Za razliku od drugih specijalizovanih usluga u oblasti turizma, kao što su lovni turizam, kongresni, sajamski turizam, ovde je kod nautičkog turizma predlagač zakona veću pažnju posvetio ovoj oblasti, ali nije, kao što je to rekao kolega Škrbić, a on je pokušao to da ispravi svojim amandmanom na član 116, precizirano pod kojim uslovima i kada onaj ko poseduje dozvolu za obavljanje ovih poslova može da izgubi licencu, odnosno dozvolu za rad.
Napravljen je propust u ovom delu gde je definisano da će Ministarstvo za trgovinu i turizam sa Ministarstvom za saobraćaj bliže da reguliše pod kojim uslovima može da se dobije dozvola za obavljanje ovog posla.
Ali, sami znate da su pojedini vlasnici objekata koji pružaju usluge u ovom vidu turizma na raznorazne načine zloupotrebljavali dobijene dozvole, naročito zbog nepoštovanja dobijene kategorije, vremena u kojem mogu da rade. A, kod onih (to se dešavalo više puta) koji su organizovali raznorazne manifestacije u oblasti nautičkog turizma bila je prisutna bahatost, iz razloga što su zaštićeni od strane lokalnih moćnika i tu dolazimo do problema o kojem je govorio gospodin Škrbić, a što smo mi spominjali proteklih nekoliko dana.
Da bi neka jedinica lokalne samouprave, koja nije u kontekstu vladajuće strukture istovetna onoj koja je na vlasti u Republici, ove koalicije koja je napravljena, unapredila ili poboljšala uslove za razvoj nautičkog turizma zaista je blokirana, u konkretnom slučaju grada Beograda, od strane gradonačelnika Bogdanovića i te klike na vlasti oko njega iz garniture pre svega Demokratske stranke, jer je taj problem izražen kod opštine Zemun.
Mi smo govorili u prvim satima diskusije o Predlogu zakona u načelu o tome da je malo marina, ili bar onih koje su uređene, na Dunavu. Potrebno je konkretno u Zemunu da se ona uredi, jer zaista postoji mogućnost da se nautički turizam razvija, zbog blizine Velikog ratnog ostrva i zbog zemunskog keja, uopšte zbog prirodnih lepota, zbog samog grada.
Kada se pojavi zainteresovani strani investitor, kao što se pojavio kod predsednika opštine gospođe Pop-Lazić (u pitanju je jedna italijanska korporacija), sa dopisom koji se upućuje gradonačelniku Beograda, sve staje, zato što on beogradske opštine, a naročito one u kojima su radikali na vlasti, tretira kao da je u pitanju gradska kancelarija, a ne opština u pravom smislu reči, koja ima jedan projekat i koja želi da ga razvije i unapredi nautički turizam.
Isti je slučaj i kod kolege Škrbića, kod svih drugih koji ko zna koliko puta podnose zahteve i dolaze na vrata jednog, drugog ministarstva, jer u pitanju je sada ovo famozno za kapitalne investicije, Ministarstvo za trgovinu i turizam. Dokle nas to vodi? Do nebulozne priče pojedinaca kako niko neće da sarađuje, naročito iz inostranstva, sa radikalima gde su na vlasti, što apsolutno nije tačno.
Kroz ovaj i kroz mnogobrojne druge primere se vidi da hoće da sarađuju, da imaju konkretne projekte i da znaju da su ljudi koji su nosioci vlasti na nivou lokalne samouprave pre svega pošteni, korektni, visokomoralni ljudi, žele sa njima da sarađuju, imaju dobar tim stručnjaka oko sebe, ali jednostavno su blokirani zbog te, kako reče kolega Škrbić, papirologije, a to je opstrukcija u pravom smislu reči.
Ako se tako bude nastavilo, a budite sigurni da srpski radikali dolaskom na vlast na republičkom nivou nikada neće gledati da li je ova ili ona stranka u lokalnoj samoupravi na vlasti, nego da li poštuje zakon i da li ima neki projekat, mi onda ne stižemo nigde.
(Predsednik: Vreme.)
Pogledajte samo ko su u najvećem broju slučajeva, kada je u pitanju atraktivnost lokacija u gradu Beogradu, kako na potezu iza hotela ″Jugoslavija″, tako i u drugim delovima, vlasnici dozvola za rad klubova, odnosno splavova. Mi nemamo ništa protiv ljudi koji regularno i na javnom konkursu dobiju dozvolu i mogućnost za rad, ali stvoreni su lobiji, pre svega od strane Demokratske stranke, koji danas haraju gradom Beogradom; mi smo to i u Novom Sadu zatekli, i to je visoki stepen korupcije, i u toj oblasti to se seče u korenu.
Ali, u Beogradu, sa ovakvim gradonačelnikom i sa ovakvim potezima njegovih saradnika koji ne žele da pogledaju da neki ljudi, konkretno u ovom primeru iz opštine Zemun, ne traže ništa za uzvrat, ne daj bože, nego hoće da stvore neki projekat od koga će opština da ima korist, u nemogućnosti su to da rade. To je jedan od konkretnih primera, a takvih je, nažalost, mnogo u našoj zemlji.