Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Dejan Rajčić, Radič Joković, Ivan Živadinović i Snežana Lakićević-Stojačić.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O TURIZMU (nastavak u pojedinostima)
Na član 102. amandman je podneo narodni poslanik Zlatko Radić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zlatko Radić.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, u ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na Predlog zakona o turizmu, na član 102. koji govori o aktu o određivanju kategorije ugostiteljskog objekta.
Stavovi 2. i 3. člana glase: "Ako ugostitelj do isteka roka važenja akta o određivanju kategorije nije podneo zahtev za ponovno određivanje kategorije, ugostiteljski objekat biće brisan iz registra kategorisanih ugostiteljskih objekata. U slučaju iz stava 1. tačka 4) ovog člana, ministar donosi akt o brisanju ugostiteljskog objekta iz registra kategorisanih ugostiteljskih objekata."
Amandmanom se predlaže: "Ako je ugostiteljskom objektu za smeštaj u periodu važenja akta o određivanju kategorije drugi put u roku od dve godine izrečena kazna za prekršaj iz člana 126. stav 1. tačka 4) ovog zakona, kao i zbog nepoštovanja dobrih poslovnih običaja i uzansi, ministarstvo može da smanji ili da oduzme kategoriju, za period od tri meseca do dve godine."
Mojim amandmanom se precizira kada ministarstvo može da smanji ili da oduzme kategoriju ugostiteljskom objektu. Nažalost, ova vlada Srbije je nametnula takve poreze i namete da je prosto neisplativo više držati bilo kakav ugostiteljski objekat, a da to bude profitabilno, izuzev onih koji su u centru grada. Više od deset godina se bavim ugostiteljstvom i mogu slobodno da kažem da nikada gore nije bilo nego danas, jer, nažalost, i kafana je postala luksuz. Poznato je da je naš narod druželjubiv i voli da izlazi po kafanama.
Gospodo, na vama je da popravite standard građana, pa će oni sa dubokim džepovima moći da razmišljaju i o letovanju i o zimovanju, kao i obilasku naših crkava i manastira. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, približavamo se kraju rasprave o amandmanima na Predlog zakona o turizmu i došli smo do kategorizacije ugostiteljskih objekata, odnosno sa ovog, rekla bih, opšteg dela prešli smo na konkretno pružanje usluga od strane vlasnika ugostiteljskih objekata.
Verovatno zbog svoje skromnosti kolega Radić, koji je podnosilac amandmana u ime poslaničke grupe SRS, nije želeo da vam kaže da je porodična tradicija, u mestu u kome on živi i odakle je poslanik – opština Lapovo, njegove porodice upravo pružanje ovakvih usluga. Meštani te opštine znaju da su se oni, pošto se ta tradicija prenosi kod Radića sa kolena na koleno, rukovodili onim da je za njih najvažnije da korisnik ugostiteljske usluge bude zadovoljan.
Pa je to verovatno i taj kvalitet i sve ono što ide uz pružanje takve usluge razlog zbog koga više decenija i opstaje uspešno ta njihova porodična tradicionalna delatnost.
Ako vam je neko ko je i sam primer dobrog poslovanja predložio da se za nesavesne kolege i vlasnike ugostiteljskih objekata koji ne ispunjavaju zakonske odredbe ili koji se ne pridržavaju propisanih uslova, naročito kada je kategorizacija u pitanju, jedna ovakva mera uvede, onda budite sigurni da će to poboljšati kvalitet ugostiteljske usluge i da će i svi drugi poći dobrim primerom ne samo u ovom konkretnom slučaju podnosioca amandmana Radića, nego svih onih koji se trude da, po dobijanju dozvole za rad, poštuju i cene svaki ostavljeni dinar svog gosta.
