Kada smo kod partizana i četnika, podržavali smo i SRS, iako znamo da im je četnički pokret ideološka osnova. To nije bio problem 1998. i 2000. godine zato što su neki drugi državni ciljevi imali prioritet, i to je slab argument za ovu priču.
Suština je da mi mislimo da je dobro da Srbija dobije institucije, da one funkcionišu, da se donose zakoni i da počne da postoji makar najbliži znak jednakosti između zakona, prava i pravde, jer toga nije bilo za tri godine vladavine DOS-a i Demokratske stranke. To se ne može prenebregnuti i to su činjenice koje stoje.
Nemojte da eksploatišemo tu temu Kosova i Metohije svi, na način kako kome partijski odgovara. Setite se, mi do prošle godine nismo imali dopisnika ili bilo koju informaciju vezanu za Kosovo i Metohiju. Nismo smeli da upotrebimo izraz ″etničko čišćenje″. Govorim mi, misleći na državu Srbiju i na tadašnju vladu kao nekoga ko predstavlja tu Srbiju u međunarodnim organizacijama.
Sada se promenila situacija, možda to svi ne vide, i to je stvar svakog pojedinca i njegovog ugla gledanja na stvari, ali je činjenica da se stvari menjaju, ne tempom kako bi većina nas želela, ali idu. Dokle će tako ići, to ćemo svi zajednički odlučiti. Ova vlada ima svoj vek postojanja – formalno, četiri godine, a suštinski i manje.
Možda će ona završiti svoj mandat kada budemo imali tačku – predlog SRS-a da se otvori rasprava o Vladi. To je nešto što je deo političkog života Srbije i od toga ne treba bežati.
Hoću još jedanput da skrenem pažnju svima, pa i predstavnicima SRS-a da je njihovo pravo da govore šta hoće i da imaju političke inicijative koje hoće, ali da ne budu veći katolici od pape i da ne budu u svakoj stvari oni koji pretenduju da znaju sve. To tako nije i ne može biti. Da nam se ne desi da posle tri godine naknadno saznamo par stvari, kao npr. da su demokrate 23. septembra 2003. godine bili u izbornom štabu SRS-a, a Srpska radikalna stranka prva objavi da je Milošević izgubio izbore preko 50%; da se ne desi da nam držite pridike o tome kako volite Miloševića, a mi smo izdajnici, a nećete da napustite Skupštinu i da zajednički pođemo da sprečimo njegovo hapšenje.
(Predsednik: Vreme)
Srbija je mala zemlja i ovde se pre ili kasnije sve sazna. Nemojte da nama socijalistima delite lekcije o stvarima koje veze nemaju. Mi smo ovu vladu podržali pre godinu i nešto dana, sa ciljevima koji imaju državni karakter i smatramo da to ima rezultata. Naravno da ima i onoga što Vlada loše radi, ali i to je deo rasprave koju ćemo voditi kad dođe na dnevni red.

Prihvatiću ocene da su posete izbornim štabovima deo turističke atrakcije i da u tom smislu govorimo o temi.
Vi ste se javili po Poslovniku? Izvolite.

Nemam pravo na repliku, jer imamo ovlašćenog predstavnika, a to nisam ja, ali imam pravo da se javim po Poslovniku, jer je ovde zaista povređen član 100, povređena sam ja lično. Dakle, poslanik sam G17 plus i ne pripadam nijednoj mafijaškoj organizaciji. Želim veoma jasno da kažem da nećemo dalje tolerisati da se onako usput, u svakoj diskusiji, pominje G17 plus u negativnom kontekstu i bez ikakvih argumenata.
Dakle, ja sam psiholog po profesiji, jako sam uredno završila svoje školovanje, radim u struci 20 godina, uživam izvestan ugled u svojoj profesiji i u svom gradu, imam porodicu, majka sam dvoje dece i apsolutno ne pripadam nikakvoj mafijaškoj organizaciji. Želim to vrlo jasno da kažem građanima Srbije. Dakle, ne pripadam nikakvoj mafijaškoj organizaciji; 31 poslanik G17 plus koji ovde sedi ne pripada nikakvoj mafijaškoj organizaciji, poseduje biografije koje su slične mojoj i želim veoma jasno da to kažem.
Sa potpuno istim argumentima, odnosno bez ikakvih argumenata i dokaza mogu da uputim i kontraoptužbu, ali naravno, nisam do te mere bezobrazna da bih koristila optužbe bez ikakvih dokaza. Dakle, molim vas da ubuduće vodimo računa o tome šta govorimo.
U protivnom, možemo svi govoriti takvim jezikom, ali mislim da to nije ono što građani Srbije od nas žele da čuju.

