Još neko povodom ovog amandmana? (Ne.)
Na član 120. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 120. stav 2. tačka 8), a to je član koji reguliše nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.
Poznato je da nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona vrši Ministarstvo trgovine i turizma, a inspekcijski nadzor uglavnom turistički inspektori, s tim što će njima u ovom delu posla pomagati inspektori iz sektora Ministarstva zdravlja, inspektori iz dela saobraćaja i inspektori iz Ministarstva finansija.
Član 120. stav 2. tačka 8) u ovom zakonu glasi – turistički inspektor ima sledeća ovlašćenja: da privremeno zabrani obavljanje delatnosti pravnom licu, preduzetniku, odnosno fizičkom licu u slučajevima kada se turističkom inspektoru onemogući vršenje poslova nadzora.
U ime poslaničke grupe SRS predložio sam da se posle ovog doda – kada se u roku od osam dana od dana konstatovanja razloga koji onemogućavaju vršenje poslova nadzora smetnje ne otklone po nalogu inspektora i omogući nesmetano vršenje poslova nadzora, turistički inspektor je ovlašćen da u tim slučajevima zabrani privremeno obavljanje te delatnosti.
Vlada je prilikom odbijanja ovog mog amandmana u obrazloženju navela da je to nepotrebno i da je regulisano Zakonom o državnoj upravi, članom 29; po tom zakonu, odnosno po tom članu sva pravna lica, organi, preduzeća i ustanove su obavezni da inspektorima dostave svu dokumentaciju koja se traži. Mnogim drugim zakonima je propisano da se nešto ne sme činiti, odnosno zabranjeno je, a ipak dolazi do tog činjenja.
Hteo sam ovim da dopunim, odnosno da pojasnim nadležnost turističkih inspektora. Ministre, mogao bih da vam uputim jednu sugestiju, vašem ministarstvu, odnosno turističkoj inspekciji prete otkazima i tačno se zna otprilike, kojim licima. Iako je uvedeno da se kontroliše rad turističkih inspektora i on se ocenjuje, to neće biti jedan od kriterijuma, i neće biti socijalno stanje tih turističkih inspektora, nego se iznalazi nešto drugo. U ovom momentu neću vam reći u kom okrugu se to radi. Međutim, ukoliko vam to bude interesantno, mogu da vam prenesem o čemu se radi.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon će biti sigurno usvojen. Imam osećaj da kada bi neko ministarstvo, odnosno Vlada predložili zakon kojim se kaže – od danas će reke da teku uzbrdo, određen broj poslanika ne bi uopšte komentarisao ništa i rekao bi da je to dobar zakon i da tim zakonom ulazimo u Evropsku zajednicu sigurno i da će po donošenju tog zakona biti zaposlen veliki broj ljudi u Srbiji. Znači, nema nikakve kritike, ništa se to ne bi čitalo.
Da bi ovaj zakon bio primenjiv, moraju mnoge stvari da se urade. Dolazim iz azbukovačkog kraja, na Drini, gde ima veliki broj interesantnih turističkih destinacija.
Neko od kolega je bio u vreme održavanja 200-godišnjice od Prvog srpskog ustanka i za ovom govornicom je komentarisao da je tamo skoro nemoguće doći. Izostaje saradnja sa ostalim ministarstvima, odnosno ova vlada veoma malo radi za dobrobit, za bolje sutra građana Srbije.
Zakoni mogu da se donose, ali oni neće promeniti život građana Srbije ukoliko ova vlada ne bude efikasnije preduzele neke druge mere za stvaranje ambijenta i uslova za bolje privređivanje, za više rada. Možemo doneti odluku da se naša država zove i drugačije, kako je gospodin Aleksandar Vučić rekao, uveče počinjete dnevnik sa tim da nas predstavite kao Švajcarsku. Kada bismo se i zvali Švajcarska, znači, promenom naziva, ništa to građanima Srbije ne bi značilo, ništa oni bolje ne bi živeli.