To danas, međutim (govorili smo nešto o tome pred kraj rasprave u četvrtak), nije slučaj, naročito kada je u pitanju pružanje usluga na magistralnim putevima, to ne važi za sve, i na autoputu, ne zbog toga što je usluga loša, nego zbog nedostatka objekata kategorisanih za ovu frekvenciju, naročito stranaca koji su u tranzitu; mi kao država generalno imamo problem. Imamo problem zbog toga što strateški turizam i povezanost takve vrste usluga nije usklađena sa onim drugim poslovima koje država treba da radi, a to su kapitalne investicije.
Na početku rasprave u načelu o Predlogu zakona o turizmu rekla sam vam da je najlakše da se kroz usluge poveća broj zaposlenih u Srbiji. Naime, vi znate da je za otvaranje novih radnih mesta u nekoj industrijskoj grani potrebno da postoji mnogo veća akumulacija kapitala, u smislu otvaranja novih proizvodnih pogona, utrkivanja sa novom tehnologijom, sa onim što bi trebalo da bude naš proizvod koji će da konkuriše na inostranom tržištu, ali i kod nas to treba prioritetno da bude briga svake vlade, što nije pokazala ova aktuelna Koštuničina vlada.
Ali, pošto turizam nije grana privrede koja je u svim državama, pa nije ni kod nas, u tom smislu prioritetna, ona kroz ovakve negativne pokazatelje u ugostiteljstvu ispoljava taj, u ekonomskom smislu, depresivni karakter. Opet je sve to uslovljeno opštom situacijom i standardom stanovništva.
Tamo gde postoji zaista kvalitetna usluga i dugogodišnja tradicija u tom poslu ljudi koji to rade ne mogu nemo da posmatraju da neki drugi, koji su s pravom ili iz nekog drugog razloga otpočeli da se bave ugostiteljstvom, na najgori mogući način zloupotrebljavaju dozvolu koju su dobili za vršenje tog posla.
U tom smislu je kolega Radić, opet ponavljam, kao neko ko je autentični predstavnik ove vrste usluga u mestu u kome živi, želeo da vam predloži da prihvatite ovaj amandman.
Neophodno je da u lancu pružanja usluga svi snose odgovornost, odnosno sankcije za neizvršenje zakona i za nepoštovanje, pre svega, dobijene kategorizacije. U određenom periodu se kod nekih (naravno, ne svih, bilo bi strašno kada bi se to dešavalo) pokaže da oni to više ne poštuju, nego jedno vreme na dostojan način obavljaju taj svoj posao, odnosno pružaju tu uslugu, a kasnije se ispostavi da više ne žele da ulažu u to, da im je posustala i radna snaga, da usluga nije više tog tipa.
Nije bilo potrebno da se strogo pravno-formalno gleda ovaj deo amandmana gde se kaže – u skladu sa uzansama i dobrim poslovnim običajima. Možda vam je zasmetala ta formulacija i u odgovoru Vlade stoji da je to termin koji se uglavnom koristi kod privredne komore, odnosno u nekim drugim forumima, ali zaista je to tako. Ako neko gaji dobar poslovni običaj i ako se pridržava toga, za njega nema bojazni da će doći pod udar ovog člana zakona, odnosno ako bi se usvojio ovaj amandman koji je predložio kolega Zlatko Radić.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo poslanici, žao mi je što zbog stranačkih i poslaničkih obaveza nisam bila u prilici prošle nedelje da aktivno učestvujem u radu i diskusiji o ovom zakonu o turizmu. Prošle nedelje sam bila u raškoj oblasti i zaista odande nosim niz poruka i za ministra i za Vladu, vezano upravo za zakon o turizmu i za probleme u turizmu, koji su posebno izraženi u opštini Raška, a vezano za Kopaonik.
Upravo iz tog razloga je neophodno da amandman koji je kolega Zlatko Radić podneo na član 102. predstavnik Vlade još jedanput pogleda i razmisli – ali predstavnik Vlade ne sluša narodne poslanike, ćaska sa svojim saradnicima, a to nije lepo – pa da ovaj amandman usvoji. Pošto on ne obraća pažnju, obraćam se kolegama narodnim poslanicima i nadam se da ću njih da ubedim da se ovaj amandman prihvati.
