Poštovani predsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je predlog novog zakona o turizmu koji poslanička grupa G17 podržava i za koji će da glasa.
Turizam je u razvijenim zemljama jedna od pet najvažnijih privrednih grana. U Srbiji, nažalost, još uvek nema dovoljno svesti o tome koliko je turizam u stvari isplativ. Turizam bi zapravo trebalo da bude jedna od naših najvažnijih izvoznih grana.
Želela bih ovde da naglasim da se radi o jednom delu privrede koji može verovatno najbrže da se razvija u odnosu na sve druge grane privrede, tako da sa pratećim delatnostima omogući zapošljavanje velikog broja ljudi.
Primera i poređenja radi, navešću podatak da se godišnje u svetu u turizmu ukupno okrene oko 500 milijardi dolara, što je milijardu i po dnevno, a da su na prvim mestima po prihodu od turizma, sa preko 30 milijardi dolara, tzv. stare turističke destinacije kao što su Španija, Italija, Francuska. Međutim, vidljiv je napredak u razvoju turizma zemalja u tranziciji, gde bih najpre pomenula Mađarsku i Češku.
Pod turizmom se podrazumevaju delatnosti tzv. inicijativnog turizma, što znači organizacija putovanja u zemlji i inostranstvu, kao i prodaja aranžmana za račun organizatora putovanja, zatim receptivnog turizma, što podrazumeva prihvat i prevoz putnika do mesta boravka, organizacija izleta, ugostiteljske delatnosti u smeštajnim kapacitetima (hoteli, apartmani, privatne sobe), kao i izdavanje automobila u najam, tzv. rentakar.
Osim toga, pod turizmom se podrazumeva i administrativni deo koji prati, planira, promoviše turističku privredu, tj. turističke organizacije, počev od Turističke organizacije Srbije, pa nadalje, preko regionalne i gradske turističke organizacije.
Srbija ima veoma veliki potencijal za razvoj receptivnog dela, i to prvenstveno banjskog, planinskog, kao i rečnog i seoskog turizma. Nije neophodno imati more da bi se ostvarivali visoki prihodi od turizma. Primer za to su Austrija, Švajcarska, a u novije vreme Češka i Mađarska.
Prošle godine Turistička organizacija Srbije je puno radila na širenju pozitivne slike o našoj zemlji, a ja to ovde želim sada da pohvalim. Napravljeni su ugovori sa pi-ar agencijama o promovisanju turističke ponude Srbije. Započeti su pregovori sa više britanskih, nemačkih, francuskih i izraelskih tur-operatora.
Ove godine, kao rezultat rada Turističke organizacije Srbije, izašao je prvi strani vodič na engleskom jeziku izdavačke kuće "Bradt", čija je distribucija u Engleskoj već počela, a u Americi se očekuje od 1. juna ove godine. Ova publikacija ima 310 stranica, sa odlično izabranim kolor fotografijama, odlično urađenim i preglednim geografskim kartama i planovima. Na naslovnoj strani je, turistički veoma podsticajna, fotografija srednjovekovnog Golupca. Vodič sadrži sve podatke potrebne savremenom putniku namerniku, podatke o geografskim, klimatskim, istorijskim, kulturnim aspektima Srbije, detaljni opis pojedinih regija i gradova, ali i praktične informacije o hotelskom smeštaju, restoranima, internet kafeima, turističkim agencijama i slično.
Prvi korak za dovođenje stranih putnika u Srbiju je već napravljen. Imamo preduslov za sledeći. U svetu je danas veoma popularan oblik putovanja pod nazivom – siti brejk. To znači organizacija vikend tura, gde Evropljani preko vikenda za vrlo male pare lete popularnim low cost kompanijama, avio-prevoznicima kao što su "Easy jet" i "Ryan Air"; oni za dve-tri funte mogu da lete do destinacija u Evropi i u hotelima srednje kategorije imaju smeštaj i tako provode vikende. Popularne su upravo sada zemlje u tranziciji, kao Češka, Mađarska i Bugarska.
S obzirom na to da naš glavni grad ima izuzetno bogatu ponudu restorana, mislim da bismo promišljenom akcijom naših turističkih organizacija vrlo brzo mogli da dokažemo ovu tvrdnju s početka rasprave o tome koliko je u stvari turizam važna privredna grana.
Kada imamo ovo u vidu, jasno je da je bilo neophodno zakon o ovoj delatnosti dopuniti, modernizovati i unaprediti, kako bi se napravila osnova za unapređenje turizma.
U osnovnim odredbama zakona ispravljene su neke nepravilnosti u ranijem poslovanju hotelskih preduzeća, kao što je npr. određivanje cena za domaće i strane turiste, gde je novim zakonom decidirano propisano da cene smeštaja za sve goste moraju da budu jednake. U delu koji se odnosi na razvoj i promociju turizma precizirana je strategija prostornog razvoja Republike Srbije, kao i strategija razvoja turizma.
Novina u zakonu je definisanje turističke regije i turističkog mesta. Turistička regija, pored toga što predstavlja geografsku i prostornu celinu, prirodno oblikovanu, na kojoj se može formirati integralna turistička ponuda, mora posedovati najmanje 1.000 kreveta u osnovnim smeštajnim kapacitetima i najmanje 150.000 ostvarenih noćenja u prethodnoj godini. Takođe, mora imati osnovanu turističku organizaciju na nivou turističke regije, kao i turističke informativne centre u turističkim mestima.
