Dame i gospodo, član 12. ima naslov: "Predsednik Vlade". Amandman koji smo predložili najvećim delom predstavlja promene jezičke prirode, gde nije pitanje stila, nego je prosto pitanje pravila našeg jezika, da bi bio jasan i pravni jezik, jer su obrazloženja u datim stavovima 1. i 2. neodgovarajuća.
Ono što je ključna sadržina ovog amandmana jeste da je izostavljen poslednji stav, jer on nikako ne može biti predmet ovog zakona. Možda može da bude predmet Poslovnika Vlade, ako Vlada u nekom sastavu, ovom i u bilo kom, o tome odluči.
Dakle, prvi stav člana 12. u predloženom tekstu glasi: "Predsednik Vlade vodi i usmerava Vladu, stara se o jedinstvu političkog delovanja Vlade, usklađuje rad članova Vlade, predstavlja Vladu i saziva i vodi njene sednice". Predlog u amandmanu je, po smislu, potpuno isti tekst, ali po našem shvatanju pravnim i jasnim jezikom napisan - da predsednik Vlade predstavlja Vladu, saziva i vodi sednice Vlade i usklađuje rad ministarstva.
Ono što smo dodali jeste da je predsednik Vlade odgovoran za ostvarivanje programa Vlade. Ni u jednoj rečenici, ni u jednoj odredbi u celom zakonu nemate reč "odgovoran". Ne znam da li je to psihologija zakonopisca da podsvesno njemu ta reč ili njoj, ko god da je to pisao, ne odgovara da je upotrebi, ali je ključna rečenica u bilo kom zakonu o vladi da je predsednik vlade odgovoran za ostvarivanje programa vlade.
To vam je definicija, kao šta radi, opozicija radi u parlamentu. Deli odgovornost sa većinom za institucije u parlamentu i radi sve što može da dokaže da je vlada nesposobna. To je, srpski rečeno, po defoltu, ono što radi opozicija u svakom parlamentu. Vidim da se ovde jedan deo parlamenta, opozicija, slaže, da zna i odgovor na drugo pitanje da li je Vlada nesposobna, ne dobacuju - jeste, ali ću ih citirati. I drugi deo, koji se ne slaže, a to jeste posao opozicije. To je definicija opozicionog rada.
Zajedno sa vladajućom većinom delimo odgovornost za funkcionisanje parlamenta, ali radimo sve na kritici vlade i na dokazivanju da je vlada nesposobna, bilo koja vlada, bilo ko da je opozicija. Tako da ovde mora da stoji da je predsednik Vlade odgovoran za ostvarivanje programa Vlade. Zato ga biramo. Nije Skupština odgovorna za ostvarivanje programa, nego je predsednik Vlade odgovoran.
Drugi stav u predloženom članu kaže: "Predsednik Vlade može ostalim članovima Vlade davati obavezna uputstva i posebna zaduženja, shodno programu i politici Vlade."
Naš predlog je da je predsednik vlade opet odgovoran za unutrašnju organizaciju vlade i za usaglašen rad vladinih organa i organizacija u ostvarivanju politike vlade, i da je predsednik vlade obavezan na javnost svog rada.
Vratiću vas na argumentaciju oko javnosti vlade. Javnost rada vlade, javnost rada skupštine je nešto na šta vi dobrovoljno pristajete. Javnost rada lokalnih organa je nešto što vi dobrovoljno preuzimate kao strategiju komunikacije sa onima zbog kojih postojite, sa onima koji su vas birali, zato što je to ne samo normalno u modernoj politici, nego je dobro za bilo koga ko je u lokalnim organima, u skupštini, u vladi. Dakle, predsednika vlade obavezati na javnost svog rada.
Poslednji stav u predloženom tekstu je da član vlade može zahtevati da vlada odluči da li je pri tome, a misli se na davanje uputstava, predsednik vlade prekoračio svoja ovlašćenja. To ne može da stoji u zakonu o vladi. Koliko god me uveravali pre neki sat da je srpska politika i da neko kaže ne može, a da drugi samo kaže, e može, ne verujem da je to srpska politika. Mislim da je srpska politika ili politika u Srbiji tačnije, prostor gde razmenjujemo argumente. Nudim vam argumente zašto ne može u zakonu da stoji da član vlade zahteva da vlada odlučuje o tome da li je predsednik vlade prekoračio svoja ovlašćenja.
