Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 102 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Vladimir Milankov, Anita Beretić, Aleksandar Radosavljević, a pre podne Dragan S. Jovanović.

Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O TURIZMU (nastavak u načelu)

Reč ima narodni poslanik Vesna Obradović, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Stevanović.

Poštovani predsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je predlog novog zakona o turizmu koji poslanička grupa G17 podržava i za koji će da glasa.
Turizam je u razvijenim zemljama jedna od pet najvažnijih privrednih grana. U Srbiji, nažalost, još uvek nema dovoljno svesti o tome koliko je turizam u stvari isplativ. Turizam bi zapravo trebalo da bude jedna od naših najvažnijih izvoznih grana.
Želela bih ovde da naglasim da se radi o jednom delu privrede koji može verovatno najbrže da se razvija u odnosu na sve druge grane privrede, tako da sa pratećim delatnostima omogući zapošljavanje velikog broja ljudi.
Primera i poređenja radi, navešću podatak da se godišnje u svetu u turizmu ukupno okrene oko 500 milijardi dolara, što je milijardu i po dnevno, a da su na prvim mestima po prihodu od turizma, sa preko 30 milijardi dolara, tzv. stare turističke destinacije kao što su Španija, Italija, Francuska. Međutim, vidljiv je napredak u razvoju turizma zemalja u tranziciji, gde bih najpre pomenula Mađarsku i Češku.
Pod turizmom se podrazumevaju delatnosti tzv. inicijativnog turizma, što znači organizacija putovanja u zemlji i inostranstvu, kao i prodaja aranžmana za račun organizatora putovanja, zatim receptivnog turizma, što podrazumeva prihvat i prevoz putnika do mesta boravka, organizacija izleta, ugostiteljske delatnosti u smeštajnim kapacitetima (hoteli, apartmani, privatne sobe), kao i izdavanje automobila u najam, tzv. rentakar.
Osim toga, pod turizmom se podrazumeva i administrativni deo koji prati, planira, promoviše turističku privredu, tj. turističke organizacije, počev od Turističke organizacije Srbije, pa nadalje, preko regionalne i gradske turističke organizacije.
Srbija ima veoma veliki potencijal za razvoj receptivnog dela, i to prvenstveno banjskog, planinskog, kao i rečnog i seoskog turizma. Nije neophodno imati more da bi se ostvarivali visoki prihodi od turizma. Primer za to su Austrija, Švajcarska, a u novije vreme Češka i Mađarska.
Prošle godine Turistička organizacija Srbije je puno radila na širenju pozitivne slike o našoj zemlji, a ja to ovde želim sada da pohvalim. Napravljeni su ugovori sa pi-ar agencijama o promovisanju turističke ponude Srbije. Započeti su pregovori sa više britanskih, nemačkih, francuskih i izraelskih tur-operatora.
Ove godine, kao rezultat rada Turističke organizacije Srbije, izašao je prvi strani vodič na engleskom jeziku izdavačke kuće "Bradt", čija je distribucija u Engleskoj već počela, a u Americi se očekuje od 1. juna ove godine. Ova publikacija ima 310 stranica, sa odlično izabranim kolor fotografijama, odlično urađenim i preglednim geografskim kartama i planovima. Na naslovnoj strani je, turistički veoma podsticajna, fotografija srednjovekovnog Golupca. Vodič sadrži sve podatke potrebne savremenom putniku namerniku, podatke o geografskim, klimatskim, istorijskim, kulturnim aspektima Srbije, detaljni opis pojedinih regija i gradova, ali i praktične informacije o hotelskom smeštaju, restoranima, internet kafeima, turističkim agencijama i slično.
Prvi korak za dovođenje stranih putnika u Srbiju je već napravljen. Imamo preduslov za sledeći. U svetu je danas veoma popularan oblik putovanja pod nazivom – siti brejk. To znači organizacija vikend tura, gde Evropljani preko vikenda za vrlo male pare lete popularnim low cost kompanijama, avio-prevoznicima kao što su "Easy jet" i "Ryan Air"; oni za dve-tri funte mogu da lete do destinacija u Evropi i u hotelima srednje kategorije imaju smeštaj i tako provode vikende. Popularne su upravo sada zemlje u tranziciji, kao Češka, Mađarska i Bugarska.
S obzirom na to da naš glavni grad ima izuzetno bogatu ponudu restorana, mislim da bismo promišljenom akcijom naših turističkih organizacija vrlo brzo mogli da dokažemo ovu tvrdnju s početka rasprave o tome koliko je u stvari turizam važna privredna grana.