Gospodin Nikolić, replika na izlaganje gospodina Obradovića.

Dame i gospodo narodni poslanici, poneko bi trebalo i svojim znanjem da opravda diplomu. Psiholog bi trebalo da proceni Labusa na vreme, Dinkića na vreme, da mu napravi psihološki profil, da zna šta od njega može da očekuje, da prepozna lopurdu, da prepozna mafijaša, da prepozna čestitog i poštenog čoveka. Kako ja u vašoj poslaničkoj grupi vidim sve koji su čestiti i pošteni? Da li sam vama nekada rekao da ste mafijaš, da ste korumpirana gospođa? Nisam. Procenio sam da niste. Evo, i ovaj vaš Albunović pozadi; nije čovek mafijaš, ali izlazi da brani mafijaše.
Dobro je što me ova gospoda iz SPS-a podsećaju na ideologiju, program, ponašanje, na Srpsku radikalnu stranku, na ono što je ona u suštini. Mi smo ponosni na taj 23. septembar. Jeste, u našem štabu je bio pokojni Zoran Đinđić, dolazio je Čedomir Jovanović i dolazio je Boris Tadić, da pitaju, u ime DOS-a, u ime vas iz DSS-a... (Dobacivanje iz sale.)
(Predsednik: Molim vas, bez dobacivanja. Omogućite gospodinu Nikoliću da se obrati. Ako zatreba objašnjenje, reći ću. Gospodine Nikoliću, nemojte da grešite dušu. Sve ostale stranke sam na vreme obavestio o rezultatima izbora, samo je DS bila neobaveštena.)
Evo, ja ću da vam kažem kako sam ja zaključio da su u vaše ime došli. Došli su da nas pitaju da li je Koštunica pobedio. To je u vaše ime. Koštunica je bio vaš predsednik.
Ponosan sam na to što su naši podaci sprečili SPS da pokrade izbore. Vi ste hteli da pokradete rezultate izbora. Te noći ste rekli da je Milošević pobedio u prvom krugu, bezočno, a onda, pred zoru, da se ide u drugi krug, a da vodi Milošević, a naši podaci govore da vodi Koštunica sa 14-15% razlike. Da li bi to neko pošten oćutao?
Sad i dalje imate istu ideologiju, i dalje optužujete radikale što vam nisu dali da kradete.
Sad postavljam drugo pitanje – šta će vama da vas podržavaju ovi što su hteli da kradu? (Dobacivanje iz sale: Nisu ti.) Kako nisu, kada me gospodin Obradović ovde opominje što smo sprečili krađu?
Ne opravdavam divljanje 5. oktobra, ali pogledajte se u ogledalo, vi socijalisti, koliko ste zaslužni za to divljanje. Šta je izazvalo to divljanje? To što ste hteli da im ukradete izbore drugi put posle 1996. godine. Pokrijte se ušima. (Dobacivanje iz sale: Koliko ste plaćeni?) Plaćeni smo koliko nam je trebalo para.
Polaziš od sebe, reci mi koliko bi ti tražio i reći ću ti da li sam tražio više. Jeste, plaćeni smo. Znate gde je Vojislav Šešelj, znate ko ga je oterao u Hag. Svi smo mi dobro plaćeni.
(Predsednik: Molim vas, bez dobacivanja. Vreme.)
Koštunici recite da ga Ustavni sud nikada nije proglasio za predsednika i da ste upalili Skupštinu da biste sakrili da on nije prešao 50% u prvom krugu.
Ali, baš me briga. Kradite vi, i jedni i drugi, samo nemojte da nas opominjete zašto nismo hteli da krademo. Budite ponosni kad god izađem ovde i kažem – svaka vam čast, niste hteli da kradete. Nemojte da se radujete ako izađem i kažem – hteli ste da kradete.
(Predsednik: Vreme.)
Dakle, gospodine Obradoviću, hteli ste da pokradete izbore. Srbija je upala u mrak zato što ste vi hteli da pokradete izbore.

Na ovo izlaganje po Poslovniku, replika gospodina Obradovića. Izvolite.

