Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 158 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 95 narodnih poslanika, i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Snežana Lakićević-Stojačić i Velimir Stanojević.
Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O VLADI (pojedinosti)
Podsećam vas da je Narodna skupština prekinula rad u toku pretresa o amandmanu na član 5. koji je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta, kao i da su u pretresu učestvovali podnosilac amandmana i narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospodine Mihailoviću, brzo ste se snašli, s Ravne Gore pravo u Skupštinu.
Evo, da kažem o čemu se radi. Dakle, u pitanju je Zakon o Vladi. Zakon je naišao na najoštrije kritike poslanika Srpske radikalne stranke zato što je, uz sve druge nedostatke pravno-formalne prirode, potpuno nepismen. To su izrekle i kolege iz drugih stranaka koje kritikuju Predlog zakona o Vladi.
Pošto je tvorac ovog zakona, ali nije ovlašćen da se javi i da nam nešto kaže, prisutni gospodin Balinovac, pokušao da nam kaže gde to postoji da se u nekom zakonu u Srbiji, koji je bilo kada izglasala Narodna skupština, upotrebljava ovako što, odnosno u prvom stavu člana 5. kaže se: "Vlada raspolaže imovinom Republike Srbije, ako zakonom nije što drugo određeno."
I ispod ono, o čemu je govorio gospodin Tomislav Nikolić, nadzor nad ustavnosti i zakonitosti, ne da nema nikakvu jezičku i suštinsku smisao, nego je neprimereno da se u Narodnoj skupštini Republike Srbije donose zakoni koji infinitiv imaju u svom naslovu.
Zaista verujem, mada ću to uspeti u toku dana da proverim, da je ovaj zakon samo nevešto preveden iz Hrvatskog sabora ili iz Bosne i Hercegovine, od nekih od tih zemalja u okruženju, koje su na najgori mogući način onemogućile i proterale srpski narod sa tih prostora. Ako je Vlada na poziciji da nam nudi ovakve zakone onda, pored svih ovih problema koje u državi imamo, imamo nesposobnu Vladu i nesposobne zakonopisce.
Ovaj problem koji se pojavljuje zbog mogućeg slobodnog tumačenja drugog stava člana 5, koji je gospođa Radeta juče objasnila i tražila da se briše, jeste nešto što predstavlja latentnu opasnost sve dok su pojedinci, kakvih ima i u ovoj vladi, na vlasti. Ako se kaže: "Vlada može ovlastiti svog člana da raspolaže delom imovine Republike Srbije", a juče su vam i koleginica Radeta i kolega Krasić rekli da je neverovatno da ovakva formulacija bude u zakonu, jer ona, u najširem mogućem smislu, može da se tumači ili, ne daj bože, da se zloupotrebi od strane nekog pojedinca.
Ako predlagač zna da je Vlada kolektivni organ i ako je pokušao u obrazloženju za neprihvatanje amandmana koleginice Radete da nas ubedi da to u stvari nije suština i da smo mi to pogrešno protumačili, zašto se onda dalje, u svom obrazloženju, predlagač upliće u sve to i srlja i kroz samo obrazloženje.
Onda kaže: "Pojedinačni slučajevi raspolaganja u smislu odredbe člana 5. stav 2. Predloga zakona imaju za cilj stvaranje mogućnosti da ovlašćeni član Vlade koji zastupa Vladu može u konkretnom slučaju da raspolaže delom imovine Republike Srbije, na osnovu prethodnog ovlašćenja Vlade. Ovo rešenje proizilazi i iz same prirode stvari, s obzirom na to da je Vlada kolegijalni organ". Kada već sami kažete u drugom stavu obrazloženja da je Vlada kolegijalni organ, kako onda možete da ugradite takvu odredbu i zašto vam je potreban ovaj stav 2. člana 5.
