Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, osim obrazloženja koje je gospođa Čomić dala, u prilog teze ili tvrdnje Demokratske stranke da je ovaj zakon pisan dosta nerazumljivim jezikom, s obzirom da je član 10. naveo da Vladu čine predsednik, jedan ili više potpredsednika i resorni ministri. Naredni stav kaže: "Vlada može imati i ministre bez portfelja".
Zaista ne znam da li se nekome svidela više ova reč "portfelj" od "resora". Više bih voleo da dobijem objašnjenje iz ministarstva koja je razlika između resora i portfelja. Da li ima razlike? Razumem da ima razlike između Dinkića i Koštunice, mada neke kolege dobacuju da tu baš neke razlike nema. Ali, što se tiče resora i portfelja, mislim da u ovom slučaju predlagač mora da vodi računa o tome šta predlaže. Da li imamo Vladu koja ima resore, odnosno resorne ministre i ministre bez resora? O tome je gospođa Čomić vrlo jasno i precizno govorila.
Naš amandman ne uskraćuje mogućnost niti pravo bilo kojoj vladi, pa ni ovoj, niti bilo kojoj narednoj, da ima ministre koje može da zaduži za određena pitanja i koja neće imati direktne resore. Zato smatramo da je jako značajno i važno da se preciznije definiše sastav, mandat i, pre svega, unutrašnja organizacija Vlade. To u predloženom članu 10. nije definisano.
Još jednom kažem, a mislim da smo to i u načelnoj raspravi rekli, voleo bih da mi neko iz Vlade objasni razliku između portfelja i resora. To je jako značajna razlika. Razumem, kažem još jednom, ili ima ili nema razlike između Koštunice i Dinkića, ali između resora i portfelja, voleo bih da resorni ministar, koji danas brani ove zakone, ili njegovi saradnici, daju već jednom stručno mišljenje o tome koja je to razlika.
Što se nas tiče, smatram da tu apsolutno razlike nema i da pomodarstvo ili želja da se neka reč, koja nam se dopala, umetne u Predlog zakona, jeste nešto što može biti lične prirode, ali što ne sme da postoji kao reč u zakonu koja, u priličnoj meri, ili sama o sebi ne govori gotovo ništa.
Zato još jedanput pozivam predlagača, osim što mudro ćuti čitav dan, da izađe, možda u roku od dva-tri sata, da prihvati predlog našeg amandmana, jer on daleko bolje i preciznije definiše predloženi član. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Mada portfelj u finansijama znači pridržanje, da neko drži nešto u rukama, kada se kaže ima u portfelju hartije od vrednosti, to znači da ima vlast nad hartijama od vrednosti, ali u organizaciji države bez portfelja znači da nema zakonom propisana jasna ovlašćenja, ali je u rangu ministra.
Međutim, nije poenta niti ovog člana, niti ovih amandmana u tome da li treba da postoji ili da li ne treba da postoji takav ministar u ovoj organizaciji. Zato bih iskoristio priliku da uputim kritiku prvom stavu člana 10. predloga Vlade i poslednjem stavu iz amandmana koji je na dnevnom redu. Evo o čemu se radi.
Možda se nekom sviđa ili ne sviđa Ustav Republike Srbije, ali on je još na snazi i još obavezuje. Taj ustav ima član 91, u kome se kaže da vladu sačinjavaju predsednik, potpredsednici i ministri. Primećujete reč potpredsednici, i ona je u množini, ministri, to je u množini. U nekim državama i u nekim ustavno-pravnim sistemima u ustavu je tačno propisano koliko ministarstava ima i pod kojim nazivom, čak postoji i kao ustavna kategorija ministar bez portfelja u nekim državama.
Ova odredba nas obavezuje da, ukoliko ovo razrađujemo, a moramo po osnovu ovog člana da razrađujemo, jer mislim da je to treći stav ovog člana, onda ne može u članu 10. da stoji – Vladu čini predsednik vlade, jedan ili više potpredsednika. U množini nema alternative. Imate jedninu, dvojinu, množinu, a zbog onih ljudi koji se malo bave ovim stvarima, zavera to je kada su dva izvršioca, a već organizovana grupa je tri i više.
Ako se kaže potpredsednici, onda minimum mora da bude dva. Mi sada imamo jednog potpredsednika, a što je potpuno neustavno. Ona odluka koju ste doneli ovde prilikom izbora Vlade je u ovom delu neustavna, jer Ustav Republike Srbije ne poznaje situaciju jedan potpredsednik, nego potpredsednici, minimum dva pa više. Amandman koji je na dnevnom redu pomaže u definisanju i kaže, najviše tri.
