Javljam se po Poslovniku. Gospodin predsedavajući je malo nervozan, a tu je kolega Zankov ili kolega Anđelković koji su danas u situaciji da bolje predsedavaju od vas, malo se koncentrišite. Javljam se, dame i gospodo, po Poslovniku, član 97, pogrešno me je ministar protumačio. Smatram da kao predstavnik poslaničke grupe SRS po ovoj tački dnevnog reda treba da dam nešto u prilog svojoj tvrdnji, i svojih kolega, naročito kada je u pitanju način trošenja ovih sredstava.
Juče sam vam rekla, gospodine ministre, u stvari vašim saradnicima, jer ste zakasnili po povratku iz Vrnjačke Banje na početak rasprave o ovoj tački dnevnog reda, da je u najmanju ruku degutantno da danas raspravljamo o ovoj temi, o turizmu, što je kod svakog normalnog građanina asocijacija na nešto bezbrižno, lepo. U situaciji kada ljudi imaju posao i kada imaju mogućnost da prehrane sebe i svoju porodicu, kada su zbrinuli decu u školama, kada nemaju, ne daj bože, zdravstvenih problema, onda dolaze u priliku da razmišljaju o tome da idu na letovanje, zimovanje i šta je državi potrebno i koliko bi još sredstava bilo potrebno da se unapredi naša turistička privreda.
I, kada ste već tako počeli da se razbacujete ciframa i da navodite neke od razvijenih evropskih država, pomenuste i Libiju, mogu samo da vam kažem da ne verujem da će njihova vlada i njihov predsednik biti spremni ni sa ovom vlašću naročito da sarađuju, u kontekstu njihovog zaista fantastičnog projekta, a ekonomski su izuzetno sposobni za to da izgrade neke od hotela, jer tamo ako odete nemate gotovo ništa od smeštajnih kapaciteta.
Moram da vas podsetim na to, gospodine Dimitrijeviću, da je tragom nestao ček koji je njihov predsednik poslao DOS-ovskoj garnituri i tadašnjem predsedniku SRJ, od nekoliko miliona dolara ili evra. Kako vi onda očekujete da neko, kada ima takvo iskustvo, sarađuje sa nama?
S druge strane, upoređujete daleko razvijenije, i u ekonomskom smislu, zemlje sa našom i njihovu mogućnost izdvajanja, njihove kompletne privrede i njihovih banaka pre svega. To treba da bude posao poslovnih banaka koje su spremne da po najnižim kamatnim stopama investiraju u ovu privrednu granu.
Ali, moram da vas podsetim da je ista takva priča bila u ovoj skupštini pre nepunih godinu dana, kada je osnovana, pod patronatom Republike Srbije i Vlade Republike Srbije, tzv. državna korporacija za obezbeđivanje sredstava za unapređenje dobijanja stambenih kredita. Tada je ministar Dinkić rekao da će to podići građevinsku operativu, na sve strane će početi da se gradi, građani će da kupuju po jeftinim kreditima stanove.
Toga danas nema, jer u Srbiji je milion gladnih, gledaju kako da prežive, a turizam je, znate, kao što Koštunica reče da mu je Hag deveta rupa na svirali, pa se ispostavilo da je prva, upravo na tom mestu za gladne građane Srbije.

Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović.

Dame i gospodo, veoma je zanimljivo slušati ovu diskusiju, posebno kada se poslanici SPS-a ovako žučno zalažu za očuvanje ovog fonda. Meni je tu jako sumnjiva situacija. Pošto poslanici SPO-a, ima ih četiri, imaju više ministarskih fotelja nego poslanika, mislim da bi bilo logično da iz poslaničke grupe SPS dobiju taj fond, da oni raspolažu sa tim, pa odatle izgleda toliko zalaganje za ovaj fond, posebno kada se uzme u obzir diskusija gospodina Vlaovića, koji je dao jako negativan komentar za komuniste, to znači da zaista nema dobro mišljenje o njima, a nažalost, oni vrše podršku, tzv. crveni podupirači su aktivni i sve čvršći; kako imaju veću kritiku, tako su sve čvršći.
Amandmanom na član 48. koji je podnela gospođa Gordana Pop-Lazić traži se da se fond za razvoj turizma briše, mi smo svakako za to da se briše. Međutim, u svakom vašem predlogu zakona ili je agencija ili je fond, tako da vi uvek nešto novo izmislite. Naravno da nismo za to, iz razloga što je ovaj fond za razvoj turizma apsolutno opterećenje za budžet.
Ako se uzme u obzir da lokalna samouprava raspolaže sa 80% sredstava ostvarenih od turističke naknade, što znači da bi oni od te dobiti trebalo da ulažu u razvoj turističkih objekata, a da ovih 20% ide u fond, i da imamo i turističku organizaciju Srbije, mislim da je ovaj fond suvišan za naš ionako slabašan državni budžet.
Hoću da kažem da isto ima dosta nepravilnosti u ovoj vladi, kada se uzme u obzir autoput koji planira gospodin Velimir Ilić i koji ima veliki značaj za razvoj našeg turizma; naprave jednu veliku zaobilaznicu, zaobišao je Lazarevac iz razloga što je tražio ogromna sredstva upravo od opštine Lazarevac i nije dobio; zato je rešio da autoput ide preko Obrenovca, Lajkovca i Uba.
Takođe hoću da kažem da i sredstva iz privatizacije, koja treba da se sigurno dobiju kada rešimo da privatizujemo turističke objekte, naravno treba da se usmere u razvoj našeg turizma, što bi bilo sasvim logično i pravedno.
Vaša elita prima velika sredstva sa egzotičnih ostrva, a zimuju na Kopaoniku, gde ne može prosečan građanin, i letuju na Azurnim ostrvima. Hvala.