Problemi koji su, recimo, izuzetno izraženi na Kopaoniku odnose se na monopol "Geneksa", naravno na činjenicu da "Geneksom" gazduje Mišković, na informacije o kojima pričaju građani u raškoj opštini, ko je sve zimovao u "Geneksovim" apartmanima, a spominju i Dinkića i Markovića i Velju Ilića. Naravno, ne mislim da svi ti ljudi ne treba da borave na Kopaoniku, ali po onome što se priča po Raškoj ne čini se baš da su tamo boravili kao obični građani, kako bi to inače valjda bilo normalno.
Problem monopola "Geneksa" je posebno izražen zbog akcije koja je sada aktuelna, a to je kategorizacija turističkih objekata na Kopaoniku.
Turistička inspekcija (pretpostavljam da to ministar zna, a ako ne zna, to mu sada kažem) nema šanse da uđe u "Geneksove" objekte, nema šanse da uđe u neke privatne vile. To je problem koji se odražava tako što se ne naplaćuje boravišna taksa, što Turistička organizacija Raške ne dobija novac od te takse, što Skupština opštine nema nikakvog uticaja. Jer, umesto da Skupština opštine raspolaže slobodnim građevinskim parcelama, to radi "Geneks"; verovali ili ne, "Geneks" prodaje parcele po Kopaoniku. Tamo se gradi bez građevinske dozvole.
Sve ono što se pričalo kada je došlo do smene vlasti 2000. godine, pa su bile pune novine o tome šta se sve dešavalo na Kopaoniku, verujte da je igra u odnosu na ono što se dešava sada, bar prema onome što sam saznala od građana iz Raške, od zaposlenih u Turističkoj organizaciji Raška, u SO Raška.
Bila mi je interesantna jedna činjenica, kažu, počela je da se gradi žičara do naselja Treska. Naravno, svi su mislili da je to zaista dobro, i sada misle da je to dobro za razvoj turizma na Kopaoniku. Bili su vrlo iznenađeni da se bez ikakvog plana, bez ikakvog projekta, na osnovu internog dogovora, izgradnja te žičare produžila do kuće Miroljuba Labusa na Kopaoniku.
Zato građani raške oblasti i opštine Raška očekuju, kažu, mnogo od ovog novog zakona, ali, kako stvari stoje i s obzirom na moja saznanja da amandmani SRS-a uglavnom nisu prihvaćeni, moram da im poručim da ne mogu baš preterano da očekuju. Zakon se menja, ali nažalost, okolnosti se ne menjaju, i dalje će na Kopaoniku da gazduje nekoliko bogatih, a opština Raška i Turistička organizacija Raška, kako stvari stoje, neće imati neke koristi od toga.
Zato vas, poštovane kolege, još jedanput pozivam da do dana za glasanje razmislite i da se raspitate. Jeste činjenica da Raška nema narodnog poslanika, grad, opština Raška, ali imamo kolege iz okolnih opština i svakako možete da proverite sve ovo što vam kažem. Pa, znate da mi srpski radikali uvek govorimo istinu i u ime te istine pozivam vas da prihvatite i ovaj amandman i ostale amandmane SRS-a, ukoliko zaista iskreno želite da popravite stanje u oblati turizma, jer to jeste grana koja bi Srbiji mogla značajno da pomogne i da se ekonomski oporavi.

Zahvaljujem se gospođi Radeti. Reč ima narodni poslanik Prvoslav Savić. Video sam vas, gospodine Markoviću, gospodin Savić se javio pre vas.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 102. Predloga zakona o turizmu moj kolega Zlatko Radić opravdano želi da upotpuni nešto što nije potpuno, a to je ovakav Predlog zakona o turizmu, gde se ne precizira kada Ministarstvo može da umanji ili oduzme postojeću kategoriju određenog ugostiteljskog objekta.
