Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se povodom amandmana poslanika Srpske radikalne stranke Zlatka Radića, koji je podneo na član 102. Ovim amandmanom se pokušava da se do kraja predvide sve situacije koje mogu da se jave u vezi sa određivanjem kategorije ugostiteljskog objekta, odnosno sankcionisanjem ugostitelja za neispunjenje propisanih standarda.
U predloženom amandmanu, kao stav 4. jasno se kaže šta predviđa član 102. Predloga zakona o turizmu. Ukoliko imamo situaciju da je, recimo, ugostitelj dva puta za dve godine kažnjavan za prekršaj iz člana 99, a tiče se odstupanja od propisanih standarda za određenu kategoriju ugostiteljskog objekta, konkretno, ugostitelju se može desiti jedan propust, možda neka sitnica prouzrokovana i tehničkim faktorom, zbog koga može imati za posledicu, baš po članu 99, kako ste naveli u obrazloženju za odbijanje amandmana, razvrstavanje u nižu kategoriju ili pak brisanje iz registra kategorisanih ugostiteljskih objekata.
U ovom članu 102. ne postoji pravni okvir koji bi eventualno ovakve slučajeve na pravi način sagledao. Ako pogledamo zbog čega akt o određivanju kategorija ugostiteljskih objekata prestaje da važi, videćemo da ovakva situacija nije predviđena. Navode se četiri razloga, i to: ako je istekao rok, ako se promenio subjekt koji obavlja ugostiteljsku delatnost, ako se promeni kategorija ugostiteljskog objekta i ako to zahteva ugostitelj.
Šta se želi ovim amandmanom? Ugostitelju kome je i drugi put u roku od dve godine izrečena pravosnažna kazna za prekršaj iz člana 99. može se smanjiti kategorija i čak i oduzeti na određeni period. Amandmanom se predviđa da to bude period od tri meseca do dve godine.
Ovim vremenskim sankcionisanjem se na neki način daje šansa ugostitelju da za period na koji je kažnjen poboljša uslove u objektu, otkloni nedostatke, odnosno da sanira osnovna i druga sredstva, ukoliko je potrebno, i da sasvim prilagodi svoj objekat za rad, a po dobijanju kategorije ugostiteljskog objekta.
Posle isteka vremenske kazne ugostitelj će, verovatno, sagledati svoje greške u poslovanju i moraće da se prilagodi zakonskim odredbama, jer je to, pre svega, u njegovom interesu. Najlakše je zatvoriti lokal, trgovinu, kafanu, motel itd. To je za ovu vlast, kao i za onu prethodnu, najlakše.
Normalno je da se mora poštovati zakon, ali treba da razumemo da se nekada desi nešto nepredviđeno, mimo vlasnika ugostiteljskog objekta, što može lako da izazove primedbe i pritužbe gostiju. Može se desiti da neko isporuči pokvarene namirnice restoranu, ili da iskrsne problem sa grejanjem, vodom itd., a to je stvar tehničke prirode.
I, posle toga, bez izmenjenog člana 102. amandmanom Srpske radikalne stranke, ako bismo se držali ovog zakona i člana 99. stav 4, sledi katanac na vrata. Na birou za socijalu od države imate odmah nove otpuštene radnike, a država je na šteti jer nema više prihoda od poreza zatvorenog ugostiteljskog objekta.
Usvajanjem ovog amandmana samo bi se pojasnio položaj ugostitelja za neke ovako banalne situacije koje mogu da nastanu. Ukoliko se one ponove, onda treba postupiti baš onako kako je amandmanom Srpske radikalne stranke i predviđeno. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 109. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo u ime poslaničkog kluba SRS na član 109. je samo jedan u nizu amandmana koje je poslanički klub SRS podneo, a odnosi se na ovu materiju. O čemu se, zapravo, radi?
Zakonom o državnoj upravi jasno je definisano da je ministarstvo organ državne uprave, a da je ministar starešina tog organa i da ministarstvo, kao organ državne uprave, može da donosi ovakve odluke.
