Ukoliko je ovaj predlog zakona tehnički propis, onda ova odredba ne sme da postoji. Navodno, nešto se prijavljuje samo do 30. juna 2006. godine, a šta će biti 1. jula 2006. godine?
Dakle, ne postoji pravo na prijavljivanje. A šta to znači? Do 30. juna 2006. godine država će da dobije prijave pa će videti u nekom narednom roku koje su njene obaveze. To je vrlo neozbiljno.
Ovaj zakon reguliše samo pravo prijavljivanja. Međutim, vidite i sami u članu 1, 2, 3, 4. propisane su i odredbe o pravima, ne prijavljivanja nego o pravima, ko može biti stranka i na šta može da računa ta stranka u nekom budućem postupku, a po odredbama nekog budućeg zakona.
To sve što radite je nemoguće, a ovo postaje krajnje besmisleno, a zbog čega? Ako niste uvažili protek roka, već vraćate sve na nešto što je bilo pre 60 godina, onda morate da nađete odgovor na pitanje zašto to niste vratili na rok od 70, 120, 220.
Zar mislite da je samo 1945. godine načinjena nepravda? Naša istorija kaže da su se ovde uvek činile nepravde. Zbog čega postoje neki rokovi?
Nisam sklon da pričam ovde o potraživanju, jer ovo je ipak jedna administrativno-upravna, odnosno više upravna stvar. Ona tek u obrisima postaje potraživanje, ali ona izvorno postaje upravna stvar i rešavaće se u upravnom postupku.
Pravila upravnog postupka kažu da pojedinačni upravni akt postaje konačan, a pod određenim uslovima i pravosnažan, i on obavezuje. Moguća je obnova postupka, moguć je zahtev za zaštitu zakonitosti, i za sve to su istekli rokovi.
Ovde se radi o pravosnažnim pravnim stanjima koja su okončana. Vi nameravate nekim budućim zakonom da izvršite amnestiju okončanih pravosnažnih stanja. To je pogrešno.
Ovde idete dalje, pa kažete, dakle, pravo svojine je univerzalno pravo, ali da bi se došlo do povraćaja i uspostavljanja novog prava svojine, vi idete preko tehničkog propisa koji postaje relativno pravo, a te dve stvari ne idu jedna sa drugom.
Pravu svojine pružate univerzalnu zaštitu, a ograničavate ga tehničkim propisima. Siguran sam da onaj koji je pisao tekst ovog zakona blage veze nema sa čim se uhvatio da radi. On je jednostavno napisao neke odredbe, ubacio nešto kao da se evidentira, da se prijavi, a ovo je prvi korak gde možemo da vidimo koliko ima takvih lica i koja je imovina u pitanju.
Znajući kakva je praksa ove vlade, pa i one prethodne, ne bi me iznenadilo da se već sledeće godine ako ova vlada opstane, u ovo vreme pojavi predlog zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, gde se menja član 6, pa se 30. juni 2006. godine pomera na 30. juni 2008. godine, kao što me ne bi iznenadila činjenica da se nikada ne donese zakon o restituciji, o povraćaju imovine.
Dakle, ne bi me iznenadilo, ukoliko prođe (a verovatno će da prođe) ova intervencija koja se tiče člana 5. i one potvrde o kojoj smo malopre pričali, da kroz nekoliko meseci nakon usvajanja ovog zakona ide zakon o izmenama i dopunama ovog zakona sa jednom jedinom odredbom – da ta potvrda postaje dokaz svojine i da ona može biti u pravnom prometu, da služi kao zaloga ili na bazi nje da se upisuje hipoteka i tako dalje.
Zakon je loš, zakon je pravno nemoguć, ne postoji ustavni osnov za ovaj zakon. Postoji samo politička volja. Ako već postoji ta politička volja, onda moram da vam kažem da ta politička volja nije u skladu sa relevantnim međunarodnim dokumentima koji regulišu pitanje zaštite vlasništva.