Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podneo sam amandman na Predlog zakona o semenu, na član 11. stav 3. koji se menja i glasi: "Održavalac sorte može da umnožava i ispituje predosnovno seme sorte koje je u postupku priznavanja u Republici, uz prijavu Ministarstvu."
Obrazloženje je – ovim amandmanom onemogućava se uticaj Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na poslovnu politiku održavalaca sorte koja je u postupku priznavanja ili ometanja ispunjenja ugovornih obaveza prema stranim partnerima, a omogućava se evidentiranje svih aktivnosti u proizvodnji semena.
Moram da se osvrnem na diskusiju jednog narodnog poslanika iz vladajuće koalicije. Čovek je upitao šta treba da se uradi i kako da spasemo selo. Rođen sam na Kopaoniku, ali dolazim iz Inđije i veoma dobro znam šta treba da se uradi. Moram da kažem, a odnosi se i na ovaj amandman i na ovaj zakon, da vlast prvo mora da bude koliko-toliko poštena, a ne da učestvuje u raznim aferama, posebno u ovih poslednjih pet godina od 2000. do 2005. godine, počev od struje, JAT-a, povraćaja novca sa Kipra, preko politike i ostalih stvari.
Znači, vlast treba da obezbedi da otkupi proizvode od seljaka, da ih odmah isplati, da servira dobre kredite, da nabavi i obezbedi lekare u tim selima, posebno brdsko-planinskim, dobre puteve i neće biti problema da naša sela ožive i da se omladina vrati u ta sela. To važi i za sela koja su u ravničarskim delovima. Znači, ne treba puno mudrovanja.
To SRS veoma dobro zna i ona će to omogućiti uskoro, jer izbori će doći u ovoj godini, kada će SRS dobiti izbore, pobediti. Mi ćemo to omogućiti seljacima, a ne samo kroz priču da se ovde utrkujemo ko je veći proizvođač i seljak; svi znamo proizvodnju, a u stvari niko se od vas tim ne bavi, osim pranjem novca i ostalim stvarima koje su pokazale, poslednjih pet godina, šta radite.
Zato predlažem da se ovaj amandman i svi amandmani Srpske radikalne stranke usvoje. Koliko-toliko ćemo spasiti ovaj zakon i ovu vladu odaljiti od trgovine, novaca i ostalih sredstava kojima se najviše bave i najviše vole, a to su finansije. Predlažem Skupštini da prihvati amandmane SRS i da ovaj zakon učinimo što podnošljivijim za naše seljake.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo poslanik Zoran Mašić.
Vlada i Odbor za poljoprivredu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo Vitomir Plužarević.
Vlada i Odbor za poljoprivredu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 13. i taj moj amandman glasi – u članu 13. stav 4. menja se i glasi: "Stručna organizacija može da vrši poslove stručne kontrole ako ima adekvatnu opremu i tri zaposlena diplomirana inženjera poljoprivrede, smera ratarski, povrtarski ili opšti, i diplomiranog inženjera poljoprivrede, smer zaštita bilja, sa najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima kontrole i položenim stručnim ispitom."
Zalažemo se u ovom članu da struka dođe do izražaja i da nam se ne dešava da neki volonter daje neke svoje komentare ili, ne daj bože, kao što sada uvozimo bez deklaracije ili se deklaracija na našim semenima samo etiketira. Želimo da popravimo sadašnji član 13.
Posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi: "Ministarstvo propisuje uslove tehničke opremljenosti koje treba da ispuni stručna organizacija za poslove kontrole proizvodnje."
Amandmanom se podiže nivo stručne kompetentnosti i opremljenosti organizacije koja obavlja poslove stručne kontrole proizvodnje semena. Stavom 5. utvrđuje se nadležnost Ministarstva za propisivanje uslova tehničke opremljenosti stručnih organizacija.
U nekim prethodnim komentarima, pa i danas, čulo se da mi kao SRS nemamo program za poljoprivredu, odnosno nismo u tom kontekstu bili spremni, nego smo jednostavno prepisivali, odnosno dopisivali neke komentare na ovu temu. Mislim da, posebno se obraćam članovima Odbora, nismo izvršili prepisivanje nijednog, a posebno nismo favorizovali nijedan od instituta, koje izuzetno cenim i uvažavam.
