Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 116 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Veroljub Stevanović, Slobodan Mihajlović, Branče Stojanović i Esad Džudžević.
Obaveštavam vas da je narodni poslanik Meho Omerović, na sednici u četvrtak tražio da predsednik Skupštine obezbedi poslanicima, po Poslovniku, prevod Studije izvodljivosti i, u odnosu na to, obaveštavam vas da je na sajtu parlamenta – – nalaze prevodi sledećih dokumenata: Studija izvodljivosti, tj. tačan naziv Izveštaj o spremnosti Srbije i Crne Gore za pregovore o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji; saopštenja Evropske komisije o spremnosti Srbije i Crne Gore za pregovaranje o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji.
Takođe, na ovoj stranici se nalaze i originalni dokumenti na engleskom jeziku, pošto imamo neautorizovane prevode oba dokumenta. Dakle, stručne službe mogu da stave na raspolaganje u okviru poslaničkih grupa i odštampana dokumenta.
Još jednom koristim priliku da se zahvalim Skupštini na odgovornosti, jer je ovo institucija koja je najviše od svih u pozitivnoj oceni Studije izvodljivosti, između ostalog i zbog izuzetne odgovornosti, kao i učešća i pozicije i opozicije.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: PREDLOG ZAKONA O PRIJAVLjIVANjU I EVIDENTIRANjU ODUZETE IMOVINE (pojedinosti)
Podsećam vas da je Narodna skupština prekinula rad u toku pretresa o amandmanu na član 3. Predloga zakona koji je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, a potom Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom poslanika SRS Vjerice Radeta traži se brisanje još jednog besmislenog člana 3. Predloga ovog zakona.
Vi želite kao predlagači zakona, ako bude usvojen da pokrenete ogroman državni aparat, da pokrenete stotine hiljada ljudi kojima ste usadili lažnu nadu da će im imovina biti vraćena, da obijaju pragove državnih institucija i moljakaju činovnike za svakojake dokumente koje vi ovde tražite da se imovina uspešno evidentira.
Veliki je broj onih koji nemaju nikakvu potvrdu, zapis ili dokument o oduzimanju imovine posle 9. marta 1945. godine. Ako u državnoj arhivi nema takvog dokumenta, šta onda? Jedino će biti koristi za Dinkićevo ministarstvo što će građani Srbije, plaćanjem svih taksi za administrativne usluge, popuniti državnu kasu.
Na kraju, građani će otkriti da su prevareni. Sve se ovo svodi na sledeće, podnesite prijavu o oduzetoj imovini da nam krasi podrumsku arhivu. Ovo je uzaludno gubljenje vremena i trošenje narodnih para. Ući ćete u živi pesak iz koga nikada nećete izaći.
Sada ne shvatamo predlagača ovog zakona, koji je još prvog dana rasprave rekao da i sam ima dosta rezervi prema ovom predlogu zakona. Šta je time hteo da poruči narodnim poslanicima, verujem da ni on sam ne zna.
U Srbiji posle 9. marta 1945. godine oduzeto je ili nacionalizovano, preneto u takozvane agrarne zemljišne fondove mnogo privatnog poljoprivrednog zemljišta, fabrika, zgrada, stanova, trgova, mlinova, zanatskih radnji i tako dalje. Kada se sve to evidentira po vašem predlogu zakona, pa kada podvučete jednu crtu i saberete vrednosti oduzete imovine, šta ćete onda uraditi?
Šta ćete uraditi ako dobijete astronomsku sumu, šta ćete reći ljudima kojima ste dali lažnu nadu, jer vi ulazite u nešto što je neizvodljivo na ovakav način kako ste vi zamislili.
Mnoge nepokretnosti su već promenile i po nekoliko vlasnika. Šta sa fabrikama koje su danas zapuštene, ruinirane, očerupane, a bile su nekada u nečijem privatnom vlasništvu?
Prethodna dosovska vlast, gde je učešće imalo i sadašnje krilo DOS-a na vlasti, obećalo je vraćanje oduzete imovine vlasnicima, i to u prvim mesecima svoje revolucionarne vladavine, ali od toga su odustali, dakle, brže-bolje, pa su prodali cementare, šećerane, pivare, hotele, poljoprivredna dobra i tako dalje.