Prekoračenje ovlašćenja predsednika vlade je ozbiljna stvar i o tome može da se raspravlja samo na skupštini. Nigde više. Može vlada da zaključi da nema većinu ili da ima većinu koja bi je podržala, bez obzira na prekoračenje ovlašćenja, ali neće i konsekvence, i podnosi ostavku ili već šta odluči da radi. Inicijativa člana vlade ne može da se stavlja ovako u odredbu, a pogotovo što ovaj stav nije razrađen.
Dakle, čak i ako bi prihvatili, pošto znam da hoćete, nije to poenta, poenta je da sve ovo što mi govorimo bude u zapisnicima Skupštine i da čuju ljudi koji će morati da rade po ovom zakonu, i konačno i oni zbog kojih mi i postojimo. Šta ako se utvrdi da jeste ili nije prekoračio ovlašćenje, šta u jednom i drugom slučaju se dešava sa članom vlade ili sa predsednikom vlade. To ovde ne stoji.
Znači, prvi slučaj, usvojili ste zakon u predloženom tekstu i jedan član vlade je rekao, predsednik je prekoračio ovlašćenja i ispostavi se da to nije istina; i šta on kaže, izvinite, neću više nikada.

Vreme, gospođo Čomić.

Izvinjavam se, zaista se izvinjavam, trebalo je da me ranije opomenete. Zahvaljujem i zaista vas molim da razmislite da prihvatite ovaj amandman.

Hvala vam. Za reč se javila prvo narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, tek smo stigli do ingerencije i onoga šta radi predsednik vlade, član 12, a vi vidite da su se strasti uzburkale i da sa ovim zakonom nešto ne valja, a da ne kažem da ništa ne valja.
Dakle, ne mogu da kažem da je gospođa Čomić na najbolji način formulisala, onako kako bih to uradila ja ili neki član SRS, izmenjeni član 12. o onome šta radi predsednik vlade. Zaista ne mogu da se saglasim ni sa drugim ni sa trećim stavom, kao ni SRS, odnosno njeni poslanici koji će da izađu da govore posle mene, i da prihvatim ovakvu koncepciju uopšte i razmišljanja šta je to što radi predsednik vlade.
Imali smo zaista mnogo opravdanih primedbi na rad prethodne vlade i vi znate da je zbog pokretanja inicijative od strane srpskih radikala došlo do svojevrsnog izglasavanja nepoverenja vladi Zorana Živkovića. On je video da ona više ne može da opstane i da su mnogi, kao i on sam, ministri, a on, pre svega, kao premijer, prekoračili svoja ovlašćenja, svoje nadležnosti.
Država je pretrpela neke mini državne udare i došlo je do vanrednih parlamentarnih izbora i do stvaranja ove ovakve vaše koalicije. Vi ste sada godinu i po dana posle formiranja te i takve koalicije došli do toga, a stalno se Koštunica, ovde se o njemu govori, u svom ekspozeu pozivao na institucije sistema i kako ne treba da budu uređene na drugačiji način, šta treba da radi izvršna vlast u ovoj zemlji, odnosno čovek koji je na njenom čelu.
Stav da predsednik vlade može ostalim članovima vlade davati obavezna uputstva i posebna zaduženja, shodno programu i politici vlade, kao i stav da član vlade može zahtevati da vlada odluči da li je pri tom predsednik vlade prekoračio svoja ovlašćenja, očigledno je nepoznavanje, ne mogu da kažem to kada su tu pravni eksperti ili se bar tako nazivaju i promovišu, koji su pisali ovaj zakon, načina izbora vlade i člana vlade, a o čemu vam je govorio juče gospodin Tomislav Nikolić.
Znači, po Ustavom propisanoj proceduri zna se kada se i kome poverava mandat za sastav vlade. On je u nekoliko navrata prekršen, a naročito kada je bilo u pitanju konstituisanje ove nove republičke vlade, jer zna se da se uvek najjačem poverava mandat za sastav vlade i ne može niko, kao što ste radili vi iz tog tzv. demokratskog bloka, pa se ispostavilo da ste skloni nekim drugim metodama koje nemaju veze sa demokratijom, i oni vaši prethodnici da špekulišu time, ko je taj ako je on osvojio voljom naroda najveći broj glasova na izborima, a treba da dobije mandat za sastav vlade. U tom konkretnom slučaju to je trebalo da bude SRS i gospodin Tomislav Nikolić, da li će da obezbedi većinu ili ne.
