Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu. Ukoliko ne, prelazimo na sledeći amandman.        Koleginice Ruždić, hoćete li da nam vratite podsetnik.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Vlada predlaže da se amandman odbije, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, jer je ovim članom određeno: "da se odredbe ovog zakona ne odnose na ranije vlasnike ili njihove naslednike, odnosno pravne sledbenike kojima je zakonom ili međunarodnim ugovorom, odnosno sporazumom utvrđeno pravo na naknadu za oduzetu imovinu na teret inostrane države".         Veliko je pitanje šta je uopšte predlagač hteo da postigne ovim članom 4. posebno imajući u vidu prethodno što su predstavnici predlagača i ove vladajuće koalicije koja će podržati ovaj predlog zakona naveli. U obrazloženju člana 4. se kaže da je ovim članom eksplicitno određeno ograničenje za lica koja ne mogu podnositi prijavu, a to su bivši vlasnici koji su dobili ili su imali pravo na naknadu za oduzetu imovinu na teret inostrane države.
Ovako postavljen član 4, dame i gospodo pravni eksperti iz vladajuće koalicije, predstavlja materijalno-pravnu odredbu. Članom 4. određuje se ko ima a ko nema neko pravo u odnosu, naravno ne sa ovim zakonom nego sa nekim narednim koji će biti donet, ako se podsetimo člana 1. koji kaže da se ovim zakonom uređuje postupak prijavljivanja i evidentiranja imovine, odnosno, kako ste rekli – da je ovo jedan tehnički zakon, procesni zakon kojim se ni na koji način ne može uticati i određivati ko će koja prava imati ili neće imati po osnovu nekog zakona koji treba da bude donet u budućnosti.
Postavlja se pitanje zašto ste ovu materijalno-pravnu odredbu, jer nesumnjivo je da se radi o materijalno-pravnoj odredbi, uneli u ovaj tehnički zakon i šta je to što će obavezivati ili neće obavezivati neku narednu skupštinsku većinu koja će na potpun način da reguliše materiju denacionalizacije.
Ovo je još jedan dokaz da vi apsolutno niste razmislili o ovom zakonu pre nego što ste ovaj predlog zakona izneli pred parlament, već da je ovo samo još jedan puki pokušaj reklamiranja ove koalicije i dodvoravanja građanima pred neke naredne parlamentarne izbore koji su sve bliži i bliži.
Često ste za ovom govornicom, i kada se govorilo o nekim drugim zakonskim predlozima, navodili primere stranih država, država u okruženju, u tranziciji, koje su donosili pre nas neke zakone koje danas donosimo. Bilo bi veoma zanimljivo da nam neko iz vladajuće koalicije navede koja je to država, pre zakona o denacionalizaciji i za koji kažete da je jedan od uslova za ulazak u Evropsku zajednicu – donela zakon o evidentiranju imovine. To, naravno, nije donela nijedna država, jer one države koje su zaista htele da izvrše denacionalizaciju, te su donosile zakon o denacionalizaciji, a ne o evidentiranju nečega što je već evidentirano.
Posebno je tu zanimljiv primer Hrvatske, kao susedne i zemlje koja je nekada bila u sastavu ove Jugoslavije, savezne države koja je donosila odluke, odnosno zakone na osnovu kojih je oduzimana imovina i kojoj je pripadala ta oduzeta imovina, jer ona nije nikada pripadala republikama članicama i pokrajinama, već isključivo saveznoj državi.
Hrvatska je, na primer, kada je donosila zakon o denacionalizaciji, a to je uradila 1996. godine, učinila to tako što je već tada striktno ograničila da će pravo na povraćaj nacionalizovane imovine imati samo oni koji su 1996, u trenutku donošenja zakona, imali državljanstvo Republike Hrvatske. To je učinjeno na jedan krajnje perfidan način, jer svi znamo da je to bilo nakon akcije "Bljesak" i "Oluja", kada je veliki broj stanovnika srpske nacionalnosti proteran sa teritorije Republike Srpske Krajine. Ti ljudi nisu imali u tom trenutku državljanstvo Republike Hrvatske, a samim tim, automatski po sili zakona, oni su izgubili pravo i na eventualnu restituciju po tom zakonu ili po bilo kom drugom zakonu.