Kada imamo ovo u vidu, jasno je da je bilo neophodno zakon o ovoj delatnosti dopuniti, modernizovati i unaprediti, kako bi se napravila osnova za unapređenje turizma.
U osnovnim odredbama zakona ispravljene su neke nepravilnosti u ranijem poslovanju hotelskih preduzeća, kao što je npr. određivanje cena za domaće i strane turiste, gde je novim zakonom decidirano propisano da cene smeštaja za sve goste moraju da budu jednake. U delu koji se odnosi na razvoj i promociju turizma precizirana je strategija prostornog razvoja Republike Srbije, kao i strategija razvoja turizma.
Novina u zakonu je definisanje turističke regije i turističkog mesta. Turistička regija, pored toga što predstavlja geografsku i prostornu celinu, prirodno oblikovanu, na kojoj se može formirati integralna turistička ponuda, mora posedovati najmanje 1.000 kreveta u osnovnim smeštajnim kapacitetima i najmanje 150.000 ostvarenih noćenja u prethodnoj godini. Takođe, mora imati osnovanu turističku organizaciju na nivou turističke regije, kao i turističke informativne centre u turističkim mestima.
Još jedna novina u Predlogu zakona je otvaranje fonda za razvoj turizma, budžetskog fonda koji predstavlja uslov za intenzivniji razvoj turizma, ali i mogućnost kontrole priliva sredstava i njihovo namensko trošenje. Prihodi fonda bi se ostvarivali iz budžeta Republike Srbije, zatim dela turističke naknade, kao i iz donacija i kredita iz zemlje i inostranstva.
Jedna od novina u Predlogu zakona jeste turistička naknada, koja predstavlja jednu vrstu turističke rente, od koje će 80% sredstava ići opštinama, a preostalih 20% će se slivati u fond za razvoj. Ta sredstava će se koristiti pre svega za reklamne materijale, propagandu i promociju.
Efekti ovog zakona biće vidljivi tek krajem 2005. godine zbog kreiranja niza pratećih dokumenata koji će definisati turističku naknadu, čija će visina zavisiti od toga kojoj turističkoj regiji mesto pripada. Tako će, recimo, turističke regije prvog ranga biti Kopaonik i Zlatibor, za koje će važiti i posebna cena.
Novim zakonom preciznije se reguliše aktivnost turističkih agencija, i to u skladu sa Direktivom Saveta EU o organizovanom putovanju iz 1992. godine. Predložena rešenja imaju za cilj podizanje nivoa usluga i zaštitu korisnika usluga. Stoga se u predlogu novog zakona po prvi put pojavljuje podela turističkih agencija, odnosno organizatora putovanja, i to na: agencije koje organizuju putovanja u zemlji, za koje važi licenca B, i organizatore koji organizuju putovanja u zemlji i inostranstvu, za koje važi kategorija A.
Naime, do sada smo imali situaciju gde ovo nije bilo razgraničeno pa su svi radili sve. U novom zakonu se precizno određuju uslovi za dobijanje licence za obe vrste poslovanja, i to na jedini pravi način tj. visinom položenog depozita, odnosno osiguranja ili bankovne garancije, koja je propisana zakonom za vrstu poslovanja kojom se bavi.
Dakle, agencije koje organizuju putovanja u zemlji imaju obavezu polaganja depozita u iznosu od 5.000 evra, dok agencije koje organizuju putovanja u zemlji i inostranstvu imaju obavezu polaganja depozita u visini od 30.000 evra. Zbog čega ovolika razlika? Pa, iz jednostavnog razloga što je za povraćaj putnika, iz bilo kog razloga, sa neke destinacije u zemlji potrebno mnogo manje novca nego za povraćaj putnika iz inostranstva.
Na ovaj način pokriva se nepopularna situacija koja se dogodila prošlog leta. Svi se sećamo afere sa agencijom "Fantazija", gde je 200 putnika ostalo zarobljeno u inostranstvu, bez smeštaja, iako su uredno uplatili aranžmane za letovanje u Turskoj.
Osim toga, često smo čuli od prijatelja, ili se pak nama desilo (ne mislim samo na nas eksperte iz G17 plus, već se nadam da su svi putovali ovde, odnosno ne samo da su putovali nego su neki i glasali iz inostranstva) da smo uplatili aranžman i da smo umesto hotela sa pet zvezdica dobili hotel sa tri zvezdice, da smo, recimo, umesto prevoza avionom, od Hurgade do Kaira morali da se klackamo devet sati autobusom itd.