Videćemo, dame i gospodo poslanici, veoma brzo kako će da vam se održava ova većina koju uopšte imate, jer od prilike do prilike, od ucene do ucene, od transfera do transfera vidi se da je predsednik vlade u nemogućnosti ovo da radi. Kada je konkretan slučaj u pitanju i ovakav način razmišljanja, uz potpuno neslaganje sa drugim i trećim stavom predloženog člana 12, ovaj prvi stav, iako ste možda imali dobru nameru, tako je nespretno i besmisleno formulisan. Moram da ga pročitam zarad javnosti.
Vi kažete: "Predsednik Vlade (pazite) vodi i usmerava vladu, stara se o jedinstvu političkog delovanja vlade (vidim kako ste inače jedinstveni i kako se to ispoljava otkako je Koštunica premijer), usklađuje rad članova vlade (ma nemojte, molim vas, kao da ga pitaju ovi ministri ili neko pita Koštunicu kako će da se vode finansije zemlje i privreda, i obaveštava ga o tome), predstavlja Vladu i saziva i vodi njene sednice".
Ovo jedino vidimo na TV da se sazivaju i da se vode sednice, ali ne dolazi tako često predsednik vlade u parlament. Bio je svega dva puta otkako je izabrana. Neko dobacuje iz klupe dosta, naravno u šali, jer nije poslanik iz vladajuće garniture. Ne da nije dosta, nego je sramota.
Po Poslovniku, na svaku sednicu i svakog radnog dana kada zaseda Narodna skupština Republike Srbije pozvani su predsednik i članovi vlade. Vi koji ste, ali uzalud i bez pravih argumenata, govorili sve i svašta o načinu vršenja vlasti od strane srpskih radikala, pokazalo se da je jedino takvo ponašanje i odgovornost ono što građani cene, a to uostalom i vidite po poslednjim istraživanjima javnog mnjenja. Ubedljivo smo vodeća stranka u zemlji i bez raspisanih izbora taj rejting je već 33%.
Setite se kako je to izgledalo kada su potpredsednici i ministri bili članovi vlade iz redova SRS.
(Predsedavajući: Vreme, gospođice Jovanović.)
Nije bilo nijedne sednice Narodne skupštine, a da gotovo svi ministri, a neki su sada poslanici ovde, a daće bog i narodna volja, biće ponovo ministri, nisu prisustvovali sednici.
Zašto niste napisali da je predsednik vlade, umesto ovakvih formulacija, dužan pošto je to poslovnička obaveza da makar jednom u tri meseca podnese izveštaj Narodnoj skupštini o svom radu.
Ne valja i nije dobar Predlog zakona, iz prostog razloga, što on neće da učini ono što je bio glavni adut i motiv za navodno sastavljanje takve koalicije i gutanja knedli od strane Koštunice. Ispostavilo se da je nastao haos. Normalno funkcionisanje, u ovom slučaju izvršne grane vlasti, po ovakvom predlogu zakona neće biti moguće i zbog toga bi vam bilo najbolje, gospodine ministre, da povučete ovaj zakon iz procedure i da predložite, u skladu sa iznetim diskusijama, bolju formu i tekst zakona.

Hvala vam. Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, rečeno je da je ovaj amandman samo stilska intervencija, ovaj član koji je predložen u zakonu. Međutim, upravo ovaj amandman suštinski menja predloženi član. Tačnije, ako je namera, jasno se vidi iz predloženog člana 12. Predloga zakona, da se ojača pozicija premijera, saglasno ustavnim odredbama, predloženim amandmanom mi se vraćamo daleko unazad i premijera svodimo na funkciju predsednika predsedništva ili tako nečeg.
Prosto, one ključne intervencije u Predlogu zakona, da predsednik Vlade vodi i usmerava Vladu i da daje jasna uputstva i zaduženja pojedinim članovima, jer da kažemo da je kandidat za predsednika Vlade taj koji predlaže svoj program, parlament ga usvaja i on je bukvalno ovim rešenjima jemac za sprovođenje tog programa, sva ta rešenja su ovim amandmanom izostavljena. Po ovom amandmanu predsednik predsedava, saziva i na neki vrlo nejasan način usklađuje rad i unutrašnju organizaciju Vlade.