Izvolite. Replika, narodni poslanik Mika Vlaović.

Zaista moram neozbiljno pitanje da postavim – da li je zakon o turizmu na dnevnom redu ili Mika Vlaović? Jeste, spomenut sam. I, vidi se i po tome da ne možete srušiti Vladu Srbije, pokušavate da zavadite nas sa SPS-om zato što sam rekao nekom da je bio komunista; ovo je nova partija, oni nisu kontinuitet. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 49. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, razlog zbog čega je podnet amandman i na član 48. upravo se nalazi u ovom članu 49. i u članu 50, ali o tome ćemo posle.
Fond se finansira iz budžeta Republike Srbije. To znači direktno zavlačenje ruke u džep građana Srbije. Recite građanima Srbije – jeste, formiramo fond i zbog toga će vam takse, porezi, prirezi i ostala davanja koja dajete državi morati da budu malo veća, jer, zaboga, naše Ministarstvo za turizam nema fond. Sva ostala ministarstva su uspela do sada da naprave sebi fond, a ono nema. Doduše, Ministarstvo nema ni agenciju, ali o tome ćemo posle.
Tačka 2) – 20% prihoda od turističke naknade. Onda recite građanima Srbije – ako slučajno imate para pa odete na letovanje u neku našu banju, onda će vam cena biti 20% veća, jer tih 20% mora da ide u ovaj fond, moramo od nečega da punimo fond, jer šta će Ministarstvu prazan fond.
Dalje – od donacija; hajde to, ako nekoga prevarite da vam da donaciju, u redu, ali – zajmova i kredita iz zemlje i inostranstva. To znači da se omogućava Ministarstvu, odnosno Vladi, da se uzajmi, da podigne kredit, da zaduži ovu zemlju i da sredstva koja će otići u fond, jer, bože, svi imaju zajmove, do sada su sva ministarstva obezbedila, a eto, Ministarstvo za turizam nije. To što će vraćati generacije i generacije ove zajmove, to nikoga ne treba da zanima. Treba da zanima građane Srbije.
I onda – i drugi izvori. Pitam se koji su to drugi izvori. Koji su to drugi izvori, ministre, iz kojih ćete vi ovaj fond puniti? Hoće li to biti neka dobrovoljna davanja, a da ne mogu da budu donacije? Hoće li da budu ti drugi izvori opet štrpnuto od nekih drugih para, pa opet posredno od građana Srbije?
Zato smatramo da ovaj amandman treba usvojiti i član 49. brisati.

Da li se još neko javlja za reč o amandmanu? Izvolite, reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.