Pošto znamo da je ugostiteljstvo sastavni deo turizma, onda je potpuno jasno da ugostiteljske objekte upravo deli ova kategorizacija na one visokokvalitetne i na one manje kvalitetne. Naravno, da bi se jedan ugostiteljski objekat razlikovao po kategoriji koju poseduje, mora da se razlikuje i kvalitetom svojih usluga, kvalitetom smeštaja, kvalitetom hrane i pića, čistoćom i lepotom, kako enterijera tako i eksterijera, pa naravno, i cenom svojih usluga. Ovo poslednje opet znači da kategorije ugostiteljskih objekata dele goste na one sa plićim i dubljim džepom, pa ko šta može i voli, to neka i izvoli.
Ovaj predloženi stav 4. na član 102. ovog predloga zakona samo precizira kada ministarstvo može da umanji ili oduzme postojeću kategoriju ugostiteljskog objekta. Drugo je pitanje da li će ministarstvo realno kategorisati objekte, odnosno oduzimati ili umanjivati već postojeće kategorije. Mislim da će pojedinci, zahvaljujući vezama sa nesavesnim ministrima, dobijati neregularne kategorije za svoje objekte, koje su mnogi kupili za male pare upravo uz pomoć mešetara, to jest tih istih ministara.
Kao primer mogu da navedem Ugostiteljsko preduzeće "Šumadija" iz Velike Plane koje je privatizovano veoma jevtino, a upravo zahvaljujući vezama kako sa nekim političarima, tako i sa rukovodstvom ovog preduzeća. Ovakve vrste prijateljstva stvaraju se novcem, a uz to, ovom vlasniku, kao i mnogima širom Srbije, pomogli su i suludi zakoni, kao što je Zakon o privatizaciji, Zakon o radu. Zahvaljujući ovom prvom pomenuti vlasnik dobio je Ugostiteljsko preduzeće "Šumadija" veoma jevtino, a zahvaljujući drugom uspeo je da se oslobodi dela radnika.
Ovo preduzeće u svom sastavu, pored par ugostiteljskih objekata nižeg ranga, ima i dva objekta na autoputu Beograd - Niš, od kojih je jedan rangiran sa dve zvezdice i veoma je poznat kako u Srbiji tako i u većem delu Evrope, a to je motel "Stari hrast" koji se nalazi na nekih 100 kilometara autoputem od Beograda prema Nišu, tačnije kraj Markovca. Živim u Velikoj Plani pa tako poznajem i jednog od bivših upravnika ovog motela, koji je uz mnogo ponosa znao da kaže gostima kako je "Stari hrast" ne samo motel, već i kapija Šumadije, pa gledajući njega mogu da zamisle sve lepote šumadijskog kraja.
Verovatno je zahvaljujući upravo ovom običnom motelu Ugostiteljsko preduzeće "Šumadija" kupljeno veoma povoljno od strane sadašnjeg vlasnika. Vlasnik će, verovatno, u narednom periodu prodati ove manje vredne objekte, tako zaraditi mnogo više nego što je platio celo preduzeće i, naravno, ostaće mu motel "Stari hrast", sa svim svojim pratećim objektima praktično besplatno.
Ovo govorim zbog toga što je postojalo daleko bolje rešenje, a to je da je sadašnji vlasnik mogao da uloži novac u uređenje restorana u Velikoj Plani i pretvori ga u hotel koji je potreban Velikoj Plani, kako bi obezbedio smeštaj za turiste, kojih će sigurno biti. Ovo je i daleko bolji način da se novac zaradi, nego prodajom nečega što je džabe dobijeno, maltene kao poklon.
