Poštovane dame i gospodo narodni poslanici dobar dan, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 142 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miodrag Đidić, Milan Nikolić, Suzana Grubješić i Sava Urošević.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PRIJAVLjIVANjU I EVIDENTIRANjU ODUZETE IMOVINE (pojedinosti)
Podsećam vas da je Narodna skupština prekinula rad u toku pretresa o amandmanu na član 11. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Izvolite, reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nažalost nemamo prilike danas da govorimo o radu Vlade, ali imamo da ukažemo na još jednu obmanu, koju građanima servira Vlada kroz Predlog ovog zakona, da razjasnimo i pokažemo svu zlonamernost i neozbiljnost u radu dosadašnje Vlade i skupštinske većine.
Ovaj predlog zakona najbolji je primer kako se obmanjuje veliki broj građana, pokazuje da zakonskim rešenjima, koja nažalost evo već godinu dana donosimo, a koja su često neprimenljiva u praksi, stvaramo samo jednu marketinšku podlogu, na osnovu koje pokušava Vlada da ubedi građane kako ide ka nekom boljitku za sve njih.
Nažalost, ovaj zakon nije takav zakon. Ono što ovom zakonu fali, to je ono osnovno - da omogući građanima pristup svim dokumentima na osnovu kojih bi mogli svoje pravo da ostvare. Toga nema u ovom zakonu i to je jedna od ozbiljnih mana.
Ovaj zakon, isto tako, nije usaglašen sa Zakonom o privatizaciji, jer nije omogućio da se obustavi promet imovine, bar u procesu privatizacije, jer je to valjda sasvim normalno ukoliko ste se odlučili da imovinu vraćate građanima Srbije. Ono što se očekivalo i što je trebalo građanima, a ima ih negde oko 300.000 koji očekuju povraćaj imovine, jeste donošenje zakona o restituciji i denacionalizaciji. To bi bila neka sigurnost da vi imate dobru nameru kada je u pitanju ovaj zakon.
Imam utisak da što je Vlada slabija, što je ekonomska situacija lošija, što su građani nezadovoljniji, Vlada izlazi pred građane sa nekim jednokratnim rešenjima, poput nekih zakonskih predloga, strategija, nekih planova koji imaju cilj da stvore marketinšku sliku uspešnosti Vlade.
Pored ovog zakona, trenutno je aktuelna ova strategija o zapošljavanju, gde se na par listova jednog upitnika građanima obećava od pet do 10.000 evra, što je sasvim neozbiljan pristup; čak se i onim ozbiljnim građanima koji nameravaju ozbiljno da investiraju u svoj posao ne omogućava da, uz te zahteve, predaju neke elaborate ili biznis planove, što bi pokazalo da ozbiljno razmišljate o problemu zapošljavanja.
Nažalost, izlazi se sa ovakvim zakonima koji imaju cilj da popune novinske stupce. Mislim da je kod ovog zakona krajnje vreme da se stane na kraj takvom ponašanju Vlade. S jedne strane, imamo zainteresovane građane, udruženja građana koji su protiv ovog zakona; SRS je protiv obmanjivanja i jedne vrste kukavičluka, s kojim se odnose predstavnici Vlade prema građanima; verujem i da dovoljan deo predstavnika pozicije nije zadovoljan ovim zakonskim predlogom.
Mislim da je sada prilika da, prihvatanjem ovog amandmana, faktički poništimo ovaj zakon i da građanima kažemo u lice šta mislimo o njihovim zahtevima. Srpska radikalna stranka se izjasnila, ali mi se čini i ubeđen sam da predstavnici Vlade to nisu, pa će novi predlog zakona građanima, koji zahtevaju povraćaj imovine, mnogo jasnije pokazati šta mogu da očekuju od ove vlade. Hvala.

Hvala vama. Reč ima Branislav Janković.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se povodom amandmana na član 11. koji je podneo narodni poslanik Momir Marković. To je amandman kojim se traži brisanje člana 11. Moram reći da je i ovaj amandman u skladu sa svim amandmanima koje smo podneli na Predlog ovog zakona.
Moramo reći da je zakon nedosledan i objasniću na očiglednom primeru. U članu 10. ovog zakona predviđeno je da će crkve i verske zajednice rešenje po ovom zakonu moći da potraže kasnije, znači naknadnim putem. Tu je nedoslednost, jer mi smatramo da je crkva imala uredno vođene knjige.