Jedino što može više da se radi to je da se pokrenu privredne aktivnosti. Samim tim, turistička oblast, odnosno potencijali u Srbiji će sigurno biti više korišćeni. Sada građani Srbije jedva preživljavaju, a najbliže turističke destinacije su im daleke i ne mogu do njih da stignu, kako zbog loših puteva, tako i zbog sopstvenog standarda. Zahvaljujem.

Hvala vama, gospodine Periću. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi znate da je turistička inspekcija formirana pre pet godina. Sada čujem od kolege Srete Perića (a u pitanju je pouzdan radikalski izvor, kao što je to i uvek) da u kraju u kome on živi, a to je Ljubovija, po saznanjima koje ima, postoji indicija da će neki turistički inspektori da dobiju otkaz. Ako ste se posvetili, od kada ste ministar, ovoj privrednoj grani, pošto su vam spojena ministarstva, možete da vidite, jer su neki iz dela tržišne inspekcije krenuli da rade ovaj posao, turističke inspekcije, neki ljudi zaposleni po konkursu koji je Vlada objavljivala, da je nedostatak turističkih inspektora prisutan zaista u Srbiji.
Mi ovde govorimo danima kako treba da donesemo jedan sistemski zakon, definisane su i neke posebne oblasti, odnosno specijalizovane grane turizma. Malopre kada sam govorila o seoskom turizmu rekla sam da tome treba mnogo veća pažnja da se posveti. Generalno je prisutno to da turistički inspektori, u onom broju koji egzistira sada po okruzima u Srbiji, ne mogu ponekad fizički da stignu da obave posao koji ih očekuje. Ne kažem svi, to je prisutno tamo gde je, recimo, teritorija velika, mali je broj inspektora ili jedan čovek treba da stigne danas u tri-četiri opštine po raznim prijavama.
Vi ste želeli ovim zakonom, a ne prihvatajući nijedan od amandmana Srpske radikalne stranke, da povećate disciplinu u oblasti pružanja turističkih, ugostiteljskih i svih drugih usluga. Ako je to tako i ako član 120, na koji je amandman podneo, odnosno na tačku 8), kolega Sreto Perić, precizira koji su to prekršaji i šta to sve turistički inspektor može da zatekne na licu mesta, onda vidite, po svim ovim navedenim tačkama, da on treba da sagleda koji je to prekršaj, što nije nimalo jednostavan posao. Nekada u više navrata u toku dana to treba da uradi samo jedan čovek.
Ako već dođe u situaciju da neki problem uoči i da vidi da je drastično prekršen zakon u smislu nepoštovanja dobijene licence, nepoštovanja kategorije, određenog drugog privrednog prestupa koji se kažnjava ovim zakonom, ipak je potrebno da se po tački 8), a gospodin Sreto Perić vam je to sugerisao, da određeno vreme pružaocu usluge da otkloni taj problem. Nekada on može da bude benigne, kako bi lekari rekli, prirode i da je nastao iz nekog razloga koji ne mora da bude razlog za zatvaranje tog objekta.
Ljudima su zbog jednog fiskalnog računa, navodno neizdatog, za jednu perecu zatvarane pekare. U Aranđelovcu su u jednom danu zatvorene dve pekare. Ne kažemo mi da ne treba da se poštuju poreski zakoni, taman posla, ali uvek je najlakše udariti na onoga ko najmanje prihoduje i ko sa teškom mukom izdržava i sebe i nekog člana porodice ili nekog koga je tamo zaposlio.
Tu dolazim do jednog konkretnog pitanja za vas, gospodine ministre, dva dana su dve grupacije šenlučile na Ravnoj gori. To je mesto na kome već 14 godina pojedini ljudi, koji su predvodnici jagnjećih i prasećih brigada, ispijaju i jedu od jutra do mraka, uz postavljanje privremenih objekata koji služe za tu namenu. Da li ste vi tamo bili sa jednom od ove dve grupe, a pripadate ovoj drugoj, Draškovićevoj, koja je otišla dan kasnije i tako nam je on pokazao u kakvu nas to Evropu kao ministar inostranih poslova vodi, u to neću da ulazim, to je vaš fakultativni program ako ste ga iskoristili ili niste.
