Predlog koji je dat u zakonu i u amandmanu. U amandmanu se kaže: "Predsednik Vlade predstavlja Vladu, saziva i vodi sednice Vlade i usklađuje rad ministarstava. Predsednik Vlade je odgovoran za ostvarivanje programa Vlade. Predsednik Vlade je odgovoran za unutrašnju organizaciju Vlade i usaglašen rad Vladinih organa i organizacija u ostvarivanju politike Vlade. Predsednik Vlade je obavezan na javnost svog rada."
U predloženom članu 12. se kaže: "Predsednik Vlade vodi i usmerava Vladu, stara se o jedinstvu političkog delovanja Vlade, usklađuje rad članova Vlade, predstavlja Vladu i saziva i vodi njene sednice. Predsednik Vlade može ostalim članovima Vlade davati obavezna uputstva i posebna zaduženja, shodno programu i politici Vlade. Član Vlade može zahtevati da Vlada odluči da li je pri tome predsednik Vlade prekoračio svoja ovlašćenja."
Ne može biti jasnije. Koje su ključne reči izostavljene u amandmanu? Da vodi, da usmerava, da daje uputstva, da naređuje? Kakve to veze ima sa samoupravljanjem? Upravo predloženi amandman, gde on predsedava, gde se on usaglašava, gde je izostavljena naredbodavna, autoritativna funkcija, govori o tom prošlom vremenu. Ovo je predsednik predsedništva nekog organa iz devedesetih, osamdesetih ili sedamdesetih godina.
U tom smislu ovo je vraćanje duha samoupravljanja. A tekst iz člana 12. predloženog zakona jeste korak ka modernim rešenjima jedne operativne, efikasne Vlade, koja ima jako i čvrsto vođstvo. Hvala.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, izvolite.

Član 12. Predloga zakona o Vladi je zaista jedno loše rešenje. Iskreno, ne može da se protumači šta je predlagač u stvari hteo, s obzirom na činjenicu da su stav 2. i stav 3. ovog člana nespojivi, da ne kažem da su u apsolutnoj koliziji.
Zaista bi trebalo da se dogovorite, Vlada i skupštinska većina, šta u stvari hoćete, kakvu Vladu hoćete, kakvu poziciju predsednika Vlade hoćete. To što, kolega, pričate o nekim rešenjima iz sedamdesetih godina i da je to navodno amandmansko rešenje, ne znam da li, možda se ne sećate, ali da li ste čitali da li je neko u Vladi Milke Planinc ili Branka Mikulića smeo da kaže - ej, premijeru, ti si prekoračio ovlašćenja.
Naravno da to nema veze sa ovim što ste vi valjda hteli da kažete. Činjenica je da je bilo neophodno da se na ovaj član 12. stavi amandman i ovaj koji je podnet je ne samo iz jezičkih razloga, kako stoji u obrazloženju ovog amandmana, već u stvari iz suštinskih razloga da se ovaj član 12. dovede u red.
Naravno, možda i amandman nije, bar prema mišljenju SRS, sveobuhvatno rešio ovo pitanje, ali je zaista rešenje bolje nego što je u Predlogu zakona. Kada se čita ovaj član 12. i obrazloženje koje je Vlada dala, zbog čega se amandman ne prihvata, verujte ne zna se šta je gore.
U stavu 2. člana 12. kaže - predsednik Vlade može ostalim članovima Vlade davati obavezna uputstva i posebna zaduženja, shodno programu i politici Vlade. Ali onda kaže - član Vlade može zahtevati da Vlada odluči da li je pri tome predsednik Vlade prekoračio svoja ovlašćenja. Sada, ili ćete da predsednik Vlade daje neka uputstva ili ćete da ministri vode Vladu.
Opet je slučaj ono što sam više puta danas rekla - u ovaj zakon Vlada pokušava da smesti svoju sadašnju poziciju i svoj sadašnji status. Gospodin Tomislav Nikolić je više puta u medijima govorio, a inače mi srpski radikali skrećemo pažnju da mi danas nemamo jednu vladu, imamo onoliko vlada koliko imamo koalicija u skupštinskoj većini.