To je amandman na član 11 - završne odredbe.

Jasno je da je amandman na član 11, ali nedoslednost celog zakona se ogleda u članu 10. To moram da naglasim, crkvama može da se vrati imovina koja nije problematična, postoje jasno vođene knjige, a to se ne čini; ono što možete da vratite, uredićete naknadnim zakonom. To je suština.
Ako ste imali cilj nominalno povećanje zakona, čime hoćete da se hvalite, da sutra imate broj zakona koji u praksi ne mogu da se provedu, bitna vam je forma, a ne suština, moram da vas obavestim da Srpska radikalna stranka u tome jednostavno neće da učestvuje. Hvala.

Da li ima još govornika o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Milivoje Vuković.

        Dame i gospodo narodni poslanici, amandman poslanika Srpske radikalne stranke Mome Markovića na član 11. Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine morao bi da se usvoji, a samim tim vi biste bili spaseni muka tj. ovaj nazovizakon koji ne znači ništa ne bi ni stupio na snagu.
Već u prethodnom obraćanju rekao sam da je ovo bila vaša namera da se uposli ta ogromna administracija koja ništa ne radi. Evo, navešću vam jedan primer tako lošeg rada. Naime, pročitaću vam samo kako izgleda odgovor na molbu tzv. Narodnoj kancelariji predsednika Republike. Jedan građanin se žalio na nepravilnosti u radu u njegovom kolektivu, gde je on lično bio oštećena strana. Uredno je dostavio sve papire i dokumente, iz kojih se jasno vidi da je on u pravu, i tu je trebalo samo da se odgovarajućoj osobi tj. direktoru te ustanove, koji je uzgred rečeno iz G17 plus, skrene pažnja na učinjenu nepravdu prema tom radniku, i da se njegov problem reši pozitivno.
A evo kako mu odgovara načelnik odeljenja, Zorica Grujevski, iz te Narodne kancelarije: "Poštovani gospodine, povodom molbe koju ste uputili Narodnoj kancelariji predsednika Republike, obaveštavamo Vas da smo detaljno razmotrili Vaš zahtev (pazite detaljno) i razumeli ozbiljnost problema na koji ste nam ukazali. (Alal vera, razumeli su problem.)"
"Povodom Vašeg i sličnih zahteva građana, pokrenuli smo inicijativu da sve institucije blagovremeno i odgovorno odgovaraju na primedbe i zahteve građana koji im se obraćaju. (Vidite, pokrenuli su inicijativu da sve institucije odgovorno odgovaraju na primedbe. Pa kako drugačije, neće valjda neodgovorno da odgovaraju.) Takođe, Narodna kancelarija u svom svakodnevnom radu nastoji da utiče na nadležne institucije u cilju što efikasnijeg pristupa problemima građana."
Oni nastoje da utiču na nadležne institucije, ali, šta ćete, oni ih ne slušaju, već rade po svom, pa tako ovaj građanin ne može da ostvari svoja prava koja mu normalno pripadaju po važećem zakonu.
I na kraju se kaže: "Iskreno zahvaljujemo na ukazanom poverenju."
Eto vidite, rešen problem, nema šta. Detaljno su ga razmotrili, razumeli, pokrenuli inicijativu da nadležne institucije odgovorno odgovaraju na zahteve građana u cilju što efikasnijeg pristupa problemima. A šta je tu rešeno? Ništa!
Građanin nije ostvario svoje pravo koje je tražio, a sutra će u nekoj analizi rada Narodne kancelarije verovatno biti objavljeno kako su uspešno rešeni svi problemi i prigovori građana. Neko od poslanika reče da skratimo ovu "praznu priču", a pitam je li to ovaj odgovor iz Narodne kancelarije u kome se ništa konkretno ne reče?
Zato vam iskreno preporučujem da usvojite ovaj amandman i rešite se ovako lošeg Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine.

Hvala, gospodine Vukoviću. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Narodni poslanik Zoran Krasić nije govorio povodom amandmana, već je koristio pravo da govori po Poslovniku i dao repliku tokom jučerašnjeg dana, pregledao sam stenogram. Izvolite, gospodine Krasiću.