Dakle, i sami vidite iz svog obrazloženja koje ste dali da ste lepo definisali, što je definisao i Ustav, da je Vlada ta koja raspolaže imovinom Republike Srbije. Onda vam je potpuno bespotrebno i sami ste to priznali u obrazloženju za neprihvatanje amandmana da smo mi bili u pravu, odnosno gospođa Radeta kada je to podnela. Sve do kraja kako budemo išli pojavljuju se ovi izrazi primereni onima koji nikada nisu imali svoj jezik, nego su morali srpski da ukradu i da ga unakaze, odnosno da izvrću i izmišljaju neke reči.
Mi ne možemo da prihvatimo da imamo takav zakon i da on uopšte može da bude primenljiv, a naročito zbog ovih potpuno besmislenih i bespotrebnih stvari. Ne daj bože kada bi pojedinci iz Vlade Republike Srbije, kroz nečije široko tumačenje, imali mogućnost da raspolažu imovinom, dokle bi nas to odvelo, jer po mnogobrojnim aferama, njihovim korupcionaškim dosadašnjim potezima, mi vrlo dobro znamo da su imali cilj da samo sebi uvećaju bankovne račune i da učine dobro sebi i članovima svoje porodice, a ništa konkretno i dobro da urade za narod i državu.

Reč ima poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 5. u ime poslaničke grupe SRS amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Ovim amandmanom traženo je da se ova nesrećna formulacija, koja je data u Predlogu zakona i po kojoj Vlada može svog člana ovlastiti da raspolaže delom imovine Republike Srbije, briše.
Ovo je neophodno iz više razloga, a najpre zato što je Vlada, u skladu sa zakonom, ovlašćena da u ime Republike Srbije raspolaže imovinom koja se nalazi u svojini Republike Srbije. Obrazloženja koja smo čuli od predlagača da je Vlada kolegijalni organ, pa da je zbog toga neophodno da bude ovlašćen određeni član, ne piju vodu, u najmanju ruku.
Postavlja se pitanje, da li je Vlada do sada bila kolegijalni organ ili je to nešto novo što se sada uvodi u praksu. Postavlja se pitanje, kako je to do sada funkcionisala Vlada. Da li su se oni svi hvatali za ruke, pa išli zajedno i obavljali određene radnje povodom raspolaganja imovinom u svojini Republike Srbije ili je i do sada, u skladu sa opštim normama, Vlada svojim određenim članovima davala zaključkom ovlašćenje da u pogledu određene imovine raspolažu na način na koji to Vlada odluči.
Obrazloženje koje je dato ne stoji zbog toga što, kada kažete da je neko ovlašćen da raspolaže određenim delom imovine, pod raspolaganjem se podrazumeva da neko može tu imovinu otuđiti, da je može pokloniti, da je može dati u zakup ili raditi bilo šta drugo sa tom imovinom. Ovako formulisano ovlašćenje za raspolaganje imovinom praktično je generalno, da neko ko u jednom trenutku bude ovlašćen da raspolaže nekom imovinom, on u narednom periodu to može činiti, može menjati tu svoju odluku, pa na primer jedan dan dati nekome, jednom licu na besplatno korišćenje ili pravnom licu, a sutradan promeniti svoju odluku i slično.
U obrazloženju zašto se ne prihvata amandman se kaže da je ovaj stav 2. neophodan iz razloga što se njime utvrđuje pravilo da delom imovine može raspolagati samo član Vlade, a ne i druga postavljena ili zaposlena lica u ministarstvima. Sada bi bilo zanimljivo da nam objasni resorni ministar, gospodin Lončar, zašto ne bi moglo neko drugo lice u ministarstvu da raspolaže, ukoliko ga na to ovlasti Vlada.
Šta bi to smetalo, ima li bilo šta prirodnije da zamenik ministra ili pomoćnik ministra bude ovlašćen da u ime Vlade potpiše, na primer, ugovor o otuđenju neke nepokretnosti. Ukoliko Vlada donese takav zaključak, mislim da ne samo da ne bi trebalo zabranjivati da Vlada ovlasti pomoćnike ili zamenika ministra, već bi ona mogla ovlastiti bilo kog službenika zaposlenog u ministarstvu.
