Još neko povodom ovog amandmana? (Ne.)
Na član 126. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Ninić, Sanja Čeković, Blagica Kostić i Staniša Stevanović.
Pošto su Vlada i Odbor za trgovinu i turizam prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 126. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je poslednji amandman na ovaj zakon i ima istu svrhu kao i amandman...
(Predsednik: Oprostite, gospodine Markoviću, nije poslednji amandman, ali sve je u redu. Izvolite.)
Poslednji smisleni amandman, samo poslanici SRS-a podnose smislene amandmane, a svrha mu je ista kao i amandmanu na član 125, dakle, visina kazne. Narodni poslanik Gordana Pop-Lazić je podnela amandman da se u članu 126. kazna od 10.000 dinara smanji na 5.000 dinara. Obrazloženje koje je dato zašto se amandman ne usvaja kaže: ″Amandman se ne prihvata. Prihvaćenim amandmanom 12. novčana kazna na licu mesta zamenjena je novčanom kaznom za prekršaj.″
Ovo je još jedan amandman poslanika Srpske radikalne stranke koji ste stavili iza amandmana poslanika drugih poslaničkih grupa čije ste amandmane, ministre, usvajali i mislim da to nije korektno, jer da se išlo prvo na raspravu, pa na glasanje, možda bi ovaj amandman prošao pre amandmana koji su podneli poslanici SPO-a. Šta će se desiti, pošto ovo obrazloženje gubi svaki smisao, ukoliko u danu za glasanje narodni poslanici usvoje amandman narodnog poslanika Gordane Pop-Lazić?
O čemu se, zapravo, radi? Zašto bi kazna od 10.000 bila? Kaže – novčanom kaznom u iznosu od 10.000 dinara na licu mesta kazniće se za prekršaj pravno lice i preduzetnik ako: korisniku usluga ne stavi na raspolaganje opšte uslove putovanja i program putovanja u pisanoj formi. Uslovi će biti zadovoljavajući, vreme će biti lepo, put će biti asfaltiran, a šta ako Velja Ilić nije završio put, jer je morao da ide da asfaltira ovaj put na Ravnoj gori, pa deo nije završio.
Ili, kaže – ne prijavi turističko putovanje nadležnom odeljenju turističke inspekcije; ako nije izvestio nadležni organ lokalne samouprave o sezonskom poslovanju ugostiteljskog objekta. Valjda zato inspekcija i postoji, i ona izveštava lokalnu samoupravu da će brod taj i taj samo koristiti leti marinu, ukoliko je ima, i tu pružati ugostiteljske usluge, odnosno turističke usluge.
Samo trenutak, još jedna tačka, dakle – u poslovnici turističke agencije, u ugostiteljskom objektu ne drži akt o upisu u registar, a u kategorisanom ugostiteljskom objektu i objektu nautičkog turizma akt o određivanju kategorije; na ulazu u ugostiteljski objekat ili objekat nautičkog turizma ne istakne propisanu oznaku vrste i kategorije objekta; na ulazu u poslovnicu turističke agencije ili ugostiteljski objekat ne istakne raspored radnog vremena i tako dalje.
Sve su ovo prekršaji koji bi, po mišljenju Srpske radikalne stranke, trebalo da budu sankcionisani, ali nikako kaznom od 10.000 dinara; jer, tri puta će mu danas doći inspektor i sve što je zaradio danas otići će samo na tu kaznu.
Smatram da se visokim kaznama budžet ne može puniti i da je krajnje vreme da se malo o standardu građana i o uslovima rada, o čemu danas raspravljamo, razmišlja na drugačiji način.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 127. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Ninić, Sanja Čeković, Blagica Kostić i Staniša Stevanović.
Pošto su Vlada i Odbor za trgovinu i turizam prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača dr Bojan Dimitrijević, ministar trgovine, turizma i usluga, želi završnu reč? (Da.)

Dame i gospodo poslanici, u ime predlagača – Vlade Republike Srbije pre svega želim svima vama da se zahvalim na ovoj raspravi, na amandmanima i na mnogim predlozima koji su ovde dati i koji, nezavisno od zakona, mogu da budu smernice za rad Ministarstva. Činjenica da radimo sedam dana i da je ovo četvrti radni dan pokazuje interes za ovu materiju, pokazuje njenu važnost i značaj i u tom smislu potvrđuje da je ovaj zakon bio potreban.
Relativno kratko ću se osvrnuti na neke od primedaba, na neke predloge, inicijative i komentarisaću ih ovom prilikom. Pre svega, jedna od početnih kritika je bila da ne postoji koncept razvoja turizma i ja hoću da vas uverim da to nije tačno. Prvo definišemo zakonodavnu aktivnost koju će posle usvajanja ovog zakona pratiti i zakon o javnim skijalištima i zakon o banjama i najmanje 12 podzakonskih akata koje do kraja godine treba doneti posle usvajanja ovog zakona.