O čemu se radi? U članu 109. kaže se: ″Ministar u sporazumu sa ministrom nadležnim za poslove zdravlja donosi propis o sanitarno-higijenskim uslovima, načinu pružanja usluga i postupku i načinu određivanja kategorije smeštajnih kapaciteta u domaćoj radinosti i seoskim turističkim domaćinstvima
Opet dolazimo u situaciju da zavisi od jednog čoveka, jer ministarstvo će ostati, ministar se menja i svi članovi zaposleni u ministarstvu kada se promene opet ministarstvo ostaje. Ministarstvo je organ državne uprave. Ministar je jedan i ne bih se složio da dvojici ljudi, makar oni bili i ministri, prepustimo mogućnost da ovako važne odluke donose. Smatram da u danu za glasanje stvarno svi treba da podržite ovaj amandman, da ga izglasamo i da ga ugradimo u zakon, ne bi li zakon bio mnogo bolji nego što je u predlogu.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u definisanju strateškog razvoja turizma u Srbiji jedan od osnovnih prioriteta za ovu i za svaku buduću vladu treba da bude razvoj seoskog turizma. Mi smo govorili puno o tome da turizam, sa svojim lokalnim i regionalnim specifičnostima, može u velikoj meri da promeni strukturu zaposlenosti u nekom kraju Srbije, naročito u onim krajevima Srbije gde je izražena mogućnost zbog celokupnog etnosa i, pre svega, geografskog podneblja da se razvija seoski turizam, ali imamo samo obećanja koja predstavljaju mrtvo slovo na papiru i ništa dalje od toga.
Kako sada stvari stoje po pitanju seoskog turizma u Srbiji, kako u Šumadiji, odnosno u kraju koji gravitira, odnosno u selima oko Gružanskog jezera, kako u Kolubarskom, Mačvanskom, Zlatiborskom okrugu, tako je to izraženo svuda zbog nepostojanja konkretnih mera, a pre svega neizvršene kategorizacije smeštaja u seoskim domaćinstvima. Negde je to urađeno, ali veoma loše.
Konkretno, na području Šumadije inspektor za turizam Branislav Dudić je 2001. godine tadašnjem Ministarstvu za trgovinu i turizam, kojim je upravljao ovaj ministar iz ove propale Dos-ovske vlade Milosavljević, podneo zahtev da se izvrši kategorizacija u seoskom turizmu na području Šumadijskog okruga. To je bio njegov zadatak i njegova osnovna zamisao, zato što je čovek, kao inspektor za turizam, obišao sve postojeće i moguće potencijalne kapacitete na selu.
Sada dolazimo do toga da se vraćamo jednim delom na početak priče. Ako nam je za kvalitetan turistički proizvod, a on se tiče hotelskog smeštaja, odnosno nekog modernijeg vida turizma, potrebno mnogo toga, kada je u pitanju seoski turizam nije nam potrebno ništa od onoga o čemu smo govorili u proteklim danima, nego samo da država, odnosno resorno ministarstvo, malo više o tome povede računa.
Jer, i pored toga što je naš narod preživeo ono besomučno bombardovanje od 78 dana, sva istraživanja posle toga su pokazala da, hvala Bogu, imamo i zdravu zemlju i zdrav vazduh i zdravu vodu i, pre svega, gostoljubivost srpskih domaćina, koji su spremni da najbolju moguću uslugu pruže na seoskom području, odnosno u seoskom turizmu, a da te cene zadovoljavaju neki srednji standard potencijalnih turista, a pre svega onih koji nisu imali prilike, odrastajući u urbanim sredinama ili nemaju nikoga na selu, da posete neko od seoskih domaćinstava.