Ne vidim razlog zašto Vlada to ne bi mogla da uradi. Ukoliko Vlada donese takvu odluku, ne vidim zašto bi mi zakonom sprečavali bilo koga da u ime Vlade postupi na određeni način. Međutim, čini mi se da vi pokušavate ovim zakonom o Vladi da na neki način utičete i na budućnost, a krenuli ste od sebe. To se vidi posebno u onim odredbama koje se odnose na ministre, a gde ste predvideli praktično neograničen broj pomoćnika, savetnika, posebnih i specijalnih savetnika.
Zaista je neverovatno kakvi će to ljudi biti birani za ministre, da li predviđate da oni budu nepismeni, da nemaju apsolutno nikakvu sposobnost, pa će im onda, pored celog ministarstva, pored sekretara, trebati još i niz posebnih savetnika, specijalnih savetnika. Da li uopšte ima smisla birati takve ministre ili bi trebalo da nađete određena stručna lica.
Vi na ovaj način praktično predviđate da ćete i u narednoj vladi, ukoliko budete imali priliku da je sastavite, birati ljude ne po kriterijumu stručnosti, već da ćete to činiti kao što ste to radili i u ovoj vladi i da ste pravili međustranačke kompromise, pa su lideri i istaknuti funkcioneri stranaka mogli da budu...
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
... morali da budu u ministarstvima, bez obzira na to što ne raspolažu potrebnim kvalitetima. Zato vi kažete, nema veze, ne mora ministar da bude sposoban ni za šta, ali zato ćemo mu dati 20 savetnika, pa će neko od njih znati šta radi. Mislim da bi morali da razmislite malo o ovome.
Ovaj amandman svakako je dobar i neće suštinski sprečiti Vladu da funkcioniše. Vlada će moći to da radi kao što su sve prethodne vlade. Ponavljam, na osnovu opštih pravila o davanju punomoćja, moći će da ovlasti pojedinog svog člana, kao što to Vlada radi i danas...
(Predsedavajući: Molim vas, privedite kraju, prekoračili ste vreme.)
... evo, završavam; i prethodnih godina, a što su sve vlade radile. Zaista ne znam čemu ovakva rogobatna definicija. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi i vama i građanima Srbije koji ovo gledaju bilo jasno o čemu se radi, pročitaću prvo član Predloga zakona, a onda ćemo da krenemo redom.
Član 5. kaže: "Vlada raspolaže imovinom Republike Srbije, ako zakonom nije što drugo određeno. Vlada može ovlastiti svog člana da raspolaže delom imovine Republike Srbije." U dve rečenice člana 5. zakona, dve apsolutne neprihvatljivosti.
Razumem pisca zakona, u trenutku pesničkog nadahnuća je sročio ovaj član 5. Međutim, dame i gospodo narodni poslanici, pesnik može da bude političar, zakonopisac ne može da bude pesnik i u zakon ne može da unosi slobodnu pesničku formu, vetrić ćarlija, lišće šušti. Znam da je ovo listopadna vlada, kao što je i ona prethodna bila, i sve će biti listopadne dok ne dođe na čelo Srbije vlada koju će sačinjavati srpski radikali. Od zakona, iako je listopadna vlada, ne može da se pravi burleska, mada liči na to.
Narodni poslanik Vjerica Radeta podnela je amandman da se član 5. briše. Bez ovog člana 5. zakon bi bio takav kakav bi bio i ništa mu se ne bi uskratilo osim ove smejurije - ako što drugo nije, jer u zakonu nema što drugo.
Obrazloženje zašto amandman nije prihvaćen kaže - odredbom člana 5. predviđeno je opšte pravilo da Vlada raspolaže imovinom Republike Srbije (do sada su vlade raspolagale imovinom Republike Srbije na čijem su čelu, odnosno kojom vladaju), ako zakonom nije šta drugo određeno. Pa opet ovde podvlači pisac, pesnik podvlači i u obrazloženju zašto amandman nije usvojen ovo svoje - što drugo.
