Pošto narodni poslanik Rodoljub Gačević nije tu, reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović. Gospodine Stanimiroviću, nećete? Hvala vam.
Pošto nijedan od poslanika Srpske radikalne stranke... Dolaze? Elektronski sistem za glasanje pokazuje vrlo jasno da niste tu.
Gospodin Gačević jeste tu. Izvolite, a nadam se da će doći u međuvremenu gospodin Tomislav Penezić, Jovan Daja, Zoran Antić i Momčilo Duvnjak, jer su oni sledeći govornici. Molim vas da se ne igramo demokratije, nego da poštujemo osnovna pravila ponašanja i naš poslovnik.

Dame i gospodo poslanici, za neke pasivne krajeve, kao što je srednje Polimlje, kraj iz kojeg dolazim, turizam je možda jedina privredna grana koja ima perspektivu, budućnost i koja može da se razvija i da bude oslonac za razvoj celog tog kraja. Polimlje i Potarje su bogom dati upravo za razvoj turizma svih vrsta, nautičkog, lovnog turizma itd. Prirodne lepote, snežne planine, bistre reke, vodopadi Sopotnice, turistički park Jabuke i drugi krajevi su i odranije privlačili turiste ne samo ondašnje Jugoslavije nego i Evrope.
Preduslovi za razvoj turizma su sve ove prirodne lepote, netaknuta priroda, čist vazduh, zdrava hrana i ostalo što može da se da u turističku ponudu.
Na svetim vodama Lima počiva 70 starih srpskih manastira iz doba Nemanjića i pre Nemanjića. Manastir Mileševa je svakako jedan od tih, koji zauzima prvo mesto, ne samo po Belom anđelu, već i po tome što je tu bila prva srpska štamparija, što su tu počivale mošti srpskog sveca i prosvetitelja svetog Save. Nešto su manje poznati manastiri kao što je, recimo, Davidovica. Vojvoda cara Dušana Vratko, u narodu poznat pod imenom Jug Bogdan, i njegovih devet Jugovića upravo tu počivaju.
Manastiri tog kraja su nešto što je davalo mogućnost za razvoj turizma, pogotovo ako se zna da je srednje Polimlje, Dabarska župa i Budimlje bio prostor koji su naseljavala prva srpska plemena, a da ne govorim o tim istorijskim spomenicima i obeležjima kojih je dolina srednjeg Polimlja prepuna.
Kada se posmatra sa te strane, turizam je trebalo već odavno da bude tradicija u ovom kraju. Međutim, ovaj kraj nema još ni turističku organizaciju, a da ne govorimo o formiranju turističkih regija i slično. Mi ćemo biti predlagači da u tim krajevima zaživi i da se formira ta turistička ponuda. To je moglo odavno da se uradi, još u vreme komunizma. Zašto to nije urađeno? Iz prostog razloga što je trebalo obnoviti te stare srpske manastire, te stare srpske spomenike. U onoj sredini kakva je tada bila svi su se ondašnji političari plašili da to učine, bojeći se etikete velikosrpskog nacionalizma. Znali su da je sa tom etiketom kraj političke karijere, i ne samo političke karijere, već je najverovatnije da se dobije boravak na Golom otoku, turistički boravak.
Prema tome, sve su to bili razlozi što nije davno i na vreme razvijena ta turistička organizacija, niti je pravljena neka turistička ponuda, bez obzira na to što su svi prirodni uslovi izvanredni i što su možda takvi da ih nema ni Evropa. Kao što sam malopre rekao, Polimlje i Potarje imaju takve prirodne lepote kakve sigurno nema Evropa.
Samo bih ovde rekao još neke stvari koje bi bile značajne kada je u pitanju razvoj turizma. Pre svega bih rekao, da se ne bi dešavali ti recidivi prošlosti, iz vremena komunizma, izbegavanje obnove tih manastira, da je to kulturna baština koja je jednako važna za sve građane tog kraja, nezavisno od toga kojoj veri pripadaju, pa ih pozivam da učine sve da se ta naša nacionalna kulturna baština obnovi, jer je zajednička, baš kao što je zajednički i jezik, istorija, uostalom, sve osim vere. Ovi preduslovi su upravo ti koji treba da stvore dobre uslove za turizam, a turizam treba da bude osnova, podsticajna snaga, generator za privredni razvoj celog tog kraja.