Zatim, imamo podsticajna sredstva koja se polako povećavaju i dobijaju na značaju. Takođe, preduzima se niz aktivnosti za promociju turizma u zemlji i svetu. Ove nedelje potpisujemo ugovor o strategiji razvoja turizma, intenziviramo aktivnost na privlačenju investicija u turizmu i u tom smislu se već određene konkretne aktivnosti odvijaju u Ministarstvu, i naravno, veoma intenzivna saradnja sa turističkom privredom.
Osnovne kritike bile su vezane za Fond za razvoj turizma. Nadam se da će u narednim godinama Fond da opravda svoje postojanje i, bez obzira na dobronamernost ili zlonamernost kritika, on je ovoj zemlji za razvoj turizma neophodan.
Istakao bih neke od osnovnih prednosti ovog zakona: tu su moderna rešenja, uređuju se integralni turistički proizvodi, uvodi se turistička naknada i fond za razvoj turizma, sankcionišu se dvojne cene koje su ranije bila česta praksa, povećava se odgovornost turističkih agencija i kvalitet usluga u ovoj oblasti, definišu se i uređuju sve važnije usluge u turizmu.
Što se tiče nekih primedaba koje smo i danas čuli, koje su vezane za prekršajni postupak ili za otpuštanje turističkih inspektora, samo kratko – prekršajni postupak usklađen je sa Zakonom o prekršajima, njega će voditi sudovi. Kada je reč o otpuštanju turističkih inspektora, mogu da kažem da je za ovih godinu i nešto dana primljeno više od 10 turističkih inspektora, tako da smo vodili računa o popunjavanju upražnjenih mesta i o potrebi za većim brojem turističkih inspektora.
Postoje i određene slabosti u turizmu koje nisu rezultat rada ovog ministarstva ili nisu samo rezultat rada ovog ministarstva, delom su nasleđene i objektivne, a to su: sporost u privatizaciji hotela, nedovoljne investicije u turizmu, nedovoljna podsticajna sredstva, delimično loš imidž zemlje, koji se naročito posle prihvatanja Studije o izvodljivosti značajno poboljšava, nedovoljno kvalitetni smeštajni kapaciteti i nedostatak određenih institucija, gde ističem u prvom redu nedostatak kongresnog biroa.
Želim da vas podsetim još na neke aktivnosti koje je Ministarstvo preduzelo i na neke inicijative koje su u toku.
Zajedno sa Turističkom organizacijom Srbije, dakle, u toku su aktivnosti vezane za novi brend u turizmu i za novi slogan koji će igrati važnu ulogu u međunarodnoj promociji zemlje, ne samo kada je turizam u pitanju. Tu je čitav niz aktivnosti za privlačenje investicija. Formiraćemo jednu zajedničku komisiju sa Agencijom za privatizaciju, čiji će zadatak biti izrada strategije privatizacije hotela, pretežno u Beogradu.
Pokrenuli smo inicijativu kod Ministarstva finansija da se od poreza na dodatu vrednost oslobode agencije koje se bave dolaskom stranih turista. Ove godine treba da otpočne i izrada turističke signalizacije po Srbiji, a pripremni projekat je u toku. Takođe, nadamo se da ćemo u 2006. godini imati kongresni biro koji će biti važna institucija u razvoju našeg turizma.
Otpočeli smo proces specijalizacije turističke ponude po regijama po Srbiji; prihvatili smo brojne međunarodne inicijative, među kojima je najznačajnija ona vezana za dunavsku turističku komisiju. Već danas negde oko 9,30 časova imali smo sastanak sa direktorom Republičkog zavoda za statistiku da bismo otpočeli projekat izrade satelitskih obračuna u turizmu kao važan deo reforme statističkih izveštaja u turizmu.
Imamo i imaćemo niz sastanaka sa Ministarstvom za kapitalne investicije da bi se uredila infrastruktura i popravilo stanje puteva do naših najznačajnijih turističkih destinacija. Pokrenuli smo i neke inicijative i imali već sastanak sa ministrom prosvete, a vezano za poboljšanje organizacije đačkih ekskurzija. I, konačno, pokrenuli smo čitav niz inicijativa za investicije i uređenje Stare planine, Divčibara, Golije, naravno i Kopaonika i Tare.
Na osnovu svega ovoga, zahvaljujem se svim narodnim poslanicima i predlažem da u danu za glasanje glasate za ovaj zakon. Hvala.

Hvala vama, gospodine Dimitrijeviću. Zahvaljujem se i predstavnicima Turističke organizacije Beograda koji su pratili ovu raspravu.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prema Poslovniku, dajem pauzu do 15,30 časova, kada ćemo nastaviti sa sledećom tačkom dnevnog reda.

 

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace kartice.
S obzirom da smo utvrdili kvorum i da imamo dovoljno poslanika, da nastavimo da radimo.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 11. i 12. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O VLADI I DRŽAVNOJ UPRAVI Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o Vladi i Predlogu zakona o državnoj upravi, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijavu za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Ovlašćeni predstavnici za ovu tačku dnevnog reda, odnosno za ove dve tačke dnevnog reda su Srpska radikalna stranka – Zoran Krasić, Demokratska stranka Srbije – Jovan Palalić i Demokratska stranka – Gordana Čomić.
Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka – jedan sat 37 minuta 12 sekundi, Demokratska stranka Srbije – jedan sat tri minuta 36 sekundi, Demokratska stranka – Boris Tadić – 44 minuta 24 sekunde, G17 plus – 37 minuta 12 sekundi, Srpski pokret obnove – Nova Srbija – 21 minut 36 sekundi, Socijalistička partija Srbije – 26 minuta 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO, tri poslanika SDP i jedan nezavisni poslanik – 5 minuta i 89 sekundi. U tom slučaju SPO nema 21 minut, pa molim da se to ispravi, jer četiri poslanika manje je 16 minuta. Molim službu da ispravi vreme za raspravu Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije, jer ovo nije tačno vreme.
Otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o Vladi i Predlogu zakona o državnoj upravi.
Da li predstavnik predlagača, dr Zoran Lončar, ministar za državnu upravi i lokalnu samoupravu, želi reč? (Da.)

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama su danas dva zakona o kojima se vodi objedinjena rasprava, dakle, zakon o Vladi i zakon o državnoj upravi. Donošenjem ovih zakona stvaraju se normativne pretpostavke za otpočinjanje reformi u oblasti izvršne vlasti, bar onog dela izvršne vlasti kojeg je, po Ustavu Republike Srbije, nosilac Vlada.
Ova dva zakona koja regulišu ovu oblast, Vladu i oblast državne uprave, spadaju u oblast organizacije državne vlasti, među najstarije propise u našem pravnom sistemu. Jedan i drugi zakon su doneti neposredno nakon usvajanja važećeg Ustava Republike Srbije, Zakon o Vladi početkom 1991. godine, a Zakon o državnoj upravi godinu dana kasnije 1992. godine.
Cilj zakonodavnih promena u jednoj i drugoj oblasti izvršne vlasti jeste da se neke stvari jasnije odrede, da se one stvari, one odredbe i oni instituti koji su se do sada pokazali neprimerenim prilagode potrebama prakse i da se eventualno neke pravne praznine, koje su i u jednoj i u drugoj oblasti uočene, na valjan način zakonskim izmenama otklone.
Što se tiče zakona o Vladi, ovo je zakon o instituciji Vlade kao nosiocu izvršne vlasti, a ne zakon o ovoj ili bilo kojoj drugoj vladi. Stoga očekujem da ćete tokom skupštinske rasprave voditi računa o svakom od tih instituta i tako predlagati eventualno njihovo popravljanje.
Najkraće rečeno, što se tiče zakona o Vladi, skrenuću samo pažnju na dve stvari: prvo, to je činjenica da je znatno promenjen u cilju jasnijeg određivanja; drugo, popunjava pravne praznine odnosa Skupštine i Vlade kao nosilaca izvršne vlasti.
Ovo pitanje do sada nije obuhvaćeno važećim Zakonom o Vladi, već pre svega Ustavom Republike Srbije i podzakonskim aktom upravo ovog tela, Narodne skupštine Republike Srbije. Pokazalo se u praksi da mnoga pitanja koja politički život nametne nemaju valjan zakonodavni odgovor.
Ovaj zakon u ovoj oblasti detaljno tretira pitanje sastava Vlade, određuje da svaku vladu čine predsednik i određen broj potpredsednika, najmanje jedan, a najviše onoliko koliko svaka vlada smatra da joj je potrebno za najbolje moguće funkcionisanje. Sačinjavaju je ministri, i to dve kategorije ministara mogu da postoje. Jedno su resorni ministri, koji vode računa o oblasti državne uprave na čije su čelo kao članovi Vlade postavljeni, i drugo su tzv. ministri bez portfelja, koje smo u nekom periodu sredinom 90-tih godina, u sastavima nekih drugih ranijih vlada, imali u praksi.
Takođe, ovaj predlog reguliše i pitanje izbora Vlade zbog potreba otklanjanja mnogobrojnih praznina, koje smo čak i u ovom mandatu Skupštine Srbije imali postavljene, a nismo imali valjane zakonodavne odgovore na ta pitanja. Dalje, reguliše jedno pitanje koje je do sada potpuno bilo bez pravnog odgovora, a to je pitanje ovlašćenja Vlade u ostavci, u onom momentu kada Vladi iz bilo kog razloga, ostavke ili razrešenja, prestane mandat.
Zatim, uređuje i dva Ustavom predviđena instituta, koja nisu imala adekvatnu pravnu razrađenost u našem sistemu, a to su zahtevi za izglasavanje nepoverenja, s jedne strane, i poverenja Vladi, sa druge strane. Naravno, tu je takođe jedno pitanje koje je do sada bilo bez potpunog pravnog odgovora, a to je pitanje šta se dešava ili kakve su nadležnosti predsednika Vlade i ministara nakon činjenice da su oni podneli ostavku, a imaju ustavnu obavezu da ostanu na funkciji do izbora nove vlade, odnosno novog člana vlade.