U ovom trenutku vi donosite zakon o evidentiranju imovine, unosite materijalno-pravnu odredbu u procesni zakon, ali to ne činite na način da nekome pravo date, već samo tako što uskraćujete za određene kategorije lica, od člana do člana vi sužavate uporno kategorije lica koje će u narednom zakonu, a kažete da će biti donet, imati pravo na eventualno neku restituciju. Mi u to ne verujemo i pozivamo vas da, ukoliko se već zalažete za denacionalizaciju – donesete zakon o denacionalizaciji, a da u protivnom priznate da je ovo sve jedna velika prevara i da ne planirate, niti ste ikada planirali, niti za to postoji bilo kakva mogućnost, da vratite bilo kome makar deo ove imovine. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, Izvolite.

Tekstopisac ovog predloga zakona je ili pobrkao neke stvari ili stvarno ne zna šta se sve to dešavalo kod nas i kakve obaveze postoje.
Do pre nekoliko godina, dok je postojala SRJ, posebna stavka budžeta SRJ je bila: naknada za nacionalizovanu i eksproprisanu imovinu koja se plaćala strancima, i to 40 godina.
Znači, kada je došla nova narodno-komunističko-socijalistička vlast 1945-1946. godine nacionalizovala je i eksproprisala sve i svašta. Ali, pod pritiskom inostranstva, pre svega Francuske i Engleske, postojala je obaveza da se plaća vlasnicima nekih korporacija, akcionarima nekih korporacija – naknada na ime oduzete imovine.
Možda je jedan od tih primera i Bor, a i neka druga postrojenja. I, ta stavka je postojala u budžetu, jeste da je bila skromna, zato što se to 40 i kusur godina isplaćivalo.
Verovatno vi u ovom članu asocirate na situaciju, a činjenica je da je 1945. godine veliki broj folksdojčera napustio ili da je proteran sa teritorije Republike Srbije, i da su u nekim svojim odnosima sa nekom svojom novom državom rešili pitanje oduzete imovine. To je ono čime se vi hvalite, da ovaj zakon ne tretira folksdojčere (a njih 500.000 čeka sa papirima i poziva se na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i osnovnim slobodama), gde nije moguće praviti bilo kakvu diskriminaciju u pogledu nacije, vere, rase, pola itd.
Najveći problem koji se pokazuje u ovom predlogu zakona, a moram da vam skrenem pažnju - ne tiče se direktno ovoga, ali može da posluži kao neka analogija, nečega što se u istoriji dešavalo, pored onih boračkih penzija koje su isplaćene, ili boračkih dodataka koji su isplaćivani učesnicima NOR-a, kako se to kaže, i veliki broj stranaca je uživao to pravo, koje je takođe u saveznom budžetu bilo posebna stavka za isplate boračkih dodataka strancima. Navešću vam samo primer pripadnika one jedinice Garibaldi, tako da je veliki broj Italijana primao borački dodatak od SRJ. Na sve ovo vam ukazujem da biste shvatili da postoje samo politički razlozi, ali da nema nekih pravnih.
Ono što je smetnja kod ovog člana 4. je to što vi kažete da se odredbe ovog zakona ne odnose – pa navodite ranije vlasnike. To ne može da stoji u ovom zakonu, jer ono što ste vi naveli u članu 1. ovog predloga zakona govori o pravu na prijavljivanje i pravu na evidentiranje, a ne dotiče se prava na povraćaj. Ali, vi u tekstovima ovih članova govorite o pravu na povraćaj, asocirate pravo na povraćaj i na taj način prejudicirate neke stvari, a niste ovlašćeni ovim propisom to da radite.
Vlada u odgovoru na naše amandmane kaže - ništa se ne prejudicira. Pa, kako da se ne prejudicira? Vi ovde otvarate problem budućeg upravnog postupka i činjenice da se može javiti više stranaka sa različitim interesima i različitim zahtevima povodom jedne iste, ako mogu da kažem, stvari koja čini imovinu. Nepotrebno ulazite u nešto što niste savladali do kraja. Prenebregavate mnoge stvari.
Najvažnija je stvar da jednim opštim aktom ništite sve pojedinačne akte i pri tome se pravite nevešti, kao da nemate evidenciju. Svaki put ću da vam ponovim - imate Republičku direkciju za imovinu Republike Srbije, koja je upravna organizacija, odnosno ekspozitura - ovlašćeni predstavnik Vlade. Vlada je nosilac prava korišćenja upravljanja nad državnom imovinom.