Ovako prevareni putnici su do sada mogli da podnesu zahtev za obeštećenje agenciji preko koje su putovali. Ovakvi sporovi uglavnom nisu rešavani, pa su morali da odlaze na sledeću instancu, a to je arbitraža JUTE, pod uslovom da je ta agencija članica JUTE, a kao poslednja mera ostala je tužba redovnom sudu, što je trajalo i trajalo.
Novim zakonom su regulisani uslovi za dobijanje licence za obavljanje turističke delatnosti koje turistička agencija treba da ispunjava. Jedan od uslova je upravo osiguranje turističkih aranžmana, pored garantnog pologa ili garancije banaka, koje predstavlja finansijsku garanciju i koristi se za povraćaj u slučaju da usluge iz programa putovanja nisu izvršene ili nisu izvršene u potpunosti.
Osim toga, predviđene su kazne za nesolidno ponašanje turističkih agencija. Osim novčanih, predviđena je kazna oduzimanja licence za rad, nakon dva puta ponovljenog istog prekršaja. Novim zakonom pojačava se kontrola rada turističkih agencija, koju će vršiti inspektori na nivou Ministarstva.
Osim zaštite korisnika usluga turističkih agencija, ovaj deo zakona regulisao je i zaštitu same turističke profesije.
Želim da istaknem da nam ove godine predstoji prvi veliki ispit, koji se sastoji u pripremanju velikih međunarodnih skupova, kao što je godišnja skupština Evropske banke za obnovu i razvoj, zatim Evropsko prvenstvo u košarci, kao i Evropsko prvenstvo u odbojci, što će nam, ukoliko sve bude proteklo u najboljem redu, otvoriti vrata za prihvat novih gostiju iz sveta.
Na kraju napominjem da je Vlada već napravila prve korake ka unapređenju turizma, s obzirom da je u budžetu za 2005. godinu predviđeno izdvajanje od 280 miliona dinara za subvencije turističkoj privredi, što je četiri puta više nego u prethodnoj godini, a prema predlogu novog zakona o turizmu za ovu privrednu granu planirano je 500 miliona dinara.
G17 plus će glasati za ovaj zakon, jer, kao i obično, podržava sve pozitivne zakone koji nas vode ka Evropi i koji Evropu dovode kod nas. Hvala vam.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović, a posle njega Boris Karaičić. Izvolite.

Dame i gospodo, turističke destinacije koje naša država može da ponudi stranim i domaćim turistima zaista su brojne. Pre svega treba istaći veliki broj banja koje imamo u našoj lepoj državi; u ovom trenutku ne bih mogao posebno da izdvojim bilo koju od njih, jer je svaka lepa na svoj način. Nažalost, u poslednje vreme, u ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazimo i velikoj medijskoj kampanji protiv Srbije, imamo takvu situaciju da su naši turistički objekti poluprazni ili prazni.
Takođe, imamo jedan dobar broj planina, a tu svakako treba pomenuti Taru i Zlatibor, koje imaju svoju pravu dušu i tu ljudi zaista mogu da se odmore, da udišu, što se kaže, punim plućima vazduh.
Posebno treba istaći Kopaonik, koji zadovoljava sve evropske i svetske standarde, a posebno kada je u pitanju aktivan odmor, rekreacija, vezano za zimske sportove. Naravno, Kopaonik ima sve vrste ski-staza i pruža zaista velike mogućnosti, posebno za strane turiste, koji imaju jak standard, ali i za naše domaće džet-set društvo, koje jedino ima mogućnosti, odnosno jedino njih možemo da vidimo na Kopaoniku; možemo da vidimo jedino Kariće i vladajuću garnituru, Dinkića, Labusa, Velju Ilića, dok prosečan građanin Srbije zaista može samo da sanja o Kopaoniku, a mnogi samo o Zlatiboru.
Nažalost, sa ovakvim današnjim standardom, koji Vlada nudi građanstvu, ne može ni pet posto naroda da priušti sebi i svojoj porodici godišnji odmor. Poneki građanin pošalje svoje dete na more, i to se svodi uglavnom na to.