Zaista me zanima da li ste na Ravnu goru poslali turističke inspektore i da li su organi poreske uprave poslali poreske inspektore da vide da li tamo ima fiskalnih računa. Ako ste mogli da zatvarate po Srbiji pekare zbog jedne perece ili jedne kifle, onda me zaista živo zanima da li su na Ravnoj gori bili poreski i turistički inspektori da vide šta se tamo radi, koliki je promet novca i da li su učesnici tih fantomskih skupova ispunili prema građanima, odnosno prema državi svoju obavezu koja je utvrđena zakonom.

Hvala vam. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 123. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Ninić, Sanja Čeković, Blagica Kostić i Staniša Stevanović.
Vlada predlaže da se amandman prihvati, Odbor za trgovinu i turizam predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 124. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Ninić, Sanja Čeković, Blagica Kostić i Staniša Stevanović.
Pošto su Vlada i Odbor za trgovinu i turizam prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 125. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 125. Predloga zakona o turizmu predviđeno je da se novčanom kaznom od pet do pedeset hiljada dinara za prekršaj kazni fizičko lice: ako pruža usluge turističkog vodiča, lokalnog turističkog vodiča ili turističkog animatora, a ne ispunjava zakonom propisane uslove; ako izdaje kuće, stanove, apartmane i sobe koje nisu kategorisane ili ne ispunjavaju propisane sanitarno-higijenske uslove u skladu sa ovim zakonom; ako pruža usluge ishrane licima kojima ne pruža usluge smeštaja; ako izdaje kuće, stanove, apartmane i sobe suprotno odredbama ovog zakona i ako ne dostavi nadležnom organu ugovor iz člana 106. stav 2. ovog zakona.
Dakle, za ove prekršaje predviđena je kazna od pet do pedeset hiljada dinara. Pitam predstavnika Vlade da li ne bi bilo možda bolje da se rad nadležnih službi organizuje tako da do ovakvih prekršaja maltene ne treba ni da dolazi. Ako bi inspekcija, o kojoj su malopre moje kolege govorile, radila svoj posao u skladu sa zakonom, ako se ne bi pričalo o otpuštanju turističkih inspektora, već se sagledala zaista realna potreba da li negde eventualno treba još takvih ljudi da se zaposli, da rade u skladu sa zakonom, onda svakako ne bi bilo potrebe za ovako drastičnim kaznama.
Jer, postavlja se logično pitanje – koliku će novčanu kaznu platiti turistički inspektor pored kojeg prođu svi ovi slučajevi, svi ovi prekršaji predviđeni u članu 125. Predloga ovog zakona? Ali, ovde je nešto drugo u pitanju, ne samo u ovom zakonu, nego i inače. Stiče se utisak da Vlada Srbije najveću pažnju posvećuje upravo kaznenim odredbama svih zakona koji se u ovom parlamentu donose.
Naravno, znamo da je neophodno da sve ono što je predviđeno zakonom mora na neki način da se sankcioniše. Moraju građani, i fizička i pravna lica, da poštuju zakon, a da bi se zakon poštovao potrebne su i kaznene odredbe, i sve to načelno nije sporno, ali je sporno to da u svim zakonima koje smo do sada ovde usvajali drastično povećavate novčane kazne.
Lepo je što vi mislite o punjenju budžeta, ali bi bilo mnogo lepše da mislite o građanima Srbije, da mislite o uslovima u kojima žive građani Srbije, o platama, o penzijama. Odakle će da se plaćaju ovako drastične kazne? Čak i ako se desi neki prekršaj, ako neko učini neki od ovako predviđenih prekršaja, odakle će da plati pedeset hiljada dinara kaznu?
I, ovi vaši rasponi od pet do pedeset hiljada, šta znače? Naravno, znače otvaranje mogućnosti zloupotreba. Kada vi ovako širok raspon date nekom turističkom inspektoru, vi ga upozoravate da lepo može da se dogovori da li će nekom da izrekne kaznu od pet hiljada ili od pedeset hiljada dinara. Naravno, to otvara mogućnost zloupotrebe, korumpiranosti, a valjda zakon ne donosimo u tu svrhu, nego naprotiv, da bi se sve te negativnosti koje su do sada postojale u ovom društvu i pravnom sistemu polako počele da eliminišu.
