Jedno obaveštenje, u 16,00 časova počeće Zakonodavni odbor.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Milorad Krstin.
Vlada i Odbor za poljoprivredu predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na zakon o semenu. Naime, da bi vam bilo jasnije, ovim zakonom uređuju se: uslovi i način proizvodnje, dorade, korišćenja, prometa, uvoza, ispitivanja kvaliteta semena  poljoprivrednog bilja, rasada poljoprivrednog bilja, jestivih i lekovitih bilja, kao i priznavanje novostvorenih domaćih sorti, odobravanje uvođenja u proizvodnju stranih sorti i upis sorti poljoprivrednog bilja u registar sorti poljoprivrednog bilja.
U amandmanu tražim da se u članu 1. posle stava 1. doda novi stav 2: "Proizvodnja semena, dorada i promet semena vrši se pod uslovima koje u skladu sa ovim zakonom, ugovorom o umnožavanju sorti i hibrida poljoprivrednog bilja zaključi nosilac prava zaštite sorte sa ostalim učesnicima u semenskoj proizvodnji."
Ugovor o umnožavanju sorti i hibrida semena poljoprivrednog bilja predstavlja osnovni instrument kojim se regulišu odnosi učesnika u semenskoj proizvodnji, koji zaključuje nosilac prava zaštite sorti sa ostalim učesnicima u proizvodnji.
Naime, propisivanjem ove odredbe naglašava se obaveza zaključenja ovog ugovora, a na to upućuju i ostale odredbe iz Predloga zakona, kao npr. član 96. koji u tački 32) propisuje da inspektor, u okviru nadzora, proverava da li je regulisano pravo korišćenja sorte sa nosiocem prava zaštite bilja.
Znači, pri kraju stava 2. stoji "zaključi nosilac prava zaštite sorte sa ostalim učesnicima u semenskoj proizvodnji". U navedenoj tački stoji da proverava "da li je regulisano pravo korišćenja sorti sa nosiocem prava zaštite sorte".
Ovim amandmanom želeo sam da se doda novi stav 2. kako bi član 1. bio kompletan. Molio bih ostale kolege poslanike da imaju razumevanje za podnete amandmane poslanika SRS, jer sa ovim amandmanima mislimo da će zakon ili Predlog zakona o semenu biti pravi zakon.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, potrebno je da prihvatite ovaj amandman koji je u ime poslaničke grupe SRS  podneo gospodin Milorad Krstin, zbog toga što je on na mnogo bolji način nego što je to predlagač – Ministarstvo, na čijem čelu je ministar koja ne poštuje Narodnu skupštinu i narodne poslanike, što smo videli iz njenog malopređašnjeg izlaganja – regulisao u Predlogu zakona.
Proizvodnja, promet i zaštita semena u našoj zemlji je svakako oblast koja treba da se reguliše i o tome smo dosta govorili u načelnoj diskusiji.
Imajte obzira prema ovom amandmanu, jer će on, u svakom slučaju, da zaštiti domaće proizvođače i da uvede mnogo veću kontrolu.
Ne znam kome da se obraćam kada poslanici skupštinske većine ne da nisu zainteresovani, nego uopšte ne prate ovu raspravu.
Da bih vas razbudila i trgla, reći ću gospodi iz Ministarstva – a ni vas gospođa ministar ne poštuje jer vas je ostavila ovde iako zna da nemate mogućnost da izlazite i da dajete kontraargumente – da se danas, zbog svega ovoga što se dešava u Srbiji i zbog načina na koji se ministar ophodi prema narodnim predstavnicima (a svi smo mi ovde da štitimo i poljoprivrednike, i penzionere, i studente, i radnike i nezaposlene), oseća postiđenim svaki čestiti seljak u Srbiji.
Neverovatno je da bilo ko danas, da zna da je ovakva žena ministar poljoprivrede, može da prihvati bilo koji zakonski predlog, pa i da je najbolje sačinjen.
A nije, i to se vidi iz amandmana gospodina Krstina, i zbog činjenice da je gospođa ministar umešana u najveće malverzacije u ovoj zemlji.
Vi ćutite, vi to posmatrate i nemate nikakve kontraargumente.
Zašto ona nije ostala, odgovor je veoma jednostavan.
Ono što ćemo mi reći o njoj i o njenim mahinacijama još dok je bila direktor Saveznog zavoda za zaštitu bilja, kao ekspert G17, koristićemo do kraja ove diskusije.
Možda ubedimo i vas. koji ste stožer ovakve koalicije, a koji ćutite i ne smete da pisnete na sve ovo što vam poručuju vaši koalicioni partneri iz G17, da je bruka i sramota da je ovakva žena ministar za poljoprivredu.
Gospodine, vi koji kažete da smete da pisnete, vi ste ih upozorili da ne koriste skupštinsku govornicu za samoreklamiranje, a naročito za nešto što nije istina i što zna svaki pošteni građanin ove zemlje i svaki srpski seljak.