U ovom predlogu zakona pohvalio bih to što se posebno daje naglasak seoskom turizmu. Jer, suočeni smo sa ovom veštačkom, koncentrovanom hranom i smatram da bi bila velika propaganda da se mi ipak vratimo prirodi i prirodnoj, zdravoj, domaćoj hrani, a za to, hvala Bogu, imamo velike uslove. Međutim, jedan od uslova za razvoj seoskog turizma jeste razvoj putne mreže, o čemu treba posebno razmišljati, znači, o popravkama puteva i izgradnji putne mreže, kako bi strani turisti, ali i domaći, mogli da posećuju naša lepa sela.
Medijska kampanja koja se godinama vodi protiv Srbije i koju vrše velike svetske medijske kuće predstavlja za ministre veliki zadatak, da tu barijeru probiju i da Srbiji vrate ono mesto na kome ona treba da se nađe u svetu. Tu će biti užasno mnogo posla.
U vezi sa tom negativnom kampanjom koja se vodi navešću jedan primer. Pogledajte "Blic", naše dnevne novine, kako vrše propagandu. Evo, ovde je karta Srbije i Crne Gore (u rukama drži novine), bez Kosova. To je, znači, "Blic", i austrijska kompanija OMV, koja, znamo, ima mnogo benzinskih pumpi na svim našim putevima; oni nam prikazuju kartu Srbije i Crne Gore, bez Kosova; mi dajemo tim ljudima mogućnost da razvijaju svoj biznis u našoj lepoj državi, a vidite kako nam lepo vraćaju.
Ekonomski razvoj Srbije svakako zavisi i od putne mreže, gde turizam igra veliku ulogu u ovoj situaciji. Kada se uzme u obzir naša duga istorija banjskih usluga, kojima raspolažemo, svakako da će to uticati tj. poseta stranih državljana na dalji ekonomski razvoj naše države.
Jedan od posebnih problema koje treba naglasiti je to što imamo veliki broj turističkih objekata koji su još u državnoj, društvenoj svojini i verovatno će proces privatizacije biti neminovan da bi se pospešila ta grana, ta delatnost. Mogu da navedem, nažalost, negativan slučaj "Putnika", koji ima veliki broj hotela i restorana pored autoputa, a i po ostalim mestima u Srbiji.
Mislim da je tu izvršena negativna privatizacija i da treba takve slučajeve u samom začetku privatizacije eliminisati.
Nažalost, ugostiteljski objekti uglavnom su za sada prazni i poluprazni, jer naši građani zbog standarda to ne mogu sebi da priušte, za mnoge je to neka vrsta luksuza.
U ovom predlogu zakona takođe bih hteo da pohvalim jedan predlog, gde se kaže – 80% sredstava od profita koji se ubira dobija lokalna samouprava, što do sada naravno nije bio slučaj. Osnivanje lokalne turističke organizacije je svakako jedna od dobrih strana ovog zakona.
Loše stvari, hteo bih da naglasim, odnose se na Turističku organizaciju Srbije i fond za razvoj turizma. Nažalost, tu su opet neka dodatna otežavajuća finansijska ulaganja, jer se uglavnom oslanjaju na budžet države. Mi iz Srpske radikalne stranke smo uvek bili protiv agencija, pa i nekih drugih fondova itd, koji su uglavnom opterećenje za državni budžet.
Moja opština Lazarevac nažalost nema neke posebne turističke destinacije, izuzev muzeja Kolubarske bitke, gde mi još jednom dokazujemo, na taj način što su grobnice zajedničke, gde su naši i nemački vojnici sahranjeni, koliko smo human i gostoprimljiv narod. Znači, ta balkanska duša, gostoprimstvo krasi nas godinama, a satanizacija naše države vrši se i dalje, nažalost.
Kada je u pitanju strategija razvoja turizma, ovde se kaže da se radi u saradnji sa lokalnom samoupravom. Nažalost, ja ću vam pokazati jedan primer – skoro smo razgovarali o Strategiji razvoja energetike – da se to ne radi. Naime, nije u skladu sa ovom tačkom dnevnog reda, ali moram da naglasim da smo imali Strategiju razvoja energetike, i delegacija iz opštine Lazarevac je posetila tri najveće institucije: predsednika Republike, premijera i predsednika Skupštine, koji nije sada na svom mestu. Oni su obišli tri najveće institucije i rekli su da će premijer Koštunica dati čvrsto obećanje da će formirati stručan tim koji će da radi na studiji opravdanosti daljeg razvoja kopa u Vreocima, površinskog kopa, od čega mnogo zavisi razvoj naše energetike.