Drugo pitanje u ovom zakonu na koje želim da vam ukažem, a to je potpuno drugačije regulisanje pitanja unutrašnje organizacije Vlade. Dosadašnji Generalni sekretarijat i službe Vlade su bitno drugačije preformulisani i drugačije će biti regulisani. Uvodi se nešto što su potrebe ove, a čini mi se i prethodnih vlada, svi vi koji ste sedeli u tim vladama najbolje to znate.
Radi mnogo efikasnijeg i stručnijeg rada nosilaca vladine aktivnosti, tj. predsednika i potpredsednika Vlade, predviđa se mogućnost postojanja kabineta predsednika, odnosno potpredsednika, kao i saveta predsednika Vlade, mogućnost da postoje dva saveta za dve najvažnije oblasti, a to je savet za ekonomski razvoj i savet za državne organe i javne službe.
Što se tiče drugog zakona, zakona o državnoj upravi, usvajanjem ovog zakona počinje izmena pravnog okvira koji će omogućiti temeljno sprovođenje procesa reformi državne uprave u Republici Srbiji. Do sada je taj proces osmišljen kroz, prošle godine usvojenu, strategiju reforme državne uprave, čiji krajnji cilj treba da bude mnogo efikasnija i ekonomičnija državna uprava, koja će biti osposobljena da bude nosilac ekonomskog i sveukupnog društvenog i socijalnog razvoja u Srbiji. Ovim zakonom se uvodi novi pravni okvir za početak sprovođenja reformi u ovoj oblasti. U pitanju je sistemski zakon u ovoj oblasti.
Samo da vam najkraće ukažem na suštinu nekih od izmena koje donosi ovaj zakon, u odnosu na važeći zakon koji potiče još iz 1992. godine. Što se tiče poslova državne uprave, zadržavaju se neki poslovi, ali će i organi državne uprave u budućnosti dobiti neke nove poslove. U pogledu poslova, ističemo normativno-pravne poslove, dakle, poslove donošenja propisa; zatim, rešavanje o upravnim stvarima kroz donošenje upravnih akata; vođenje evidencija; izdavanje javnih isprava na osnovu tih evidencija; vršenje upravnih radnji i upravnog nadzora, pri čemu se ova oblast bitno drugačije reguliše.
Predviđa se da od oblika upravnog nadzora, koji su do sada postojali, ostane samo kao mogućnost vršenje inspekcijske kontrole i da ovo veoma važno pitanje bude regulisano, zbog svog značaja, posebnim zakonom o inspekcijskom nadzoru.
Posebnu pažnju želim da skrenem na bitnu novinu u ovom zakonu, a to je činjenica da se iz strategije reforme državne uprave, koja počiva na nekim osnovnim i opšteprihvaćenim principima evropskog administrativnog okvira, dva takva principa kroz ovaj zakon razrađuju, a to su principi depolitizacije i profesionalizacije državne uprave u Republici Srbiji.
Konkretno, usvajanjem ovog zakona smanjiće se broj političkih funkcionera koji danas postoje u državnoj upravi, i to svega na dva funkcionera: ministra, koji će biti na čelu ministarstva, i zamenika ministra, koji će u budućnosti nositi naziv državni sekretar. Svi ostali funkcioneri, koji su danas politički funkcioneri, isključivo se menjaju kada dođe do promena u sastavu Vlade.
U budućnosti će oni biti tzv. profesionalni, odnosno karijerni službenici, i na svoja mesta, na te funkcije u državnoj upravi, a to su, konkretno, mesta današnjeg pomoćnika ministra, mesta sekretara ministarstva, mesta rukovodilaca organa uprave u sastavu ministarstava, dolaziće isključivo na osnovu svojih stručnih kvalifikacija i rezultata u radu, i to na osnovu konkursa i kriterijuma koji budu određeni tim konkursom.
Usvajanjem ovog zakona i ovakvog principa depolitizacije i profesionalizacije, mi ćemo Republiku Srbiju konačno dovesti u stanje da prilikom izbora državnih službenika i njihovih funkcionera osnovni kriterijum bude znanje i stručna kvalifikacija i da se zauvek napusti princip političke pripadnosti i lojalnosti.
Naravno, to je jedna pretpostavka, da ćemo u budućnosti u državnoj upravi u Republici Srbiji imati nezavisne i, nadam se, visoko sposobne državne službenike. Nekim drugim zakonima, pre svega, donošenjem uskoro i zakona o državnim službenicima, ali i kroz neke druge mere koje namerava Vlada u pravcu profesionalizacije državnih službenika da sprovede – a to je, pre svega, osnivanje nacionalnog centra za usavršavanje državnih službenika – dobićemo, nadam se, nezavisne i visokostručne državne službenike u našoj bliskoj budućnosti.
Na kraju, samo još na jedno pitanje da sa ove govornice ukažem kada je u pitanju Predlog zakona o državnoj upravi, a to je položaj okruga. Do sada, znate i sami, ovo pitanje nije bilo regulisano, naravno, ni Ustavom, a ni zakonom, već jednim podzakonskim aktom Vlade iz 1992. godine, uredbom Vlade o načinu vršenja poslova ministarstava i posebnih organizacija van njihovog sedišta.