Tomislav Nikolić je govorio, kada je tražio od predsednika Vlade Vojislava Koštunice razgovor, da se oslobodi poreza na dodatu vrednost ona humanitarna pomoć koju su srpski radikali u obliku kompjutera unosili u škole na Kosovu i Metohiji, i premijer Koštunica je rekao gospodinu Nikoliću - ne, ne mogu ništa tu da ti kažem, moraš da razgovara sa Dinkićem. Gospodin Nikolić je rekao - neću da razgovaram sa Dinkićem, ti si predsednik Vlade, daj nekog iz tog ministarstva sa kim može da se na tu temu razgovara. Predsednik Vlade je rekao - znaš Tomo, nemam nikog u Ministarstvu finansija s kim mogu da razgovaram.
To je stanje u današnjoj Vladi i iz tog razloga i stoji ovo da, pošto je opštepoznata činjenica da u ovoj vladi ministri funkcionišu po onoj narodnoj "svaka vaška obaška", svako vodi politiku svoju stranke u okviru nekakve jedinstvene vlade. Naravno, predsednik Vlade pokušava možda da nekakvim svojim instrukcijama uvede tu vladu u nešto što bi trebalo da odgovara onom što je on ovde u svom ekspozeu rekao kada je predstavljao svoj program i program te svoje vlade, i pošto on to ne uspeva, zato se dešava to što se dešava, zato što i danas, i bez ovog zakona, članovi Vlade mogu da kažu predsedniku Vlade - to ne može tako, to može ovako, prekoračio si ovlašćenja, ne možeš ti meni da kažeš i tako dalje.
Naravno, sve to oni ne govore javno, ali je očigledno iz delovanja Vlade, iz različitih izjava o nekom istom problemu, kada izađe predstavnik Vlade iz jedne stranke, pa onda iz one druge i treće, pa vi ne znate da li su oni ista vlada, da li su ista koalicija, ko je tu kome opozicija.
I zato mi iz SRS mislimo da ovaj amandman na član 12, i uz određene njegove manjkavosti, treba prihvatiti, jer je bolje rešenje nego što je rešenje u članu 12. Predloga ovog zakona.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Po redu prijave. Prvo je išao Momir Marković, pa Zoran Krasić. Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo vas u načelnoj raspravi upozoravali da pojedina rešenja Predloga zakona nisu u skladu sa Ustavom, pa tako i ova koja se tiču sastava, mandata i uređenja Vlade, predsednika Vlade, potpredsednika Vlade, ministara i tome slično. Celo ovo poglavlje II, koje se tiče sastava, mandata i uređenja Vlade. Evo, zbog čega.
Posle svakih izbora konstituiše se nova skupština, neko dobije mandata da formira Vladu, dođe u ovu skupštinu, iznese svoj ekspoze, svoj program, predloži ministre, većina od ukupnog broja poslanika izglasa takvu vladu, a pretpostavka je da su svi ti ministri koji su se prihvatili portfelja za takvu politiku i takav program kakav je predsednik Vlade izložio u svom ekspozeu. Trebalo bi tako da bude u nekim korektnim političkim odnosima, pogotovu kada su koalicione vlade u pitanju.
Mi doduše imamo iskustva, zaista različita, u ovoj našoj mladoj demokratiji, pogotovo od 2000. godine, kada moraju da se namiruju raznorazni računi. Ona prethodna vlada koja je imala 17 krakova, pa i ova koja je nešto manje brojna što se tiče koalicionih partnera, ali tvrđih koalicionih partnera koji nisu spremni ni na kakva popuštanja, pa se malo pobeglo od Ustava i da umesto ojačate kako ste želeli funkciju predsednika Vlade, vi slabite funkciju predsednika Vlade.
Prvo, celokupna Vlada i sam predsednik Vlade odgovoran je samo Skupštini. Ne može on da bude odgovoran ministrima, ne može njega da preslišava Dinkić. On je taj koji treba da preslišava Dinkića, pa kaže - aman čoveče, kada smo formirali Vladu u svom ekspozeu sam rekao - vodićemo takvu i takvu monetarnu ili finansijsku politiku. Ti to ne poštuješ, ti si spreman za razrešenje, ili izvrši pritisak, pa kaže - podnesi ostavku, pa onaj podnese ostavku.