Pokazivao sam prošle godine ovaj elaborat koji govori da imamo zalihe uglja u Kolubari za 55-60 godina i da naša energetika mora da se zasniva na uglju, jer je najjeftiniji energent. Međutim, uvoznički lobi radi nešto drugo i Vlada hoće da dobije na vremenu, tri-četiri godine još, da ovo ospori. A, veliki je problem, jer je ekološka zagađenost katastrofalna baš u tom mestu koje treba da se seli. Ekonomska isplativost je apsolutna; eksproprijacija treba da se vrši, a cena imovine tih stanovnika je svega 6% od vrednosti uglja koji se nalazi ispod tog mesta.
Predsednik Skupštine gospodin Marković je bio u poseti Vreocima na nekoliko časova i verovatno se vratio iz tog mesta sa punom bradom ugljene prašine.
Na kraju samo da kažem gospodinu ministru: da li vi smatrate, posle one gej parade, vi kao demokrate, da i ovaj sajam erotike treba da svrstavate u našu turističku ponudu?

Reč ima narodni poslanik Boris Karaičić, a posle njega neka se pripremi narodni poslanik Goran Knežević.

Uvaženi ministre, uvažene kolege, uvaženi predsedniče, zakon o turizmu je zapravo zakon koji smo najduže čekali u ovom sazivu Skupštine i dobro je što je konačno došao na dnevni red. Nadam se da to svedoči o tome da je ozbiljnost ovog saziva samim tim veća.
Naravno, mogu govoriti o turizmu kao grani koja je u prošloj godini ostvarila čist prihod od 227 miliona dolara, kao grani koja je među najprofitabilnijim u našoj zemlji i mogu govoriti o velikim uspesima, velikom radu i ponoviti velikim delom reči mojih prethodnika. Ali, iako je bilo ozbiljnih pomaka u ponašanju države prema ovoj grani u poslednjih godinu dana, ipak ću da kažem neke stvari koje su manjkave, isključivo zbog toga da bih upoznao javnost i da bih time pospešio dalji razvoj ove grane.
Dakle, turizam kao grana privrede u našoj zemlji, sa takvim prihodom, ne može da se meri sa drugim zemljama u okruženju, sa Mađarskom, Hrvatskom, Grčkom, a kamoli sa Španijom i Francuskom, i to ne treba da bude reper ni za koga ovde u sali. Mislim da Srbija kao buduća destinacija ima veliku šansu kao tranzitna zemlja i kao zemlja koja je u prošlosti bila poznata pre svega po negativnim naslovima u novinama i na televiziji i kao takva ima kakvu-takvu reklamu, pa makar i negativnu, i što zbog toga može da tu sliku promeni.
Dakle, Srbija kao takva ima nekoliko prednosti. To je, pre svega, Dunav kao velika evropska reka i taj tranzitni put, autoput koji povezuje zapadnu Evropu sa Bliskim istokom, odnosno Grčkom. Međutim, taj deo i te prednosti nisu dovoljno iskorišćene. Pitaću vas ovde da li znate koliko danas ima na Dunavu aktivnih marina, gde brodovi mogu da pristanu tokom letnje sezone i da upoznaju našu zemlju? Ne postoji nijedna.
Da li znate koliko hotela nedostaje Beogradu, hotela srednje klase? Ne mislim na Hajat, Interkontinental i one hotele gde je vreme stalo još 1989, 1990. godine, nego na hotele srednje klase gde turisti koji dolaze za vikend mogu da potroše novac i provedu svoje vreme. Ima ih jako malo, svega nekoliko, i veoma teško je naći smeštaj u Beogradu koji na nešto liči.
Da ne govorim o tome da po većim centrima u Srbiji, kao što su npr. Niš, Kruševac, Kraljevo, Užice, Šabac, gotovo da nema smeštajnih kapaciteta, sem eventualno u novootvorenim privatnim hotelima ili u privatnoj režiji.
Zatim, veliki naš problem, koji je počeo da se rešava tokom Olimpijade, jeste nehigijena, nečistoća, pogotovo u javnim toaletima, javnim WC-ima. Ministarstvo je prošle godine učinilo veliki napor kada je tokom maja meseca upozorilo sve objekte duž autoputa da treba da vode više računa o tome zbog dolaska velikog broja turista koji su išli za Grčku na Olimpijadu. Bilo je tada i zatvaranja objekata i kažnjavanja, ali to je tek početak i kap u moru, dan-danas je to poslovično i dan-danas tog nasleđa ne možemo da se oslobodimo.