Meni je bilo neprijatno na tom sastanku Odbora, gde je na jednoj strani bila nauka, a na drugoj strani politika protkana neiskustvom, mladošću i nekim drugim idejama. Ta politika i ta mladost je negirala nauku koja je imala svoje primedbe na ovaj zakon.
Imam još jedan mali komentar, a to je da li mi kao SRS imamo program za poljoprivredu. Imamo, ali on nije tema. Ja ću navesti samo neke primere o tome kako se aktuelna vlast i predlagači ovog zakona danas ponašaju, u neskladu sa željama naših poljoprivrednih proizvođača, a to je da li nam je potrebna šećerna afera. Znamo da su Miroljub Labus i kompletna njegova ekipa stavili sada to pod tepih i navodno traže krivca, treba da se pronađe krivac. Zna se ko je taj krivac, zna se ko je uzeo pare, zna se gde su pare otišle. Znači, to je jedan od delova našeg programa.
Pomenuću i onaj čudni uvoz ludih krava.
Znači, određen broj junica, ne zna se kojim putevima i kojim stazama, ušao je u našu zemlju da bi se, kao, poboljšao matični fond ili stado tih krava. To je jedan od programa SRS. Znači, treba da proizvodimo domaće sorte, odnosno najkvalitetnije simentalsko goveče koje se proizvodi u Srbiji i da se time dičimo, odnosno da pokušamo da izađemo u svet, a ne da nama svet šalje trećerazrednu ili ko zna koju klasu robe.
Imamo u našem programu da nećemo uvoz salate i ostalih povrtarskih kultura koje su danas aktuelne, odnosno koje se cene, npr. mesa, krompira, lubenica. Mi uglavnom sada uvozimo dosta papaka, repova i ušiju, a naše kvalitetne mesne industrije ne mogu da se bave tim, navodno nemaju sertifikat, odnosno nisu im dali ovi iz G17 plus mogućnost da uđu, makar da se natkrile na neko evropsko ili svetsko tržište.
Nećemo struku u poljoprivredi na nivou seminara već nauke, ali nećemo ni te čuvene Hendersone ili da ih ne znam kako nazovem, koji daju nama sertifikate i daju mogućnost da se naša struka minimizira, odnosno da ta njihova struka bude na većem nivou.

Vreme.

Mi hoćemo od naših akademika, a to su Kostić, Škorić, Simić i ostali vrsni stručnjaci koji se bave ovom strukom. Nećemo da uvozimo pšenicu. To je jedna platforma koja ne iziskuje baš veliku pažnju u tom komentaru. Mi hoćemo da budemo glavni proizvođači, odnosno izvoznici na svetskoj pijaci te čuvene srpske kvalitetne pšenice sa kojom se ponosimo i možemo da izađemo na tržište.
Nećemo da nam u robnim rezervama duguju 18 milijardi dinara. O toj temi bismo mogli mnogo da komentarišemo. Nećemo da bilo koji stranac kupuje zemlju, i to je naš program, odnosno program SRS. Nećemo da nam život bude uzaludan kao što je vama. Druga Srbija je vama, a ne nama. Znači, mi živimo u jednoj Srbiji i borićemo se za tu Srbiju i putem ovog zakona i putem svih drugih zakona.

Reč ima narodni poslanik Vladislav Kronić. Kolegu Plužarevića bih zamolio da sledeći put koncipira svoje izlaganje na pet minuta, koliko je predviđeno Poslovnikom.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, govorio bih o amandmanu gospodina Vitomira Plužarevića. U članu 13. stav 4. njegov amandman odnosi na adekvatnu opremu i tri zaposlena diplomirana inženjera poljoprivrede za organizaciju koja treba da stručno kontroliše proizvodnju semena.
Smatram da je zakonsko rešenje bolje, jer ako poznajemo ovu materiju znamo šta taj čovek treba da radi. On treba da izvrši stručnu kontrolu proizvodnje.
Prema tome, neophodno je da imamo stručnjaka koji to zna da uradi. Od opreme mu je potreban samo jedan automobil da dođe na njivu. Pre svega, neophodan je stručnjak.
U zakonskom rešenju se kaže: "Stručna organizacija može da vrši poslove stručne kontrole ako ima zaposlenog diplomiranog inženjera poljoprivrede...″ Moj kolega Plužarević kaže da treba da ima tri zaposlena inženjera poljoprivrede. Naravno, jedan, tri, pet ili deset, u zavisnosti od obima proizvodnje koju je taj stručnjak zadužen da kontroliše.