Otud stoji ozbiljan prigovor - da su nam okruzi, kao oblici dekoncentracije vlasti u Srbiji, u pravnom sistemu jednostavno visili. Ovaj zakon reguliše, u onoj meri koliko je važeći ustavni okvir to dozvoljavao, položaj okruga. Oni se nazivaju upravnim okruzima i predstavljaju područne centre državne uprave.
Njima će i dalje upravljati načelnici okruga, ali neće više biti politički funkcioneri, već će i oni biti zahvaćeni ovim procesom depolitizacije i biće isključivo državni službenici, biraće se na period od pet godina, na osnovu konkursa. Raspolagaće onim čime danas ne raspolažu, s obzirom na drugačiji položaj okruga i načelnika okruga, svojom stručnom službom, i odgovaraće za njen rad.
Bitno pitanje za institucionalno povezivanje lokalne samouprave i centralne republičke vlasti je činjenica da će taj odnos biti institucionalizovan preko okruga uvođenjem saveta okruga. Njega će, kao predsednik, činiti načelnik okruga i od strane građana izabrani predsednici jedinica lokalne samouprave, dakle, opština i gradova sa teritorija tih okruga.
Da bi čitav ovaj proces nameravane reforme državne uprave, koji je osmišljen u okviru opšteprihvaćene strategije reforme državne uprave, bio zaokružen, nakon ovih zakona očekuju nas veoma brzo i neki drugi zakoni u ovoj oblasti: zakon o državnim službenicima, koji sam spomenuo, ali i dva procesna zakona, veoma važna za mnogo brži, efikasniji rad državne uprave, a to su zakon o opštem upravnom postupku i zakon o upravnim sporovima.
Takođe, nakon zakona o državnim službenicima, u drugom delu ove godine nam sledi i usvajanje zakona o platama u državnim organima.
Na kraju, moram da vam se zahvalim na veoma korektnim amandmanima koje ste podneli, čija sadržina mi ukazuje da među vama, bez obzira na političku orijentaciju pozicije, odnosno opozicije, postoji veliki broj iskusnih političara koji je prošao kroz rad vlada, kako ove prethodne, tako i onih pre nje.
Većina tih amandmana je bila krajnje konstruktivna i, bez obzira na činjenicu iz koje grupe, opozicionih ili pozicionih, narodnih poslanika su podneti, mi smo određeni broj amandmana usvojili. Izražavam spremnost, na kraju ovog uvodnog izlaganja, u slučaju i da se u toku ove rasprave pokaže da je još neki amandman potpuno opravdan i u skladu sa opšteprihvaćenim evropskim principima funkcionisanja zakonodavne vlasti, da takve amandmane i usvojimo. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem se ministru, dr Zoranu Lončaru. Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč; Odbor za pravosuđe i upravu Jovan Palalić (ne); Zakonodavni odbor Miloš Aligrudić (ne).
Da li predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS. Izvolite.

Ova vlada, kao i prethodna, više puta je menjala Zakon o vladi i, čini mi se, jedanput Zakon o državnoj upravi. SRS, kao opoziciona stranka, za protekle četiri godine nije našla za shodno da se upliće u taj posao, jer svaka vlada ima pravo da organizuje državnu upravu, organizuje ministarstva, na način kako smatra da je to najbolje da vrši vlast.
Kada je u pitanju donošenje potpuno novog zakona, kao što je situacija sa ovom tačkom dnevnog reda gde je spojena rasprava o dva predloga zakona, onda je SRS morala da se uključi. Podneli smo, mislim, kod Predloga zakona o vladi osam amandmana, a kod Predloga zakona o državnoj upravi, čini mi se, 20 i nešto amandmana. Sada ne bih mogao da kažem šta je usvojeno od strane vlade, verovatno nisam imao prilike da vidim to mišljenje, nadam se da ćemo u toku rasprave i pre nego što pređemo na amandmane da čujemo koji su amandmani usvojeni, kako bismo znali da skoncentrišemo raspravu na ove druge.
U ime SRS moram da istaknem da nećemo glasati za ove predloge zakona zbog nekoliko razloga, pa da krenem od prvog razloga.
Ne možemo da prihvatimo nešto što bi trebalo da bude sistemsko rešenje organizacije državne vlasti ukoliko se do jednog zakona dolazi po principu da se krene od posebnih prema nečemu što je opšte. Verovatno, učili su nas da pravilo kreće od nečeg opšteg, a što je principijelno, pa se kasnije razrađuje i dolazi do nečega što je posebno. Pogotovo ove zakone tumačimo kao svojevrsni oblik legalizacije postojećeg stanja, za koje smo već tri-četiri godine izražavali sumnju da li je to baš sve u skladu sa postojećim Ustavom Republike Srbije.