Dame i gospodo, suština izlaganja resornog ministra, koji je u ime predlagača ovde obrazložio Predlog zakona, jeste da ovom zakonskom regulativom jedna vrlo važna privredna oblast treba da se reguliše na nivou Srbije. Ali, ono što fali, i neke kolege su ovde napominjale, pogotovu moje kolege srpski radikali, to je strategija razvoja turizma.
Možemo da se poredimo sa Italijom, Francuskom, ministre, ali to su elementarne stvari. To su države koje imaju, uslovno rečeno, mešoviti turizam, imaju i primorski i planinski, odnosno kontinentalni. Mi imamo Srbiju ovakvu kakva jeste, gde je zastupljen taj kontinentalni turizam, rečni, planinski, banjski, i moramo da napravimo strategiju.
Mi još nemamo jasno ovim zakonom definisano šta su to turistička mesta. Zakon daje jednu široku formulaciju. Zašto je to bitno? Zato što na taj način pravimo zakonski preduslov da bi turistička mesta, primera radi, banjska lečilišta, imala prioritet i prednost u odnosu na druge turističke destinacije. Mi ovde pravimo uravnilovku u tom smislu da, ako uzmemo ovo što sam naveo kao primer – banjska lečilišta, onda sve banje, bez obzira kakva je njihova trenutna infrastruktura, kolika je posećenost ili koliki su kapaciteti, stavljamo u istu ravan, imaju iste preduslove.
Kategorizacija se vrši preko Turističke organizacije Srbije. Naravno, slažemo se mi da postoji jedna krovna organizacija, slažemo se na neki način da turizam jasno bude definisan i da, posle poljoprivrede, bude druga grana po prioritetu. Mi srpski radikali nemamo ništa protiv, ali onda se izlazi sa jednim realnim predlogom.
Ako je to druga grana po prioritetu, onda mnogo veća sredstva na nivou Vlade, odnosno na nivou budžeta moraju da se izdvajaju za tu privrednu granu koja se zove turizam. Moramo unapred da budemo preteče zakonskom regulativom.
Mi imamo sada nešto što je najatraktivnije u oblasti turizma, a to je rečni, nautički turizam, to je reka Dunav. Gde je to u zakonu, gde je to ministar ili predlagač predvideo da je to posebno, da ima još neke dodatne nadoknade? Osim tog turizma i atraktivnosti reke Dunav, postoje neka ograničenja. Ako već tako težite tim, kako rekoste, istočnoevropskim gradovima, pa navedoste primer austrijskog grada, onda moramo usvojiti i njihove norme i kriterijume – zaštitu ekologije, širi zaštitni pojas.
U nedostatku argumenata vi uvek imate jednog dežurnog ovde, koji će zabavljati. Kada nemate argumenata pred srpskim radikalima, onda izvedete tog. Tog odavno znamo. Znamo tog čoveka, bio je u različitim strankama. Šta je konstanta? Uvek je isti, samo menja imena lidera. Koga to sada interesuje? Ovde je priča o turizmu.
Šansa Srbije jeste velika. Moramo da znamo u čemu se ogleda ta šansa, moramo da napravimo jasan zakonski preduslov, da sutra ne bi dolazilo do nekih nedoumica. Šta znači ista kategorizacija kada je u pitanju lokalni turizam, ili regionalni, između regije koja obuhvata Vrnjačku Banju, gde je elitni turizam, a vi ćete ga ponovo vratiti na ono od čega su ljudi u Vrnjačkoj Banji bežali. To je taj prosečni, uslovno rečeno, sirotinjski turizam. Nema više ni ta sirotinja u Srbiji, koja je najmasovnija i najbrojnija, toliko para da bi sebi priuštila da ode na odmor.
Nemojte da gledate čak ni onu kategoriju stanovništva koja više ne postoji. Materijalno i statusno ne postoji više u Srbiji, jer ste je vi izbrisali. Izbrisali ste je tako što ste dali prioritet razvoju privrede, a privredu upropastili. Ostala vam je poljoprivreda, ostao je turizam, a za turizam donosite zakon koji je u samom startu prepreka za ostvarivanje i te kako značajnih prihoda od te oblasti.
Ne nasedamo mi više na te priče što vi nama navodite primere, iskustva. Jeste, tačno je, austrijsko iskustvo i austrijski primer treba slediti; to je država koja 80% svog nacionalnog bruto dohotka ostvaruje od turizma. Imamo već nešto zajedničko sa tom državom, to je reka Dunav, to je najveća atrakcija. To je ono, što neko reče, da li postoji marina ili ne postoji, i to treba definisati zakonom, jer kada krene izgradnja marina ovaj zakon omogućuje da bukvalno dođe do haosa. Svaka će lokalna samouprava imati široka prava, moći će da odredi lokaciju, a onda ćemo doći u situaciju...
Možda vi ne poznajete, gospodine ministre, tu problematiku, ali treba pitati kolege u resorima. Dunav je veoma osetljiv kada je u pitanju bilo kakva gradnja, pogotovo ova desna obala; desna obala je ova, gledajući sa ovog položaja, do nas, ministre. Ako se ne snalazite, tu su vam saradnici. Uvek je desno pozitivnije nego ono što je levo.

Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković.