Vratiću vam vreme da biste mogli od početka da govorite i ne brinite, živi ste, zdravi ste, niste deo Biblije, niste poslanica, nego ste živi i zdravi narodni poslanik.

Jeste da pretendujem da se osećam kao ikona, ali ipak sam poslanica, imam iz Akademije nauka o tome potvrdu i moraću da vam umnožim i podelim svima pa da znate kako u sledećem periodu treba da me oslovljavate.
Šalu na stranu, da odradim ovaj posao. Rešila sam da podržim amandman koji smo malopre čuli od poslanika Markovića.
Takođe, smatram da je neophodno da se prihvati ovakav amandman iz razloga što se u obrazloženju kaže da je ovim članom, koji predviđa da podnose prijavu samo fizička lica predviđen krug lica koja imaju pravo prijavljivanja oduzete imovine, a to su raniji vlasnici, i hoću da mi se objasni, (žao mi je što nema ministra da mi to objasni) – kako to da zadužbine i sva pravna lica koja su ovde navedena takođe ne prijavljuju svoju imovinu, obzirom da su takođe raniji vlasnici.
Kako će se njima vraćati njihova imovina ako dođe do zakona o denacionalizaciji, ako je nisu prijavili? Naravno, iz perspektive ovog zakona, za koji moram da kažem da mi se uopšte ne dopada i da ga Demokratska stranka neće podržati ako se ne usvoji amandman na član 9, koji predviđa da se evidentira nepokretna imovina, da se obustavi promet nepokretne imovine pri ovom evidentiranju, kako bi jednog dana, kada se donese zakon o restituciji, imalo šta da se vrati, a ne da se sve otuđi u međuvremenu.

Zahvaljujem na podršci Srpskoj akademiji nauka. Izvolite, gospodine Krasiću o istom amandmanu.