Stičem utisak da usvajajući ova da predloga zakona, praktično, ova vlada prejudicira buduća ustavna rešenja u ovoj oblasti. Na ovaj način stičete zaključak da je malo redosled promenjen. Verovatno je prvo trebalo ustavnim normama napraviti političko-pravni okvir, pa onda na bazi tog novog ustavnog osnova razviti taj koncept.
Jer, da krenemo redom, ako se pogleda zakon o državnoj upravi, predlagač se našao na raskrsnici dva puta, da li da ide ka centralizaciji, decentralizaciji ili ka, kako ste vi ovde upotrebili neki termin, socijalnoj upravi, čini mi se tako. Stvarno ste nedorečeni. Ne vidi se koji je koncept tu utemeljen.
Dobro je što ste u obrazloženju Predloga zakona davali uporedne primere Francuske, Nemačke itd, oni jesu principijelno dati i navedeni kao pravila i šta je u tim zemljama primenjivo. Vidite i sami, u zavisnosti od, kako bih rekao, ustavnog rešenja dotične zemlje varira i princip kako je organizovana državna uprava, kako je organizovana državna vlast. Osnovni nedostatak ova dva predloga zakona je svakako sadržan u činjenici da je predlagač pronašao ustavni osnov.
Stičem utisak da ste zaboravili na član 71. Ustava Republike Srbije. On kaže: "Republički organi, u okviru Ustavom utvrđenih prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđuju politiku, donose i izvršavaju zakone, druge propise i opšte akte, vrše ustavno-sudsku itd." Tu je data definicija praktično nečega što se zove podela vlasti. Znači, republički organ je generički naziv za nešto što pripada i zakonodavnoj, i izvršnoj i sudskoj oblasti.
U drugom stavu ovog člana je rečeno – drugim organima i organizacijama u Republici Srbiji može se poveriti itd. Naravno, logična veza sa ovim jeste ona odredba Ustava Republike Srbije koja govori o doslednoj primeni principa podele vlasti, a to je član 9, gde se kaže: "Izvršna vlast pripada Vladi." Znači, jasno je, izvršna vlast pripada Vladi itd.
Mislim da ste u konceptu napravili grešku, jer Ustav vam ne dozvoljava ovakvu intervenciju i da se ovoliko razmašete, a vi imate potrebu da legalizujete i agencije, i jednu potpunu drugačiju organizaciju državne uprave kojoj vi težite.
Gde je rešenje? Rešenje se sigurno nalazi u postojećim odredbama Ustava Republike Srbije. Znači, ova dva zakona moraju biti apsolutno u skaldu sa Ustavom Republike Srbije. Neću sada konkretno zato što imamo dosta amandmana, pa povodom tih amandmana mi ćemo pokušati da vam konkretno ukažemo koja odredba kog zakona nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
S obzirom da SRS ima iskustva i kao stranka koja je učestvovala u izvršnoj vlasti, mi vas donekle razumemo zašto ste išli na tu raskrsnicu i zašto ste prejudicirali možda buduće rešenje u ustavu kada su u pitanju okruzi. Ovde ste dali jednu formu da je to nešto što liči na administrativno-upravni međudeo između nekih nivoa vlasti. To nije dobro. Nije dobro zato što je i ovo rešenje nedorečeno.
Odmah nakon donošenja Ustava Republike Srbije 1990. godine, kada se jednostavno pojavilo da onolika centralizacija nosi svoje nedostatke, pojavila se potreba za nečim između. To su bili verovatno ti nedorečeni okruzi.
U pravu je uvodničar koji kaže da nešto što nije organ državne vlasti, a okrug nije organ državne vlasti, već jedno područje gde se nalaze delovi organa državne vlasti, i ne može drugačije da se reguliše. Zbog toga to nije regulisano zakonom, mada bi sudeći po članu 94. to moralo da se uredi zakonom.
Ni u tom konceptu okrug nije bio organ državne vlasti. U praksi su bili potpuno drugačiji problemi, pa čak i do zloupotrebe i do maksimalne politizacije i prenaglašenog značaja, političkog značaja okruga, a ne ovog administrativnog, upravnog ili da kažem prvostepenog organa državne vlasti koji je najbliži građanima.
Sve ovo što pričam ne dotiče se pojma koji nazivamo lokalno samoupravljanje. Danas ne pričamo o tome i dobro je što ne pričamo. Očekivao sam da se napravi kvalitetna distinkcija između onoga šta su organi državne vlasti, šta su drugi organi, koji, uslovno rečeno, istupaju u ime Republike kao države. Šta su to povereni poslovi, gde se vrše javna ovlašćenja?
Uz sve to, recimo, koncept dvostepene lokalne samouprave i mogućnosti dorade, mi danas imamo problem što ne postoji ustavni okvir da se razrade sve te koncepcije. I to je ono što opterećuje ova dva predloga zakona.
Znači, ova dva predloga zakona su koncepcijski nedorađena, nalaze se na pola puta, između nečega što bi kod predlagača trebalo da znači - moramo da poštujemo Ustav, ali moramo i da težimo ka nečemu, i u ovom miksovanom konceptu vidim da niste podlegli onom pritisku koji se zove - saveti nevladinih organizacija ili vladinih institucija, kojima je zadatak usaglašavanje propisa radi pridruživanja.