Interes da se rasproda sve što se može povoljno prodati, a ovo – "povoljno" mislim na uspešno ugovorene provizije koje se očas posla pojave na Sejšelima i drugim ostrvima. Dakle, prevagnulo je sve to u DOS-u nad onim obećanjem koje je dato građanima Srbije. Sećate se onih velikih panoa, ugovora sa narodom, pa i zaklinjanja kao da je to Sveto pismo.
Takođe, nosioci dosovske vlasti, (a ovo se odnosi i na ove koji su trenutno danas na vlasti i na one koji su delom u opoziciji), prekršili su nekoliko postojećih zakona vraćajući oduzetu imovinu samo jednom čoveku – Aleksandru Karađorđeviću, čoveku koji je svesno ili nesvesno dao podršku koljačima srpskog naroda. Setite se samo Okučana 1991. godine.
Šta je sa srpskim seljacima, zašto ste njih pretvorili u građane drugog reda? Znači, za prestolonaslednika ne važe zakoni ove države, dok se za narod još uvek dosledno primenjuju. Da li je to tekovina vašeg legalizma, na koji se pozivate otkako postojite. Da li mi živimo u republici ili u monarhiji? Jer, ako ste vratili Karađorđevićima ono sve, zašto to niste vratili i onim građanima Srbije kojima je oduzeta imovina.
Na kraju, osvrnuo bih se na izlaganje poslanika Mike Vlaovića juče, kada je rekao da bi se primena ovog zakona odnosila samo na ljude koji su imali manje vrednosti koje su im oduzete. Ne možete, ako donesete zakon, da ga primenite samo na one koji su imali male posede, a takvih je najviše, a ne na one kojima je oduzeta imovina velike vrednosti. Nema parcijalnog, personalnog izvršenja zakona. Ako vratite onom seljaku njivu od 50 ari, onda morate da vratite, na primer, i Paraćinsku štofaru potomcima Vlade Teokarevića.
Ovaj vaš predlog zakona najviše mi liči na čoveka koji je krenuo da pravi kućerinu, a ima samo pet cigli i dve grede, a kada je shvatio da je to nemoguće, digao je ruke od svega. Zahvaljujem.

Hvala vama gospodine Iliću.
Pozdravljam predstavnike Lige za zaštitu privatne svojine koji posmatraju sa balkona rad sednice.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo, iznenađena sam da predstavnik Vlade do sada nije povukao ovaj predlog zakona, jer je očigledno da je ovo najveća besmislica do sada predložena Skupštini.
Amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS na član 3 – predlog da se taj član briše – predstavlja pre svega principijelni odnos SRS prema ideji vraćanja oduzete imovine, odnosno prema lažnom obećanju gotovo svih političkih stranaka u Srbiji; naravno, osim SRS. A i kada ne bismo bili protiv toga, opet bi ovaj član 3. bio besmislen, upravo onako kako sam u obrazloženju navela.
Vlada, koja je odbila ovaj amandman, kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što se članom 3. ništa ne prejudicira itd, već se u stavu 1. ovog člana navodi da ima pravo da podnese prijavu po ovom predlogu zakona, što ne znači da se time iscrpljuje krug lica koja će imati pravo na povraćaj oduzete imovine ili obeštećenje za oduzetu imovinu po posebnom zakonu.
Ovo je zaista neverovatno. Predviđate nešto zakonom, unapred znate da ne možete sve da obuhvatite zakonom i onda kažete - ovim se ne iscrpljuje krug. Valjda donosite zakon da biste precizno kazali koja su to lica koja mogu da podnesu prijavu radi evidentiranja svoje nekada oduzete imovine.
Pitam vas, šta će se desiti ako u nekom slučaju nije bilo ostavinskog postupka, kako ćete to da utvrđujete, da li će ta lica voditi ostavinski postupak da bi se pokazalo ko je eventualni naslednik? Naravno, to je nemoguće, ali vi niste razmišljali o onome šta sve može u praksi da se desi primenom ovakvog zaista besmislenog zakona, pogotovo besmislenog člana 3. ovog zakona, koji bi svakako trebalo da se briše.
U drugom stavu ovog člana predvideli ste novu nadležnost Direkcije za imovinu, koja takođe ne može na ovaj način da se reguliše. Postoji zakon koji reguliše ovu nadležnost i ne može na ovaj način da se menja nadležnost Direkcije za imovinu.
Vi se pretpostavljam sećate, sama se odlično sećam primene Zakona o vraćanju zemljišta, koji je bio 10 godina na snazi. Mislim da se ne primenjuje negde od 1996. godine. Taj zakon je trebalo da vam posluži kao nauk da u takav posao ozbiljna država ne može i ne sme da se upušta.
Primenom tog zakona o vraćanju zemljišta po PZF-u prvo su se isposvađale porodice budućih eventualnih naslednika; drugo, nasleđivale su ujnine ujne, strinine strine i niko više ne zna ko je koga nasleđivao u primeni tog zakona. Uništili ste poljoprivredne kombinate, pala je vrednost zemlje, zato što su zemlju dobijali oni koji se nikada nisu bavili zemljoradnjom. Posledica tog zakona je i danas ovoliko zaparloženog poljoprivrednog zemljišta po Srbiji. To što se dešavalo sa tim zakonom, to je sudbina i ovog, odnosno nekog budućeg, koji vi nećete nikada ni predložiti Skupštini, iako ih stalno najavljujete.
Jer, recimo, da imamo predmet iz 1991. godine. Juče sam bila u Tutinu, pa su me zamolili ljudi da pročitam njihov primer u prilog našem stavu da ne bi trebalo da se donosi zakon o vraćanju zemlje, gde je porodica Zečević dobila delimično rešenje da im se vrati zemlja te 1991. godine. Da li su dobili zemlju? Nisu.
Vode sudske sporove, plaćaju sudske takse i nikada neće dobiti to što im je nekada oduzeto. Zato što to i nije moguće, a pogotovo što je konkretno u Tutinu 98% podnetih zahteva pozitivno rešeno i onda se nađe tako jedan, dva ili tri zahteva koji ne mogu da se reše i na tome pada ceo zakon.
Zato predlažem da usvojite ovaj amandman, a još bolje, da povučete ovaj predlog zakona, jer ovaj zakon ovakav kako ste ga zamislili ne znači ništa. Uostalom, imate i stav ovih ljudi koji očekuju da im vratite imovinu kao što ste obećali, tu nekad oduzetu. Pa i oni vam kažu da je ovo besmislica i shvatili su da ih lažete.
A lažete ih zato što očekujete uskoro vanredne parlamentarne izbore, pa onda možete da kažete - evo dragi građani, odlučili smo, počeli smo sa evidentiranjem; za početak prijavite svu oduzetu imovinu, platite Dinkiću taksu, napunite mu budžet; a šta će biti sa vašim zahtevima, odnosno od te evidencije, možda će vam dobro doći da postupite kao što je ova bivša Vlada postupila u onom slučaju na Paliluli (o čemu je juče Gordana Pop-Lazić govorila), kada ste na osnovu evidencije stanova oduzeli ponovo ljudima stanove.
Pitam vas kako ćete vraćati i regulisati onu imovinu koju vi od 2000. godine oduzimate, naravno bez pravnog osnova.

Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Vlada predlaže da se amandman odbije, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Marković, a sada pozdravljam na galeriji pristigle mlade ljude iz Otvorenog kluba Demokratskog centra.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uz svo uvažavanje dame i gospodina iz Ministarstva – mislim da nije u redu što mi ovde već treći dan diskutujemo, a da ministar nije prisutan. Prosto, bilo bi lakše da je tu, jer shodno Poslovniku Narodne skupštine, on ima pravo da uzme učešće u raspravi i možda da nam odgovori na neka od pitanja koja mogu da se reše u samoj raspravi, a da ne budu posle predmet glasanja.
Podneo sam nekoliko amandmana na ovaj predlog zakona. Juče je prošao amandman na član 1. Predloga zakona koji nisam hteo da obrazlažem, odnosno nisam bio u mogućnosti s obzirom da sam predsedavao, ali u svakom slučaju samo ću vas podsetiti da se radi o amandmanu gde su taksativno navedeni propisi.
Radi se o 32 propisa na osnovu kojih je izvršeno oduzimanje imovine i mislim da taj amandman treba prihvatiti iz razloga što, ukoliko ostane, predloženo rešenje može dovesti do brojnih nedoumica, a posebno onih o kojima je govorio kolega Marko Krstin u četvrtak, kada je krenula rasprava o amandmanima.
Pošto sam se javio sada povodom amandmana na član 3. Predloga zakona, najpre želim da ispravim deo svoje diskusije od srede, koji se odnosio na moju bojazan da će Direkcija za imovinu Republike Srbije moći da izvrši ovaj veliki posao.