U članu 12. ovog zakona kaže se da je potrebno, da bi se formirala turistička regija, hiljadu ležaja i 150.000 noćenja. Hiljadu ležaja ne bih mogao da komentarišem u smislu ni mnogo, ni malo, ali 150.000 noćenja je veliko, jer je to praktično 50% korišćenja kapaciteta.
Ovde je bitno da se imaju kapaciteti i, prema tome, nemam ništa protiv da bude 1.000 ležaja, ali 150.000 prenoćišta je mnogo u sadašnjim uslovima, a u nekim uslovima razvijenog turizma to je već solidno.
Drugo, smatram da je u članu 56. nedefinisano i nedorečeno, da treba precizirati, kada se već govori o znanju stranog jezika, i da se tačno kaže kojeg svetskog jezika, da ne bude da se ovde odnosi na znanje hrvatskog jezika ili nekih drugih jezika te eks Jugoslavije. Praktično, to bi značilo da svako ispunjava taj uslov.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Penezić, a neka se pripremi narodni poslanik Jovan Daja.

Dame i gospodo, SRS je uvek za dobre zakone i za poštovanje tih zakona, ali nije saglasna sa prepisivanjem zakona i prilagođavanjem evropskim uslovima. Zato ja, kao neko ko je dobio sertifikat da može da ocenjuje, nemam pravo ovde da dajem brojčanu ocenu, samo mogu da dam opisnu ocenu – ne valja vam posao. Ne valja vam što prepisujete zakone. Pošto je zakon loš, ipak ću o njemu nešto govoriti, ali bih se zadržao na nekim problemima koji tište Srbiju, a posebno oblast iz koje dolazim.
Vama je poznato da Priboj, Prijepolje, Novu Varoš, Sjenicu neću računati, okružuju biseri turizma, i to: Tara, Zlatibor, Zlatar, sa sasvim južne strane Žabljak, a sa zapadne strane je Republika Srpska. Znači, negde tu u sredini, u toj dolini koju niko ne primećuje sa te visine, nalazi se jedan rudnik turističkih ponuda koji niko ne vidi. Priboj i Pribojska Banja, recimo, služe samo onima koji dođu da vrše promociju, održe dobre i vatrene govore, obećaju narodu da će im dati ovo ili ono, da će banja da bude u funkciji koju treba da vrši, a onda neki odu pa se prekrste i zapale sveću u manastiru svetog Nikole, neki antihristi zaobiđu sasvim manastir, odu i više nikada ne dođu tu.
Pripremio sam nešto slično mom prethodniku, da govorim i o drugom vidu turizma koji može da ponudi naša regija, odnosno naš kraj, a to su, pre svega, ribolovni i lovni turizam, nautički turizam, i onaj vid turizma o kome će verovatno kasnije biti govora, a to je zdravstveni turizam.
Za razliku od svog kolege, doneo sam ovde jednu fotokopiju, sliku rasporeda manastira. U prošloj diskusiji sam rekao da je ovaj kraj Metohija u malom, da vam ne čitam sve značajne manastire. Mogu samo da vam kažem da nas toliko malo deli od Zlatibora da je jedan od najznačajnijih manastira – Uvac upravo na, kako kažu pesnici, sredokraći puta između Zlatibora i Priboja. Malo truda treba da se napravi jedan put koji će povezati sve ove gradove koje sam nabrojao sa manastirom Uvac, a potom i sa Užicem i da se skrati ta deonica za čitavih 50 kilometara.
Međutim, u prošlim vremenima, kad se imalo novca i kad se moglo, neko nije hteo da radi na turizmu u tom kraju, odnosno konkretno pričam o banji. Možda vama nije ni poznato da ta banja postoji, ali ću vam reći da ćete je upoznati onda kada vam bude potrebna.
Na kraju ću završiti jednom porukom. FAP je nekada radio i taj kraj se razvijao od FAP-a. To je bio gigant, koji je sada na kolenima. Tada kada se moglo nije ništa urađeno na banji, ostalo je samo ono što je tada bilo, možda malo dograđeno i ništa više.