Sasvim je normalno, ako Predlog zakona ima 11 članova i ako se predlaže brisanje 10 članova, da se predloži brisanje 11. člana, bez obzira što taj član glasi da taj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja.
Ovi eksperti koji očekuju konstruktivnost svakog amandmana, verovatno su očekivali da dodamo amandmanom reči - pod uslovom da bude papira da se objavi zakon, odnosno ukoliko nema papira, onda će stupanje na snagu ovog zakona da se najavi SMS porukama putem "Eriksonovih" telefona. Naravno da nećemo takve amandmane da pišemo.
Naravno da tražimo da se, shodno vašoj terminologiji, izopšti i sama ideja da neko treba da prijavljuje da bi neko evidentirao nešto što je prijavljeno i evidentirano već. Naravno da je ovaj amandman nužan da bi se, pre svega, skinula jedna maska.
Dok Vladu Republike Srbije potresa korupcionaška afera, pa zašto ne reći međunarodnih razmera, Vlada Republike Srbije predlaže jedan ovakav besmisleni zakon.
U ime Vlade taj zakon treba da brani odsutni Mlađan Dinkić, a njega zamenjuje poprilično odsutni Parivodić. Mi danima raspravljamo o jednom ozbiljnom zakonskom projektu Vlade Republike Srbije, a niko iz Vlade nije došao da kaže jednu dobru reč o svom predlogu.
To je problem. Nad tim treba da se zabrinemo svi mi koji sedimo u ovoj sali.
Ova vlada na ovaj način nam jasno stavlja do znanja, mi smo bacili kosku, a vi je glođite, a mi završavamo, pa da li je to "Soni-erikson", "Erikson" ili neka druga firma, nije bitno.
Afera za aferom ide, Skupština se bavi nekim perifernim poslovima.
Naravno da onaj koji je predložio ovaj zakon zna da je ovaj zakon nesprovodljiv. Naravno da on zna da je on tehnički nedorečen, nedorađen i ne postoji mogućnost da se postupi po ovom zakonu.
Naravno da onaj ko je osmislio ovaj koncept nije izašao pred javnost Republike Srbije da saopšti podatke o kojoj se to imovini radi, kolika je vrednost te imovine, a to što se prijavi treba da se vrati. Koliko godina će proteći dok se to vrati. Koliko će to da košta poreske obveznike Republike Srbije? Ako materijalna i finansijska podloga za ovakav zakon ne postoji, onda je iluzorno i raspravljati o ovom zakonu.
Radi javnosti mora da se kaže, Zakon o planiranju i izgradnji predviđa jedan oblik restitucije neke imovine, a kada se radi o gradskom građevinskom zemljištu pre svega. Zakon o stanovanju takođe predviđa mogućnost restitucije kada je u pitanju zaštićeno stanovanje.
Pre 10 godina bio je zakon kojim je bilo vraćeno zemljište ranijim vlasnicima.
Imamo propis koji sprečava otuđenje te imovine u postupku privatizacije. Imamo Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, sa velikim ovlašćenjima Vlade Republike Srbije.
Imamo praksu lokalnih samouprava, da su sada zakupci nekog prostora koji je ranije oduzet upravo naslednici, a zašto ne reći i prethodni vlasnici tog prostora. Znači da je nešto činjeno u pravnim propisima u Republici Srbiji.
Šta je to što Vlada želi ovim predlogom zakona? Želi upravo da prikrije korupcionaške afere, zabavljajući i publiku i narodne poslanike, a u ovom trenutku perifernim stvarima.
Danas kada građani Republike Srbije razmišljaju o tome da li treba oduzeti nekom ko je nepravilno stekao veliko bogatstvo u toku ovih 10-15 godina – ovima koji voze džipove i koji imaju po nekoliko vila od po 500-600 kvadrata, ovima koji su kupili za jeftine pare silna preduzeća i ostavili ljude bez posla – kada vape za elementarnom pravdom, sada se ispravlja neka nepravda od pre 60 godina, prouzrokujući novu nepravdu, makar u naznakama.
Ova vlada je izgubila orijentaciju o vremenu, mestu i prostoru. Ova vlada ima zadatak da nas zabavlja, do onog trenutka dok nam ne bude rekla: mi više državu nemamo, a sada je demokratski da mi podnesemo ostavku i odemo, pa vi koji dolazite posle nas vodite računa šta ćete da zateknete i šta ćete biti u mogućnosti da uradite.