Naravno, Vladi to nije interes i mi to znamo. Zato pokušavamo bar da zaštitimo građane Srbije tako što vam predlažemo da, kada su u pitanju kazne, bar te kazne za prekršaj smanjite. Konkretno u ovom slučaju Petar Jojić je predložio, u ime poslaničke grupe SRS, da se za sve ove prekršaje koje sam malopre čitala fizička lica kažnjavaju novčanom kaznom od pet do trideset hiljada dinara za učinjene prekršaje.
Bez obzira što se ovde radi o pružanju određenih turističkih usluga, pa onda možda neko može da misli da neko ko se bavi tim poslom ima para za ovakve kazne, verujte da je kazna od pedeset hiljada dinara drastična i da malo ko može da je plati danas u Srbiji. Onaj ko može da plati kaznu za bilo koji prekršaj od pedeset hiljada dinara, sitni su ovo poslovi za njega, ne bavi se tim poslovima. Pogotovo naglašavam – raspon za deset puta od najniže do najviše kazne je neprihvatljiv.
Predlažemo, dakle, da se ovaj amandman usvoji, da se raspon u kažnjavanju smanji i da se gornja granica kazni za prekršaj smanji sa pedeset na trideset hiljada dinara.

Hvala vam.
Da li još neko želi reč o amandmanu? Izvolite, narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako predlagač smatra da će drakonskim, drastičnim kaznama poboljšati kvalitet, uslugu, poboljšati čitav sistem, mislim da se grdno vara.
Tim pre što je, recimo, Mlađan Dinkić, kao ministar, u svom resoru naložio svojim inspektorima za kazne u rasponu od 10 do 100 hiljada, od pet do pedeset hiljada da uvek naplaćuju onu najvišu kaznu.
Narodni poslanik Petar Jojić je na član 125. podneo amandman kojim traži smanjenje kazne. Naime, članom zakona je predviđeno od pet do pedeset hiljada, a gospodin Petar Jojić traži da do bude od pet do trideset hiljada. O čemu se radi? U članu 125. se kaže – novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje pruža usluge turističkog vodiča, lokalnog turističkog vodiča ili turističkog animatora, a ne ispunjava propisane uslove iz člana 70. stav 1, člana 74. stav 2. i člana 77. ovog zakona.
Da li je turistima bitnije da im se na toj turističkoj turi pruže svi oni sadržaji koji su i inače turom predviđeni i sa kojima su kada su uplatili to putovanje bili upoznati ili je bitno da im turistički vodič, lokalni turistički vodič ili turistički animator imaju propisanu školu za to?
Naravno da turističke agencije, jer se pre svega radi o turističkim agencijama, gledaju da zaposle kvalifikovan kadar i uglavnom takav kadar i imaju, osim onih turističkih agencija koje su posle ″buldožer revolucije″ formirane, pa i među njima se neke vrlo korektno i kvalitetno ponašaju i odnose prema korisnicima usluga.
Ali, imamo i turističke agencije koje su skrpljene navrat-nanos. Govorio sam u prethodnim izlaganjima, unazad nekoliko dana, od kada raspravljamo o ovom zakonu, da se moglo desiti da turistička grupa ode u Tursku i da tamo nema ni smeštaj, ni ishranu, ni ništa, a unapred je platila. Može se desiti da turistički vodič preskoči određene sadržaje, jer on je išao sto puta, pa njemu ne znači ništa da obiđe npr. Đurđeve stupove ili neki manastir, a turisti su platili u toj smeni, u tom turističkom putovanju i taj sadržaj. Međutim, kazna od pet do 50 hiljada je drastična, drakonska i jedini razlog za ovako drastične kazne je punjenje budžeta.
Mislim da ako hoćete da vodite državu, a vidim da hoćete, onda morate i da umete da napravite pare na drugi način, a ne skidajući sa grbače kožu građanima Srbije, pa i onima koji imaju, pored onoga osnovnog – da jedu i da se obuku, para i da odu negde na neko turističko putovanje. Sve je manje takvih od kada ste vi na vlasti, od 2000. godine naovamo; ja doduše ne pravim drastičnu razliku između onog do 2003. i od 2003, jer je garnitura ista.