Samo da vam kažem koji su potencijali. Moraću da to pročitam sa jednog papirića. Topli izvori banje su 36-37 stepeni Celzijusa; postoje samo četiri mala bazena, koja su doskoro bila gotovo neupotrebljiva, jer se čak dešavalo da za vreme kupanja, lečenja bolesnika u bazen padne zmija sa krova, koji je propao. Dalje, ono što bi drugi iskoristili izvanredno, a mi ne umemo, to je da je jačina izvora 70 litara u sekundi, a rađene su bušotine u kojima ima, otprilike, 300 litara vode u sekundi. Ta voda nije samo za lečenje reumatskih i kožnih oboljenja, ona može da se flašira i da služi za lečenje unutrašnjih organa.
Možda bi bilo interesantno da vam kažem da je u toj banji, koja je vama možda nepoznata, opet ponavljam, i sveti Sava lečio umorne i obolele noge. Legenda kaže da je kralj Uroš Prvi, zvani Hrapavi, boravio u banji, odnosno na tim izvorima, okupao se, imao je neko kožno oboljenje. Kada je krenuo, nastali su toponimi koji i danas stoje: znači, prvo mesto u kome je osetio poboljšanje, to je Kratovo, to su neke kraste koje se javljaju na telu; drugo mesto je Rutoši, počele su kraste da se, u narodu kažu, rutaju, što znači da se osipaju; treće mesto, vrlo kratak razmak od možda nekih dvadesetak kilometara, kraste su nestale i nastala je Radoinja.
Da vas upoznam još da u toj regiji u okolini postoje četiri veštačka jezera, akumulacije; to su Sjeničko, Kokin Brod, Radoinjsko i Potpećko jezero. Nadam se da sam vas ubedio da treba da dođete i da obiđete taj kraj, a pogotovo ministra. Sada nije popularno da se obraćam ministru, ali bih zamolio ministra za malo pažnje. Očito je ministar uporan i neće da se okrene.
Ovih dana udruženje ribara, sportskih ribolovaca "Mladica" iz Priboja, koje je korisnik ribarskog područja Lim i svih ovih jezera, uputilo je jedan apel. Ovo je vrlo važno i treba da sasluša i ministar. Ovih dana se čisti jezero, odnosno ispušta se voda iz jezera Potpeć. Vi znate da je to jedini način – banja, manastir i jezera – da opstane taj kraj, jer industrija je na kolenima. Ispušta se voda iz jezera da bi se čistile rešetke. Neki od zvaničnika kojima se obraćao ovaj savez kažu – da li vam je važnija struja ili riba? Mislim da je to moguće izvesti na jedan drugi način.
Svim ministarstvima je upućen ovaj dopis da spasavaju reku, pa ne bih ovde citirao ono što su oni napisali, ovu jadikovku i upozorenje; nemojte se iznenaditi kada bude živi štit i kada budu ribari zauzeli HE Potpeć, da ne daju da se to radi. Da ne bi došlo do nemilih scena, molim sva ministarstva kojima se obratilo ribarsko društvo da učine nešto. Neka ronioci očiste rešetke tako da ostane riblji fond, da ne ugine fauna u ovom jezeru, jer onda neće biti ni turizma.
Ove dopise imaju ministri... Vidim da sam ignorisan od strane ministra, nije važno. Imaju dopis i Ministarstvo za zaštitu životne sredine i, da ne govorim pune nazive, Ministarstvo rudarstva i energetike, a verovatno i Ministarstvo turizma.
Sada ću vam reći nešto za vas poučno. Pošto ste svi vi, pardon ne svi, većina vas, sredovečni ljudi, dođite u Pribojsku banju i provedite 10 dana, jer reuma stiže sigurno ali polako, pa ako vam ne pomogne, lokalna samouprava i ja lično platićemo vam troškove. Ako vam pomogne, pomozite da se razvije banjski turizam u Priboju. Hvala.

Hvala najlepše, gospodine Peneziću. Dogovorićemo se oko datuma.
Reč ima narodni poslanik Jovan Daja, a neka se pripremi narodni poslanik Goran Knežević. Da li je i on odustao, ne znate? Neka se pripremi narodni poslanik Goran Knežević. Izvolite, gospodine Daja.