Kako raspolaganje imovinom podrazumeva preduzimanje konkretnih radnji u granicama ovlašćenja, neophodno je da Vlada, kao kolegijalni organ, ima zakonska ovlašćenja da u određenim slučajevima ovlasti svog člana da raspolaže delom imovine.
Dame i gospodo narodni poslanici, od 2000. godine naovamo, koliko je do današnjeg dana napravljeno upravo u raspolaganju delom imovine, jer pojedinci nisu toliko široke ruke imali da mogu da obuhvate svu imovinu Republike Srbije, nego su delom raspolagali, još ih niste navatali i još se ne nalaze tamo gde treba da se nalaze, mada su novine pune afera tih koji su raspolagali delom imovine Republike Srbije.
Ovako će Vlada ovlastiti, dosad su radili neovlašćeno, i zbog toga će robijati, ali ovako će ih Vlada ovlastiti, do sada su krali za svoj račun i o svom ćefu, a sad će krasti po ovlašćenju Vlade Republike Srbije ... (Glas: Ali, za svoj račun.)... isto za svoj račun. Doduše, možda i za račun nekog saradnika.
Gospodine ministre, prihvatite amandman narodnog poslanika Vjerice Radete, obrišite ovaj član 5. Ništa vam ne znači u zakonu. Pardon, samo drugi stav, gde Vlada može da ovlasti nekoga, ništa vam neće izmeniti. Zakon će možda biti, ukoliko prihvatite i ostale amandmane SRS, i primenljiv i prihvatljiv. Ovako i ono - što drugo obrišite, da nam se narod ne smeje.
Možda će neko sutra prevoditi naše zakone, kao što vi prevodite. Ne mislim konkretno na vas, nego mislim na Vladu. Prevode sve zakone sa strane, pa će se možda neko "iskidati" od smeha kada bude uzeo naše zakone da prevodi i eventualno da primenjuje, a tamo piše - što drugo.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, na primeru člana 5. Predloga zakona o Vladi može se videti priroda zakona koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Poslanički klub SRS, odnosno koleginica Vjerica Radeta podnela je amandman na član 5. kojim traži da se stav 2. briše. Stav 2. člana 5. glasi - Vlada može ovlastiti svoga člana da raspolaže delom imovine Republike Srbije. Šta to u praksi može da znači.
To može da znači da ukoliko i ova vlada, opterećena raznim korupcionaškim aferama, kao što je to slučaj sa pojedinim članovima Vlade, o kojima javnost i štampa svaki dan piše i oni uporno ćute, naravno tim ćutanjem i potvrđuju da su korumpirani, a to se pre svega odnosi na gospodina Miroljuba Labusa i Mlađana Dinkića, kada je u pitanju afera Erikson, i mnoge druge afere koje su vezane za G17 plus.
I sada, zamislite ako imamo Vladu u kojoj imamo i korumpirane ministre, i potpredsednika Vlade, pa onda još i da se zakonom može omogućiti da Vlada ovlasti jednog od takvih članova Vlade.
Znači, u ovom slučaju Predlog zakona koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini stavlja vladu Republike Srbije u prvi plan i na taj način se minimizira zakonodavna vlast, odnosno Narodna skupština Republike Srbije. Ovaj član 5. stav 2. je opasan član, pogotovo kada imamo u vidu kako su pojedini ministri i koliko su korumpirani u Vladi Republike Srbije.
Zato SRS smatra da član 5. stav 2. treba da se briše i nadam se da ćete glasati u danu za glasanje, naravno, za amandman SRS. A što se tiče samog Predloga zakona, on nije precizno uređen i ne uređuje ovu materiju na način na koji treba. U ovom članu 5, kolega pre mene je jasno rekao, u stavu 1, možemo da kažemo da ima jezičkih grešaka i da se ne upotrebljava, naravno, srpski jezik, što je i rekao zamenik predsednika SRS gospodin Tomislav Nikolić.
