Povreda Poslovnika, narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Želeo bih ovim šerpasima što hoće da nas na silu uvedu u Evropu i koji ovde koriste neistine da bi ubedili građane Srbije kako nas tamo čeka blagostanje samo da, recimo, pročitam kako bi to izgledalo kod razvijanja semena.
Kako će izgledati u praksi izdavanje sertifikata kontrolnih organa, postojanje zvaničnih organizacija za zaštitu, organa za registrovanje pesticida, ako znamo da su kod nas veliki poljoprivredni sistemi unapred proglašeni za nerentabilne. Svakako je povreda Poslovnika to što je prethodnik favorizovao, glorifikovao naš ulazak u EU i rekao da nas tamo čekaju ogromne pare odvojene za poljoprivredu, pa da kažem našim seljacima šta ih zaista čeka, i to se ograničavam samo na ovaj zakon.
Znači, kako svaki sitni poljoprivredni proizvođač da ispuni standarde, a stručnjaci sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta smatraju da bi usitnjavanje poseda i rasparčavanje kombinata bilo greška, posebno u semenoj proizvodnji. Direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Malešević kaže: "Bez velikih zemljišnih celina i izolovanog prostora nema proizvodnje semena."
Mi već sada imamo problem gde proizvoditi seme, pa smo prinuđeni da deo poslova radimo u inostranstvu.
Tokom prve faze prilagođavanja EU, u oblasti semena treba prihvatiti 12 baznih direktiva, koje regulišu do najsitnijih detalja postupak sa semenom repe, krmnog bilja, žitarica, krompira, uljnih, mahunastih biljaka, povrća.
Zvanično ispitivanje semena i izdavanje sertifikata moći će da vrše privatni organi, ali EU predviđa u drugoj fazi još strože mere za proizvodnju, kontrolu, sistem pečatiranja.
Odluka 80/75 propisuje autorizovanje neizbrisivog štampanja zabranjenih informacija o pakovanju semena žitarica; direktiva 75/502 ograničava trgovinu u semenu biljke poa prantetis lg na seme koje je zvanično sertifikovano kao bazno seme; odluka 89/374 uspostavlja uslove koje žetva mora da zadovolji.
Odluka komisije 93/213 o klasama semenskih krompira propisuje učešće inertne materije u semenu sojinog zrna. U sklopu ove regulative, direktiva 93/63 i 93/78 mere za nadzor kod trgovine ukrasnim biljkama i njihovim sadnicama, liste reproduktivnih i ukrasnih biljaka koje smeju da se drže na zalihama, režim zdravlja, takse za izdavanje pasoša, zamena pasoša, registracija u oblasti šumarstva, karantini, laboratorije za proveru.
Direktiva komisije 92/105, koja reguliše pesticide, menjana je čak 13 puta od sedamdesetih godina do danas, propisuje postupak zaštite intelektualne svojine za nove biljne vrste. Sada me interesuje, šta će se desiti ako do nove biljne vrste uporedo dođu stručnjaci iz Srbije i stručnjaci iz Francuske, na primer, čija će biljna vrsta biti priznata, a čija neće?
Onda, upravljanje poljoprivrednim zemljištem, uz visoku restrikciju korišćenja đubriva. Vi našim seljacima morate da kažete šta ih sve čeka kroz 15 godina, kada ih neko uvede u EU. Čeka ih ono što je Evropa sto godina razvijala, a vi im pečatite zakonima, koje su tzv. eksperti iz G17 plus prevodili, prepisivali i naturili ovoj skupštini da o njima danas raspravlja.
Tako mi danas raspravljamo o tome kako će izgledati zaštita semena kada uđemo u EU, a ne raspravljamo o Kosovu i Metohiji, ne raspravljamo o JAT-u, ne raspravljamo o krađama, o pljačkama, o kriminalcima. Postali ste toliko bahati i osioni da ljutite one od kojih vam zavisi vlada, a ljutite i one koji su vas uveli u vladu.
Trpim vas ovde deset dana, izlazite za govornicu vi iz G17 plus. Vi objašnjavate Srbiji šta će biti posle sledećih izbora na kojima vas neće biti. Zato nam samo oduzimate dragoceno vreme.
Evo prihvatam i to sam rekao i novom šefu posmatračke misije EU u Beogradu – primite nas u EU, za deset dana donosimo vam 500 zakona usvojenih, samo ćemo da dižemo ruke, a nemojte da nas terate da usvajamo 500 zakona, da ličimo na potkovanu žabu ili na onaj američki kufer, kad putuju, pa lepe nalepnice, a da ne ličimo više ni na zemlju, ni na državu.
Zato poručite ministarki, ako se ikada usudi ovde da dođe, za nju imam jednu potpuno drugu priču. Ovo je bila jedna delimično ozbiljna upozoravajuća priča, a ministarki ćemo da održimo predavanje, pojavi li se ikada u ovoj sali. Recite joj – bruka i sramota je za Srbiju da je Ivana Dulić-Marković njen ministar poljoprivrede.