Dame i gospodo narodni poslanici, dolazim iz Bele Crkve, iz turističkog mesta. Bela Crkva je nerazvijena, siromašna opština, ali raspolaže ogromnim potencijalom za razvoj turizma. Poznato je devet belocrkvanskih jezera, na kojima može da se organizuje sportski turizam na vodi, nautički turizam, ribolovni turizam. Blizina Dunava omogućava Beloj Crkvi takođe ribolovni turizam, sportski turizam na vodi i dovođenje turista, i domaćih i inostranih.
Pomenuo bih Deliblatsku peščaru koja omogućava lovni turizam, što ovim zakonom o turizmu nije predviđeno. Deliblatska peščara raspolaže bogatom florom i faunom, kao i visokom divljači. Deliblatska peščara je poznata po trofejima jelenske divljači, srneće divljači i divljih svinja.
Bela Crkva ne može sama da se razvija u ovom pravcu zbog toga što je siromašna. Od ovih boravišnih taksi koje su predviđene ovim zakonom neće biti dovoljno sredstava ukoliko Ministarstvo za turizam ne izdvoji finansijska sredstva i ne pomogne razvoju turizma u Beloj Crkvi. Vidimo da ste ovim zakonom izdvojili neka sredstva, pa vas pitam da li će male sredine, poput Bele Crkve, moći ravnopravno da konkurišu svojim projektima za dobijanje ovih sredstava ili će sredine gde je turizam na nekom višem nivou biti privilegovane.
Bilo bi značajno da se male sredine, poput Bele Crkve, pomognu finansijski i stručno kako bi se turizam u ovim malim sredinama razvijao ravnomerno i ravnopravno, kao što se to događa u centrima u Srbiji. Bela Crkva je poznata po svom karnevalu cveća, po turističkoj manifestaciji hvatanja soma Besija, kao i Vršac po svojoj berbi grožđa.
Mislim da možemo da krenemo put razvoja turizma u Beloj Crkvi i da Bela Crkva može turistički da se razvija, ali su nam potrebna finansijska sredstva. Hvala.

Hvala vama. Dakle, narodni poslanik Goran Knežević nije tu. Narodni poslanik Zoran Antić nije tu. Reč ima narodni poslanik Momčilo Duvnjak. Izvolite, gospodine Duvnjak.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi narodni poslanici danas vodimo načelnu raspravu o Predlogu zakona o turizmu. Tema je dobra, ali je zakon loš. Reći ću i zbog čega.
Građani Srbije su najveći turisti, napustili su zemlju, ostali bez posla pod ovom demokratskom vlašću, u potrazi za hlebom putuju po svetu. Ima ih na svim kontinentima, a najviše u našoj budućoj zajednici Evropi. Turistički objekti kod nas su prazni i nema, nažalost, ko da radi, pa se s pravom pitam ko će da planira razvoj turizma, uslove i način obavljanja delatnosti putničkih i turističkih agencija, ugostiteljskih i drugih usluga u turizmu, kada nam mladi odlaze iz zemlje. Ovo sve piše u članu 1. predloženog zakona.
Mi ovaj zakon moramo da prilagodimo mladima, sadašnjoj i budućoj generaciji, a ne da kažemo da smo ga definisali u skladu sa Direktivom Saveta Evropske unije o organizovanom putovanju, odmoru i kružnom putovanju.
U Predlogu zakona u članu 6. kaže se da se integralno planiranje obezbeđuje u okviru strategije prostornog razvoja i strategije razvoja turizma Republike Srbije. Ova dokumenta treba da donese Vlada Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, pa zar ova država nema ova dokumenta, da li je Srbija od danas država, jesmo li zaboravili da imamo na stotine hotela, motela, crkava i manastira iz srednjeg veka, Zlatibor, Jastrebac, Frušku goru, Divčibare, koridor 10, banje, plovne reke i drugo? Ukoliko predlagač zakona za to nije znao, morao je da pita Srpsku radikalnu stranku, koja u ovoj oblasti ima definisan strateški razvoj Srbije; ne treba trošiti novac na ovu strategiju, već uključiti srpske radikale da pokažu kako se to radi i kako se može ići napred.
Zbog toga, kada je reč o prostorima od značaja za turizam, a i njihovom održivom korišćenju, predlagač kao da se stidi da ukaže na sve čime Srbija može pred svetom da se pohvali.