Nemojte mene da ubeđujete da je danas jedno od najvećih zala to što predstavlja politika te grupacije i gospođa koja je ministar iz te grupacije, ubedite sami sebe i svog premijera.
Tada ćete mi dati znak da ste spremni da se otarasite nečega što personifikuje pljačku, krađu, otimačinu i obmanu poštenih ljudi, dok za to vreme vi koristite, svi koji ste lepo uhlebljeni u ovoj skupštini i u drugim mestima, mogućnost da veoma lagodno i ugodno živite.
A za to vreme je ovakva žena na mestu ministra poljoprivrede, dok srpski seljak strada sve više i više.
Ne da nemamo perspektivu, nego nam sistematski ubija i ono za šta su se ljudi školovali i što žele da zaštite ovakvim predlogom zakona; i onim što ona radi sa, u najmanju ruku, sumnjivim preduzećima i organizacijama, sa kojima je do sada veoma uspešno poslovala na svoju korist i korist organizacije kojoj pripada.

Povodom istog amandmana narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde odsutna ministarka Ivana Dulić-Marković bi mogla da čuje dosta toga kroz odbranu amandmana poslanika SRS.
Možda se to njoj ne bi svidelo, ali u interesu srpske poljoprivrede trebalo bi da bude tu i da mnoge amandmane prihvati.
Narodni poslanik Milorad Krstin podneo je amandman da se u članu 1. doda stav 2, koji glasi: "Proizvodnja semena, dorada i promet semena vrši se pod uslovima koje, u skladu sa ovim zakonom, ugovorom o umnožavanju sorti i hibrida poljoprivrednog bilja zaključi nosilac prava zaštite sorte sa ostalim učesnicima u semenskoj proizvodnji".
Obrazloženje zašto nije prihvaćen amandman kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je u osnovnim odredbama Predloga zakona precizirana materija koja se njime reguliše. Oblast zaštite itd."
Sadašnji ministar Ivana Dulić-Marković je, kao direktor Saveznog zavoda za biljne i genetičke resurse, došla je preko G17 posto, pardon, G17 plus, u Institut, i to kao voćar-virusolog, i nije sasvim bila kompetentna, ali to nije toliko ni bitno, koliko je bitno da za dve godine nije uspela da obezbedi zakon kojim se reguliše semenska proizvodnja u Srbiji.
Razlog je vrlo jednostavan: američka firma "Monsanto", koja je sponzor mnogih putovanja naše ministarke u SAD, a verovatno i na neka egzotična ostrva, debelo plaća sva studijska i sva ostala putovanja gospođe ministarke.
Bar jednom mesečno gospođa ministarka krene do Zagreba. Destinacija odakle odlazi u Ameriku je Zagreb, tamo se vraća i odande dolazi ovamo.
Razlog je vrlo jednostavan: proizvođač genetski modifikovanih organizama, najveći proizvođač i izvoznik, od koga su ogromne količine i ove genetski modifikovane soje uvezene u našu zemlju, upravo je ta firma "Monsanto" iz SAD. Setite se one donacije koju smo posle debelo platili, a koja je iznosila nekih dva puta po 50.000 tona genetski modifikovane soje.
Sada da kažem vama i građanima Srbije, da je sve te količine što su ušle u "Krmivo produkt" u Surčinu, tu prerađene u procentima koje je odredio "Krmivoje", pojela naša stoka.
Mi smo to meso jeli i pitanje je koliko je na zdravlje srpske nacije i srpske populacije uticala samo ta količina, a da ne govorim o svim onim količinama, za koje sam vam pre pauze pokazao ugovore, koje je direktno potpisala Ivana Dulić-Marković, ministar poljoprivrede, kao i rešenja kojima je odobravala da se uveze genetski modifikovana soja.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? Izvolite, gospodin Kronić Vladislav.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, moja diskusija o prvom članu ovog zakona, na koji je kolega Krstin podneo amandman, jeste da je ova materija u ovom zakonu regulisana članovima od 4. do 6.
S obzirom da je ovde bilo reči oko genetski modifikovane soje, samo bih dodao nekoliko reči o tome.
U periodu od 1997. do 2001. godine u ovu zemlju je uvezeno, ni manje ni više, nego 250.000 tona soje.
Tek u 2001. godini je uvezeno 50.000 tona soje, kao donacija koja je iskorišćena za socijalne programe, za dečije dodatke. To je uvezeno i za to je izdato rešenje.
Međutim, pitanje genetski modofikovanih organizama regulisano je zakonom iz 2001. godine, koji je usvojila Savezna skupština (11. maja 2001. godine objavljen u "Službenom listu SRJ").
Što se tiče zakona koji je predložen od strane Ministarstva poljoprivrede – na čijem čelu je bio gospodin Saša Vitošević, a čiji je zamenik bio moj uvaženi kolega, prof. dr Miroslav Malešević, dok je njegov pomoćnik bio takođe moj uvaženi kolega dr Stevan Maširević – njime je, praktično, onemogućeno da se genetski modifikovani organizmi od 2001. godine uvoze u ovu zemlju.