Uđite u bilo koju društvenu firmu, u bilo koji ugostiteljski objekat u društvenom vlasništvu, videćete užasne toalete i videćete da to svedoči ne samo o našoj nehigijeni nego i o nekulturi i nemaru koji vlada u toj oblasti. Time se niko ne može privući, a kamoli neko ko je navikao da troši novac i da ima standarde kakve je imao u svojoj zemlji.
Naravno, i pored toga što su Ministarstvo i nadležna turistička organizacija, TOS, učinili mnogo toga da prezentuju našu zemlju na međunarodnim skupovima i sajmovima, i to na najvećim sajmovima u Londonu, Parizu, Berlinu, Frankfurtu, i što je to imalo veoma veliki odjek i Srbija je uvrštena kao jedna od najboljih destinacija za posetu narednih godina, treba takođe reći da, recimo, turista koji dođe u našu zemlju i koji ne poznaje naš jezik dovoljno veoma teško može da se snađe. To je promenjeno tek tokom prošle jeseni, kada je u glavnom gradu, u Beogradu postavljena signalizacija koja ukazuje na značajne destinacije za posetu.
Znači, neko ko krene od Šida, recimo, ka jugu Srbije, a ne zna srpski, teško da može da sazna gde je manastir Ravanica, gde je Žiča, ukoliko uopšte zna za te manastire i ukoliko hoće da ih poseti. Dakle, veliki je problem ta saobraćajna signalizacija i to mora da se u najskorije vreme promeni. Nama mnogo ne znači što imamo veoma lepe destinacije koje su vredne pomena, ako oni koji treba da ih posete o tome nisu obavešteni.
Naravno, jedna od važnijih stvari koje treba pomenuti – Srbija ima Obedsku baru i Carsku baru koje raspolažu sa 80% staništa svih vrsta ptica u Evropi. Mislim da je taj podatak vrlo značajan i da to može biti činjenica koja može da privuče veliki broj turista, pogotovu iz Velike Britanije. Zatim, lovni turizam u Vojvodini nije dovoljno iskorišćen i, po meni, nije dovoljno promovisan, a može da bude od velikog značaja za turizam u narednom periodu.
Kada je reč o samom zakonu, istakao bih nekoliko stvari koje nisu pomenute. Naime, zakon reguliše jednu novu oblast na mnogo bolji način, reguliše posao turističkih animatora. To je posao koji je nov, nastao je tokom devedesetih godina. Obavljaju ga, pre svega, mladi ljudi po hotelima, koji imaju obavezu da što više gostiju u tom hotelu zadrže i da im pruže što više aktivnosti zabavnog tipa i da taj gost potroši što više novca u tom objektu.
Mislim da je to jedna grana koja je vrlo značajna u turizmu i dobro je što je u ovom novom zakonu ona adekvatno tretirana i što budući animatori moraju da prođu test i jedan oblik polaganja ispita da bi taj posao adekvatno obavljali. Do sada je ta oblast bila prepuštena, kao i mnogo toga, nažalost, stihiji i improvizaciji.
Zatim, imali smo, pogotovu je to bilo aktuelno tokom devedesetih godina, dvojne cene. Znači, stranci su za usluge koje smo mi plaćali na jedan način, po pravilu, plaćali duplo veće ili tri puta veće cene, ne samo na autoputu kada plaćate putarinu, nego u hotelima kada se koriste bilo kakve usluge.
To je bila vrlo pogrešna odluka, pogrešan način ponašanja. Uvek sam zamišljao nas, šta bi to značilo kada bismo otišli negde i tamo plaćali duplo veću cenu nego Nemci u Minhenu, Grci u Atini, na šta bi to ličilo, tako da je ne samo ovim zakonom već i ranijim odlukama ta greška ispravljena i, naravno, to treba pohvaliti.
Dakle, mislim da nama, time završavam, osim ove zakonske regulative u ovoj oblasti, osim toga da moramo da uozbiljimo naš način ponašanja, predstoji veliko suočavanje i oslobađanje od naših zabluda da samo mi imamo čist vazduh, dobru hranu, adekvatnu ponudu. Mislim da to nije dobar pristup i da možemo da se ugledamo na neke druge zemlje i da naš pristup u turizmu učinimo vrlo jednostavnim i racionalnim.
