Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 121 narodni poslanik.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Zahvaljujem.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da ne postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Dajem pauzu od 15 minuta.

(Posle pauze – 13,20)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, radi utvrđivanja kvoruma ubacite vaše kartice u identifikacione jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 84 narodna poslanika i da, prema tome, postoji kvorum potreban za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Goran Jakšić, Goran Ilić, Miloš Aligrudić, Arsen Đurić, Gašo Knežević, Dragor Hiber i Dejan Rajčić; Aleksandar Radosavljević, Zoran Nikolić i Gordana Čomić (pre podne).
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O SEMENU (nastavak u pojedinostima)
Podsećam vas da je Narodna skupština prekinula rad u toku pretresa o amandmanu na član 2. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Da.) Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moj uvaženi kolega dr Zoran Mašić podneo je amandman na član 2. ovog predloga zakona, koji se sastoji u tome da se stav 1. člana 2. briše.
Delim bojazan mog uvaženog kolege Mašića da bi se na mala vrata genetski modifikovani organizmi mogli uvući u naše semenarstvo. Smatram da bi ova mogućnost, koja se otvara ako bismo usvojili amandman, takođe bila mala vrata da se genetski modifikovani organizmi uvuku u semenarstvo naše zemlje.
Obzirom na to da su velika vrata zatvorena Zakonom o genetičkim modifikovanim organizmima iz 2001. godine, smatram da bi se usvajanjem ovog amandmana, odnosno primenom ovog zakona omogućilo na mala vrata gajenje genetski modifikovanih organizama.
Stoga, poslanička grupa G17 plus neće podržati amandman gospodina Mašića upravo zato što smatramo da našoj zemlji nisu potrebni genetski modifikovani organizmi, jer možemo da proizvodimo dovoljno zdravstveno bezbedne i zdrave hrane i bez genetski modifikovanih organizama.