Posle tog datuma, svaki genetski modifikovan organizam koji se nađe u ovoj zemlji predmet je šverca i nelegalnih aktivnosti.
Godine 1996. formiran je Savezni zavod za genetičke resurse, čiji je direktor bio moj uvaženi kolega prof. dr Jan Kižgeci, a njegov zamenik prof. dr Đorđe Glamočlija.
Nadam se da su ova imena dovoljno poznata svima u ovoj skupštini i ne sumnjamo da su ova uvažena gospoda zaista radila svoj posao.
Međutim, do 2001. godine, dok ovaj zakon nije predložen i usvojen, nije bila regulisana materija o genetski modifikovanim organizmima u ovoj zemlji; od tog momenta zaista jeste. Hvala.

Podsećam još jednom članove Zakonodavnog odbora da je u 16,00 časova počela sednica.
Niti ste pomenuti, niti je govoreno o vašoj diskusiji, budite ljubazni, govoreno je o članu 1. i članu 4. do 6. Zakona.
Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Zoran Mašić.
Vlada i Odbor za poljoprivredu predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Izvolite, gospodine Mašiću.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 2. Predloga zakona o semenu predlažem da se stav 1. ovog člana briše.
Taj stav glasi: "Odredbe ovog zakona ne odnose se na proizvodnju i promet genetički modifikovanog semena poljoprivrednog bilja, rasade poljoprivrednog bilja i micelija jestivih i lekovitih gljiva."
Amandman je dat upravo što mislimo da će, ako ostane ovakva definicija, u skladu sa ovim zakonom u našoj zemlji biti omogućena nekontrolisana proizvodnja genetski modifikovanog semena.
Upravo utemeljenje ovakve sumnje je član 11. ovog predloga zakona kojim se daje mogućnost da registrovani proizvođač sortnog semena može za potrebe stranog naručioca da od uvezenog semena proizvodi, dorađuje, ispituje seme sorte koja nije upisana u registar sorti poljoprivrednog bilja.
U stavu 2. istog ovog člana stoji: "Seme iz stava 1. ovog člana može se proizvoditi, dorađivati i ispitivati po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva na osnovu ugovora sa stranim naručiocem prema kojem strani naručilac preuzima celokupnu količinu proizvedenog naturalnog ili dorađenog semena".
Usvajanjem ovog zakona omogući će se da naši proizvođači proizvode za stranog naručioca sortno seme samo po osnovu date saglasnosti Ministarstva za poljoprivredu, a da ovim članom, a ni drugim članovima, nije definisano šta to seme treba da ispuni da bi se moglo proizvoditi od strane našeg proizvođača, a pogotovo mislimo da je trebalo decidno da se odredi da se ne može proizvoditi genetski modifikovano seme.
Predlagač ovog zakona je odbio ovaj amandman sa obrazloženjem da se amandman ne prihvata iz razloga što se oblast genetički modifikovanih organizama reguliše Zakonom o genetički modifikovanim organizmima, te se iz tih razloga stavom 1. ovog člana jasno vrši podela između proizvodnje i prometa semena i genetski modifikovanog semena.
Pa i genetski modifikovano seme se proizvodi, ako stoji da se pravi podela između proizvodnje semena, i ono se proizvodi i kao takvo i koristi.
Iako imamo nesporno ovakav zakon, svi znamo da ce u našoj zemlji poslednjih godina povećavaju površine zasađene genetski modifikovanim biljkama.
Prema tome, ovaj amandman je podrazumevao, ako neko želi da u našoj zemlji proizvodi seme za stranog naručioca, trebalo bi, i računali smo da se to i podrazumeva, da ovim zakonom decidno bude određeno.
Da Ministarstvo poljoprivrede, kako bi dalo saglasnost za proizvodnju semena za stranog naručioca, mora prethodno tražiti garancije i sertifikat od onoga ko naručuje da to seme nije genetski modifikovano.
S druge strane, obavezati tog naručioca da mora da dozvoli da se prethodno kod nas ispita to seme, da se potvrdi da nije genetski modifikovano i tek onda dati odobrenje da se takvo seme za stranog naručioca može i proizvoditi.
Nije dovoljna odrednica da je to seme za stranog naručioca i da on u celokupnoj količini treba da preuzme to seme, kao i da se to seme ne sme kod nas koristiti.
Prema zakonskim propisima kod nas, nažalost i poštovanju zakona...
(Predsednik: Vreme)
... objektivno može se desiti uvek da određena (završavam odmah) količina takvog semena, sa genetskom modifikacijom, ostane ovde i da se površine koje se već gaje kod nas tim biljem još značajnije uvećaju.
Zbog toga smo smatrali da ova odrednica treba da se briše i da ovaj zakon važi za proizvodnju svih mogućih semena u našoj zemlji. Hvala.