Znači, ako je ove godine prihod bio 221 milion, neka bude ove godine za 10 - 15% veći, neka bude svake godine za 10 - 15% veći, neka broj noćenja, broj turista bude uvek za 10 - 15% veći, jer time će biti zadovoljni svi u ovoj zemlji, počev od nadležnog ministra, od Ministarstva, preko države, pa i građana koji direktno preko toga ostvaruju prihod. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a neka se pripremi narodni poslanik Bojan Kekić.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da se složim sa jednim delom izlaganja gospodina Karaičića. Tačno je, u Beogradu nema nijedne marine, tačno je da ono pristanište dole na Savi niti je opremljeno, niti je čisto, niti je ugodno tu boraviti. Gospodin Karaičić je tu potpuno u pravu.
Suština je u sledećem: gradonačelnik Beograda i ona ekipa oko njega, ne znam kako mu se zove glavni arhitekta, uglavnom koče svim silama razvoj turističke ponude u Beogradu.
Pre mesec dana imali smo u opštini Zemun delegaciju Italije koja je spremna da bukvalno finansira kompletnu izgradnju marine koja bi primala i srednje putničke brodove i čamce na Dunavu, na Dunavskom keju, a za sve moramo da se obratimo gradonačelniku Beograda, sve dozvole idu isključivo od njega.
Imali smo silne probleme oko stavljanja ostrva Lido turistima na raspolaganje; to je izuzetno ostrvo, biser Beograda. Da bi nas sprečili, s obzirom da i za to ima stranih interesenata i investitora koji su spremni da tu ulože sredstva, da se i to ostrvo i Dunav i Sava približe građanima Beograda i turistima, izmislili su uredbu koju su pretočili u nekakav pravni akt, gde će, recimo, opština Zemun biti korisnik ostrva Lido, Velikog ratnog ostrva, a tutor opštini Zemun će biti Javno preduzeće "Gradsko zelenilo". Opština će i dalje biti dužna da plaća sve one dotacije koje idu gradu i Republici, a "Gradsko zelenilo" će biti ona institucija koja će davati eventualno dozvole i da se kišobran pobode na Velikom ratnom ostrvu.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog zakona koji ničemu neće koristiti, ništa ne znači, nije morao da dođe danas na dnevni red, pogotovu danas, odnosno u ovo vreme kada država Srbija ima mnogo više problema da rešava. Nismo usvojili zajednički stav po pitanju Kosova, konsenzus nije postignut.
Sastajali su se izvesni političari, izvesni funkcioneri na nekim noćnim sedeljkama u nekim, verovatno za to prikladnim, odajama i donosili nekakve odluke u ime građana Srbije, u ime dela građana Srbije, jer su mogli da predstavljaju samo onaj deo koji je za njih glasao, da bismo čuli... I ovo je tema, a sutra, pošto nam oduzmu Kosovo, kada dođu da oduzimaju Vojvodinu, onda ću vas pitati da li je ovo danas bila tema i da li će sutra biti tema.
Prema tome, postojeći zakon koji je do sada egzistirao je relativno dobro regulisao ovu materiju. Kada je Predlog zakona izašao, a to je sredinom prošle godine, odnosno predlog izmena i dopuna tog zakona, poslanici Srpske radikalne stranke su dali određene amandmane koji bi umnogome poboljšali tekst zakonskog projekta. Pre neki dan, kada smo dobili amandmane narodnih poslanika, vidimo da su svi ti amandmani prepisani, da su ispod njih potpisani poslanici iz ministrove poslaničke grupe; oni naši amandmani su prepisani, potpisani su drugi poslanici i ti amandmani su usvojeni. Pa što niste rekli, ministre, mogli smo mi da ne potpišemo, pa potpišite vi koga hoćete, ali je važno da amandmani takvi kakvi jesu prođu.
Suština ovog zakona, ono što bode oči i što smeta Srpskoj radikalnoj stranci, a i građanima Srbije u krajnjoj liniji, jer to iz njihovog džepa ide, jeste formiranje fonda. S obzirom na to da je dosta fondova formirano i da je mnogo zloupotreba kod korišćenja tih fondova već obelodanjeno u Srbiji, smatramo da ovo formiranje fonda i nije potrebno. Ne možemo da prihvatimo formiranje fonda i ukoliko amandmani koji to regulišu ne budu usvojeni glasaćemo protiv zakona.
Da se setimo (kada reče gospodin koji se bavi poljoprivredom – tema) da li se krediti iz Fonda za poljoprivredu ravnomerno raspodeljuju, racionalno daju i da li se daju baš onima kojima su najpotrebniji. Bojim se da će sutradan kod korišćenja sredstava iz ovog fonda isto tako biti – ako mu je ujak, ako mu je bliži, onda će moći na Zlatiboru i u nekoj banji da dobije lokaciju i pare da napravi objekat.