Kada se govori o ovome u članu 8. Predloga zakona treba da se preciznije obrazloži i definiše šta su to, od značaja za Evropu, prostorno-kulturno-istorijske celine i znamenita mesta. Ovu opštu odredbu treba pojasniti i ugraditi u zakon, iz razloga što će se to ubuduće nekim tenderima dati na korišćenje privrednim subjektima. Hoćemo li mi to komplekse Studenice, Ravanice, Kalenića pretvoriti u privredne subjekte? Tražim objašnjenje od ministra i predlagača.
Srpska radikalna stranka i njeni poslanici upozoravaju da odredbe ovog zakona udaraju po džepu građana Srbije. Zar nam pored Vlade, nadležnog ministarstva, Turističke organizacije Srbije treba još i poseban fond za razvoj turizma? Odredbe o fondu treba brisati iz zakona. Imamo mi fond za razvoj Srbije i dovoljno je da se on stara o razvoju turizma, a ne – novi direktor, nova služba, novi namet na građane.
Kada je reč o prostornoj organizaciji turizma, takođe upućujem predlog, mišljenje. Kaže se – turistička regija. Reč "regija" je latinskog porekla, po Vuku Karadžiću to je oblast; ″govori srpski da te svet razume″. Turistička oblast, koja bi pokrivala današnje okruge u Srbiji. Međutim, za predlagača mora biti komplikovano, a ne jednostavno. Zbog toga reč "nautički" turizam treba zameniti rečju "plovni"; reč "animator", koja je stranog porekla, treba zameniti u zakonu rečju "pokretač".
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o turizmu utvrdila je Vlada Republike Srbije. Zbog toga se poslanici SRS-a s pravom pitaju koliko je učešće Ministarstva prosvete i sporta u izradi ovog predloga zakona. Hoćemo li ovim zakonom zaustaviti učeničke ekskurzije, rekreativnu nastavu, izlete i drugo? Gde su dosadašnje stimulacije za organizovani prevoz i putovanja učenika i studenata, za smeštaj i ishranu, ili ćemo i dalje po skromnom i praznom džepu roditelja?
Koliko je učešće Ministarstva zdravlja za razvoj banjskog i zdravstvenog turizma, rekreacije i rehabilitacije bolesnih? Da li ima i za ovu kategoriju određenih stimulativnih mera? Koliko će Ministarstvo poljoprivrede stimulisati seoska domaćinstva za razvoj seoskog turizma i boravak kod individualnih domaćinstava?
Koliko će Ministarstvo vera, SPC i drugi ulagati i stvarati uslove da se crkveni objekti osposobljavaju za prihvat mladih i drugih u ove objekte? Koliko je Ministarstvo kulture danas i sutra spremno da brojne spomenike iz istorije naših naroda stavi u funkciju vaspitanja i obrazovanja mladih u razvoju turizma?
Ovo je samo mali broj pitanja na koja Predlog zakona o turizmu ne daje pravi odgovor. On zbog toga nema našu podršku. Hvala vam na pažnji i doviđenja, kada će SRS predložiti mnogo bolji zakon o turizmu od ovoga. Hvala.

Hvala vama. Izvolite, reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o turizmu, iako i sada imamo zakon koji nije tako loš, koji je mogao, uz par izmena, da i dalje bude u upotrebi. Činjenica je da je ovaj zakon omogućio neke kvalitativne izmene koje možemo da podržimo, ali, što je najbitnije, ovaj zakon neće rešiti probleme u turizmu. Neće rešiti probleme turističkih preduzeća, jer je ovaj zakon nedovoljan da bi te probleme rešio.
Uz ovaj zakon smo morali imati, već pomenutu u samom zakonu, strategiju razvoja turizma. Morali smo i o njoj da raspravljamo, kada je turizam kao tačka stavljen na dnevni red Skupštine Srbije. S obzirom na činjenicu da je jedna trećina noćenja ostvarena u banjama Srbije, bilo je jako bitno da se pred nama nađe i zakon o banjama, a mi ga danas, nažalost, nemamo.