Po Poslovniku Momir Marković, a nakon toga gospodin Albijanić.

Ministarka Ivana Dulić-Marković je i sada prekršila Poslovnik, član 100. Doduše, od juče je promenila frizuru, ofarbala kosu, obula čarape, ali i dalje isto liči kada mi je replicirala, ili je to možda neko drugi, a ja nisam prepoznao.
Sva rešenja su sa potpisom ministarke, sva rešenja su sa potpisom Ministarstva. Nekoliko stotina hiljada tona sojine sačme, genetski modifikovane soje, uvezeno je samo sa njenim potpisom. O čemu je pričala ministarka Dulić-Marković jutros, stvarno ne znam.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, po Poslovniku.

Gospodine Mihailoviću, član 100.
Naravno da su svi poslanici dužni da govore i sa uvažavanjem, ali naravno i da govore bar sve podatke kada o nečemu ovde pričaju.
Podsetio bih gospodina Albijanića, pošto smo u koaliciji, a odnosi se na njegovu repliku, da je tri puta veći budžet za poljoprivredu, zato što je taj predlog izglasala Vlada Republike Srbije, na čijem čelu je gospodin (dozvolite da završim, gospodine Nikoliću) Vojislav Koštunica, a većinu u toj vladi čine ministri iz DSS, jedan više od svih ostalih.
Mi ne radimo to što vi radite, ne izađemo i ne kažemo- naš budžet ili naše ministarke. Ovo je koaliciona vlada, ima nas četiri stranke, pet stranaka u toj vladi, plus podržava tu vladu SPS. Drugi korak je bila, naravno, Narodna skupština Republike Srbije, gde je većinom od 131 poslanika usvojen taj tri puta veći budžet na predlog ministarke i vlade. Molim vas da se ubuduće govori malo više o koaliciji, a malo manje o G17 plus.

Reč ima narodni poslanik Albijanić, replika.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, nesumnjivo je da je to budžet Vlade Republike Srbije i to je nesporna činjenica, kao što je nesporno da u programskim ciljevima i programskim načelima G17 plus jasno piše za koje mere se zalažemo u oblasti poljoprivrede koje se sada sprovode.
Rekli ste da hoćete da vidite šta ćemo uraditi u oblasti poljoprivrede, pa ću vam sada reći. Postoje programski ciljevi, ako želite da ih pročitate za 2005. godinu, i tamo eksplicitno piše. Prvo, registracija poljoprivrednih proizvođača; bez obzira što su neki želeli da tu registraciju na negativan način prikažu, ona ima pozitivne efekte, a znači sledeće: sve novčane subvencije iz budžeta Republike Srbije dostupne su registrovanim poljoprivrednim proizvođačima. Registracija poljoprivrednika znači da više nije u obavezi da premiju i svoje proizvode naplaćuje preko posrednika, već direktno posluje sa državom.
Takođe, za registrovane poljoprivredne proizvođače cena dizel goriva je za 17 dinara jeftinija po litru. Poljoprivredni proizvođači koji su registrovani mogu da konkurišu za kratkoročne i dugoročne poljoprivredne kredite.
Zatim, mogu da dobiju bespovratna sredstva, premije mogu da se direktno plate na njihov račun. Tokom 2004. godine za kratkoročno kreditiranje bilo je njima namenjeno 1.727.000.000 dinara. Potrebe su veće i to je svima jasno, ali u 2004. godini je isplaćeno 28.125 kratkoročnih kredita, u proseku 61.420 dinara.
Dalje, u oblasti poljoprivrede: mere za unapređenje sela; podrška za nabavku opreme za navodnjavanje i mehanizaciju; mere za poboljšanje kvaliteta mleka, za regresirano gorivo i regresirano đubrivo; podrška izgradnji dugoročnog tržišta zakupa zemljišta; podsticaj za industrijsko bilje, za mleko, za podizanje višegodišnjih zasada, voćnjaka i vinograda; podrška podizanju zasada vinove loze; mere unapređenja u stočarstvu; izvozni podsticaj itd. Podsetiću vas i da je u oblasti poljoprivrede više izvezeno nego što je uvezeno.
Poslanička grupa G17 plus je ponosna na svog ministra poljoprivrede za sve što radi u svom ministarstvu i ona na ovaj način, ne samo zemlju dakle, na jedan pravi način reprezentuje u svetu, nego svojim radom podstiče i druga ministarstva. Dakle, da se svi zajednički usmerimo na nešto što je važno: pomoć građanima sela, pomoć podizanju proizvodnje, da od poljoprivrede dobijemo još više, jer to možemo, da poljoprivreda bude naša ulaznica za Evropsku uniju. Hvala vam.

Gospodine Nikoliću, po Poslovniku?

Sada se ovde snalazi kako ko zna i ume.