Još neko povodom ovog amandmana? Narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS na član 125. Predloga zakona o turizmu amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić i ovim amandmanom traženo je najpre da se novčana kazna, propisana u ovom članu od 5.000 do 50.000 za fizičko lice, smanji na iznos od 5.000 do 30.000 dinara.
Čuli smo već od kolega koji su prethodno obrazlagali ovaj amandman razloge zbog kojih je to neophodno učiniti. Najpre zbog toga što je, kao i u nekim zakonima koji su se ranije našli u skupštinskoj proceduri, i ovde raspon kazne koji je dat izuzetno velik, čak deset puta je razlika između minimuma i maksimuma propisane kazne, a svi vrlo dobro znamo da u primeni ovo može da donese izuzetno velike mogućnosti za zloupotrebu i da će u principu ove kazne veoma često biti izricane u najmanjem iznosu, a da će razlika završavati najverovatnije u džepovima turističkih inspektora.
Ono što je takođe veoma bitno kada god se nekim zakonom propisuje bilo kakvo kažnjavanje nije samo iznos, odnosno taj maksimalni raspon koji vi možete da predvidite. Mnogo je važnije, i za one koji će eventualno biti u prilici da naprave neki prekršaj i za one koji te kazne naplaćuju, da postoji izvesnost da će određena kazna biti naplaćena, nego da bude propisan neki iznos, koji može biti mali, može biti veliki, ali je verovatnoća da ikada taj iznos bude naplaćen izuzetno mala.
Ja bih zato pozvao najpre ministra... Gospodine ministre, izvinjavam se, ako možete malo da obratite pažnju. Treba prvo da vidimo da li su turistički inspektori u prethodnom periodu uopšte naplaćivali neke kazne. Ukoliko su ih naplaćivali, treba da vidimo koliko je kazni naplaćeno, da li je bilo kakav efekat takvim načinom kažnjavanja postignut i da vidimo u kom su se rasponu te kazne kretale, da li je to bilo bliže minimumu, što je sigurno da jeste, da li je to bilo bliže maksimumu i da onda na osnovu tih prethodnih iskustava napravimo ovde određeni kompromis i određeni raspon u visini ove kazne.
Ono što je takođe veoma lako uočiti, to je da postoji određena nesrazmera između kazne predviđene članom 125. i kazne predviđene u narednom članu, u članu 126, jer su tu praktično kazne koje su predviđene za prekršaj koje učini pravno lice, predviđeno je do 10 hiljada dinara i onda je zaista krajnje čudno kako ste predvideli da za fizičko lice kazna ide do 50 hiljada. Neverovatno je, jer zaista je logično pretpostaviti da pravna lica imaju mnogo veću ekonomsku snagu od fizičkog lica koje će se baviti, kako ovde kažete, uslugama turističkog vodiča ili turističkog animatora.
Pa, da li mislite da neko ko u lokalnoj sredini odvede eventualno neku turu od pet ili deset turista može da naplati dnevnicu veću od hiljadu dinara? Ja svakako mislim da ne može.
Onda je potpuno neprimereno da za takva lica, koja rade da bi obezbedila sebi i svojoj porodici golu egzistenciju, propisujete ovako drakonske kazne, a da za pravna lica kazna bude do 10 hiljada dinara, a eventualno, na kraju se kaže, na kraju člana 126, da je za odgovorno lice u pravnom licu kazna u iznosu od dve hiljade dinara. Zašto i ovakva nesrazmerno propisana kazna, znači, 25 puta je veća predviđena kazna za fizičko lice koje se bavi uslugama lokalnog turističkog vodiča, nego što je za pravno lice, odnosno za odgovorno lice u pravnom licu.
Pozivam vas još jednom, zaista iz najdobronamernijih razloga, da razmislite dobro o ovom amandmanu. Neće suštinski uticati na zakon, ali svakako mislim da je ovo rešenje koje je predloženo od strane Srpske radikalne stranke daleko primerenije.