kao tekovinu čvrst dinar, za koji je svakako zaslužan tadašnji guverner NBJ, a današnji ministar finansija, gospodin Mlađan Dinkić.
Danas imamo članstvo u međunarodnim institucijama. Danas je Srbija postala sastavni deo civilizovanog sveta.
Ono što je važno istaći, to je da je bankarski sektor jedan od najvitalnijih danas i u njemu je sprovedena najuspešnija reforma.
Pre 5. oktobra štednje u bankama nije bilo. Danas ta štednja iznosi milijardu 500 miliona evra. Javni dug zemlje smanjen je sa 14,1 milijardu evra na 9,6 milijardi evra. Devizne rezerve u NBS su povećane sa 360 miliona dolara na četiri milijarde i 300 miliona dolara. Danas crni devizni kurs ne postoji.
Setite se da je platni promet na vrlo efikasan način prebačen u banke. Setite se da danas paradržavnih banaka, kao što su bili Dafina i Jezda, nema. Bankarski sistem je zdravo jezgro čitavog privrednog sistema Srbije.
Danas je više zaposlenih u bankama nego posle stečaja četiri velike banke, jer te četiri banke su dugovale osam milijardi maraka u datom trenutku i bilo je potrebno da čitava Srbija, svi zaposleni u Srbiji rade 18 meseci kako bi se dug vratio.
Danas smo u situaciji da vraćamo staru deviznu štednju i zajam za preporod Srbije, ono što je napravljeno u deceniji pre 5. oktobra. Danas je Srbija prvi put dobila kreditni rejting. Danas je Srbija potpisala jedan međunarodni ugovor, sporazum o tekstilu, posle 90-ih godina prvi put.
Ono što je jako važno reći, to je da imamo domaćinsko upravljanje narodnim parama i uštedu u budžetu Republike Srbije. Primera radi, poređen je deficit u 2003. godini, bio je 43 milijarde dinara, u 2004. godini 22 milijarde, a danas 2005. godine deficit skoro da ne postoji.
U Srbiji se uvodi red. Zakon važi jednako za sve. Stvara se atmosfera, ambijent, da zdravi i pravi rade i zarade, a da država pomaže bolesnim, siromašnim. Korupcija se smanjuje.
Znate li da je uvedeno više od 160.000 fiskalnih kasa, uveden je PDV. Agrarni budžet je veći tri puta. Cena dizel goriva za poljoprivredne proizvođače je 17 dinara jeftinija.
Isti poljoprivredni proizvođači mogu da odu u banke i da u bankama predaju dokumenta i projekte za konkurs za kratkoročne i dugoročne poljoprivredne kredite. Znate dobro da je napravljena strategija u oblasti poljoprivrede.
Danas u Srbiji, posle dugo godina, postoji Agencija za osiguranje stambenih kredita, dobro znate da toga nije bilo.
Danas u Srbiji se pokreće inicijativa da se nezaposlenost smanjuje, da se dodele krediti nezaposlenim licima, a sećate se dobro da je do 2000. godine broj nezaposlenih narastao na cifru od 800.000, plus oni ljudi koji su bili na prinudnom odmoru.
Danas u Srbiji postoji finansijska stabilnost i danas se u Srbiji plate i penzije iz javnog sektora redovno isplaćuju. Znate dobro da budžet Republike Srbije vodi računa o čitavih pet penzija, jer fond može da isplati samo sedam. Danas u Srbiji privredni rast iznosi 8%, a znate i sami kako je u prethodnom periodu bila stagnacija.
U ovom zdanju, otkako je ovaj saziv parlamenta, u Srbiji je usvojeno oko stotinu zakona. I važno je da imamo puno svesti o tome da moramo puno da radimo i još više zakona da donosimo, jer Srbija je bliža Evropskoj uniji, bliža nego ikada.
Uskoro dobijamo pozitivnu ocenu Studije o izvodljivosti i na tom putu čeka nas jedan veliki posao u zakonodavnom smislu, da prilagodimo naše propise, jer Evropa čeka na nas. Iz Direkcije za spoljne poslove prešli smo u Direkciju za pridruživanje.
Ono što je jako važno reći ljudima, to je da će deset zemalja koje su ušle u Evropsku uniju u prethodnom ciklusu, između 2004. i 2006. godine, dobiti 40 milijardi evra pomoći za razvoj infrastrukture, poljoprivrede, institucija u svojim državama.
Ne smemo šansu propuštati. Vreme je da aktivno radimo na donošenju zakona i usklađivanju propisa sa Evropskom unijom. Ono što je jako važno, to je da jesmo jedan period propustili, da to ne može lako da se nadoknadi, ali ne smemo ni časak gubiti da bržim i boljim radom postignemo taj zaostatak.
Dakle, za G-17 plus svi ovi rezultati su vrlo značajni, za državu Srbiju još značajniji. Ono što je jako važno, da ovo uvođenje reda, da ovakav način rada jedino može zemlju odvesti u porodicu evropskih zemalja.
Pozivam skupštinsku većinu da glasa za izmene zakona koje su više tehničkog karaktera, ali istovremeno omogućavaju da ubrzavamo procese ka evropskoj integraciji. Hvala vam puno.

Zahvaljujem se. Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
(Za reč se javio narodni poslanik Hranislav Perić i daje neko objašnjenje potpredsedniku.)
Samo momenat kolega, znači reč ima narodni poslanik, ali bih zamolio šefa poslaničke grupe SPS da uredi ove podneske koje dostavlja predsedniku Narodne skupštine. Izvolite.

Da pojasnim u vezi izlaganja gospodina Vučića. Radi se o pominjanju nekih para na Kipru, da su te pare izneli koalicioni partneri G-17. Gospodine Vučiću, uveren sam da vi kao iskusan političar razumete da je ta priča oko Miloševićevih para na Kipru laž i da je to DOS koristio u predizbornoj kampanji.
Sada ispada da nema para na Kipru. Ne razumem političare. Svi jure i traže neke pare. Pojedini političari mi liče na one tragače i kopače ćupova sa zlatom koje nikada ne iskopaju. Da nije bilo te laži u kampanji, pitanje je da li bi mi izgubili izbore i da li bi Milošević uopšte izgubio izbore.
Pre neki dan na televiziji je gostovala Borka Vučić i dala objašnjenje kako se radilo u vreme sankcija i rata. Mi smo morali da poslujemo sa zemljama u okruženju. Morali smo i da uvozimo i da izvozimo. Kada smo imali sankcije, neka mi neko kaže kako je moglo drugojačije da se radi. Jesu iznošene pare i preko Makedonije, ali je za te pare ulazila roba u zemlju.
Zbog građana Srbije moram da kažem da treba da znaju da je bila velika laž - Miloševićeve pare na Kipru. Laž je plasirana 2000. godine, a sada je 2005. godina. Valjda je laži izašao kraj.
Vi, gospodine Vučiću, slušate Batića, koji je tri godine lutao po Kipru i tražio Miloševićeve pare, i maje se po Kipru. Dok je bio tamo izgubio je funkciju ministra pravde, jer nije radio ovde, postao je tragač za parama. Hvala.

Replika. Izvolite, gospodine Vučiću.