Turistički trendovi u svakoj zemlji, pa i u ovoj našoj, zavise od mnogo čega. Zavise, pre svega, od političke situacije, od ekonomske situacije, zavise od kvaliteta toga što mi turistima nudimo. Činjenica je da imamo ovaj koridor E10 i da se deset miliona ljudi proveze od Horgoša do kraja autoputem, da svrati možda negde da popije kafu ili ne svrati. Nemamo ponudu koja bi privukla te turiste da ostanu i potroše koji dinar.
Govorio sam o Ratnom ostrvu, govorio sam o izgradnji marine – to je samo jedna opština od 17 opština u Beogradu. Dunav ide od Zemuna pa do Grocke, onoliko lepih ostrva, lepih plaža, lepih obala koje se mogu iskoristiti, naravno, zvrji prazno i neiskorišćeno.
Imamo, pored toga, vrlo atraktivna područja koja bi mogla da budu neverovatno dobra turistička ponuda. Imamo planine, bez obzira što je prethodnik rekao da ne može da prihvati da imamo najčistiju vodu, imamo najčistije šume, najčistiju hranu. Imamo onoliko banja, koje su, doduše, u poprilično ruiniranom stanju, ali ako se te banje opreme i srede biće dovoljni kapaciteti da dozovu i zadrže turiste.
Zašto turisti obilaze Srbiju? Zašto turisti obilaze srpska područja koja mogu da budu turistički atraktivna? Prvo, ova nakaradna, burazerska privatizacija koju ste sprovodili od 2000. godine naovamo, a izgleda da će tendencija i dalje da se zadrži, bila je takva da, recimo, najboljeg tur-operatora kojeg smo imali u Srbiji, "Putnik", bivši premijer Živković, po sistemu ruka ruku mije, prodade izvesnom Iliću, koji pozatvara hotele, otpusti radnike, urnisa i ruinira kapacitete i sada čujem da tuži državu i traži silnu odštetu.
Gospodo, kada SRS preuzme vlast, svaki od tih i drugih ugovora o privatizaciji debelo će se pogledati, pa svaki koji nije ispoštovan do kraja sigurno će biti raskinut.
"Ineks Intereksport", jednog od najvećih vlasnika hotela i drugih turističkih ponuda, izvesni Šarenac, direktor (inače je mnogo poznatiji u Srbiji kao nosilac one afere "Mercedes-Benz", nego kao direktor "Ineks Intereksporta"), upropasti. Mi danas nemamo šta da ponudimo. Ne znam kakvo je stanje u toj kući, ali mislim da je dovedena do prosjačkog štapa.
Beograd je turistička atrakcija. Ovih dana je pušten Beograd pod zemljom, oni lagumi na Tašmajdanu. Mnogi su odlazili pa se vratili, ali neke od poslanika ne vidim, pa se bojim da nisu zalutali tamo.
Ima još jedna stvar, pogotovo danas, jer je danas Beograd turistička atrakcija; Zvezda i Partizan igraju, a kada pođete od poslednjeg sela na teritoriji Beograda sve se plavi od specijalaca. Da li smo mi takva nacija da treba specijalci nas od nas da čuvaju?
Gospodine ministre, ukoliko ne budu usvojeni amandmani koje su podneli poslanici Srpske radikalne stranke i time poboljšan ovaj zakonski projekat, poslanički klub SRS neće glasati za ovaj zakon.

Pravo na repliku, gospodin Karaičić.

Mislim da nisam izneo nijednu činjenicu koja je neproverljiva i koja je preterana. Nisam ni kritikovao, ni hvalio preterano. Govorio sam o našim zabludama kada smo mi sami u pitanju, a i rekao sam šta je dobro u ovom novom predlogu zakona i šta je nadležno Ministarstvo, po mom mišljenju, dobro uradilo za ovih godinu dana. Da je takvog rada bilo više od devedesetih godina naovamo, danas ne bi bio prihod 221 milion nego, recimo, pola milijarde.
I, zbog toga što je porast prihoda u ovoj grani, dakle u turizmu, primetan, što je dobro i korisno, ja sam to pohvalio i nisam zaista govorio ništa loše o ovom zakonskom predlogu, jer nemam razloga za to. Mislim da je savremen, dobar i nisam našao nijednu zamerku. Mislim da je svako tumačenje i prozivanje tendenciozno i da služi nečemu drugom, a ne tome da se najbolje rešenje pronađe.