Crkvi možete da vratite oduzetu imovinu jednom jedinom odlukom u roku od tri minuta. Ne treba vam ni jedan zakon. Zašto? Zato što je Vlada ovlašćena da raspolaže, može da raspolaže, ali vi to nećete. A, članom 4. samo bacate dodatnu prašinu da navodno vodite računa o nečemu.
Prošli put sam vam pročitao Protokol uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i osnovnim slobodama koji se tiču zaštite vlasništva. Član 1. tog protokola jasno ukazuje na to da ne postoji obaveza Republike Srbije. Zašto ne postoji obaveza Republike Srbije?
U toj konvenciji stoji da se može ograničiti pravo vlasništva i zbog poreza i drugih dažbina i da država ima svoj prioritet u naplati nekih potraživanja. A kada biste znali da postoje predmeti gde je izvršeno oduzimanje imovine zbog toga što je došlo do osude, zato što je navodno sarađivao sa okupatorom, pa je zaradio, ne znam, toliko i toliko; pošto nema, para onda se vrši konfiskacija nepokretnosti. To je već nešto što ulazi u krivični postupak. Vama je tu potreban propis o rehabilitaciji ili pojedinačna odluka da dotično lice nije izvršilo delo.
Vi ovim zakonom pokušavate da prejudicirate stvari i da sve strpate u isti koš, rukovođeni pre svega idejom naslednika, kojima je potrebna neka potvrda da bi mogli da uzmu kredit, da bi mogli da uzmu neke pare i da prevale obavezu na državu. Nećemo vam to dozvoliti.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Izvolite, reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da podržim amandman gospodina Nemanje Šarovića, kao smislen i dobar amandman, i predlažem da se u danu za glasanje taj amandman i usvoji.
Ujedno želim da iskoristim priliku da obavestim da su poslanici SRS podelili sto računara na Kosovu i Metohiji, odnosno još 6 računara nije podeljeno. Pozivam direktore ili predstavnike Osnovne škole "Sveti Sava" iz Paravala, Osnovne škole "Vuk Karadžić" iz Kosova Polja, Osnovne škole "Vladimir Nazor" iz Janjeva, Osnovne škole "21. novembar" iz Gojbulje, kao i Osnovne škole "Jovan Jovanović" iz Goraždevca i gimnaziju iz Goraždevca – da dođu u Kosovsku Mitrovicu i da preuzmu računare koje im poklanjaju poslanici SRS.
Srpski narod je zadovoljan i poručuje i ostalim poslanicima da pojedinačno ili udruženo pomognu srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. Normalno, sa izuzetkom Gorana Svilanovića. Koliko sam čuo, skuplja se prilog da mu se kupi albanska zastava, koju će dobiti ovih dana na poklon od Srba sa Kosova i Metohije, a inicijativa je krenula iz Obilića. Jer, dotični gospodin nije za to da pomogne svom narodu, nego se opredelio još kao ministar da pomaže šiptarske separatiste i teroriste, kako bi ostvarili svoj cilj o nezavisnom Kosovu.
Znači, još jednom apelujem na direktore pomenutih škola da se jave, a ujedno se zahvaljujem svim poslanicima SRS.
Da vas podsetim samo da su srpski radikali poklonili i računar osnovnoj školi u Janjevu, gde su pripadnici te škole, odnosno deca hrvatske nacionalnosti. I oni su ugroženi, i njima je potreban računar, i njima je potreban "prozor u svet", jer ta deca uče po programu Ministarstva prosvete Republike Srbije. Toliko i hvala.

Da li se još neko javlja za reč o amandmanu? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Vlada predlaže da se amandman odbije, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Da je kojim slučajem ili greškom prisutan predstavnik Vlade, bio bi interesan njegov odgovor na pitanje, a šta bi se desilo ukoliko pretedent, neko ko smatra da mu pripada neko pravo nema fotokopiju nekog dokaza. Da li njegovo pravo zavisi od fotokopije, da li njegovo pravo zavisi od nekog papira, da li je to moguće?
