Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da su amandmani narodnog poslanika SRS i narodnog poslanika DS imali isti cilj. Smatramo da čitav zakon ne može u ovakvom obliku da se pojavi i da bude usvojen na Skupštini, pa samim tim i njegov član 3. Mislim da je gospodin Marković svojim amandmanom pokušao da popravi ono što je predlog Vlade Srbije; upustio se gospodin Marković u pokušaj da definiše još neke slučajeve koji nisu predviđeni Predlogom zakona koji je sačinila Vlada Republike Srbije, ali onda bismo mogli da idemo unedogled.
Najpre, sami ste svesni toga da u ovim slučajevima ne postoje naslednici, zato što, kada se obavlja ostavinska rasprava, utvrđuje se da je imovina koja je ostala iza dekujusa predmet ostavinske rasprave. Ono što je predmet rasprave pred sudom, to se deli. Ova imovina nije bila predmet rasprave jer ona nije nasleđena.
S druge strane, da vam dam jedan konkretan primer. Možda bi mogli njime da se pozabave i pravnici, kojima je ova materija osnovni posao. Pre 9. marta 1945. godine veliki deo imovine imale su i političke stranke. Vi ovde ne predviđate Predlogom zakona da postoje pravni sledbenici političkih stranaka i da će imovina oduzeta političkim strankama da bude vraćena. Ako je gospodin Marković već uveo i zadužbine, zašto nije uveo i pojam političkih stranaka. Postavilo bi se pitanje, kako bismo se izborili za to da u mnoštvu od 400 političkih stranaka proglasimo koja stranka je pravni sledbenik one stranke koja je imala imovinu pre Drugog svetskog rata.
Na primer, mi srpski radikali znamo šta je bila imovina stranke čiji smo mi sledbenici, a vi biste nam to osporavali kada bismo se pojavili sa takvim zahtevom pred vama. Nećemo se pojaviti, ne brinite. Principijelno smo protiv toga da išta bude vraćeno, pa nećemo tražiti ni imovinu radikala pre Drugog svetskog rata. Samo vas upozoravam na nedorečenost Predloga zakona i na to da niste razmišljali o mnogo čemu što može da bude opasno za Srbiju.
Evo, da vam predložim da povučete iz procedure ovaj zakon, da osnažimo zemlju, da naš budžet bude dovoljan da ne primamo plate na 50 dana i da u zemlji nema ovoliko nezaposlenih; da nema mita, korupcije i kriminala, da postanemo normalna zemlja i da možemo Zakonom o budžetu da predvidimo sredstva za restituciju; da zbog toga ne grcaju i ne pate građani Srbije.
U šta uvaljujete sledeću vladu ili ovu vladu, ako dočeka idući budžet? Uvaljujete je u povraćaj imovine, uglavnom će to biti novčana sredstva. Sada u budžetu nema sredstava nizašta drugo osim za golo preživljavanje, i to u budžetu koji se enormno puni naplatama poreza, akciza, potrošnjom. Ne proizvodnjom, potrošnjom.
Kako to mislite iduće ili one tamo godine da počnete da vraćate ogromne dugove? Vi znate da se radi o desetinama milijardi. Ili je ovo, kao što mislim, sračunato na propagandni efekat? Ali, niste ga postigli.
Protiv ovog predloga se bune i oni koji misle da će im nekada imovina biti vraćena. Ni njih niste ubedili da iskreno mislite. Znam da ne mislite iskreno. Odavno sam raskrstio sa tim da jedna vlada, koja je konglomerat više političkih stranaka, može iskreno da se izjašnjava o bilo čemu. Odavno sam raskrstio sa tim da ova vlada može iskreno bilo šta u javnosti da izjavi. Nema više iskrenosti u vladama Srbije u dugom periodu.
Zbog toga vam predlažem ponovo – povucite ovaj predlog zakona iz procedure. To je mnogo lakše nego da imate zakon koji neće imati nikakve efekte; mnogo jednostavnije i mnogo lakše. Predlažem vam, hajde da razgovaramo o onome što najviše tišti Srbiju ovog časa. Hajde da prekinemo ovu sednicu i da počnemo da razgovaramo o Kosovu i Metohiji, hajde posle toga o kriminalu, mitu i korupciji; hajde da radimo ono za šta nas je narod ovde izabrao.
Zamajavamo se ovde predlogom zakona o vraćanju imovine oduzete posle striktnog datuma 1945. godine. Niko od vas se ne usuđuje da izađe ovde i da kaže zašto taj datum, zašto ne 6. mart, zašto ne 5. mart? Koliko će ljudi biti ponovo oštećeno, ne samo oštećeno tako što će sirotinja uplaćivati u budžet kojim ćete da namirujete naslednike bogataša ili saradnike okupatora, ili Nemce, nego i tako što će ostati nenamiren deo onih kojima je imovina oduzeta, na primer, Srbima sa Kosova i Metohije. Razmislite malo ozbiljnije o ovome što radite. Nudim vam saradnju, da radimo ozbiljno na temama koje život znače.