Ono što je problem ovog amandmana je to što, hajde da kažem, ravnomerna zastupljenost, ili, kako vi to volite da kažete, rodna ravnopravnost ne može da se primeni u ovoj oblasti. Ona je definisana nekim preporukama EU i Saveta Evrope. Preporuke baš nisu toliko obavezujuće, vi imate tačno statističke podatke koje države ne prihvataju tu preporuku u pogledu te ravnopravnosti.
Moram da vas upozorim na jednu stvar. Ne može 30 posto da bude kao neki standard u svim izborima. Vi ste to uspeli da provučete kroz Zakon o izboru narodnih poslanika, ali ovde je u pitanju izvršna vlast. Ovde se ne biraju predstavnici građana koji će da donose zakone. Ovde je u pitanju izbor vlade i sastav vlade koja treba da sprovodi zakon.
U onoj predratnoj Jugoslaviji postojala je jasna odredba koja je ograničavala, pa je rečeno, svaki četvrti poslanik mora da ima završen fakultet ili neku školu izjednačenu sa fakultetom, kako bi mogao da parira ministrima koji su, po definiciji, obrazovaniji. Ako primenite ovo što nas pogrešno učite da je standard, to nije standard u izvršnoj vlasti. Ako bi se to kojim slučajem primenilo kod nas, onda bi samo zato što pripada nekom polu neko bio stručnjak u vladi.
Drugo, već dva dana slušamo o toj depolitizaciji itd, mislim da ste pogrešili. Ako ste toliko za depolitizaciju nemojte da učestvujete na izborima. Mi se grabimo da uđemo u vlast, kiptimo od želje svi ovde da dođemo na mesto člana vlade, predsednika vlade, da bi sproveli svoj program. Zbog toga i učestvujemo na izborima.
Naravno da će ministar, zamenik, pomoćnici da budu i politizovane ličnosti. Zašto bi konkretni ministar, bilo koji ministar, odgovarao za navodno nekog stručnjaka u rangu pomoćnika ministra koji govori, da, gospodine ministre, dok se zatvore vrata, a kada se zatvore vrata udari neku svoju kombinaciju i pravi opstrukciju.
Popričajte malo otvorenije o političkoj opstrukciji u ministarstvima. Svi izbegavate tu temu, a 60 posto poslova u ministarstvima ne može da se završi samo zbog tih stvar. Znači, ovde bi trebalo, po predlogu SRS, da se malo, ako mogu tako da kažem, utiče na vladu ili na nekog drugog ko po Poslovniku ima pravo da dostavi jedan amandman kojim bi se otklonile ove nepravilnosti, i predloženog člana i ovog poslednjeg stava amandmana gospođe Čomić.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Šormaz, tražio je reč. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li je ministar spreman da kolegi narodnom poslaniku DS iz Kragujevca objasni razliku između Vojislava Koštunice i Mlađana Dinkića.
Spreman sam da mu objasnim razliku između Koštunice i Tadića sa zadovoljstvom, ali tek kada on meni objasni kako je DS ili kako je on koji je o tome pričao na konferenciji za štampu kao portparol dostavio Nedi Arnerić u Tursku silan novac za taksi od Bodruma do Istambula i na koji način su je dočekale karte u Istambulu, pošto on očigledno zna sa kartama i karticama, ali teško zna sa zakonima.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nema od zakuvavanja ništa, nažalost. Mislim da bi od člana 10. i od amandmana koji je na član podnet mogao da se sačini jedan dobar član ovog predloga zakona. Morao bi predlagač da odustane od ovih portfelja i bez portfelja, morali bi i predlagač zakona i amandmana da odustanu od jednog potpredsednika, ali bi morao i predlagač amandmana da odustane od stava 3. svog amandmana na član 10, koji govori o tome da moramo na silu u vladu da uvedemo 30 posto predstavnika manje zastupljenog pola.       
Ako tu sledimo neke evropske tendencije, onda ćemo za neku godinu morati još jednu odredbu za još jedan pol da uvedemo. Trenutno mi u Srbiji poznajemo dva pola u većini. Međutim, Evropa je odavno raskrstila sa brojem dva kada su u pitanju polovi i prešla je već na mešovite polove, prešla je na mešovite brakove, tako da kada u Evropi imate brak između dve, po nama, žene, pretpostavlja se da je jedno muškarac. Zato što sve priznate religije, kojima verovatno pripadaju i evropski narodi, traže da se brak sklopi pred Bogom između onih koji po prirodi stvari mogu da imaju decu. Naravno, desi se nekakva bolest ili nedostatak, i to je nešto drugo. Kada uključite dve žene u brak, znate da ne mogu da imaju dece.