Hvala. Reč je imao narodni poslanik Vladislav Kronić, ovlašćeni predstavnik G17 plus.
Sada ima reč narodni poslanik Paja Momčilov. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, počinjemo danas da radimo, a vidimo da ovde nema ovlašćenog predstavnika Vlade, gospođe ministarke. To je već jedan uobičajen manir koji primenjuju ministri iz G17 plus - da dođu ovde, izvređaju poslanike i Skupštinu, i onda ostave nejač da ih brani. To je jedna kukavička i sramotna pozicija, koju mi već po ko zna koji put doživljavamo u Narodnoj skupštini Srbije.
Vratio bih se na temu, a to je član 2. ovog zakona.
Predstavnik Srpske radikalne stranke, profesor Mašić, predložio je da se u članu 2. stav 1. briše. Kaže da tim stavom, kako je rečeno u obrazloženju, želimo da sprečimo mogućnost ulaska genetski modifikovane hrane na mala vrata. Kako na mala vrata? To znači da se ne dozvoli, ni "kroz eksperimentisanje, ni kroz naučna istraživanja", da ovo seme uđe u našu zemlju i da dođe na naše tle, gde bi navodno bilo ispitivano. To je sasvim jasno.
Uvaženi kolega je rekao malopre da je ova materija regulisana saveznim zakonom. Šta kaže savezni zakon? Savezni zakon iz 2001. godine kaže da je zabranjena proizvodnja i distribucija, kao i promet genetski modifikovane hrane u našoj zemlji. Ako je to tačno, da nije dozvoljena proizvodnja i sađenje genetski modifikovane hrane, zašto uvozimo genetski modifikovanu hranu?
Podsetio bih vas na to da je u toku prošle godine, od januara do septembra, uvezeno 300.000 tona genetski modifikovane hrane. Kako je došlo do toga da se u ovu zemlju nekontrolisano uvozi ova genetski modifikovana hrana, a pozivamo se na savezni zakon?
Ako nećemo proizvoditi i distribuirati tu genetski modifikovanu hranu, zašto je uvozimo?
Famoznim rešenjem potpredsednika ranije Savezne vlade, gospodina Labusa, koje držim sada u ruci, neovlašćeno je na jednoj od sednica Savezne vlade, a članovi Vlade ne znaju da su takvu odluku doneli, odlučeno da se u ovu zemlju može uvoziti genetski modifikovana sojina sačma. Sada imamo poplavu uvoza ove hrane.
Neko će reći da genetski modifikovana hrana nije opasna. Neću ovde elaborirati da li je ili nije opasna genetski modifikovana hrana, štampa je o tome pisala, tu je i mišljenje profesora Ranina, a ne bih nabrajao i druge stručnjake, koji govore o tome da niko ne može da kaže da genetski modifikovana hrana nije opasna.
U ovu zemlju se, zahvaljujući ministarki, slobodno to mogu da kažem, gospođi Ivani Dulić, koja je promoter firme "Monsanto", za šta imamo dokaze i te dokaze možemo da pružimo, na velika vrata uvozi genetski modifikovana hrana.
Šta će biti sa našom decom? Šta će biti sa alergijom koju ta hrana može da izazove, i verovatno izaziva u većem procentu, to ne znamo. U ovoj zemlji se ne rade adekvatni testovi za utvrđivanje alergije in vitro. Taj test u ovoj zemlji ne postoji, a u svim razvijenim zemljama sveta postoji.
Imam listing hrane koja je uvezena u našu zemlju, mislim na tu genetski modifikovanu hranu, koliki je procenat genetske modifikacije. Evropska unija kaže da je do 3% genetske modifikacije dozvoljeno u uvozu, a kod nas nigde niko ne može da vam kaže koliki je procenat te modifikacije ovde uvezene genetski modifikovane sojine sačme.
Prema tome, smatramo da je apsolutno neophodno usvojiti ovaj stav. Želim da kažem da ako se dozvoli da se ovako, na mala vrata, uveze to malo semena, može da nam se dogodi katastrofa.
Navešću primer od pre dve godine, kada smo dobili od FAO-a poklon od 20.000 sadnica jabuka za Srbiju. Sve su bile zaražene bakterijom koja je izazivala truljenje, koja može da uništi ne samo biljku koja je doneta nego i okolne biljke koje se nalaze u zemljištu. Šta se dogodilo? Inspektori su zabranili. Gospođa Ivana Dulić je trčala na granicu da se takvo bilje uveze. Takvo bilje, hvala bogu, nije uvezeno, vraćeno je. Bio je predlog da se to bilje spaljuje u našoj zemlji; ipak, bilje je vraćeno, a odmah posle toga smo dobili 20.000 potpuno zdravih sadnica.
Kada znamo čime se bavi gospođa ministarka i da je ona jedan od promotera multinacionalne kompanije "Monsanto", moramo biti oprezni i apsolutno je neophodno da se i ovaj predlog gospodina Mašića prihvati. Hvala. (Aplauz u sali.)

Hvala. Reč ima narodni poslanik Moma Marković.
Oprostite, koliko vidim, u pitanju je replika gospodina Vladislava Kronića, ovlašćenog predstavnika G17 plus.