Ako ste nekada bili u prilici da odete u neko od tih domaćinstava koja se bave seoskim turizmom ili da pogledate na nekoj od televizija kako izgleda, kroz reportažu, jedan dan boravka turista tamo, videli ste da je svako od tih gostiju koji dođe iz bilo kog kraja Srbije, ako ode iz Novog Sada u Kolubarski okrug ili dođe u Borač kod Gruže, oduševljen onim što su im domaćini pružili. Ti ljudi koji su svoje sobe, odnosno domaćinstvo uredili za prihvatanje gostiju u vidu seoskog turizma daju sve od sebe da se ti gosti tamo osećaju najprijatnije i da osete autentičnost tog mesta i da im se pruži kompletno zadovoljstvo.
Kako stvari stoje i kako taj zahtev, koji je podneo gospodin Dudić, kao inspektor nadležan za područje Kragujevca i ovih okolnih pojedinih opština, skuplja prašinu od 2001. godine u Ministarstvu za trgovinu i turizam, nema ništa od toga, a zapravo je suština u tome da se stimulišu ti ljudi koji su ostali na selu i imaju domaćinstva koja mogu da prihvate turiste da taj posao rade.
Mi smo konkretno u Kragujevcu, kada je bila predizborna kampanja i kada je krojen budžet za 2005. godinu, to potencirali, a to rade srpski radikali u svim krajevima. Evo, kada je u pitanju neka od opština u Vojvodini, konkretno opština Kikinda, predsednik opštine dr Branislav Blažić je i te kako stavio akcenat na mogućnost lovnog i svakog drugog vida turizma u njegovoj opštini. Za tu svrhu u opštinskom budžetu je planirana određena suma sredstava, a u planu je i formiranje određenih fondova koji će da baziraju ponudu zdravog proizvoda iz tog kraja, a tiče se zdrave hrane koja može da se plasira kako turistima koji su spremni da dođu u taj kraj, tako i za izvoz.
Mislim da bi to i te kako bilo važno i da bi država morala mnogo više da brine o tome.
Jer povezanost te proizvodnje, neke manufakture bilo koje vrste, sa prihvatanjem turista je jedan koncept o kome bi, u okviru ove generalne strategije za koju su sada određene grupe i pojedinci dobili posao da izrade projekat, trebalo mnogo više da se vodi računa, jer upravo u tome je, pored banjskog turizma, potencijal srpskog turizma danas.

Još neko povodom ovog amandmana? Narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, amandman na član 109. Predloga zakona o turizmu je principijelni stav Srpske radikalne stranke da ministri kao ličnosti ne mogu biti zaduženi za ovakve i slične poslove, nego da ministarstvo kao institucija mora da vodi računa o tome, jer ministarstvo jeste institucija, ministar nije, ministar je danas ovaj, sutra onaj, a ministarstvo ostaje kao ministarstvo.
Zato mislimo da ministarstvo treba, u sporazumu sa ministarstvom nadležnim za poslove zdravlja, da donosi propise o sanitarno-higijenskim uslovima, načinu pružanja usluga i postupku i načinu određivanja kategorije smeštajnih kapaciteta u domaćoj radinosti i seoskim turističkim domaćinstvima.
Zaista ne vidim nijedan razlog zašto ovaj amandman ne bi trebalo da se usvoji, jer kada bi se više pažnje i značaja pridavalo institucijama sistema, što danas u Srbiji nije slučaj, onda bi svakako bilo mnogo manje konkretnih problema, o kojima ja opet moram da govorim, jer su takve poruke građana iz opštine Raška. Kažu, pitajte ministra da li zna da Kopaonik nema pijaću vodu, a nema je zato što "Geneks" gazduje vodovodom i što sada takav uništen vodovod pokušava da, bukvalno rečeno, uvali Skupštini opštine.
Da je bilo više uticaja institucija sistema i da su uvažavane institucije sistema, onda svakako ne bi Dušan Mihajlović ili Aca Stefanović, Batićev zamenik, bez građevinske dozvole gradili kuće na Kopaoniku, i to baš u vreme kada su bili na visokim državnim funkcijama, kada su bili ministri.