A zamislite situaciju, verujem da se to dešava, nažalost, da Dinkić dođe kod Koštunice, pa mu kaže - nisi smeo da mi kažeš da tako nešto uopšte uradim, to nije u skladu sa programom G17 plus ili MMF-a, ili Svetske banke, ili šta znam.
Ako neki eksperti još trebaju predsedniku Vlade, ako mu treba neko savetodavno telo, on zna gde to može da pronađe. Ali, ministri moraju da budu pod kapom predsednika Vlade i mora da se zna svugde ko je gazda. Pošto mi to ne možemo u praksi da ostvarimo, mi smo sada tu napisali nešto što ne znači ništa, pa predsednik Vlade vodi i usmerava Vladu, iako u članu 90. u tački 1. Ustava lepo stoji da Vlada vodi politiku Republike Srbije, izvršava zakone i druge propise i opšte akte Narodne skupštine
Šta se dešava kada parlament donese neku odluku, obavezuje Vladu da takvu politiku u toj oblasti vodi. Predsednik Vlade je dužan da takvu politiku obezbedi u parlamentu, ali ministri neće da slušaju i onda jedan u klin, drugi u ploču, i ništa se ne preduzima. Džaba sve ovo što piše, ako nema autoriteta kod predsednika vlade, koji može sa onim ministrima koji jednostavno neće da slušaju ili neće da rade onako kako ih je parlament obavezao, pre svega sa njima, da raščisti.
Ne može se na silu držati nijedna vlada, niti treba na silu da se drži, niti je strašno da vlada padne. Padne jedna vlada, formira se druga, život ide dalje, unapređujemo neke odnose u društvu. To je nešto što je apsolutno prihvatljivo.
Međutim, kod nas je situacija da kada se neko domogne nakon nekih izbora na bilo koji način, kojom trgovinom, pritiscima odavde, uglavnom sa strane, preko bare, formira vladu, njemu je životni cilj da izgura te četiri godine, makar sve propalo u državi. Sve dok bude tako, mi ćemo stagnirati ili ćemo ići unazad.
Svi ti ljudi bi trebalo da imaju najvišu svest, zaista da poštuju te osnovne demokratske principe i da žele pre svega dobro svojoj državi, pa bi morali da znaju da priznaju samima sebi i da kažu: došao sam dovde, šta sam uradio, uradio sam, ovo smatram da sam dobro uradio, sada sam nemoćan, ne mogu više i neka to radi neko drugi. Mi to izgleda nećemo još dugo vremena doživeti. Zbog toga je po nama ovaj 3. stav ovog člana, gde član vlade može da zahteva da vlada odluči kao kolegijalni organ da li je predsednik vlade prekoračio svoja ovlašćenja, a to može da uradi samo parlament po Ustavu, apsolutno neprihvatljiv, samo između ostalog iz ovog razloga što je to neustavno. Hvala lepo.

Narodni poslanik Momir Marković, a zatim narodni poslanik Zoran Krasić, pa poslanik Dragan Šormaz. Da li je u redu, da ne bude prozivanja vladajuće većine, da za to dajemo repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, pretpostavljam da ministar, opterećen svim obavezama kao ministar lokalne samouprave i to uglavnom u opštinama gde su na vlasti njegovi koalicioni partneri, nije stigao da pročita ovaj predlog zakona, jer da je stigao ne bi pustio ovakav predlog u proceduru, obzirom da znam gospodina Lončara kao vrlo pedantnog čoveka.
Kaže - predsednik vlade vodi i usmerava vladu, stara se o jedinstvu političkog delovanja vlade, usklađuje rad članova vlade, predstavlja vladu i saziva i vodi njene sednice; stav 1. člana 12. Predloga zakona.