Imam repliku na izlaganje svog uvaženog kolege Momčilova. Istine radi, za ovom govornicom je u toku prethodne rasprave izneto dosta konstatacija koje baš i nisu tačne.
U periodu između 1997. i 2001. godine uvezeno je u ovu zemlju 250.000 tona sojine sačme. Što se tiče donacije američke vlade u količini od 25.000 tona, uvezenih posle 2000. godine, kao što sam rekao, donacija je primljena zarad rešavanja određenih socijalnih problema iz prethodnog perioda.
Međutim, jedno je uvoz genetski modifikovanih organizama, a drugo je uvoz proizvoda od genetski modifikovanih organizama. Što se tiče sojine sačme, ova zemlja je nema dovoljno da bi podmirila potrebe u ishrani stoke i naravno da je neophodan uvoz. Postoji program kako to rešiti. To je program ove vlade, Vlade Vojislava Koštunice u kojoj Ivana Dulić-Marković zauzima mesto ministra poljoprivrede.
Rešenje je vrlo jednostavno. Potrebno je podići gajenje soje na 200.000 hektara, a sa tri tone soje mi imamo sasvim dovoljno soje od nemodifikovane sojine sačme. Subvencijama, koje se odnose na premiranje proizvodnje soje, to se upravo podstiče. To je jasno.
Naravno, od genetički modifikovane sojine sačme ne može da se proizvede novi organizam, jer je ta soja prošla određeni hemijski tretman, izvađeno je iz nje ulje, primenom određenih rastvarača - heksana. Ona je termički obrađena i kao takva se koristi kao stočna hrana. Posejana sojina sačma ne može dati novi organizam, kao što naučno nije dokazano da korišćenje te sojine sačme može da izazove određene promene kod životinja, naročito kod ljudi.
Prema tome, ova zemlja će još neko vreme morati da uvozi sojinu sačmu proizvedenu od soje koja će biti više od 5% genetski modifikovana. Ukoliko mere kojima se podstiče proizvodnja soje u ovoj zemlji budu dovedene do kraja, mi ćemo se uskoro osloboditi uvoza sojine sačme za potrebe našeg stočarstva.

Reč ima poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da se diskusija prethodnika odnosila na moju diskusiju od četvrtka, prvo, koristim pravo na repliku, a onda ću o amandmanu.
Ubedi nas gospodin da se od genetski modifikovane sojine sačme ne može proizvesti nova soja. Normalno, kad je prerađena. Sada vas pitam, da li su u toj genetski modifikovanoj soji, od koje je napravljena sojina sačma, geni modifikovani? Jesu.
Zašto ste onda zaorali onolike parcele ljudima koji su posejali tu genetski modifikovanu soju - da biste sačmu uvezli i prodali građanima.
Što se tiče ovoga, nije 25.000 tona bila donacija. Prvo, nije bila donacija, nego su to građani Srbije debelo platili. Možda nisu platili Americi, ali su platili "Krmivo produktu", jer je svih 50.000 tona sojine sačme od genetski modifikovane soje prošlo kroz mlinove "Krmivoja" i otišlo da nahrani našu stoku. Toliko o tome.
Što se tiče ovog drugog dela, ovde imam devet ugovora koje je direktno ministarka Ivana Dulić-Marković odobrila za uvoz genetski modifikovane soje. Kakva je razlika između genetski modifikovane soje proizvedene u Americi, pa od nje napravljena sačma, ili recimo, genetski modifikovane soje u Sremu? Truju i jedna i druga, ali se na ovu sremsku ne može dobiti provizija.
Tu je suština. "Monsanto" firma ne daje proviziju za genetski modifikovanu soju iz Srema. Prema tome, nemojte više ljude obmanjivati. Imam ovde i dokument Udruženja proizvođača duvana. U doba kada je ministar bila gospođa Dulić, "Filip Moris" je naterao poljoprivredne proizvođače iz Niškog okruga da seju genetski modifikovanu "Virdžiniju" NC19 i NC55.
Šest do sedam godina nisu mogli da uberu ništa, desetkovan posed, uneta bolest, pročitaću vam kako se zove, i šest do sedam godina te parcele su neupotrebljive. Ispričaću vam posle na uvo, pošto vidim da stavljate ruku na uvo, ne čujete. Dakle, o tome da li se u ovu zemlju uvoze genetski modifikovani organizmi ili ne mislim da više ne treba pričati.
Narodni poslanik SRS Zoran Mašić podneo je amandman na član 2. i traži da se stav 1. briše. Stav 1. u osnovnom zakonu kaže: "Odredbe ovog zakona ne odnose se na proizvodnju i promet genetički modifikovanog semena poljoprivrednog bilja, rasada poljoprivrednog bilja i micelija jestivih i lekovitih gljiva". Evo načina da na velika vrata, u skladu sa zakonom, ako ga usvojite, uvozite sve genetski modifikovane organizme i da do kraja zatrujete još ovo što nam je ostalo čisto, a to je ta poljoprivreda.

Narodni poslanik Paja Momčilov. Pretpostavljam da se pozivate na Poslovnik.