Moram reći iskreno da me ova priča veseli, jer ovo je priča za malu decu. Mnogo je lakše reći "hteli ste da kradete", nego šta Demokratska stranka radi u našem izbornom štabu. "Hteli ste da kradete", pa ste vi, veliki borci za pravdu i zakonitost, sprečili krađu, kao i 1996. godine – mi krali, a vi prihvatili da budete sa nama u vladi. Kad se želi objasniti političko delovanje, onda se smišljaju nemoguće stvari.
I ova teza, to sam čuo od demokrata i noćas od radikala, da smo mi krivi za 5. oktobar, Bože! Svega ima i ova skupštinska govornica svašta trpi. Sada, posle pet godina, reći da smo mi krivi za 5. oktobar, to je stvarno toliko, neću upotrebiti ružne reči, nekorektno, a naravno da je netačno, da ne vredi demantovati.
(Predsednik: Molim vas, bez dobacivanja, predsednik Skupštine sigurno nije šenlučio, nego je radio svoj posao. Izvolite, gospodine Obradoviću, i izvinite.)
Posle pet godina pričati... Ali dobro, nije to jedina stvar u kojoj naše skupštinske kolege sarađuju sa demokratama, samo što ne vole o tome da se zna, a kamoli da se priča. Ne vole, ne vole. Kako objasniti javnosti Srbije da 2003. godine, u vreme najveće vlasti DOS-a, radikali dobiju medije na tacni. Slučajno, verovatno. Sve to u ime demokratije i napretka.
Sve je ovo vrlo smisleno, samo što vi pretendujete da budete vrhovni arbitar u celoj priči i zbivanjima u Srbiji, da vi budete kapa koja će poklopiti sve i da vaša reč bude poslednja. Ne može, ne može, odlučiće građani Srbije i ova skupština. U tome je taj glavni problem. Mediji, koliko god da rade, nisu svemoćni.
Kao što smo posle tri godine saznali ovo za 23. septembar 2000. godine, mnoge stvari će isplivati, pa ćemo saznati naknadno koji su bili povodi za pojedino delovanje i slično.
U svakom slučaju, mi iz SPS-a smatramo da je dobro što je došlo do promena 2004. godine. To je dobro za Srbiju. Ne kažem da je dobro za svaku stranku i za svakog političara, ali, šta ćete, to je ono što je deo našeg života, i političkog i svakodnevice. Moramo naše lične i partijske interese ostaviti iza interesa Srbije. Hvala.

Po Poslovniku, gospodin Albijanić, pa gospodin Nikolić. Obojica će doći na red, nemojte, molim vas, nikakvu zloupotrebu, tačnim redosledom javljanja. Izvolite.

Ne bih da se mešam u ove rasprave između radikala i SPS-a, jedino moram da kažem da su preostale poslaničke grupe zapravo 5. oktobra bile na strani koja je za to da se promeni tadašnji režim i da dođe demokratija u Srbiju.
Ono što je gospodin Nikolić pokušao ovde da kaže, kobajagi ne zna kako se ja prezivam – gospodine Nikoliću, nisam Albunović, nego Albijanić i vi to dobro znate. Neću nasedati na takve vaše prizemne kobajagi doskočice.
Ono što je važno, a potkralo vam se u vašoj diskusiji, jeste da ja sam pošten, a vi ste protiv nekih lopova. Ovde sam ja najglasniji protiv lopova, ako vam to nije jasno. Protiv koga sam najglasniji javnost dobro zna. Prema tome, nema nikakve potrebe da se na takav način odnosite prema meni.
Kada ste već tako nešto rekli, reći ću vam – nisam bio član nijedne političke stranke, učlanio sam se u nevladinu organizaciju G17 plus, a zatim u političku stranku G17 plus. Kada sam to radio po svojoj meri čestitosti i poštenja posmatrao sam političku lepezu i uočio da lideri kao što su Labus i Dinkić pripadaju meri za koju i ja smatram da je dobra, a to znači raditi odgovorno, čestito i pošteno u državi. To je suština. Suština je – s kim si takav si. I ja sam pošten, i lideri su odgovorni i časni i pošteni ljudi.
Još nešto, pošto se već danas u medijima pojavljuju nekakve drugačije kvalifikacije, jasno je sada da je naručena tzv. afera i ostale stvari. Jasno je, iz razloga što pokušavaju da posvađaju Labusa i Dinkića izmišljajući kojekakve afere. Ovde vam odgovorno tvrdim, G17 plus ima tri lidera: Labusa, Dinkića i Markovića, i, možda vama to smeta, pokazaćemo mi jačinu i odlučnost u budućnosti.
Dakle, jasno je da od trenutka dobijanja pozitivne ocene Studije izvodljivosti, gde su i Ministarstvo finansija i Ministarstvo poljoprivrede dobili najbolje ocene, vlada jedna nervoza i prekompozicija političkih snaga kako na neki način urušiti tu stabilnost.
Kada posle ove sednice na dnevni red dođe poverenje Vladi pokazaće se da Vlada ima stabilnost i da evropski put nema alternativu. Toga i vi morate da budete svesni.

Hvala. Izvolite, gospodine Nikoliću. Obaveštavam: javila se i gospođa Branka Bošnjak, nećemo stići. Kao što sam obećao, tačnim redosledom. Izvolite.