Vidite šta je napisano ovde, kaže: uz prijavu iz člana 3. ovog zakona podnosi se kopija akta o oduzimanju imovine ili drugi materijalni dokaz iz koga se vide podaci o oduzetoj imovini i osnov oduzimanja. Možda postoji neko rešenje da je oduzeta vršalica, pošto su konkretne stvari predmet ovog zakona, ne postoji ta vršalica više. Oduzeta je neka imovina, nepokretnost, promenjeno je sve u međuvremenu, unuk nema dokument o oduzimanju imovine, a koji su to drugi materijalni dokazi?
Dalje, dokaz o svojstvu podnosioca prijave, ukoliko nije raniji vlasnik, onda rešenje o nasleđivanju. U momentu smrti otvara se ostavinska rasprava, imovinu predstavlja ono što je predstavljala imovina ostavioca.
Ako govorite o naknadno pronađenoj imovini, onda se govori o njegovoj imovini koja je naknadno nađena, a vi ovde nemate tu situaciju. Ostavilac je umro 1985. godine, naslednici su rešenjem o nasleđivanju dobili samo ono što je ulazilo u ostavinsku masu, a to su bila nesporna njegova imovinska prava.
Ako se tek 2006. godine donese zakon o povraćaju oduzete imovine, kako onda možete 2006. godinu da vežete sa 1984. godinom, jer to nije naknadno pronađena imovina.
Dakle, u momentu smrti ostavioca ta što je vi tretirate kao "naknadno pronađena imovina", bila je državna i imovinski definisana. Ovo je pravno nemoguće što radite.
Zatim kaže: drugi dokaz o pravnom sledbeništvu. Šta podrazumevate pod pravnim sledbeništvom? Ako to vezujete za pravno lice, onda mi kažite, molim vas, ko će biti pravni sledbenik pivare "Afel", ko će biti pravni sledbenik pivare "Vajfert"? Da li možete da ga definišete, ne možete.
Dalje: drugi akti i podaci za koje podnosilac prijave smatra da su od značaja za njegovu identifikaciju. Odmah ću da vam kažem šta će biti u praksi. Tu će biti pisma, dopisi i druga korespondencija kojom Petar Petrović kaže da Janko Petrović, iako je njegov rođak, neće biti taj koji ima neko pravo prema toj imovini, i to je ono zbog čega vi ovo donosite, i sada će oni da se svađaju, i završili ste posao.
Znači, ovo je upravna stvar, tako ste zamislili, gde ćete verovatno imati više stranaka sa suprotnim interesima. Ako hoćete da se igrate sa ljudima, onda ste im lepo rekli – biće to igranka bez prestanka.
Zakon je besmislen. Dakle, zakon o evidentiranju nečega što je već evidentirano. Ako imate većinu, želite da izvršite povraćaj, želite da ispravite istorijsku nepravdu, verovatno to mami neku pažnju i dobijate neke simpatije, ali onda obezbedite većinu i donesite zakon o denacionalizaciji, gde ćete da rešite ko ima pravo, od kada se računa, u kom roku, na koji način i u kom postupku.
Tada ćete rešiti i pitanje evidentiranja, a ovo je sada bajka. Terate mene da se prijavim, zato što ću možda nekada imati neko potraživanje i možda ću da ostvarim neko pravo na nekoj imovini, ukoliko ta imovina postoji. To su sve neizvesni događaji. Ni manje ni više, nego donosimo zakon o budućim i neizvesnim događajima.
Da li ste vi svesni rizika da će se promeniti za godinu dana ili manje većina u ovoj Narodnoj skupštini i ovo će neko da pocepa; jednostavno, staviće van snage ovaj zakon koji budete na silu doneli. Šta je onda bilo, gde vam je tu pravna sigurnost, čime vi to garantujete da se ljudi džabe ne izlažu trošku, podnose neke prijave? Kažem vam, najmanje petsto hiljada ljudi je spremilo dokumentaciju i čeka samo ovaj zakon da vas zatrpa dokumentacijom.
Proučite Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i ostalim slobodama da ne biste napravili grešku. Vi ste se lepo u obrazloženju pozvali na Povelju Ujedinjenih nacija, gde to stoji; nisam to pročitao; pa dalje na osnovu Opšte deklaracije o ljudskim pravima, ni tamo nema; pa ste se pozvali na ovu Evropsku konvenciju, a tu piše nešto sasvim drugo.