Činjenica je da ovaj predlog zakona uvažava realnost potrebe jakog vođstva u izvršnoj vlasti. Činjenica je da to nismo imali u prethodnom periodu i da smo imali potpuni haos u koordinaciji između različitih ministarstava i organa uprave. Upravo najveći kvalitet ovog predloga zakona se nalazi u članu 12. Ovakva rešenja imamo u velikoj meri u uporednom pravu.
Jaka pozicija premijera, jaka pozicija njegovog kabineta, nadležnosti predsednika Vlade, koje su proizašle iz političke snage legitimiteta dobijenog na izborima i činjenica da u tom periodu, pogotovo u ovom koji nama sledi, evropskih integracija i usaglašavanja niza propisa, potreba za jakim vođstvom jasno se vidi iz predloženog člana 12.
Ovaj amandman, kao što sam već rekao, vraća nas unazad, vraća nas u poziciju "slabog premijera", vraća nas u vreme kada on predsedava nekim telom, ne vodi, ne usmerava, nije odgovoran za politiku koja je usvojena u ovom parlamentu. Prosto nije jasno zašto se predlaže ponovo nešto što se u praksi pokazalo kao loše, i u što sam do sada bio ubeđen da je napušteno i da se istakla potreba za jakim predsednikom Vlade, a koja se i uočila u prethodnih 15 godina, od kada postoji višestranačje u Srbiji.
Mi smo upravo imali bolest "slabog predsednika Vlade". Neki drugi organi su u nekom periodu imali jake pozicije, kao što je bio predsednik Republike, i upravo na osnovu tih pozicija su i pravljeni zakoni o Vladi. Taj period i ta rešenja su bila nasleđena posle 2000. godine.
Upravo sada je dato rešenje kojim ponovo vraćamo značaj i ulogu Vlade, i to jeste razlog da se usvoji ovakav član i ovakva rešenja - jakog predsednika Vlade, koji će biti odgovoran za svoj program, i biti jemac sprovođenja tog programa.
Zato DSS ne može da podrži ovaj amandman. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radosavljević, izvolite.

Zahvaljujem. Uz dužno poštovanje prethodnika, mislim da zaista brani neodbranjivo. Iz prostog razloga što upravo predloženi član zakona to ni na koji način, što je on govorio, ne može da potkrepi.
Ako želimo da imamo "jakog predsednika" i dobru koordinaciju, kako on to navodi ovde, da daje uputstva i zaduženja, to ne može da zavisi, konkretno u ovom slučaju, u Vladi koju imamo, samo od predsednika Vlade i od ministarstava koja su podeljena po feudima.
Kakvu Vladu trenutno imamo? Vladu koja je napravljena upravo tako da svakoj stranci unutar vladajuće koalicije zadovolji određene tražnje ili njihove privatne interese. Kolege dobacuju, ne želim to što oni dobacuju da komentarišem, ali to je činjenica.
Da li u ovom slučaju imamo predsednika Vlade, koji svojim autoritetom može da kaže da ima stabilnu Vladu. Nema je. Nema je, ma koliko to predstavnici vladajuće grupacije žele da ovde predstave. Da li je naš amandman zaostavština nekog vremena ili ne.
Činjenica je da je član 12. stav 3. zaostavština samoupravljanja. Nigde u svetu ne postoji da član Vlade može zahtevati da Vlada odluči da li je predsednik Vlade prekoračio svoja ovlašćenja, u slučaju kada mu daje neka uputstva ili posebna zaduženja. A šta je to nego samoupravljanje.
A šta ako se utvrdi da je predsednik Vlade prekoračio ovlašćenje? Gde su sankcije? I zašto Vlada i ministri raspravljaju o tome da li je predsednik Vlade prekoračio ovlašćenja?
Ko koga bira u ovoj državi? Prema tome, zaista, iz najbolje namere da razumem mog prethodnika, znam da je teška pozicija braniti neodbranjivo, naročito ovakav tekst zakona, mogu da razumem činjenicu da ima nameru da pokuša da javnost i vladajuću većinu uveri u valjanost Predloga zakona, ali je isto tako i činjenica da je član 12. nešto što u sebi sadrži davno prevaziđena vremena, samoupravljanje, i činjenica je da kroz ovaj član nećete moći da date politički autoritet sadašnjem predsedniku Vlade, jer on ni prilikom formiranja Vlade taj autoritet nije imao, iz prostog razloga što je pravljenjem ministarstava po volji političkih stranaka, formiranjem Vlade po feudima, taj autoritet izgubio.

Vi želite repliku? Da li ste pomenuti? (Da.) Izvolite.