Jednostavno, stvarnost vas je naterala da malo drugačije pogledate na ovaj problem i tu je nastao problem što ste se našli nasred puta, ni ovamo, ni onamo. To ne može da funkcioniše u praksi. Da bi ovaj koncept, koji vi zagovarate, funkcionisao u praksi, mi moramo da promenimo tzv. materijalne zakone.
Dalje, moram da vam skrenem pažnju, mi smo pre nekoliko meseci, kada ste donosili Zakon o ministarstvima, čini mi se da je bio taj zakon u pitanju, ili izmene i dopune tog zakona, tada ste pribegli nečemu što je jednostavno - pobrkali ste dva pojma: nadležnost i delokrug.
To može biti smetnja, naročito smetnja u primeni ova dva zakona ukoliko se oni budu usvojili u Narodnoj skupštini, a pogotovu ako se ne prihvate ovi amandmani, za koje ste lepo primetili da su, pre svega, rezultat nagomilanog iskustva, jer verovatno ovde ima 15 ljudi koji su neposredno radili u izvršnoj vlasti, pa su svakodnevno bili suočeni sa onim što vi danas radite i hvatate se za glavu.
Dalje, morate imati u vidu da Republika Srbija, ma koliko da je ona administrativno podeljena, kad kažem - administrativno podeljena, ne mislim samo na teritorijalnu organizaciju koja naginje ka lokalnom samoupravljanju, nego mislim na teritorijalnu podelu koja naginje ka državnoj vlasti, gde država ispunjava svoje funkcije i postupka u skladu sa zakonom, kao vlast. Niste primetili jednu stvar.
Srbija sa ovim brojem građana, Srbija sa ovim potencijalima, Srbija sa ovakvim ustavnim uređenjem, Srbija sa ovakvim odredbama, država Srbija sa ovakvim nadležnostima - koliko ona može da se meša u lična stanja i status građana, koliko se ona pita povodom nekih stvari. Koliko su elementarne stvari ljudskog života i privrede upravna stvar?
Naprosto, nas goni da dajemo prednost centralizovanom pristupu organizacije državne vlasti. Zašto? Iz jednog prostog razloga, što princip koji je važeći u centralnoj vlasti, u organu koji sprovodi centralnu vlast, ukoliko se do krajnjih konsekvenci ne sprovede do svakog onog mesta gde se pita državna vlast, u međuvremenu dobija bočne pritiske, bočne udare i situaciju da centralna vlast ne zna šta se dešava daleko od Beograda, po sistemu - daleko od oka, daleko od srca.
Te je moguće da i instrukcije i uputstva i sve ono što predstavlja nameru vlasti da se u jednoj oblasti sprovede, da li je tu u pitanju kako da se primeni član 5. tog i tog zakona, kako da postupaju odgovarajući organi, kako da detaširana vlast na određenoj teritoriji postupa, ne dođe tamo, a još gora stvar, da ne dođe povratna informacija kakvi su efekti toga. Jer ste vi stali na pola puta.
Niste se opredelili ni za centralni pristup, niti za ovaj autonomni pristup. Zagovarate koncept da ministarstvo treba da radi stručne, strateške poslove itd; u nekom delu da radi, ako mogu tako da kažem, upravne poslove, da rešava o pojedinačnim pravima i obavezama, i u tom konglomeratu jednostavno državna vlast se izgubila.
Ona će biti podeljena. Ona će biti pocepana. Strateški neće moći da razmišlja i neće moći da radi, jer je kadrovski neopremljena, jer je to bio zadatak instituta, razvojnih centara, zavoda itd. To jeste nedostatak ministarstava. Jeste, nije to nedostatak od pre dve-tri godine. To je nedostatak od ranije.
Nedostatak je i zbog toga što su zbog sistema nagrađivanja u državnoj upravi, verovatno, mnogi kadrovi našli bolja mesta, bolje plate, pa je i na taj način osiromašena državna uprava u pogledu kadra i imamo sada situaciju da nam je državna uprava obezglavljena. To moram da vam kažem, zbog ovih čestih promena propisa i donošenja odredbi koje ne mogu da se protumače.
Ne mogu da se protumače i onda mi imamo situaciju da u jednoj oblasti, gde se na neki način pitaju dva-tri ministarstva svako ministarstvo da različito mišljenje, različito tumačenje, pa sve to mora da završi na Vrhovnom sudu, gde je u krajnjem slučaju upravni spor zadržan do danas, dok ne formirate sudove za upravne sporove, i onda se javlja jedna konfuzija.
U toj konfuziji, naravno, idu raspisi, tumačenja, brošure, izdavačka delatnost. Moram da pomenem i neke pomoćnike ministara, gde oni navodno to objašnjavaju, obrazlažu kako treba postupiti, kako treba primeniti odgovarajući član. Vidite, na ovim stvarima vidi se koliko je komplikovano voditi državnu upravu.