Naravno, radnici "Šumadije", pa i opština Velika Plana samom ovakvom privatizacijom izgubili su mnogo. A, izgubio je i turizam u opštini Velika Plana. Radnici "Šumadije" su, istina, pokrenuli sudski spor za poništenje ove lude privatizacije i nadaju se povoljnoj presudi po njih, a ja se plašim da će konačan ishod biti po onoj narodnoj – kome šteta tome i sramota. Hvala.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Momir Marković, izvolite.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, da ne bi ostala nedorečena informacija koju je narodni poslanik Srpske radikalne stranke gospođa Vjerica Radeta maločas rekla, da razjasnimo to do kraja, a vezano je za asfaltiranje puta do kuće Miroljuba Labusa.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je to Velja Ilić uradio iz humanitarnih razloga, jer gospodina Labusa malo, malo pa zaboli noga. Zabolela ga je noga kada je bila ″šećerna afera″; zabolela ga je noga kada je bio "Knjaz", a i sada čujem da ga opet boli noga – pao mu je "Erikson" na nogu. Prema tome, treba uvažiti tu investiciju koju je gospodin Velja Ilić uradio upravo ovako.
Dame i gospodo narodni poslanici, Zlatko Radić, narodni poslanik Srpske radikalne stranke je u ime SRS-a podneo amandman na član 102. koji glasi: U članu 102. dodaje se stav 4. koji glasi: "Ako je ugostiteljskom objektu za smeštaj u periodu važenja akta o određivanju kategorije drugi put u roku od dve godine izrečena kazna za prekršaj iz člana 126. stav 1. tačka 4) ovog zakona, kao i zbog nepoštovanja dobrih poslovnih običaja i uzansi, ministarstvo može da smanji ili da oduzme kategoriju, za period od tri meseca do dve godine."
To znači da nekome ko ne poštuje osnovna pravila ponašanja u ugostiteljstvu, ako je dobio kategoriju, ova država može da oduzme ili da mu smanji kategoriju, da ga na taj način kazni i da ga natera da građanin dobije bar one usluge koje plati kada dođe u njegov objekat, u onom obimu koji je predviđen i samim zakonom, a i kategorijom koju dobija.
Obrazloženje zbog čega se amandman ne usvaja kaže – amandman se ne prihvata, jer je članom 99. stav 4. propisana obaveza ugostitelja da u slučaju odstupanja od propisanih standarda u pogledu kvaliteta, uređenja, opreme i usluga za kategoriju koja mu je određena u roku od osam dana podnese zahtev radi razvrstavanja objekta u nižu kategoriju.
Niža kategorija znači i promenu cenovnika, tj. smanjenje cena ugostiteljskih usluga u tom objektu. To znači da se oslanjamo na svest i savest ugostitelja, da će on onog trenutka kada se steknu uslovi iz člana 99. odmah otrčati da traži da mu se smanji kategorija, a samim tim i da mu se smanji prihod. Pa, neće biti. Poštujem i uvažavam sve one koji su pošteni, časni ugostitelji, sve one koji se ovim poslom bave, ali neće biti da će baš svako to da uradi. Bar 30% njih neće sigurno otići.
I šta će se desiti? U članu 99. stav 4. kaže – inspektor je obavezan da ga kazni itd. i da mu piše prijave. Inspektor koji dođe u ugostiteljski objekat, neka bude i tu da je 70% inspektora časno, čestito, korektno i pošteno, ali će mu doći jedan od onih 30%, pa uz dobru jagnjetinu, dobro vince i plavi koverat sigurno mu neće promeniti kategoriju.
Zašto se država ovim stavom, koji se dodaje amandmanom koji je podneo narodni poslanik Zlatko Radić, ne zaštiti i na ovaj način? Mislim da amandman upotpunjuje član 102, omogućuje državi još jedan vid kontrole i smatram da u danu za glasanje svi poslanici treba da glasaju za ovaj amandman i da se ovaj amandman usvoji, da postane sastavni deo zakona.