Podnosilac ovog amandmana je pokušao da ispravi nešto što ne može da se ispravi. Ne može loš predlog zakona da liči na zakon.
Naravno, cenim napor gospodina Markovića, međutim ovo što predlaže kao promenu stava 1. člana 3. takođe ne spada u one pravno-tehničke odredbe koje bi imale karakter tehničkog propisa, jer ipak zalazi u suštinu i prejudicira neke stvari koje treba da reši eventualno neki budući zakon. Ma koliko vi pokušavali da izbegnete, u stavu 1. definisali ste ko je učesnik u postupku. Ovaj zakon nema te pretenzije jer se njime reguliše samo postupak.
Ako u članu 3. govorite ko može da bude stranka onda rizikujete, jer u kasnijim odredbama nemate odgovarajuću odredbu koja će da ukaže zašto se nekome ne priznaje status stranke. Nemoguće je da se sve prijave prihvate. Ne može svako da donese neki papir i kaže - molim vas, evidentirajte vi mene i tu imovinu. Organ koji vodi postupak treba da ceni da li postoji ta imovina, da li je ta imovina obuhvaćena i da li je u nekoj uzročno-posledičnoj vezi sa licem koje je podnelo prijavu. Ako već to radite, onda vam fali materijalni propis.
Dalje, ovaj amandman podnela je stranka koja se zalaže da ne zastareva pravo svojine, bar sam tako razumeo u načelnoj raspravi. Već u poslednjem redu stava 1. govorite o jednom roku koji liči na rok koji je prekluzivne prirode, gde kažete – "u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona". Amandman pokušava nešto da ispravi, ali je nemoguće da se ispravi ovako loš predlog zakona.
Ovaj amandman otvara još jedno pitanje. Mi smo do pre nekoliko godina pravna lica delili na dve kategorije: na tzv. građansko-pravna lica i društveno-pravna lica. Klasičan primer građansko-pravnog lica jeste verska zajednica, a klasičan primer društveno-pravnog lica jeste – gde postoji registrovana neka organizacija koja je sposobna da bude nosilac prava i obaveze i da odgovara nekom imovinom, a da pri tom nije osnivački kapital definisan po imenu i prezimenu nekog fizičkog lica.
Znači, sada vraćate nešto što je nekada bilo, a centralna odredba Predloga zakona sastoji se u tome što radite pravno nemoguću stvar: zakonom, kao opštim aktom, vršite reviziju pojedinačnih akata. To je zabranjeno, to ne sme da se radi.
Ovo je zakon koji bi, kada bi se uporedio sa krivičnim pravom, ličio na zakon o amnestiji. Vi zakonom o amnestiji oslobađate krivičnog gonjenja ili otpuštate iz zatvora lica koja su osuđena za određena krivična dela obuhvaćena zakonom o amnestiji. Nemoguće je da se pravi paralela sa građanskim pravom. Ovo je nemoguć posao koji radite. Po kvalitetu, ovaj zakon je za tri klase gori od Zakona o porezu na ekstraprofit. Juče sam vam objašnjavao da je to nakaradni zakon. Samo čekam dan kada će Vučetićev sud da proglasi da je ceo zakon neustavan zato što je retroaktivan.
Dalje, vi ste podlegli pritisku naslednika, a ovaj zakon, u prvom članu govori o postupku evidentiranja i prijavljivanja imovine na teritoriji Republike Srbije. Tu evidenciju o imovini imate u katastru, u zemljišnim knjigama, u Direkciji za imovinu Republike Srbije; stoga – nepotreban zakon.
Ako idete na denacionalizaciju, donesite propis o denacionalizaciji i ubacite tri, četiri, pet odredbi koje se tiču postupka, ukoliko su specifične i postoji potreba za nekom specifičnošću u odnosu na odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. Ali, vi nećete to.
Jednostavno, vi želite da kukuriknete kako ste nešto uradili, a ništa niste uradili. Samo ćete da posvađate ljude, unećete još veću zabunu, tim pre što, kao nadležni državni organ, određujete upravnu organizaciju koja je punomoćnik Vlade u imovinskim stvarima. Totalno pobrkano.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da su amandmani narodnog poslanika SRS i narodnog poslanika DS imali isti cilj. Smatramo da čitav zakon ne može u ovakvom obliku da se pojavi i da bude usvojen na Skupštini, pa samim tim i njegov član 3. Mislim da je gospodin Marković svojim amandmanom pokušao da popravi ono što je predlog Vlade Srbije; upustio se gospodin Marković u pokušaj da definiše još neke slučajeve koji nisu predviđeni Predlogom zakona koji je sačinila Vlada Republike Srbije, ali onda bismo mogli da idemo unedogled.
Najpre, sami ste svesni toga da u ovim slučajevima ne postoje naslednici, zato što, kada se obavlja ostavinska rasprava, utvrđuje se da je imovina koja je ostala iza dekujusa predmet ostavinske rasprave. Ono što je predmet rasprave pred sudom, to se deli. Ova imovina nije bila predmet rasprave jer ona nije nasleđena.
S druge strane, da vam dam jedan konkretan primer. Možda bi mogli njime da se pozabave i pravnici, kojima je ova materija osnovni posao. Pre 9. marta 1945. godine veliki deo imovine imale su i političke stranke. Vi ovde ne predviđate Predlogom zakona da postoje pravni sledbenici političkih stranaka i da će imovina oduzeta političkim strankama da bude vraćena. Ako je gospodin Marković već uveo i zadužbine, zašto nije uveo i pojam političkih stranaka. Postavilo bi se pitanje, kako bismo se izborili za to da u mnoštvu od 400 političkih stranaka proglasimo koja stranka je pravni sledbenik one stranke koja je imala imovinu pre Drugog svetskog rata.
Na primer, mi srpski radikali znamo šta je bila imovina stranke čiji smo mi sledbenici, a vi biste nam to osporavali kada bismo se pojavili sa takvim zahtevom pred vama. Nećemo se pojaviti, ne brinite. Principijelno smo protiv toga da išta bude vraćeno, pa nećemo tražiti ni imovinu radikala pre Drugog svetskog rata. Samo vas upozoravam na nedorečenost Predloga zakona i na to da niste razmišljali o mnogo čemu što može da bude opasno za Srbiju.
Evo, da vam predložim da povučete iz procedure ovaj zakon, da osnažimo zemlju, da naš budžet bude dovoljan da ne primamo plate na 50 dana i da u zemlji nema ovoliko nezaposlenih; da nema mita, korupcije i kriminala, da postanemo normalna zemlja i da možemo Zakonom o budžetu da predvidimo sredstva za restituciju; da zbog toga ne grcaju i ne pate građani Srbije.
U šta uvaljujete sledeću vladu ili ovu vladu, ako dočeka idući budžet? Uvaljujete je u povraćaj imovine, uglavnom će to biti novčana sredstva. Sada u budžetu nema sredstava nizašta drugo osim za golo preživljavanje, i to u budžetu koji se enormno puni naplatama poreza, akciza, potrošnjom. Ne proizvodnjom, potrošnjom.
Kako to mislite iduće ili one tamo godine da počnete da vraćate ogromne dugove? Vi znate da se radi o desetinama milijardi. Ili je ovo, kao što mislim, sračunato na propagandni efekat? Ali, niste ga postigli.
Protiv ovog predloga se bune i oni koji misle da će im nekada imovina biti vraćena. Ni njih niste ubedili da iskreno mislite. Znam da ne mislite iskreno. Odavno sam raskrstio sa tim da jedna vlada, koja je konglomerat više političkih stranaka, može iskreno da se izjašnjava o bilo čemu. Odavno sam raskrstio sa tim da ova vlada može iskreno bilo šta u javnosti da izjavi. Nema više iskrenosti u vladama Srbije u dugom periodu.
Zbog toga vam predlažem ponovo – povucite ovaj predlog zakona iz procedure. To je mnogo lakše nego da imate zakon koji neće imati nikakve efekte; mnogo jednostavnije i mnogo lakše. Predlažem vam, hajde da razgovaramo o onome što najviše tišti Srbiju ovog časa. Hajde da prekinemo ovu sednicu i da počnemo da razgovaramo o Kosovu i Metohiji, hajde posle toga o kriminalu, mitu i korupciji; hajde da radimo ono za šta nas je narod ovde izabrao.
Zamajavamo se ovde predlogom zakona o vraćanju imovine oduzete posle striktnog datuma 1945. godine. Niko od vas se ne usuđuje da izađe ovde i da kaže zašto taj datum, zašto ne 6. mart, zašto ne 5. mart? Koliko će ljudi biti ponovo oštećeno, ne samo oštećeno tako što će sirotinja uplaćivati u budžet kojim ćete da namirujete naslednike bogataša ili saradnike okupatora, ili Nemce, nego i tako što će ostati nenamiren deo onih kojima je imovina oduzeta, na primer, Srbima sa Kosova i Metohije. Razmislite malo ozbiljnije o ovome što radite. Nudim vam saradnju, da radimo ozbiljno na temama koje život znače.

Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković.

Kako je jedan narodni poslanik ovde konačno došao u salu i rešio da učestvuje u radu; a ovih dana i ne samo ovih dana, već i kao ministar inostranih poslova je, i pored zakletve koju je položio - da čuva svoju zemlju i da štiti teritorijalni integritet i suverenitet – putovao po svetu, prodavao svoje parče zemlje i nudio te delove teritorije Srbije i sada kao narodni poslanik, a kako SPS nema drugačiji način da protestuje; mi ćemo u narednih pet minuta, kao poslanici SPS, napustiti ovu salu, u znak protesta zbog njegovog prisustva u skupštinskoj sali.

Da li se još neko javlja o amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Leila Ruždić-Trifunović i Milan Stanimirović.
Vlada predlaže da se amandman odbije, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.

 Jedva čekam, a dobili smo Studiju o izvodljivosti, ali mi se još nisu poslanici senzibilisali dovoljno – da dobijemo dalje, pa da mi se i demokrate senzibilišu.
Videli ste da je u amandmanu poslanika Markovića takođe predviđeno evidentiranje u registru pomoću – ponela sam pogrešan amandman – znači, da se vodi registar u elektronskom obliku.
Mi smo u poslaničkoj grupi DS zaključili, ako se ne složite sa ovim prvim delom, odnosno proširenjem lica koja treba da prijave svoju imovinu, obzirom na onaj član koji predviđa poseban zakon za zadužbine i crkve – da nam je jako važno da se usvoji amandman koji predviđa elektronsko evidentiranje i javnost tih podataka.
Usvojili smo Zakon o dostupnosti informacija. Neophodno je da ovakva imovina i prijave ove vrste budu evidentirane i u elektronskom obliku, obzirom da smo na član 5. podneli takođe amandman koji predviđa rok za izdavanje potvrde o tome.
Smatramo da, ako hoćemo pravnu sigurnost u državi, moramo imati dostupnu i javno evidentiranu imovinu, dostupnu svima, kao i dobijanje povratne informacije da je to ušlo u registar. Kako bi dobili tu povratnu informaciju u tom roku koji smo predložili u amandmanu na član 5, to je jedino moguće ako imamo elektronsku evidenciju.
Pošto mislim da je ministar zadužen za ovaj zakon, čovek koji pravilno razmišlja, nadala sam se da će on već na samom zasedanju i obrazlaganju ovog amandmana, prihvatiti amandman. Zbog toga mi je veoma žao što nije prisutan i ne može nas osloboditi, odnosno da nam učini to da ne moramo o njemu da glasamo, a mislim da je neophodno da se ovakav amandman izglasa.