Vi na ovaj način ne dolazite do efikasne državne uprave, nego dolazite do državne uprave koja će se naći na pola puta i onda će svako s pravom da prozove Vladu i nadležno ministarstvo. S pravom će da pozove.
Dalje, kod naših građana, evo vidite i mi imamo problema u Narodnoj skupštini, jer kako mi možemo građaninu da objasnimo da se mi ne pitamo povodom nekog pojedinačnog akta nekog ministarstva, ili nekog inspektorata tamo negde daleko u nekoj opštini. Građani prate prenos i oni smatraju da se ovde nalazi 250 najmoćnijih ljudi u Republici Srbiji. Verovatno su najmoćniji kada je u pitanju donošenje zakona, ali kada je u pitanju sprovođenje zakona ovde su apsolutno nemoćni ljudi.
Slično će biti i sa državnom upravom u ovom vašem konceptu. Svako će da proziva ministarstvo, a ministarstvo neće biti u mogućnosti da ima ni uvid, niti saznanje o tome šta se dešavalo tamo.
Naravno, ovih 20 minuta koristim za opservacije na temu ova dva zakona, bez ulaska u konkretna rešenja i konkretne amandmane. Povodom amandmana - pokušaćemo da vam objasnimo šta se konkretno vidi kao problem u odgovarajućoj normi koju ste predložili.
Ono što svakako zaslužuje pažnju i mora da se kaže jeste - meni uopšte nije jasan vaš koncept kabineta. Taj koncept mi uopšte nije jasan - Srbija je mala država. Srbija ima malu državnu upravu, nama to ne treba.
Dalje, kod zakona o državnoj upravi načelna primedba mora da bude, vidite, član 94. Ustava Republike Srbije, mada ima dosta stavova u tom članu, čini mi se da je potpuno jasan, i vidite - poslove državne uprave obavljaju ministarstva. I tu je državna uprava. Dalje - u okviru ministarstva može da se formira organ uprave, ali nešto što je u tesnoj vezi sa ministarstvom kao organom državne uprave jesu i posebne organizacije iz te oblasti.
Zašto vam ovo posebno pričam? Dok smo mi bili u Vladi, mi smo imali taj problem što su postojale posebne upravne organizacije, koje nisu bile u sastavu ministarstva, nego su bile direktno potčinjene Vladi Republike Srbije i onda ministarstvo nije ni moglo, ni teoretski, da ima uvid u to šta radi upravna organizacija.
Da vam pomenem konkretan primer, to je Ministarstvo finansija i u to vreme Republička uprava javnih prihoda, gde su ministar i direktor Republičke uprave javnih prihoda bili u istom rangu, gde je direktor Republičke uprave javnih prihoda donosio rešenja, i to baš prava, upravna rešenja, konačne upravne akte, protiv kojih se mogao voditi upravni spor.
Kasnije je neko primetio da je to nedostatak, pa je Republičku upravu javnih prihoda smestio u Ministarstvo finansija, i to je dobar potez, jer se tako vidi celina.
Neko bi rekao danas da je to bio akt centralizacije vlasti. Verovatno da jeste, ali to je bio nužan oblik centralizacije vlasti. Vi ste danas u kudikamo boljoj situaciji, nešto se promenilo. Jednostavno, došlo je do te centralizacije od 2001. do 2003. godine, kasnije se ona razbijala agencijama, nekim drugim institucijama, krenula je svojevrsna erozija.
Ali, vi nama ne odgovarate na pitanje, kako je to moglo da bude u Ustavu i kako ovo može da bude u skladu sa Ustavom. Znači, 2001. godine činjenica centralizacija u skladu je sa Ustavom. Godine 2003. proces atomiziranja državne uprave, decentralizacija, i to je u skladu sa Ustavom Republike Srbije. I sada jedno polovično rešenje, i ono u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Da bi se krenulo u ovo što ste vi pokušali ovim predlozima zakona, apsolutno sam siguran da je potrebna prvo promena Ustava Republike Srbije. Pošto ta promena nije urađena, mi ćemo, povodom diskusije o amandmanima, da ukažemo na nedostatke i na probleme, i sa gledišta ustavnosti, i sa gledišta zakonitosti.
Moram da vam kažem da, kada se bude glasalo o ovim zakonima i ovim amandmanima, niko nema pravo da ima u vidu postojeće zakone kojima smo dali neka materijalna rešenja. Zašto? Zato što su ovo dva organizaciono-statusna zakona koji regulišu državnu vlast, organizaciju državne vlasti. Normalni zakoni iz ove oblasti neminovno prouzrokuju promenu odgovarajućih materijalnih zakona. To je pravi put. Ovo je pogrešan put i zato sam na početku rekao, da li mi idemo od opšteg ka pojedinačnom ili od mora pojedinačnih stvari, koje ćemo konačno da rešimo, gradimo univerzalni princip, koji će kasnije da se prepiše u Ustavu. Ako je to vaša ideja, ona je stvarno pogrešna.

Reč ima ovlašćeni predstavnik DS - Boris Tadić narodni poslanik Gordana Čomić.