Ono što je možda najvažnije u celom ovom poslu jeste da se redefiniše sam Zakon o privatizaciji, koji za sada nije učinio ništa da se turistička preduzeća koja se privatizuju stave u situaciju da funkcionišu. Naprotiv, došli smo u situaciju da nijedno turističko preduzeće koje je privatizovano po ovom zakonu danas ne funkcioniše i nijednu od tih privatizacija ne možemo da označimo kao uspešnu.
Značaj turizma je izuzetan za privredu Srbije. Bila je to prilika da kroz ovaj zakon omogućimo da se umanji spoljnotrgovinski deficit, koji je izuzetno velik, da ostvarimo izvestan devizni priliv, jer imamo mnogo veći broj odlazaka iz zemlje nego dolazaka stranaca u našu zemlju. Očigledno je da se jedan veliki finansijski potencijal preliva iz ove zemlje i da do sada nije bilo, tu smo saglasni sa predlagačem, dovoljno sluha za turizam, ali, kao što maločas rekoh, čini mi se da ni sada nećemo dobiti bolju situaciju.
Prilika je da kroz turizam promovišemo i Srbiju, da porušimo sve one predrasude koje postoje o Srbiji i da eventualno privučemo strane investitore, to je velika mana naše privrede, da tim potencijalnim gostima omogućimo i predstavimo našu privredu, a kroz strategiju razvoja, ukoliko bi ona bila komparativna i ukoliko bi došlo do saradnje sa Ministarstvom za poljoprivredu, eventualno za kapitalne investicije, da bitno utičemo na regionalni razvoj Srbije.
Bez obzira što trenutno nemamo strategiju, omogućilo bi se kroz turizam, koji pokreće i poljoprivredu, možda pre svega organsku poljoprivredu, da i nerazvijene opštine imaju bolji status u ovoj zemlji i da bar na neki način dođu do neophodnog dohotka i da na taj način sprečimo migraciju iz nerazvijenijih opština, koja je sve očiglednija.
Ništa od toga, nažalost, nije omogućeno ovim zakonom. Pomenuo bih banje. Kao što malopre rekoh, jedna trećina noćenja ostvaruje se u banjama. Mi nemamo zakon o banjama. Imamo velike kapacitete, ali poprilično loše stanje u objektima. Zakonom o banjama, kroz Zakon o privatizaciji, koji je morao biti izmenjen, trebalo je omogućiti revitalizaciju tih objekata, ukloniti nelojalnu konkurenciju koja postoji u banjskom turizmu i jedan veliki broj zaposlenih staviti u situaciju da ostvaruju dohodak. Pomenuo bih samo da imamo dosta zdravstvenih radnika zaposlenih u tim banjama, po čemu smo možda u boljoj situaciji nego mnoge zemlje iz okruženja, i mogli bismo da ponudimo kvalitetniju uslugu.
Svega toga, nažalost, nema, niti se ova vlada ponaša u dosadašnjem periodu reformski. Najbolji primer je loša privatizacija sprovedena u turističkim preduzećima. Tu pre svega svakodnevno imamo prilike da slušamo o "Putniku".
Jedan u suštini loš koncept privatizacije možda je najlošije efekte pokazao kod ugostiteljskih, trgovinskih, turističkih preduzeća, a "Putnik" je sigurno jedno od takvih, gde se pokazalo da loša procena, zla namera tenderske komisije i nesposobnost tih članova, kao i tadašnje vlade, onemogućuje jedan kolektiv, koji je mogao da bude pokretač turizma u Srbiji da je dopao u prave ruke i omogućio nam priliv stranih gostiju i afirmaciju kompletne turističke ponude.
Kroz Zakon o privatizaciji morali smo, pre svega, da obavežemo kupca na nastavak delatnosti, i to u dužem periodu, jer je za turizam jako bitno da investicije budu dugoročne, i da kupac obavezno bude iz te branše. Mi toga nemamo, jer je to urađeno jako površno kroz sadašnji zakon. Turistička privreda, turistička privatizacija su morale da budu izuzete, i to nije urađeno.
Čini mi se da je ovo sasvim dovoljan razlog da ne budemo optimisti kada je u pitanju ovaj zakon i da sumnjamo u efekte ovog zakona. Bez pratećih zakona on neće rešiti probleme turističke privrede. Ostaje nam da se nadamo da će neka naredna vlada ponuditi kompletnije i bolje rešenje. Hvala.