Mislim da bi bilo malo rigidno ovim zakonom propisati jednoj maloj poljoprivrednoj stanici, koja treba da kontroliše, recimo, hiljadu hektara neke proizvodnje, da mora da ima tri diplomirana inžinjera. Njima je dovoljan jedan, a oni koji kontrolišu 20, 30 ili 50 hiljada naravno da ne mogu sa jednim da obave tu kontrolu. Prema tome, ako se držimo u diskusiji slova ovog amandmana, mislim da je zakonsko rešenje bolje i da nema potrebe da zakon propisuje ovaj deo.
Takođe se saglašavam sa stavovima mog kolege Plužarevića. Naravno da i mi želimo isto to, razvijenu poljoprivredu koja deluje po zakonima koji tačno utvrđuju i uređuju šta je čiji posao: čiji je posao stvaranje sorte, čiji je posao održavanje sorte, čiji je posao proizvodnja svih semenskih i ostalih kategorija, da to bude uređeno po zakonu, da se zna ko stvara sortu, da se zna ko je proizvodi, da se zna ko kontroliše, da se zna ko dorađuje, da se zna ko stavlja u promet na veliko, ko stavlja u promet na malo i da ta materija bude zakonom utvrđena, upravo da ne bi došlo do onoga do čega je dolazilo nekada u našoj zemlji, da imamo monopolističko ponašanje određenih ljudi koji žele da od stvaranja sorte do maloprodaje kontrolišu taj proces. Taj proces mora da kontroliše državni organ po strogo utvrđenim principima i ti principi moraju da se poštuju.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Izvolite, kolega Milorad Krstin.

Uvažavam da vi morate da branite ovaj predlog zakona o semenu, ali ne mogu da shvatim da sputavate da proizvodnja semena ili seme dostigne onaj vrhunski svetski kvalitet, po čemu smo poznati u Evropi i u svetu. Moramo da shvatimo da smo poznati u Evropi i u svetu. Da ne ponavljam uvaženog profesora akademika Škorića i sve ostalo što smo nabrojali u diskusiji svi mi poslanici SRS-a.
Ne vidim razlog zašto sada odbijaju Vlada Srbije i Odbor za poljoprivredu, opet nekim nadglasavanjem, i zašto je tu višak da imamo tri inženjera. Kod stvaranja semena je logično da imamo tri inženjera. Mora biti ratarski, povrtarski ili opšti smer i mora biti zaštita bilja.
Gospodo, najosnovnije je da imamo stručnjaka koji će reći – na toj i toj površini ćemo sejati to i to. Onda ćemo imati stručnjaka - ratarca, koji će da prenese svom kolegi zaštitaru – na ovoj parceli su nam te i te biljke, tj. trave koje će morati da se unište da bi se stvorili preduslovi za stvaranje ovog sortnog semena.
Stvarno ne vidim razlog, što se tiče adekvatne opreme, nije sva oprema samo u automobilu. Nekada su poljoprivredni agronomi, zaštitari, smer ratarstvo ili opšti smer, išli biciklom, pa i pešice, do određene parcele na kojoj se proizvodi seme, a sada su u pitanju obična kola. Nisu adekvatna oprema obična kola.
Protumačite, vidite malo zakon i šta znači jedno seme stvoriti. Nije to tek tako, sve bi države ovog sveta stvarale seme. Mi izvozimo kukuruz. Nema te evropske države. Mi proizvodimo seme stranom naručiocu u stranoj državi. Da li vi to znate? Imamo površine u Bugarskoj, u Ukrajini.
Stvar je u tome što mi imamo naše stručne ljude koji se bave samo proizvodnjom semena. Da ste to njih pitali i posavetovali se malo više... ne kažem da niste konsultovali institute za poljoprivredu ili nekoga ko je došao iz Novosadskog ili Zemunskog instituta za poljoprivredu kod vas u Ministarstvo, i taj se napravio pametan i smatra da može da uradi više od ostalih pet eminentnih stručnjaka koji se nalaze na tlu Srbije. To nije tačno.
Prema tome, stvarno ne vidim razlog da se amandman koji se odnosi na član 13. stav 4. ne prihvati u danu za glasanje.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo poslanik Prvoslav Savić.
Vlada i Odbor za poljoprivredu predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Momir Marković.