Znači, Vlada ovoj skupštini treba da predlaže zakone koji su precizni i jasni, koji će precizno regulisati materiju koja je od važnosti za funkcionisanje institucija sistema. U ovom slučaju ovaj predlog zakona ni jezički nije dobro napisan, a što se tiče same materije koju treba da reguliše, to radi na jedan neprecizan način.
Poslanici SRS su svojim amandmanima pokušali da ovaj loše napisan zakon urede. Ukoliko vi budete u danu za glasanje glasali za ove amandmane, taj zakon će imati one oblike koje treba da ima. Ovako kako je zakon napisan on nije dobar i jasno je i na ovom članu 5. kakva je priroda ovog predloga zakona o Vladi, koji je Vlada republike Srbije podnela Narodnoj skupštini.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Tomislav Penezić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, osetio sam potrebu da izađem da govorim o članu 5. ovog zakona, ali sa jedne sasvim druge formalne, jezičke strane, jer kada sam govorio o Zakonu o osiguranju upozorio sam ministra i njegove pomoćnike da ima dosta grešaka i onda sam shvatio da sam možda preterao, da tu ima malo neukusa i time sam se prestao baviti.
Upozorio sam da recimo stavljaju zapetu koja može mnogo da promeni u značenju zakona, ili neku tačku, uopšte neki znak interpunkcije, a vidim sada da se ukazala potreba da se stvarno mora reagovati na ovo i od sada ću, pa nadalje, čitati zakone i baviću se samo time da vam ukažem na nepravilnosti. To će biti moj zadatak.
Kada sam govorio o zakonu o turizmu, takođe sam rekao - nisam pozvan da ocenjujem zakon brojčano, ali sam pozvan da ne dam prepisivanje, kao prosvetni radnik. Onaj ko je prepisao, a nisam ga video, dao sam neku pozitivnu ocenu, pa sam i za taj zakonu rekao da može da prođe, ali zakon ne može da dobije veliku ocenu jer se vidi očito da je prepisan.
Ovaj zakon je, takođe, verovatno ceo ili delom prepisan, sudeći po ovom izrazu, koji je sada iz zvaničnog hrvatskog jezika. Neki se iza toga kriju. Ne kaže se kod nas - ako nije što drugo predviđeno, to je dobro objasnio gospodin Tomislav Nikolić, koji se takođe razume u ovu oblast i mnogo iščitava, a ovde među vama ima takođe stručnjaka, i čudi me da se nije niko našao da bar pregleda zakon, da upozori, da se mi ne bismo bavili ovim.
Samo ću vam ukazati na to da postoje dva aspekta mog gledišta na ovu skupštinu. Zakoni su jedno, poslanici su drugo. Zakoni moraju biti napisani sasvim ispravno, jer će biti zvanično objavljeni. Narod će to da čita, da se prema njima upravlja i da ih poštuje. A što se tiče grešaka koje narodni poslanici ponekad naprave, njima treba oprostiti, jer narodni poslanici ne moraju svi biti neću reći intelektualci nego visokoobrazovani, jer ima i onih koji su visokoobrazovani a nisu intelektualci.
Dakle, jedan poslanik će da se služi jezikom koji je primeren njegovom kraju da ga ljudi razumeju. I to treba oprostiti. Ako neko kaže - varioc, ili - tužioc, umesto tužilac i varilac, nije to velika greška. Razumeju ga tamo njegovi koji ga slušaju.
Potrudite se, dakle, pri izradi zakona.. A kada sam govorio o turizmu, takođe sam naglasio - potrudite se da to radi tim, jedan stručni tim, jer tamo smo tražili da reč ministar zameni - ministarstvo, što znači da jedna ekipa radi jedan posao, pa verovatno u tom timu morate imati nekoga ko lektoriše tekstove zakona da bi ti zakoni ovde bili jasni, i kako vi kažete - transparentni.
Nemojte mi zameriti, nisam se hteo javljati, ali ubuduće ako nađem bilo koju grešku javiću se da vas kritikujem, čisto da vas kritikujem, ništa drugo. Hvala.