Još jedna novina u Predlogu zakona je otvaranje fonda za razvoj turizma, budžetskog fonda koji predstavlja uslov za intenzivniji razvoj turizma, ali i mogućnost kontrole priliva sredstava i njihovo namensko trošenje. Prihodi fonda bi se ostvarivali iz budžeta Republike Srbije, zatim dela turističke naknade, kao i iz donacija i kredita iz zemlje i inostranstva.
Jedna od novina u Predlogu zakona jeste turistička naknada, koja predstavlja jednu vrstu turističke rente, od koje će 80% sredstava ići opštinama, a preostalih 20% će se slivati u fond za razvoj. Ta sredstava će se koristiti pre svega za reklamne materijale, propagandu i promociju.
Efekti ovog zakona biće vidljivi tek krajem 2005. godine zbog kreiranja niza pratećih dokumenata koji će definisati turističku naknadu, čija će visina zavisiti od toga kojoj turističkoj regiji mesto pripada. Tako će, recimo, turističke regije prvog ranga biti Kopaonik i Zlatibor, za koje će važiti i posebna cena.
Novim zakonom preciznije se reguliše aktivnost turističkih agencija, i to u skladu sa Direktivom Saveta EU o organizovanom putovanju iz 1992. godine. Predložena rešenja imaju za cilj podizanje nivoa usluga i zaštitu korisnika usluga. Stoga se u predlogu novog zakona po prvi put pojavljuje podela turističkih agencija, odnosno organizatora putovanja, i to na: agencije koje organizuju putovanja u zemlji, za koje važi licenca B, i organizatore koji organizuju putovanja u zemlji i inostranstvu, za koje važi kategorija A.
Naime, do sada smo imali situaciju gde ovo nije bilo razgraničeno pa su svi radili sve. U novom zakonu se precizno određuju uslovi za dobijanje licence za obe vrste poslovanja, i to na jedini pravi način tj. visinom položenog depozita, odnosno osiguranja ili bankovne garancije, koja je propisana zakonom za vrstu poslovanja kojom se bavi.
Dakle, agencije koje organizuju putovanja u zemlji imaju obavezu polaganja depozita u iznosu od 5.000 evra, dok agencije koje organizuju putovanja u zemlji i inostranstvu imaju obavezu polaganja depozita u visini od 30.000 evra. Zbog čega ovolika razlika? Pa, iz jednostavnog razloga što je za povraćaj putnika, iz bilo kog razloga, sa neke destinacije u zemlji potrebno mnogo manje novca nego za povraćaj putnika iz inostranstva.
Na ovaj način pokriva se nepopularna situacija koja se dogodila prošlog leta. Svi se sećamo afere sa agencijom "Fantazija", gde je 200 putnika ostalo zarobljeno u inostranstvu, bez smeštaja, iako su uredno uplatili aranžmane za letovanje u Turskoj.
Osim toga, često smo čuli od prijatelja, ili se pak nama desilo (ne mislim samo na nas eksperte iz G17 plus, već se nadam da su svi putovali ovde, odnosno ne samo da su putovali nego su neki i glasali iz inostranstva) da smo uplatili aranžman i da smo umesto hotela sa pet zvezdica dobili hotel sa tri zvezdice, da smo, recimo, umesto prevoza avionom, od Hurgade do Kaira morali da se klackamo devet sati autobusom itd.
Ovako prevareni putnici su do sada mogli da podnesu zahtev za obeštećenje agenciji preko koje su putovali. Ovakvi sporovi uglavnom nisu rešavani, pa su morali da odlaze na sledeću instancu, a to je arbitraža JUTE, pod uslovom da je ta agencija članica JUTE, a kao poslednja mera ostala je tužba redovnom sudu, što je trajalo i trajalo.
Novim zakonom su regulisani uslovi za dobijanje licence za obavljanje turističke delatnosti koje turistička agencija treba da ispunjava. Jedan od uslova je upravo osiguranje turističkih aranžmana, pored garantnog pologa ili garancije banaka, koje predstavlja finansijsku garanciju i koristi se za povraćaj u slučaju da usluge iz programa putovanja nisu izvršene ili nisu izvršene u potpunosti.
Osim toga, predviđene su kazne za nesolidno ponašanje turističkih agencija. Osim novčanih, predviđena je kazna oduzimanja licence za rad, nakon dva puta ponovljenog istog prekršaja. Novim zakonom pojačava se kontrola rada turističkih agencija, koju će vršiti inspektori na nivou Ministarstva.
Osim zaštite korisnika usluga turističkih agencija, ovaj deo zakona regulisao je i zaštitu same turističke profesije.
Želim da istaknem da nam ove godine predstoji prvi veliki ispit, koji se sastoji u pripremanju velikih međunarodnih skupova, kao što je godišnja skupština Evropske banke za obnovu i razvoj, zatim Evropsko prvenstvo u košarci, kao i Evropsko prvenstvo u odbojci, što će nam, ukoliko sve bude proteklo u najboljem redu, otvoriti vrata za prihvat novih gostiju iz sveta.
Na kraju napominjem da je Vlada već napravila prve korake ka unapređenju turizma, s obzirom da je u budžetu za 2005. godinu predviđeno izdvajanje od 280 miliona dinara za subvencije turističkoj privredi, što je četiri puta više nego u prethodnoj godini, a prema predlogu novog zakona o turizmu za ovu privrednu granu planirano je 500 miliona dinara.
G17 plus će glasati za ovaj zakon, jer, kao i obično, podržava sve pozitivne zakone koji nas vode ka Evropi i koji Evropu dovode kod nas. Hvala vam.