S druge strane, javlja se u velikoj većini, a to je počelo iz evropske diplomatije, a proširilo se izgleda i na našu diplomatiju, proširilo se prvo preko engleske vlade, a verovatno će da se širi i dalje, da muškarac ne mora da bude samo muškarac i da preuzme funkciju koju su oduvek, kroz iskone, imale žene. Pa ćete onda morati da proširujete Predlog zakona, jer će se s pravom on javiti i reći - e, sad je naš međupol ugrožen jer nas nema zakonom predviđenih da vladamo ovom zemljom, pa ne tražimo 30%, vidimo da nas nema još uvek toliko, ali tražiće 5%, ili će tražiti prirodni prag.
Zbog toga, naravno, čuo sam konstataciju da ćemo mi verovatno glasati za ovaj amandman, baš zbog toga, ali ovo nije amandman na izborni zakon. Tu vas podržavam potpuno, mada sam sklon tome da preporučim ženama u Srbiji da se bave politikom, da ih ne teramo da se bave politikom. Da se bave politikom kao opredeljenjem, pa da svi na listama imaju dovoljan broj žena, da uopšte ne morate zakonom da im određujete koliko će žena poslati u Skupštinu.
Ali, evo, prihvatio sam da to uradimo i zakonom, i bolja je situacija u ovom parlamentu. Neki kažu da su sada demokrate na vlasti, kao. Nije tačno, nego ima više žena, pa se i ovi muškarci ustručavaju da se ponašaju kao što su se nekada u Skupštini ponašali.
Znači, ne mogu da prihvatim da 30% ministara budu žene. Ne mogu da ograničim predsednika Vlade, bez obzira na to iz koje je političke stranke. Ne mogu, neka on odluči hoće li ili neće. Ne može ni Narodna skupština da mu vezuje ruke na taj način, jer mu nismo vezali ruke po stručnosti. Nismo rekli koliko mora da ima akademika, koliko sa fakultetskom diplomom, koliko mora da ima ovih, koliko mora da ima onih. Pa, kako onda da mu po polu određujemo i vezujemo ruke, tim pre što u ovako šarenim koalicijama teško da možete da ispunite taj zahtev.
I ovaj predlog zakona koji govori o ministrima bez portfelja je Predlog zakona koji zna da ako ovaj predlagač ostane na vlasti u idućem mandatu da će morati da ima male koalicione partnere i njima je namenio ministarstva bez portfelja. To je očigledno. Jer, taj ministar bez portfelja u zakonu o Vladu dalje nigde nije razrađen. Samo se pominje kao ministar bez portfelja.
Ministri sa resorima imaju u nekoliko članova razrađene obaveze, prava, dužnosti. Ministar bez portfelja se više nigde ne pominje. Znači, on će ovde biti izabran i on je završio svoju misiju, uveo svoju malu političku strančicu, prvo u koaliciju na izbornoj listi, pa vas zato evo 15 godina posle prvog saveta ponovo savetujem - ne vodite male političke stranke na izbore kao članove svojih izbornih lista. Neka ostane srpska politička scena za one koji mogu da ispune cenzus.
Jer, vidite kako se ponašaju oni koji su u malim političkim strankama. Što manja stranka, veća ucena i viša politička funkcija ili ministarska funkcija u Vladi, pa se onda hvatate za glavu kako Nataša Mićić vodi sednice Narodne skupštine, pa se hvatate za glavu kako Goran Svilanović vodi spoljne poslove, pa kako to radi Vuk Drašković, pa šta se sve dešava sa malim političkim strankama. To su ljudi bez odgovornosti.
Zato predlažem, ako bi moglo da se prihvati da nam neko dostavi amandman u kojem će sve ove nesuglasice biti izglađene, eto mogli bismo za taj amandman i da glasamo. Ovako, niti nam je zakon prihvatljiv, ali ni ovaj amandman, ovako napisan, nije nam prihvatljiv.

Određujem pauzu do 15,05 časova. Gospođo Čomić imate reč prvi posle pauze.
(Posle pauze – 16,10)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad današnje sednice. Po službenoj evidenciji prisustvuje ovoj sednici 139 narodnih poslanika.
Molim vas radi utvrđivanja kvoruma da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Tokom prepodnevne sednice na red je došla replika narodnog poslanika Gordane Čomić. Gospođo Čomić, izvolite.