Baš se pitam kako će predsednik vlade da usmeri ministra za kapitalne investicije, Velju Ilića, obzirom na to da su zabrani podeljeni, da je po vertikali ministarstvo zaduženo od vrha do dna za određene poslove, kako će da zaustavi Velju Ilića u tom tenderisanju. Jer, dame i gospodo, i vrapci na grani u Srbiji znaju da nije bitno koliko traži neko da bi gradio kod tih tendera Velje Ilića, nego koliko nudi.
Ili, kako će predsednik vlade usmeriti ministra finansija, gospodina Mlađana Dinkića, da one pare, srpske pare, četiri milijarde dolara koje je pronašao na Kipru, ne usmeri na Devičanska ostrva, nego da ih vrati u Srbiju. Ili, kako će ministra zdravlja, gospodina Tomicu Milosavljevića, da usmeri da kod kupovine farmaceutskih proizvoda ne uzima tolike provizije. Ili, kako će Ministarstvo poljoprivrede da usmeri da malo drugačije radi, da vodi računa o interesima poljoprivrednika u Srbiji. Kako će kada je na samom startu podelio esnafe, zabrane, podelio po vertikali ministarstva i bukvalno ovo što je narodni poslanik Vjerica Radeta rekla, predsednik vlade nema nijednog člana svoje stranke u Ministarstvu finansija, recimo.
Da samo završim ovaj treći stav, pa ću onda i obrazloženje. Doduše, očekivao sam ovde gde se kaže - predsednik vlade vodi i usmerava, pa da na kraju bude - ako nije što drugo, kao što je bilo u članu 5.
Kaže 3. stav ovog člana - član vlade može zahtevati da vlada odluči da li je pri tome predsednik vlade prekoračio ovlašćenja. Zanima me, dame i gospodo narodni poslanici, šta radi Narodna skupština, da li su te tri grane vlasti, zakonodavna, izvršna i sudska potpuno ravnopravne, time što i ministri i predsednik vlade polažu zakletvu pred Narodnom skupštinom i Narodna skupština ih bira iz redova vladajuće strukture, odnosno koga predsednik vlade predloži. Ko će odlučivati o tome da li je neko iz vlade ili da li je predsednik vlade prekoračio svoja ovlašćenja, ako to ne radi Narodna skupština.
Imam informaciju da ćemo upravo u utorak raspravljati o učincima vlade, o pogubnim učincima Vlade, i predsednik Skupštine je stavio to na dnevni red, i u utorak ćemo raspravljati o tome šta je urađeno, i u Srbiji i od Srbije, od strane Vlade.
Na kraju, zašto su ova tri stava ovog zakona ovakva; kaže - "da bi se izbegla mogućnost da predsednik vlade prekorači pravo na političko usmerenje i zadre u nadležnost ministra koja je određena zakonom. Predlog zakona omogućava ministru da od Vlade zahteva odluku o tome da li je predsednik Vlade svojim uputstvom ili zaduženjem prekoračio svoja političko-usmeravajuća ovlašćenja."
Pitam vas, dame i gospodo narodni poslanici, koja to ovlašćenja ima ministar, a da ih nema predsednik vlade, kao prvi ministar, koja su to ovlašćenja ministra, a da predsednik vlade nema pravo da bukvalno zadre u svaku poru tih ovlašćenja?
Koja to ovlašćenja ministri imaju više od predsednika vlade? Da li je predsednik vlade prvi među jednakima ili je starešina kompletne vlade? Prema tome, gospodine ministre, na početku sam rekao, vi niste bili tu, pretpostavljam da niste stigli od svih silnih obaveza da pročitate Predlog zakona, i sigurno ne bi izašli pred Skupštinu sa ovakvim zakonom, nego biste bar dali da se preuredi.
Kada budete pisali novi zakon, nađite neke koji će malo smislenije da pišu.

Hvala i vama, gospodine Markoviću, što podržavate amandman Gordane Čomić.
Po članu 169. stav 1, budući da sam dobio obaveštenje od poslanika da će biti prekinut prenos u 17,30 časova, budući da su sednice Narodne skupštine i njenih odbora javne, prekidamo današnji rad.
Nastavljamo sutra u 10,00 časova.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, pa potom narodni poslanik Dragan Šormaz, povodom amandmana gospođe Čomić. Hvala vam.