Da bi neko bio ekspert, on treba da pročita normu, ali mora malo da zna šta se to dešavalo, kako se dešavalo, kakva su druga rešenja. Ovako unosite bez veze neke norme koje ništa ne znače. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Ne znam zaista šta još treba da se kaže vezano za ovaj besmisleni predlog zakona, pa da predstavnik Vlade, (on doduše nije ovde), shvati i da prihvati da je jedino normalno rešenje da se ovaj zakon povuče.
Ovo govorim, pre svega, zbog principijelnog stava SRS da se ne može doneti ni zakon o denacionalizaciji, odnosno da neće moći da se primenjuje. Naravno, ako to bude na dnevnom redu, a neće, onda ćemo više da govorimo o tome.
Govorim iz razloga što i vi koji ste obećavali da ćete vratiti nekada oduzetu imovinu, naravno – nećete. Ovim zakonom ste predvideli nešto što niti može da se primeni, niti ovako kako je napisano u članu 5. predstavlja pravnu normu, jer ste rekli da, govorite o drugim dokazima, o drugim aktima; pa valjda znate, ili je trebalo da zna Vlada, koji akti mogu da budu dokaz o bivšem vlasništvu.
Ne možete da kažete "i drugi", jer zaista, možda ste pod tim "drugi" predvideli i izjavu dva svedoka. Kažete da uz prijavu treba da se podnese kopija akta o oduzimanju imovine ili drugi materijalni dokaz iz koga se vide podaci o oduzetoj imovini, o osnovu oduzimanja.
Trebalo je da kažete građanima, koji prikupljaju ovu dokumentaciju, da overe kopije po opštinama koštaju od 300 do 700 dinara, da će morati to da plate.
Onda kažete: "dokaz o svojstvu podnosioca prijave, ukoliko nije raniji vlasnik, rešenje o nasleđivanju, odnosno drugi dokaz o pravnom sledbeništvu sa ranijim vlasnikom ili dokaz o smrti lica čija je imovina oduzeta i dokaz o srodstvu sa tim licem".
Sa jedne strane govorite o rešenju o nasleđivanju, a sa druge strane govorite samo o utvrđivanju činjenice smrti lica kome je ta imovina oduzeta. Morate da se opredelite za jedno ili drugo. Jedno logično pitanje se postavlja, koliko je živih bivših vlasnika ove oduzete imovine o ostavinskom postupku govorile su kolege Krasić i Tomislav Nikolić.
Nadam se da ste zaista shvatili da je sve ovo besmisleno, jer jednostavno ta imovina nije mogla biti predmet ostavinskog postupka, zato što u vreme ostavinskog postupka nije bila vlasništvo tog lica čija je nekada bila, već u društvenoj svojini ili, ne znam, svojini sa pravom korišćenja nekog preduzeća i tako dalje.
Opet ću da nastavim ono što sam govorila o amandmanu na član 3. i o Zakonu o vraćanju zemljišta, radi poređenja – kakve su se sve situacije dešavale u vreme primene tog zakona; i opet ponavljam, ni do dana današnjeg popriličan broj tih predmeta nije završen i ne vidi se da li će i kada biti uopšte završen.
Pročitaću ponovo samo deo rešenja, gde je delimičnim rešenjem utvrđeno da su Zečević Vukajle, Vukosav, Milosava, Leposava, Stojanka, Vukosava i, po ranije preminuloj sestri Inosavi, Veljović Radoslav – vlasnici nepokretnosti označenih nekim brojevima i, sada zamislite, u katastarskoj opštini Južni Kočarnik, u opštini Tutin, utvrđeno je da su oni bili vlasnici, ali ne može da im se vrati zemljište zato što su te parcele u međuvremenu promenile katastarske brojeve. Dakle, to su neke situacije koje se dešavaju kada se pokušava primena neprimenjivog zakona. To je bio ekstrazakon u odnosu na ovaj koji nam danas, odnosno ovih dana Vlada predlaže.
Još jedanput vas pozivam, budimo ozbiljni poslanici i poručite Vladi da se uozbilji i da zaista predlaže Narodnoj skupštini neke predloge zakona koji su u interesu svih građana Srbije, zbog kojih, uostalom, postojimo i mi, a valjda i Vlada.
I povucite ovaj predlog, besmislen je i neprimenjiv. Nemojte da stavljate omču oko vrata budućoj vladi, da građani koji očekuju da ovo možda nešto znači i od te buduće vlade traže da primenjuju nešto što se primeniti ne može.