Kada bi Ministarstvo imalo zaista nadležnosti, onda bi se verovatno neko u Ministarstvu setio da, u okviru razvoja turizma, malo više računa povede i o prilazima našim manastirima, pa bi nekome palo na pamet da bar uljudi put do manastira Crna Reka u Raškoj oblasti. Naravno, pošto su to sve isključive nadležnosti ministra lično, oni uglavnom vode računa o svojim ličnim interesima i baš ih briga za ono što je opšti interes.
Kada sam se javila da govorim o ovom amandmanu kolega Marković je rekao da je amandman smislen, i svakako jeste smislen, ali je zato besmisleno obrazloženje Vlade zbog čega amandman ne prihvata.
Kaže – Vlada ne prihvata amandman, jer je odredbom člana 71. stav 1. Zakona o državnoj upravi propisano da pravilnike, naredbe i uputstva donosi funkcioner koji rukovodi organom državne uprave.
Sada ja vas pitam – tačno je, ovo stoji u Zakonu o državnoj upravi, mi danas posle ovog zakona raspravljamo o Zakonu o državnoj upravi i vi opet prejudicirate rešenje, a o tome smo vam govorili pred onu pauzu više dana – šta ako u ovom zakonu o kojem ćemo danas početi raspravu ne bude ovakvo rešenje? Vi ćete onda da menjate ovaj zakon pre nego što stupi na snagu, odnosno odmah po stupanju na snagu. Mislim da bi zaista pravnici u Vladi Republike Srbije morali da vode računa, i pre svega Zakonodavni odbor, da u ovoj skupštini, u ovoj sali takođe sede dobrim delom pravnici i nemojte da brukate struku, nemojte da pravite od nas budale, jer mi odlično znamo šta govorimo, odlično znamo zbog čega to govorimo.
Vlada ima pravo da ne prihvati ovaj amandman, skupštinska većina takođe, ali Vlada mora da se potrudi, ako već daje nekakvo obrazloženje, da to obrazloženje bude smisleno, a ne da bude, u najmanju ruku, smešno. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovaj amandman je u principu jasan i gospođa Radeta je to objasnila – jedini spor u svemu ovome jeste da ministru kao ličnosti ne mogu biti data tolika ovlašćenja, nego instituciji, tj. ministarstvu.
Mislim da je cela priča oko ovog amandmana i ostalih amandmana u ranijem periodu ta što ne vidimo svrhu zakona kada u samom ministarstvu, kao što je rekao gospodin ministar u svom izlaganju, nema dovoljno novca. Džaba cela priča oko turizma i razvoja, oko donošenja zakona i bilo čega, ako ne možemo ništa da uradimo.
Ovde se spominje u ovom amandmanu seoski turizam, ali, kao što sam rekao, nema novca. Mislim da je gospodin ministar rekao, a on će me ispraviti ako nisam u pravu, da je ukupni budžet oko 70 miliona dinara, a oko toga je 30 miliona za razvoj.
Dolazim iz opštine Vršac, konkurisali smo na nekoliko konkursa za razvoj turizma u toj opštini i, između ostalog, jedan deo opštine koji vezuje oko 300 ili 400 ljudi koji bi bili zaposleni kroz razvoj seoskog turizma, koji bi povezao zajedno sa tim domaću hranu, med, mleko i sir i gde bi bilo dosta prihoda od toga od turista koji dolaze sa strane. To je verovatno nemoguće uraditi, čak i sa voljom nekog ministarstva, a iz razloga što nema dovoljno novca, kao što smo rekli. Sama opština Vršac se oslanja na opštinu Bela Crkva, koja je u još gorem položaju, i jedini izlaz opštine bio bi razvoj turizma, a njega je takođe nemoguće uraditi, jer nema para.
Ono osnovno što sam hteo da kažem u ovom izlaganju je – ako postoji stvarno neka volja da se turizam razvije kao profitabilna grana u celom svetu i Evropi, potrebno je pronaći dovoljno sredstava i tek onda praviti zakon o turizmu koji će imati svrhu i koji će moći da se primenjuje u praksi. Hvala.