Naime, upravo u neformalnom razgovoru sa predstavnicima Ministarstva saznao sam da se ceo predlog sastoji u tome da se u samoj Direkciji formira posebna organizaciona jedinica koja bi se bavila ovim pitanjem. Na taj način sama neefikasnost Direkcije, koja se ogleda u svim onim drugim poslovima koje ona obavlja od 1995. pa do danas, ne mora prosto biti razlog da sumnjamo da sada ovaj posao Direkcija može obaviti dobro.
Dakle, ukoliko bi se promenom sistematizacije i formiranjem posebnih odeljenja koja bi se bavila samo evidentiranjem oduzete imovine preuredio rad Direkcije, verovatno bi taj posao mogao da se obavi.
Stoga zahvaljujem predstavnicima Ministarstva što su odvojili vreme da porazgovaramo o ovim mojim predlozima.
Naravno, ostajem i dalje pri apelu da ova vladajuća većina pristupi promeni Zakona o sredstvima u svojini Republike.
U pitanju je zakon iz 1995. godine. Mislim da se svi slažemo ovde da je to krajnje anahron zakon, koji u dobroj meri sputava lokalne samouprave da rade svoj posao.
Podsetiću vas da nijedan pravni posao koji se tiče zakupa; da ne govorim o otuđivanju ili nekom drugom raspolaganju imovinom koju koriste opštine i gradovi u Republici Srbiji; ne može se izvršiti bez saglasnosti Direkcije za imovinu Republike Srbije.
Sa druge strane, Direkcija za imovinu Republike Srbije uopšte nije u mogućnosti da obradi toliki broj zahteva, a ti zahtevi svakodnevno pristižu u opštine širom Srbije i ne znam kako je uopšte moguće da se to reši.
Prošli put sam ukazao na primer kada neki poslovni prostor, ili preduzeće koje raspolaže poslovnim prostorom, želi da raskine ugovor sa korisnikom, zakupcem tog prostora, koji recimo ne plaća to godinama i za taj raskid ugovora treba da dobije saglasnost Direkcije, a te saglasnosti verujete nema i ne može da se dobije, tako da na sudu ne može da se zaštiti pravo lokalne samouprave i u krajnjoj distanci pravo države protiv nesavesnih trećih lica koja se nalaze u tim prostorima. To je vezano za član 3. jer se tu pominje ta direkcija.
Dakle, ostajem pri tom apelu i molim stvarno nekoga ko je u mogućnosti da porazgovara sa odgovornima u Vladi i da se taj zakon napokon promeni. Naravno, to je važilo i za prethodnu vlast, gde sam se takođe nadao da će se ovo desiti, od 5. oktobra pa naovamo, da će neko ukinuti taj Zakon o sredstvima u svojini Republike ili bar taj deo koji ograničava razvoj lokalnih samouprava.
Ukratko, moj amandman na član 3. odnosi se upravo na taj krug lica koja mogu da izvrše prijavu imovine, i on glasi: "Prijavu oduzete imovine po odredbama ovog zakona podnosi fizičko ili pravno lice, raniji vlasnik ili zakonski naslednik, odnosno pravni sledbenik, zadužbina, odnosno njeni pravni sledbenici, crkve i druge verske zajednice, odnosno njihovi pravni sledbenici, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Evidencija prijavljene imovine - registar imovine, vodi se kao javna i elektronska baza podataka."
Radi se o tome da, kada je u pitanju postupak evidentiranja, ne može biti štete od toga da i drugi subjekti, a ne samo fizička lica, prijave oduzetu imovinu po osnovu Zakona o nacionalizaciji i drugih zakona, iz jednostavnog razloga što bi država time došla do potpunije evidencije. Nije mi jasno zašto su ovde izdvojene crkve i posebno zadužbine, kada znamo da te imovine ima dosta.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Reč ima narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.

Vidi se da me dugo nije predsednik prozivao, pa je pogrešio i prozvao me kao poslanika.

Nemojte plašiti birače, sve je u redu, Leila Ruždić-Trifunović je i dalje narodni poslanik po važećem Poslovniku i zakonu. Izvolite, na osnovu toga, gospođo Leila.

Zato što ne valja važeći Poslovnik ne mogu postati poslanik, nego poslanica.